Фјодор Михаилович Достојевски

Браћа Карамазови

Ф. М. Достојевски - живот• рођен 1821. године у Москви.

• Фјодор и његов старији брат завршили су Инжењерску школу и добили звање војног инжињера – заставника.

• године 1844. на лични захтев, Достојевски бива ослобођен службе и постаје слободни књижевник.

• као младић бива осуђен на смрт због деловања у утопијско-социјалистичком кружоку Петрашеваца, али је та казна у последњем моменту преиначена у казну од десет година принудног рада у Сибиру.

• умире 28. јануара 1881. године у Москви.

Стваралаштво• књижевно стварање почиње романима Бедни људи (1846) и

Двојник (1846).

• Његова најзначајнија дела су:

– Записи из мртвог дома (1861-62),

– Понижени и увређени (1861),

– Записи из подземља (1864),

– Злочин и казна (1866),

– Идиот (1868),

– Зли дуси (1871-72),

– Младић (1875),

– Браћа Карамазови (1881).

Браћа Карамазови• На роману „Браћа Карамазови“ радио је од 1877. до

1880. године.

• Објављен у Руском веснику за 1879. и 1880. годину.

• Посебно издање појавило се 1881. године.

• Две битне идеје романа:

У будућем делу је сав ужас нашега времена... Све се разјединило... Ничега заједничког.

Теби певају једини и безгрешни, а ја кажем да си ти једини кривац за све.

Драма. Два брата, отац стар. Један од браће има вереницу у коју је други потајно заљубљен. Али она воли старијег. Но старији

брат, млади официр, пије и лудује, свађа се са оцем. Отац нестаје. Браћа разговарају о наслеђу, али одједном долази

власт; извлаче леш из подрума. Сви су деликти против старијег (млађи брат не живи са њима заједно). Старијег

предају суду и осуђују на робију... Сцена на робији: хоће да га убију. Он не одаје... После дванаест година млађи брат долази

да га посети. Сцена у којој се ћутке разумеју. Отада је прошло још седам година. Млађи брат је постао висок

чиновник, али се мучи. Казује жени да је убио. Зашто си ми казао? ... Рођендан млађег брата. Гости су на окупу. Он

изјављује: ја сам убио. Сви мисле да је померио памећу. Крај: старијег враћају, а млађи је у сабирном логору за прогнанике.

(из бележнице, 1874. година)

Један од браће је атеист, други фанатик. Трећи је будући нараштај, жива снага, нови људи.

(из бележнице, 1875/76. година)

„Препевана стара песма”• У роману се срећу стари мотиви:

– понижени и увређени

– раздвајање људске личности

– страсне везаности за живот

– јединство противречности у ширини човековој

– злочин и казна

– љубав – мржња

– патња деце патника

– природа и етика

– судбина добра и лепоте у свету

– атеизам и месијанизам

ФабулаКњига прва

Повест једне „породице”I Фјодор Павлович КарамазовII Првог се сина ослободиоIII Други брак и друга децаIV Трећи син АљошаV Старци

Књига другаНеуместан скуп

I Стигоше у манастирII Стари лакрдијашIII Жене које верујуIV Маловерна дамаV Нека буде, нека будеVI Зашто живи такав човекVII Богослов каријеристаVIII Скандал

Књига трећаСладострасници

I У лакејској собиII Лизавета СмрдљиваIII Исповест ватреног срца. У стиховимаIV Исповест ватреног срца. У анегдотамаV Исповест ватреног срца „главачке”VI СмердјаковVII КонтроверзаVIII Уз коњакIX СладостраснициX Обе заједноXI Још један пропали углед

Књига четвртаКидања

I Отац ФерапонтII Код оцаIII Закачио се са ђацимаIV Код ХохлаковихV Муке у салонуVI Кидање у собиVII На чистом ваздуху

Књига петаPro I contra

I ВеридбаII Смердјаков са гитаромIII Браћа се упознајуIV БунаV Велики инквизиторVI Засад још веома нејаснаVII „Са паметним човеком је занимљиво поразговарати”

Књига шестаРуски монах

I Старац Зосима и његови гостиII Из житија о Богу преминулог јеросхимонаха старца Зосиме, које је према његовим сопственим речима саставио Алексеј Фјодорович КарамазовIII Из беседа и поука старца Зосиме

Књига седмаАљоша

I Кужни задахII Такав тренутакIII Главица лукаIV Кана Галилејска

Књига осмаМитја

I Кузма СамсоновII ЉагавиIII Налазишта златаIV У мракуV Неочекивана одлукаVI Долазим личноVII Некадашњи и неоспорниVIII Бунило

Књига деветаПрелиминарна истрага

I Почетак каријере чиновника ПерхотинаII УзбунаIII Ход душе по мукама; мучење првоIV Мучење другоV Треће мучењеVI Тужилац је ухватио МитјуVII Велика Митјина тајна. Извиждали су гаVIII Изјаве сведока. ДетеIX Одвели су Митју

Књига десетаДечаци

I Коља КрасоткинII ДечурлијаIII УченикIV ЖућкаV Поред Иљушине постељицеVI Рани развитакVII Иљуша

Књига једанаестаБрат Иван Фјодорович

I Код ГрушењкеII Болесна ножицаIII ЂаволакIV Химна и тајнаV Ниси ти, ниси тиVI Први састанак са СмердјаковомVII Друга посета СмердјаковуVIII Трећи и последњи састанак са СмердјаковомIX Ђаво. Кошмар Ивана КарамазоваX „То је он говорио”

Књига дванаестаСудска грешка

I Судбоносни данII Опасни сведоциIII Медицинска експертизаIV Срећа се осмехује МитјиV Неочекивана катастрофаVI Иступање државног тужиоца. ИступањеVII Историјски прегледVIII Трактат о СмердјаковуIX Психологија пуном паром. Тројка у галопу. Финале тужиочевог излагањаX Иступање браниоца. Батина са два крајаXI Новаца није било. Пљачке није билоXII Ни убиства није билоXIII Блудник мислиXIV Сељаци су одбранили правду

ЕПИЛОГ

I Планови за Митјино спасавањеII За тренутак лаж је постала истинаIII Иљушкина сахрана. Говор код камена

Структура романа• роман у четири дела

• Од писца + 12 књига + епилог

• 96 поглавља

• (углавном) хронолошки ток приповедања са ретроспекцијама (повременим и у три књиге)

• реалистичан стил приповедања

• Сложена композиција

Жанровске одреднице– социјални роман

– филозофски

– религиозно-метафизички

– психолошки

–авантуристички

–криминалистички

–љубавни

временски план

просторни план

психолошки план

Ликови

Фјодор Павлович Карамазов

Павле Фјодорович Смердјаков

Димитрије Фјодорович Карамазов

ИванФјодорович Карамазов

Алексеј Фјодорович Карамазов

Лизавета Смрдљива

Аделаида Ивановна Миусова

Софија Ивановна

Катарина Ивановна

Аграфена (Грушењка) Александровна

Григорије Васиљевич Кутузов

Марфа Игњатјевна

Фјодор Павлович Карамазов• оличење људске изопачености, патолошког сладострашћа,

себичности и безобзирности према деци и свету;

• родоначелник „случајне породице”;

• према синовима не осећа љубав и омаловажава их; изузев Аљоше; као и свет око себе;

целог века остао једна од

најнеразумнијих будала у свем

нашем срезу

чудан тип

низак, развратан, несмислен

ништавни мамлаз

готован

вечно безобразне, презриве и

подсмешљиве очи

највећи сладострасник

матори лакрдијаш

одвратно се церека

воли да глуми

Аљоша- има 20 година- у делу Од писца наговешено да је он главни јунак- то није остварено, али је он свеприсутан- свежина, морална чистота и доброта

- у себи има у самој својој нарави, дар да природно и непосредно изазива према себи нарочиту љубав- смирен и сталожен- човек чистог срца- једноставан, безазлен, човекољубив, чиста душа- остао доследан у својој доброти, племенитости и моралној чистоти-успева да избегне карамазовство

- стасит, румених образа, ведра погледа, пун здравља. Он је био у то време и врло леп, витак, средњег раста, тамносмеђ, са правилним, премда мало дугуљастим овалним лицем, сјајним тамносивим, широко размакнутим очима, веома замишљен и, очигледно, веома спокојан

- прихвата Иванову критику света неправде па мисли и поступа мимомонашког учења- не прихвата етику праштања и тражи освету због неправде и патње- одбацује учење о рају који треба скупо платити патњом, страдањем и сузама- спреман је да греши за добро других

свет

породица

религија

ДимитријеДмитриј Фјодорович Карамазов, младић од двадесет осам година, средњега раста и пријатна лица, изгледао је много старији. Био је добро развијен, и у њему је човек могао претпостављати велику физичку снагу, па ипак на његовом је лицу избијало скоро нешто болешљиво. Лице му беше мршаво, образи упали, и боја им се преливала некаквим нездравим жутилом. Доста велике тамне очи, мало испупчене, гледале су, иако на изглед са чврстом упорношћу, ипак некако неодређено. ... известан болешљив израз на његовом лицу могао је у овај мах бити појмљив: сви су знали, или су слушали о необично немирном бекријском животу; Истина је да је он и по природи био раздражљив;Он уђе беспрекорно и елегантно одевен, у закопчаном реденготу, у црним рукавицама, и са цилиндром у рукама. Као официр одскора у оставци, носио је бркове и бријао засад браду. Тамносмеђа коса његова била је кратко ошишана и зачешљана на слепоочницама некако напред. Корачао је одлучно, широко, војнички.

ОДНОС ПРЕМА ЖИВОТУ И ДРУШТВУхедониста

ОДНОС ПРЕМА ЖЕНАМА

авантуриста и заводник

ОДНОС ПРЕМА ОЦУ

осећа нетрпељивост, презир и мржњу

ОДНОС ПРЕМА КАТАРИНИ

ИВАНОВНОЈ

ОДНОС ПРЕМА АГРАФЕНИ

АЛЕКСАНДРОВНОЈ

ОДНОС ПРЕМА БРАЋИ

Смердјаковмрзи Карамазове

убија оца

смишља освету

Димитрије осумњичен

Ивану признаје злочин

даје му и доказ (новац)

самоубиство

Карамазови унесрећени

- епилептичар са приметним траговима физичке и психичке дегенерације- мршав, жут у лицу- недруштвен, неповерљив, ћутљив- чудно и несвакидашње понашање- презир према околини- самољубив- мржња према онима међу којима живи и мржња уопште- врло педантан

Иван- образован, интелектуалац, филозоф- затворен у себе- обузет мржњом према оцу- хладан према браћи- духовни испиратор оцеубиства- без лепог мишљења и о себи- подвојена личност- атеиста

Буна Ђаво

Велики инквизитор

Велики инквизитор

• теоријски коментар негативног у човеку

• расправа о низу проблема

• концепција човекове природе и историје људског друштва

• песимистичан закључак

• неостварив највиши идеал Христовог човека

...Кунем ти се, човек је створенслабији и нижи него што си ти то о њему мислио!... Човек је слаб инизак.

Карамазовштина• скуп особина, понашања, мишљења

• мрачна атмосфера телесног, ниске страсти, мржња, гажење моралних норми, необузданост, потиснута и обезвређена људскост

Фјодор Павлович Карамазов

Димитрије Фјодорович Карамазов

Димитрије Фјодорович Карамазов

Павле Фјодорович Смердјаков

Катарина Ивановна

Аграфена (Грушењка) Александровна

И други споредни ликови...