73

Milan [kuli}*

NEPOSREDNA PRIMENA ME\UNARODNOG KRIVI^NOG PRAVA

U SRBIJI

SA@ETAK

-

-

-

-

-

-

-

-

-

* Prof.dr., redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

74

-

-

-

-

-

-

-

-

Uvodna razmatranja

1 -

2

1 Za ovaj termin se isti~e da je „u novijoj nauci stekao gotovo univerzalno pravo gra|anstva, a poti~e od Bentama (Bentham). Vi{e o tome: M. Kre}a, Me|unarodno javno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2010, 25. 2 S. Avramov/M. Kre}a, Me|unarodno javno pravo, Slu`beni glasnik“ i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beo-grad 2008, 13.

75

-

-3 -

-4

Pod izvorima me|unarodnog prava

-

-

-

5

samo deo od ovih nabrojanih formalnih izvora prava -

-

-6

3 R.Etinski, Me|unarodno javno pravo, „Slu`beni glasnik“ i Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad 2010, 25.4 B.Krivokapi}, Aktuelni problemi me|unarodnog prava, „Slu`beni glasnik“, Beograd 2011, 21.5 M.Kre}a, op.cit., 81.6 U nekim nacionalnim pravnim sistemima se od strane doma}eg pravosu|a ponekad ispoljava i izuzetno velika skep-sa, pa i svojevrsna ignorancija u odnosu na primenu „me|unarodnih pravnih standarda“. Interesantan je primer SAD, koje spadaju me|u malobrojne dr`ave sveta (uz na primer, Somaliju, koja je tako|e, tek 9. maja 2002. godine pristupila ovoj Konvenciji), koje veoma dugo nisu ratifikovale Konvenciju UN o pravima deteta, a i kada se to kona~no u~inile, stavile su rezervu, na ~lan 6 (5), zadr`avaju}i pravo da primenjuju smrtnu kaznu i na lica mla|a od 18 godina. Do relativno nedavno je u ~ak 36 dr`ava ~lanica federacije (SAD), postojala smrtna kazna i to kada se radilo o odre|enim te{kim krivi~nim delima, poput te{kog ubistva, a kapitalna kazna je bila propisana i saveznim propisima, kada su bila u pitanju odre|ena druga te{ka krivi~na dela (na primer, veleizdaja), uz mogu}nost, koja je postojala u ve}ini dr`ava koje su uop{te imale smrtnu kaznu u krivi~nopravnom sistemu, da se ona izri~e i maloletnicima. Minimalna starosna granica za izricanje i izvr{enje smrtne kazne je u ve}ini dr`ava SAD, bila izme|u 10 i 18 godina. O ovome je autor ove mono-grafije pisao u svojoj doktorskoj disertaciji – Delinkvencija dece i maloletnika – krivi~noprocesni i kriminalisti~ki aspekti (odbranjena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 24. marta 1999. godine). Sada je ve} bitno smanjen broj dr`ava SAD koje uop{te, imaju smrtnu kaznu u svom sistemu krivi~nih sankcija, a polovinom prve decenije 21. veka, ona je potpuno ukinuta na celoj teritoriji SAD u odnosu na maloletnike. Naime, svojom odlukom donetom preglasavanjem (Roper v. Simmons), tako {to je 5 sudija glasalo «za», a 4 «protiv», Vrhovni sud SAD je 1. marta 2005. godine, svojom prili~no {irokom interpretacijom ustavnopravnih normi, utvrdio da 8. i 14. Amandman na Ustav SAD, zabranjuju izvr{enje smrtne kazne nad u~iniocima koji u vreme izvr{enja krivi~nog dela, nisu imali 18 godina. Ovakva odluka Vrhovnog suda

76

-

-

-

krivi~noprocesnih odredbi-

-

Za materijalno krivi~no pravo-

2. Evropska Konvencija o ljudskim pravima i praksa Evropskog suda za ljud-ska prava

-

-

SAD, zahvaljuju}i kojoj su 72 maloletnika u 12 dr`ava SAD, po{te|eni od izvr{enja smrtne kazne, je imala prili~no dugu i zanimljivu predistoriju. U SAD su decenijama postojali vrlo sna`ni otpori ukidanju smrtne kazne, kako uop{te, tako i u pogledu maloletnika. Vrhovni sud SAD je svega tri godine, pre svog «ukidanja» smrtne kazne maloletnicima, prilikom odlu~ivanja u slu~aju Stanford v. Kentucky, zaklju~io da egzekucija 16-godi{njeg i 17-godi{njeg u~inioca, nije zabranjena Ustavom SAD, isti~u}i i da «ne postoji nacionalni konsenzus protiv smrtne kazne odnosu na maloletne u~inioce. Interesantna su i mi{ljenja pojedinih sudija Vrhovnog suda SAD, izra`ena prilikom odlu~ivanja u slu~aju Roper v. Simmons. Tako je sudija Kenedi, koji je glasao protiv smrtne kazne tvrdio:«Retribucija nije proporcionalna kada je pro-pisana pravom za najte`a krivi~na dela, a odnosi se na one ~ija je ura~unjljivost ili sposobnost da se smatraju krivima, umanjena u su{tinskom stepenu, usled mladosti i nezrelosti.» Me|utim, u svojim izdvojenim mi{ljenjima, neke sudije su i prili~no o{tro napale mi{ljenje koje je tesno «pobedilo», pa je tako sudija O'Konor istakao da nije mogu}e tako jednostavno utvrditi razliku u zrelosti maloletnih i punoletnih lica, te ve} sam po sebi, uzrast nije dovoljan kriterijum za isklju~enje maloletnika od smrtne kazne, dok je sudija Skaila posebno o{tro napao pozivanje na «nekakve» me|una-rodne pravne standarde, kada je u pitanju problem smrtne kazne u odnosu na maloletnike u SAD, posebno isti~u}i da tako ne~em, kao relevantnom kriterijumu nema mesta prilikom odlu~ivanja u Vrhovnom sudu SAD. Preuzeto sa adrese: http:/ www.deathpenaltyinfo.org article.php. Vi{e o tome: M.[kuli}, Maloletni~ko krivi~no pravo, Pravni fakultet Univerzi-teta u Beogradu i „Slu`beni glasnik“, Beograd 2011, 181 – 182.

77

-

-

-

konvoja, 7

-

8 -

nulla poena sine lege

-

-

-

7 Tako, na primer, bez obzira {to u nekoj zemlji mo`da nema dovoljno sredstava da se {kole ili ~ak, bolnice na odgo-varaju}i na~in greju, ili {to je dobar deo stanovni{tva znatno osiroma{en i ne mo`e sebi da priu{ti dovoljno kvalitetnu hranu, nadle`ni organi su du`ni u okviru pravnog sistema ispo{tuju odgovaraju}e standarde koji se odnose na grejanje i ishranu u ustanovama u kojima se izvr{avaju krivi~ne sankcije.8 H. Satzger, Internationales und Europäisches Strafrecht, „Nomos“, Baden-Baden 2005, 142.

78

-

9

-

-

-10 nemaju automat-

sko kasaciono dejstvo

-

3. Dejstvo odluka i gledi{ta nekih me|unarodnih tela na krivi~noprocesni sistem Republike Srbije

-

-

-

prvo

drugo

11

-

-9 Ibid., 143.10 Ibid.11 Vi{e o tome: M.[kuli}, "Dejstvo odluka i gledi{ta nekih me|unarodnih tela na krivi~noprocesni sistem Republike Srbije", „Pravni `ivot“, broj 9, Tom I, Beograd 2006, 731 – 756.

79

-

-

-

-

-

-

80

-

-

na tako maglovit pojam -

-

-

ne zahteva -

moraju biti u saglasnosti s Ustavom

-

-

me|unarodna tela koja nisu sudskog karakterame|unarodne pravosudne organe, odno-

3.1. Komiteti Ujedinjenih nacija

-12

12 Vi{e o tome na Internet adresi: http://www.un.or.th/ohchr/hrs/treaty_Bodies.htm.

81

-

-

13

-

-

-

gledi-šta views

decisions -

nisu pravno obavezuju}e, -

-

13 Radi se o telu koje nije striktno sudskog karaktera, kako zbog na~ina svog nastanka i organizacije rada, tako i zbog pravila da me|unarodni oblici pravosu|a nastaju na druga~iji pravni na~in, ali sam Komitet u nekim svojim aspektima asocira na sudsko delovanje, mada ni on sam, nema pretenzije da vr{i sudsku vlast, jer bi to bilo suprotno i odredbama na kojima temelji svoje postojanje.

82

karakteristi~nih primera odnosa dr`ava

14 15

-

16

-17

-

.

18 Australija -inter alia

19 navela

20 -

Bakhtiyari -Austriji je u

14 U pitanju je Ju`na Koreja.15 Slu~aj JongKyu Sohn, 518/1992.16 Slu~aj Mansour Ahani, 1051/2002.17 Slu~aj Gridin, 770//1997.18 Slu~aj Young, 941/2000.19 Slu~aj Baban, 1014/2001.20 Slu~aj Bakhtiyari, 1069/2002.

83

21

-

-

-

Belorusija22 -

-

-

Kanada,23

-

-

Holandij 24 na--

-

Rusijaje ona,25

-

21 Slu~aj Weiss, 1086/2002.22 Slu~aj Svetik, 927/2000.23 Slu~aj Mansour Ahani, 1051/2002.24 Slu~aj Derksen, 976/2001.25 Slu~aj Smirnov, 712/1996.

84

26

-

Ukrajina 27

res iudicata

28

-

-

ju navela:29 -

-

30 -

ne bis in idem-

26 Slu~aj Gridin, 770//1997.27 Slu~aj A. Aliev, 781/1997.28 Slu~aj Shin, 926/2000.29 Slu~aj KeunTae Kim, 574/1999.30 Slu~aj JongKyu Sohn, 518/1992.

85

-

Filipini -31

Šri Lanka u 32

-

-

-

Španija

res judicata.33

-

-

zama

Filipini -

34 Kanada 35

-

31 Slu~aj Cagas, 788/1997.32 Slu~aj Nallaratnam Singarasa, 1033/2001.33 Vi{e o tome na Internet adresi: http://www.un.or.th/ohchr/hrs/treaty_Bodies.htm.34 Slu~aj Wilson, 868/1999.35 Slu~aj Mansour Ahani, 1051/2002.

86

^eškaodredbi Pakta, te navodi:36

Koreja -37 -

-

Austrija,38, kao i ^eška39 -

mnoge dr`ave ne prihvataju stavove i odluke Komiteta UN za ljudska prava, -

.

-

40

36 Slu~aj Pezoldova, 757/1997.37 Slu~aj Shin, 926/2000.38 Slu~aj Perterer, Paul, 1015/2001.39 Slu~aj Pezoldova, 757/1997.40 V. Dimitrijevi} i M. Paunovi} u saradnji sa V. \eri}em, Ljudska prava, „Beogradski centar za ljudska prava“ & „Dosije“, Beograd, 1997, 144.

87

-41

-

-

-

3.2. Evropska Konvencija o ljudskim pravima i uticaj prakse Evropskog suda za ljudska prava

-

inter partes

-

-

nemaju automatsko kasaciono dejstvo u od-

-

-42

4. Osnovni mehanizmi u krivi~nom procesnom pravu Srbije u odnosu na od-luke i stavove me|unarodnih tela

41 Ibid.42 Vi{e o tome: M.[kuli}, Krivi~no procesno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i „Slu`beni glasnik“, Beograd 2011, 36.

88

-

-

-

4.1. Pravila sadr`ana u Zakoniku o krivi~nom postupku Srbije iz 2001. godine

-

nema automatsko kasaciono dej-stvo

relativno bitnih povreda

-

-

postojanje formalne odluke odre|enog me|u narodnog sudskog autorite-ta – -

postojanje kauza-liteta izme|u u~injene povrede i donesene sudske odluke –

89

43 -

-

-

44

45

-46

47 -

zakonska pretpostavka kauzaliteta

48

-

49

ne mogu direktno i formalno uticati na pravnosna`no okon~ane krivi~ne postupke

43 Uporedi: \. Lazin, "Na~elo ne bis in idem u krivi~nom procesnom zakonodavstvu Srbije, rad u zborniku sa me|una-rodnog nau~nog skupa" – Krivi~no procesno zakonodavstvo u jugoisto~noj Evropi i standardi Evropske Unije i Saveta Evrope, 158–159.44 BverfGE, 64, 135, 157.45 G. Pfeiffer, (Hrsg), deo koji je pisao W. Schmidt, Karlsruher Kommentar zur Strafprozessordnung, 5., neu bearbeitete Auflage, „Verlag C. H. Beck“, München 2003, 1864–1865.46 G. Pfeiffer, (Hrsg), deo koji je pisao W. Schmidt, op. cit., 1865.47 OLG Stuttgart NStZ-RR 2000, 244.48 G. Pfeiffer, (Hrsg), deo koji je pisao W. Schmidt, 1865.49 Kleinknecht/Meyer-Goßner, Strafprozeßordnung mit GVG und Nebengesetzen, 44., neubearbeitete Auflage, „Verlag C. H. Beck“, München 1999, 1157.

90

u Srbiji ne bis in idem

-

-

ex gratiares iudicata -

akta milosti -zlazi iz ex gratia

nadle`ni sud -

91

biti u skladu s Ustavom -

-

-

nisu pravno obavezuju}i-

nadle`ni sud, u zakonom propisanom postupku

-

de facto, -de iure,

92

4.2. Pravila u Zakoniku o krivi~nom postupku Srbije iz 2011. godine

-

-

apsolutno bitnih povreda -ka, a ne kao relativno bitna povreda

50

-

-

nema automatsko kasaciono dejstvo -

-

-

50 Uporedi: M.[kuli}, Komentar Zakonika o krivi~nom postupku Crne Gore, Ministarstvo pravde Crne Gore i Misija OEBS-a u Crnoj Gori, Podgorica 2009, 1142 – 1143.

93

relativno bitnih povreda

-

-

-

-

-

-

-

-51

-

-

51 Z. Stojanovi}, Krivi~no pravo, „CID“ Podgorica 2008, 37 – 38.

94

-

-

52 53

54 -

nullum crimmen, nulla poena sine lege – nema krivi~nog dela, niti kazne bez zakona,55

56

nullum crimen nulla poena sine lege strikta.

-

nullum crimmen nulla poena sine lege scripta.

-

nullum crimen nulla poena sine lege praevia.

-

nullum crimen, nula poena sine lege certa.

-52 Prema ~lanu 34. stav 2. Ustava Srbije, krivi~na dela i krivi~ne sankcije odre|uju se zakonom.53 Z.Stojanovi}, Komentar Krivi~nog zakonika, „Slu`beni glasnik“, Beograd 2006, 26. 54 Z.Stojanovi}, op.cit., 26. 55 Za princip zakonitosti se isti~e da on „garantuje za{titu gra|ana od samovoljne primene i prostiranja dr`avne vlasti. On utvr|uje da samo pisani zakon propisuje ka`njivost odre|ene radnje, kao i zapre}enu kaznu kao njenu pravnu posle-dicu.“ Vi{e o tome: J.Wessels, Strafrecht – Allgemeiner Teil – die Straftat und ihr Aufbau, 26. neubearbeitete Auflage, „C.F.Müller Verlag“, Heidelberg 1996, 8. 56 Vi{e o tome: C.Roxin, Strafrecht – Allgemeiner Teil, Band I, - Grundlagen Aufbau der Verbrechenslehre, 3. Auflage, “C. H. Beck’sche Verlagsbuchhandlung“, München 1997, 98–99.

95

-

-

-

-

-

57

-

kazna.

-

57 Vi{e o tome: M.[kuli}, Landesbericht – Serbien und Montenegro in: A.Eser, U.Sieber und H.Kreicker (Hrsg.), Natio-nale Strafverfolgung völkerrechtlicher Verbrechen, Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Straferecht, „Duncker & Humblot“, Berlin 2004, 221 – 224.

96

58

-

-

-

-

-59 -

60

-

61

-

62 63 je tvr-

58 Vi{e o tome: M.[kuli}, Na~elo zakonitosti u krivi~nom pravu, „Anali Pravnog fakulteta u Beogradu“, broj 1/2010., Beograd 2010, 66 – 106.59 M.Maji}, "Na~elo legaliteta – normativna i kulturna revolucija" (II deo), Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, broj 2/2009., Beograd 2009, 39.60 Ovde treba posebno imati u vidu da se radi o Ustavu „nove“ Ma|arske, {to zna~i da takva ustavna pravila nisu egzi-stirala u vreme „narodne republike“ Ma|arske, kada su i vr{ena krivi~na dela u odnosu na koja su potom, a na temelju kako ustavnih odredbi, tako i jedne odluke Ustavnog suda Ma|arske iz 1993. godine (donete svega 37 godina nakon u~injenih krivi~nih dela), neposredno primenjena op{teprihva}ena pravila me|unarodnog prava,a {to je kasnije u slu~aju koji se u radu posebno analizira, osporeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava. 61 A.Harmathy, Introduction to Hungarian Law, „Kluwer Law International“, The Hague, London, Boston 1998, 187. 62 Korbely v. Hungary, Application no. 9174/02, Strasbourg, judgment of 19 September 2008.63 Radi se o ~oveku koji je 1956. godine u vreme izbijanja ma|arske „revolucije“ bio kapetan sa slu`bom u vojnoj {koli u Tati. Kada je ta vojna {kola od strane naoru`anih demostranata napadnuta 26. oktobra 1956. godine, kojom prilikom je jedan oficir ubijen, a jedan ranjen, kapetan Korbeli je aktivno u~estvovao u oru`anim sukobima. U to vreme je u Ma|ar-skoj vladalo vanredno stanje uvedeno 23. oktobra 1956. godine, u okviru kojeg su vlasti propisale da svaki civil koji se zatekne sa oru`jem mora da na licu mestu bude likvidiran. Kapetan Korbeli je 26. oktobra komandovao grupom vojnika u napadu radi osloba|anja lokalnog zatvora kojeg su zauzeli demonstranti. Kada je slomljen njihov oru`ani otpor, nekoliko demonstranata se predalo, a me|u njima je bio i izvesni Tamash Kaszas, koji je nakon izvesnog vremena predao vatreno oru`je koje je imao u d`epu, nakon ~ega je kapetan Korbeli naredio vojnicima da pucaju u zarobljenika koji je poko{en rafalima iz automatskog oru`ja.

97

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

va.64 -

-

64 M.Maji}, op.cit., 40.

98

-

argumentum-a a contrario,65 -

-

nullum crimen, nulla poena sine lege nullum crimen sine lege.66

-

-

67 Pored ovo-

-

Ustavu, zakonu, potvr|enom me|unarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Kako ne-

-

-

neposredna primena me|unarodnog prava dva uslova -

65 Suprotno: Ibid.66 R.Etinski, Me|unarodni aspekti legislative protiv trgovine ljudima, u: Lj.Staji} i T.Luki} (prir.), Trgovina ljudima – prav-no-bezbednosni aspekti, zbornik Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad 2012, str. 99 – 100.67 U stvari, iako Ustav ovde nije najprecizniji, ~ini se da je pravi razlog da se u stavu 2. ~lana 16. Ustava Srbije, spominje samo uskla|enost potvr|enih me|unarodnih ugovora sa Ustavom Srbije, a ne i op{teprihva}enih pravila me|unarodnog prava, ba{ u izvesnoj nepretencioznosti na{eg ustavotvorca koji je o~igledno smatrao da nije logi~no da on striktno ure|uje pitanje uskla|enosti takvih pravila (koja su u stvari obi~ajnog karaktera na me|unarodnom nivou i samim tim nastaju ne jedan spontan na~in i u du`em vremenskom periodu, te bez potrebe formalne ratifikacije pravnim mehaniz-mima nacionalnog zakondavstva), sa doma}im ustavnim poretkom, dok se to nekako lak{e mo`e zahtevati u odnosu na me|unarodne ugovore koji se na odgovaraju}i na~in i potvr|uju pravnim mehanizmima doma}eg pravnog sistema. S druge strane, nije sporno da ovo ipak predstavlja izvesnu oma{ku u Ustavu, ali kao {to je obja{njeno, ona se mo`e ispraviti primenom tuma~enja putem analogije, koje je ovde mogu}a, jer se ne radi o krivi~nopravnoj normi.

99

-

(NON) POSSIBILITY FOR THE DIRECT IMPLEMENTATION OF THE INTERNATIONAL CRIMINAL LAW IN SERBIA

SUMMARY

substantive violation of criminal procedure pro-visions

-

-

-

-

100

-

-

-

-

-

-