ГЛАСОВН

Е

ПРОМЕН

Е

Татјана Крповић

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Да би се знала ова гласовна промена, неопходно је да се зна подела сугласника (консонаната) по звучности:

-Промени кроз падеже именицу ВРАБАЦ.- Видећеш да у неким падежима Б прелази у П. -Управо је то једначење сугласника по звучности.- Ако се у једној речи нађу један поред другог звучни и безвучни сугласник и обрнуто (безвучни и звучни), онда се први изједначује по звучности са другим, претварајући се у свој безвучни пар или обрнуто. -И не заборави, увек други глас утиче на глас испред себе.Обрати пажњу на следеће примере:

А шта је са Ф, Х и Ц?! Они немају пар по звучности, као што знаш. Зато испред звучних гласова остају непромењени. Али, ако су они „други” глас, утичу на глас испред њих:

ОДСТУПАЊА Када се Д нађе испред С и Ш не прелази у Т!!! 

(председник, градски, одселити, људски, средство, подшишати, одштампати, кадшто…)

Обрати пажњу: Чује се, на пример, ГРАТСКИ или ГРАЦКИ, ПРЕТСЕДНИК… али никако, запамти, никако не смеш писати тако као што се чује.

- Када се Ђ нађе испред наставка -СТВО, не прелази у Ћ.(вођство)

-У неким сложеницама: подтекст, предтурски, постдипломски…

-У неким речима страног порекла: рентген, драгстор, Вашингтон…

ЗАДАТАК ЗА ТЕБЕ:

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ

Једначење сугласника по месту творбе или по месту изговора јесте промена, алтернација, зубних С и З испред предњонепчаних („кукичавих”) гласова Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ у Ж,Ш:

Погледај примере:

До ове промене долази и када се Н нађе испред Б и П. Тада се Нзамењује усненим М:

Погледај примере који се везују за прелазак Н у М:

ЗАНИМЉИВОСТ:

Ове промене има и у речима страног порекла:ИМПОРТ, СИМПОЗИЈУМ, СИМБОЛ.

Ову гласовну промену везујемо и заХ, али је таквих примера најмање:

ДРХТАТИ > ДРШЋЕ

МЕХ > МЕШЧИЋ

ОДСТУПАЊА

И код ове гласовне промене долази до одступања и то у сложеницама. Између две речи који чине сложеницу осећа се граница:

РАЗЉУТИТИ СЕ, СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, РАЗЊИХАТИ…

ЈЕДАНПУТ, СТРАНПУТИЦА, ЦРВЕНПЕРКА…

На сву срећу, постоји Правопис (школско издање) кад нисмо сигурни како неку реч треба написати.

ПАЖЊА, ПАЖЊА!!!

Постоје речи у којима долази до оба једначења, и до једначења сугласника по звучности и до једначења сугласника по месту изговора:

*ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

* Погледај следеће примере:јунак > јуначедруг > дружедух > душе

Јасно ти је да задњонепчани или веларни сугласници К, Г, Х испред самогласника

И и Е, а понекад и непостојаног А  (о коме ћеш сазнати на неком од следећих часова) прелазе у предњонепчане или

палаталне Ч, Ж, Ш.

•Како гласе деминутиви именица помоћу наставака –ак:ЗРАК, БРЕГ, ДАХ?

•Изведи именице наставцима: -ић, -ица, -ина од именица:ВУК, НОГА, ПРАХ.

•Кажи вокатив једнине именица: ХАЈДУК, МИОДРАГ. Видиш, као у првим примерима.

•Кажи 1. лице једнине презента следећих глагола: ВУЋИ,СТРИЋИ, ВРЋИ. Знаш ли уопште шта значе два последња глагола? 

•Како гласе глаголи у инфинитиву од следећих именица:БЕГ, КРИК, СЛУХ?

•Изведи присвојне придеве наставком -ин од следећих именица: НОВИЦА, ДАНИЦА, ЦАРИЦА.

*Размисли о следећим задацима:

Када се властита имена завршавају на -ица, обавезно Ц прелази у Ч: Миличин, Даничин, Олгичин… И то је, као што видиш, палатализација.

Јасно ти је да су све ово били примери за палатализацију. Међутим, некада се не деси оно што се очекује; јави се тзв. одступање од гласовне промене. Одступања од палатализације су у следећим примерима:

•Присвојни придеви на -ИН од именица на -КА, -ГА и -ХА(кћеркин, Анкин / слугин, Олгин /

снахин,  Михин / мухин)

• Хипокористици – РУКИЦА, НОГИЦА, за разлику од деминутива РУЧИЦА, НОЖИЦА.

• Код речи где би дошло до нагомилавања африката: ДЕВОЈЧИЦИН, УЧИТЕЉИЦИН.

*НАПОМЕНА:

СИБИЛАРИЗАЦИЈА

У МОЈЕ ВРЕМЕ СЕ ОВА ГЛАСОВНА ПРОМЕНА ЗВАЛА ДРУГА ПАЛА-ТАЛИЗАЦИЈА, АЛИ СЕ САДА ЗОВЕ СИБИЛАРИЗАЦИЈА

ПРЕМА ПРЕЛАСКУ ГЛАСОВА К, Г И Х У СИБИЛАНТЕ, ЗУБНЕ ГЛАСОВЕ Ц, З И С.

СЕТИ СЕ КАКО ГЛАСИ НОМИНАТИВ МНОЖИНЕ ИМЕНИЦА МУШКОГ РОДА ЈУНАК, БУБРЕГ И ОРАХ. НАРАВНО ДА ЗНАШ: ЈУНАЦИ, БУБРЕЗИ И ОРАСИ. И НАРАВНО ДА УОЧАВАШ ДА ЈЕ ДОШЛО ДО ПРОМЕНЕ К, Г И Х У Ц, З И С ИСПРЕД И.

ИСТО ЋЕ СЕ ДЕСИТИ И СА ИМЕНИЦАМА РУКА, НОГА ИСВРХА КАДА ИХ СТАВИШ У ДАТИВ ЈЕДНИНЕ ИМЕНИЦА ЖЕНСКОГ РОДА. (РУЦИ, НОЗИ, СВРСИ)

ОВЕ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ИМА И У НЕКИМ ГЛАГОЛСКИМ ОБЛИЦИМА:- ИМПЕРАТИВ ГЛАГОЛА ПЕЋИ – ПЕЦИ- ИМПЕРФЕКАТ ИСТОГ ГЛАГОЛА: ПЕЦИЈАХСЕЋАШ СЕ ИНФИНИТИВНЕ ОСНОВЕ? ОД ГЛАГОЛА ПЕЋИ > ПЕК

ОДСТУПАЊА (ИЗУЗЕЦИ)-ЛИЧНА ИМЕНА У ДАТИВУ – АНКИ, ОЛГИ, МИХИ

- ГРУПЕ: ЦК, ЗГ, СХ, ТК, ЋК И ЧК: КОЦКИ, МАЗГИ, ПАСХИ, ТЕТКИ, ПРАЋКИ ИЛИ ТАЧКИ / МАЧКИ.

 РЕЧИ СА НЕЈАСНИМ ЗНАЧЕЊЕМ: СЕКИ, БАКИ ИЛИ ЛИГИ.

- ИМЕНА СТАНОВНИЦА У ДАТИВУ И ЛОКАТИВУ: БАНАЋАНКИ, БУГАРКИ. ЗАНИМЉИВ ПРИМЕР: БЕОГРАЂАНКИ: ЖЕНСКА ОСОБА ИЗ БЕОГРАДА – БЕОГРАЂАНЦИ: ЈЕДНА ОД НАЈВИШИХ ЗГРАДА У БЕОГРАДУ.- КОД НЕКИХ РЕЧИ ДОЗВОЉЕНИ СУ ДУБЛЕТИ:ПРИПОВЕЦИ И ПРИПОВЕТКИ; НИКАКО: ПРИПОВЕТЦИБИЦИ И БИТКИ; НИКАКО: БИТЦИЗАГОНЕТКИ И ЗАГОНЕЦИ; НИКАКО: ЗАГОНЕТЦИЕПОХИ И ЕПОСИ;ФРЕСКИ И ФРЕСЦИ;МАСКИ И МАСЦИ;КЋЕРКИ / КЋЕРЦИ;- ЧЕСТИТКА: ЧЕСТИТКИ, АЛИ ЈЕ И ЧЕСТИЦИ (ПРАВИЛАН ОБЛИК, АЛИ ГА ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ ИЗБЕГАВАЈ  ).- НЕКИ ГЕОГРАФСКИ ПОЈМОВИ: ПОЖЕГИ ИЛИ ПОЖЕЗИ; ЛИКИ ИЛИ ЛИЦИ.

ЈОТОВАЊЕ

Ова промена или алтернација добила је име по слову Ј које се некада звало ЈОТА. Знаш, то је било у време Вука Караџића, о чему ћеш више учити у осмом разреду. Јотовање је гласовни процес који је почео још у прасловенској заједници. Јављао се у различитим епохама, а и данас је у неким дијалектима жив. Отуда се разликује старо јотовање и ново јотовање. Ново јотовање је почело у 14. и 15. веку и траје и дан-данас. 

ЈОТОВАЊЕ је гласовна промена у којој ненепчани сугласнициД, Т, З, С, Н, Л са сугласником Ј дају предњонепчане сугласникеЂ, Ћ, Ж, Ш, Њ, Љ, а уснени Б, П, В, М са сугласником Ј дају групе БЉ, ПЉ, ВЉ, МЉ.

Проучи следећу табелу и све ће ти бити јасно:

Верујем да ће ти и примери са сугласничким групама бити јасни:

ОДСТУПАЊА―  У неким речима страног порекла: ИНЈЕКЦИЈА,КОНЈУГАЦИЈА.―  У сложеним речима: ОДЈУРИТИ, СЈЕДИНИТИ, ОБЈАВИТИ,РАЗЈАСНИТИ.―  У неким речима где се З и С налазе испред наставака -ЈЕ и -ЈИ: БРЕЗЈЕ, КЛАСЈЕ, ПАСЈИ, КОЗЈИ.

Обрати пажњу!!!ПРВИ ПРИМЕР:

С много љубави је говорио о њој.С љубављу је говорио о њој.ПРАВИЛО: КАДА ИСПРЕД ИМЕНИЦЕ СТОЈИ АТРИБУТ КОРИСТИ -и, А КАДА НЕМА АТРИБУТА, КОРИСТИ -ју.

ДРУГИ ПРИМЕР:―  ВУЋИ – вучем, вучеш, вуче, вучемо, вучете, вуку – ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА―  ВИКАТИ – вичем, вишеш, виче, вичемо, вичете, вичу – ЈОТОВАЊЕНемој мешати јотовање и палатализацију! ПРАВИЛО: Када се двоумиш, пребаци глагол у 3. лице множине презента и ако има К у 3. лицу множине презента, онда је палатализација, а ако има Ч, онда је јотовање.

ТРЕЋИ ПРИМЕР:―  Стриче, стричевина / СТРИЦ је у основи, али ми га зовемо СТРИКО. Јасно је да се корен речи завршава на К, па је тако настало и СТРИЧЕ.―  Кнеже, кнежевина / КНЕЗ је корен речи, а то З нема везе с палатализацијом. Палатализацију имаш у речи КНЕГИЊА – г < ж.

ЧЕТВРТИ ПРИМЕР:

―  ВИШИ, ЈАЧИ, ДУЖИ > ВИСЈИ, ЈАКЈИ, ДУГЈИ – врши се јотовање, а не палатализација!!! Наставци за придеве су -ИЈИ, -ЈИ и -ШИ!!!

ПЕТИ ПРИМЕР:―  Немој да замениш једначење сугласника по месту творбе са јотовањем:лист + је > лисће > лишће     / јотовањегрозд + је > грозђе > грожђе / ЈСПМТ

Размисли о следећим задацима. Јотовање ће ти онда бити јасније, а уз примере из граматике, знаћеш и више него што желиш 

- Компаратив придева:  ЉУТ, ТВРД, СКУП, ВИСОК, НИЗАК, ГЛУВ, ДУБОК, КРИВ, ПЛАВ, ЛЕП.- Инструментал именица женског рода на сугласник: КРВ, МАСТ, СТРАСТ, ГЛАД, СЛАСТ, СО, КАП, ВЛАСТ, МЛАДОСТ, БУДУЋНОСТ.- Глаголске именице: ЧИТАТИ, ОРАТИ, РАСПЕТИ, ПУШИТИ, САНКАТИ, ПЕВАТИ, ГЛЕДАТИ, ВИДЕТИ, ХРАНИТИ, КАЗНИТИ.- Прво лице једнине презента: МЛЕТИ, ПИСАТИ, ХРАМАТИ, МЕТАТИ, ВЕЗАТИ, МАЗАТИ, РЕЗАТИ, СВРАТИТИ, ГЛОДАТИ, КАЗНИТИ.- Збирне именице: ГРМ, ДРВО, КАМЕН, ПРСТЕН, ЖБУН, ПРУТ, ТРН, СНОП, ЦВЕТ, ЛИСТ.

НЕПОСТОЈАНО А

∆    То је А које се код промене облика речи јавља или губи.∆    „Час га има, час га нема”.борац : борца : борацадобар : доброједан : једногЧачак : Чачка

∆   Непостојано А се никад не налази на крају речи, сем у предлозима:с – сак – каниз – низауз – уза

ИМЕНИЦЕ∆    Потребно је променити именице кроз падеже:ПИСАЦ – номинатив једнинеПИСЦА – генитив једнине∆    Никако не треба одустати од промене кроз падеже. Постоје именице које тек у генитиву множине покажу чаробно А:ПИСМО – номинатив једнинеПИСМА – генитив једнинеПИСАМА – генитив множине

ПРИДЕВИ∆  И придеве можемо мењати кроз падеже, али је довољно променити им и род:ВЕРАН – мушки род једнинеВЕРНА – женски род једнине∆    Често га ученици забораве  у примеру помоћног глагола ЈЕСАМ:САМ – прво лице једнинеСМО – прво лице множине

ПРЕЛАЗАК Л У О

ОБРАТИМО ПАЖЊУ НА ИМЕ ОВЕ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ:ПАРОНИМИЈА ПРЕЛАЗ – ПРЕЛАЗАКÖ ОВА ГЛАСОВНА ПРОМЕНА ЈАВИЛА СЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 14. ВЕКА.Ö ИЗ САМОГ НАЗИВА ЈАСНО НАМ ЈЕ О ЧЕМУ СЕ РАДИ: ГЛАС Л ПРЕЛАЗИ У САМОГЛАСНИК О КАДА СЕ НАЂЕ:-      НА КРАЈУ РЕЧИ – СОЛ : СОО : СО-      НА КРАЈУ СЛОГА – СЕЛ + БА > СЕОБА

ПРИМЕРИ БРОЈ 1 СВАКИ РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ ПРЕДСТАВЉА ПРИМЕР ЗА ОВУ ГЛАСОВНУ ПРОМЕНУ, А ПОСЕБАН НАГЛАСАК ЈЕ НА ПРВОМ ЛИЦУ ЈЕДНИНЕ МУШКОГ РОДА:ДОНЕО – ДОНЕЛАПИСАО – ПИСАЛАМИСЛИО – МИСЛИЛА

ПРИМЕРИ БРОЈ 2ПО ОВОЈ ПРОМЕНИ СУ КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ МЕСТО ВРШЕЊА РАДЊЕ НА –НИЦА (НАСТАЛЕ ОД РАДНОГ ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА):ЧЕ-КА-О-НИ-ЦАПРА-О-НИ-ЦАУЧИ-О-НИ-ЦАБЕЖ-БА-О-НИ-ЦАОБРАТИ ПАЖЊУ НА О – УВЕК ЈЕ НА КРАЈУ СЛОГА!-      У МАКЕДОНСКОМ И БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ ОСТАЛА ЈЕ СТАРА ВАРИЈАНТА ТИПА:ЧЕКАЛНИЦА, ПРАЛНИЦА, УЧИЛНИЦА, ВЕЖБАЛНИЦА…

ПРИМЕРИ БРОЈ 3 ВРШИЛАЦ, ТРПИЛАЧИТАЛАЦ,СЛУШАЛАЦЦ, ОСЛОБОДИЛАЦ, …

ОДСТУПАЊА ОД ПРЕЛАСКА Л У ОПРИМЕРИ БРОЈ 1НЕКЕ ДОМАЋЕ РЕЧИ: БОЛНИЦА, ВАЛ, ЖАЛБА, ЖДРАЛ,  ЗНАЛАЦ, МОЛБА, НЕВАЉАЛАЦ, ШКОЛСКИ…ПРИМЕРИ БРОЈ 2НЕКЕ СТРАНЕ РЕЧИ: АКВАРЕЛ, БИЦИКЛ, ГЕНЕРАЛ, КАНАЛ,  КОНЗУЛ, МАРШАЛ, МЕТАЛ, ФУДБАЛ…