ИЗВЕШТАЈ О ПЕТОГОДИШЊЕМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ

ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ БИБЛИОТЕКА У СРБИЈИ

Основне информације:

План се односи на године 2019. - 2023.

План је тражен од укупно 167 библиотека,

Унутар плана тражене су информације:

1. План коришћења опреме за дигитализацију,

2. Израда и одржавање мреже,

3. Софтвери потребни за дигитализацију,

4. Норма и план уноса дигитализованог материјала,

5. Приоритети дигитализације,

6. Дигитализована грађа,

7. Апликације,

8. Сарадња са установама културе,

9. Запошљавање,

10. Финансијске пројекције.

Подаци:

Укупно 100 библиотека је доставило петогодишњи план и програм дигитализације.

1.1 График: Однос библиотека које су доставиле план и оних које нису.

1.2 График: Приказ стања са подацима унутар достављених планова.

Доставиле план60%

Нису доставиле

план40%

ОД УКУПНО 167 БИБЛИОТЕКА

П Л А Н К О Р И Ш Ћ Е Њ А О П Р Е М Е

И З Р А Д А И О Д Р Ж А В А Њ Е М Р Е Ж Е

С О Ф Т В Е Р И

Н О Р М А И П Л А Н У Н О С А

П Р И О Р И Т Е Т И Д И Г И Т А Л И З А Ц И Ј Е

Д И Г И Т А Л И З О В А Н А Г Р А Ђ А

А П Л И К А Ц И Ј Е

С А Р А Д Њ А С А У С Т А Н О В А М А К У Л Т У Р Е

З А П О Ш Љ А В А Њ Е

Ф И Н А Н С И Ј С К Е П Р О Ј Е К Ц И Ј Е

100

94

84

81

91

75

61

68

83

78

0

6

16

19

9

25

39

32

17

22

ПОДАЦИ ИЗ ПЛАНА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ

Има података Нема података

Напомена1: Народна библиотека Опово доставила је мејл у коме се наводи да библиотека није у могућности да достави

акциони план за дигитализацију културног наслеђа, јер нема довољно знања о стратегијама и стандардима дигитализације

културног наслеђа. Такође, нема ни стручни кадар који би могао да се тиме бави.

Напомена2: Народна библиотека Кула доставила је допис у коме се наводи да библиотека није у могућности да започне

рад на дигитализацији грађе јер њихова установа нема просторне, кадровске ни техничке услове за почетак рада на

дигитализацији грађе. Зграда у којој је деловала њихова установа изгорела је у августу 2008. године.

План коришћења опреме за дигитализацију:

Од укупно 100 библиотека које су доставиле план, њих 10 се изјаснило да не поседују опрему

за дигитализацију.

Количина културног наслеђа које је дигитализовано постојећом опремом у библиотекама у

просеку приближно износи 813.000 скенова по установи.

Количина културног наслеђа којa ће бити дигитализована новом и постојећом опремом у

библиотекама у просеку приближно износи 1.440.000 скенова по установи.

Опрема коју библиотеке поседују стара је у просеку 7 година. Свака библиотека има потребу за

бољом и новијом комплетном опремом за дигитализацију.

Библиотеке у

Србији од

постојеће опреме

за дигитализацију

имају:

Дигита

лна

камера

Дигит

ални

фотоа

парат

Скенер

А3

Скенер

А4

Скенер

А2+

Скенер

А1+

Екстерна

меморија

Бар код

штампач

Бар

код

скенер

Комада 2 44 92 88 3 2 20 2 2

1.1 Табела: Приказ основне опреме за дигитализацију коју библиотеке у Србији поседују.

Израда и одржавање мреже:

Податке о изради и одржавању мреже доставило је 94 библиотека, од тога 87 библиотека има

мрежу, а 7 нема. Од 7 библиотека које немају мрежу, њих 2 имају у припреми пројекат израде мреже.

Потребу за проширењем и унапређењем постојаће мреже има 6 библиотека које имају мрежу.

Просечан износ накнаде за 35 библиотека које имају месечну накнаду је око 10.000 рсд.

1.3 График: Приказ стања са мрежама у библиотекама.

Има93%

Нема7%

МРЕЖА

1.4 График: Приказ типа мрежа у библиотекама.

1.5 График: Приказ месечне накнаде за одржавање мреже у библиотекама.

Софтвери потребни за дигитализацију:

Од 84 библиотеке, које су доставиле податке о софтверу, 12 не поседује софтвер за

дигитализацију. Библиотеке у просеку поседују по 5 лиценци по програму. Такође, библиотеке имају

потребу за по 3 нове лиценце, у просеку, по потребном новом софтверу који ће се набављати.

Библиотеке у Србији од

постојећих софтвера за

дигитализацију између

осталог користе:

Cobiss Adobe

Photoshop

Office

2007

Windows

7

ABBYY

Fine

Reader

Windows

10

Оffice

2016

Колико библиотека 18 16 6 19 9 11 1 1.2 Табела: Приказ основног софтвера за дигитализацију коју библиотеке поседују.

Библиотеке у Србији

између осталог имају

потражњу за следећим

софтверима за

дигитализацију:

Cobiss Adobe

Photoshop

ABBYY Fine

Reader

Windows

10

Оffice

2016 Omeka Creative

Cloud

Колико библиотека 11 25 17 20 11 4 4

1.3Табела: Приказ софтвера за дигитализацију за којим библиотеке имају потребу.

Лан 30%

WiFi22%

Обе48%

Тип мреже

Лан WiFi Обе

40%

53%

7%

Месечне потребе за одржавањем мреже у библиотеци

Има накнаду

Нема накнаду

По потреби

Норма и план уноса дигитализованог материјала:

Податке о утврђивању норме за дигитализацију и унос података у јединствена софтверска

решења за запослене, а према препоруци Минситарства културе и информисања, доставила је 81

библиотека. Од тога код 60 библиотека процес дигитализације није нормиран, док преосталих 21

библиотека у просеку имају 317 уноса по запосленом месечно.

1.6 График: Приказ нормирања процеса дигитализације у библиотекама.

1.7 График: Приказ усклађивања са Законом о електронској управи у библиотекама.

1.8 График: Приказ усклађивања са Правилником о ближим условима за дигитализацију

библиотечко-информационе грађе и извора.

Процес дигитализације није нормиран

74%

Процес дигитализације

је нормиран26%

ПРОЦЕС ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ

20%

80%

Усклађивање са Законом о електронској управи

Усклађена су

Нису усклађена

26%

74%

Усклађивање са Правилником о ближим условима за дигитализацију

библиотечко-информационе грађе и извора

Усклађена су

Нису усклађена

Приоритети дигитализације:

Од 91 библиотеке које су доставиле податке о одређивању приоритета дигитализације, њих 14

се изјаснило да немају запослених који би тај материјал дигитализовали. Библиотеке Србије

припремиле су 337 различитих приоритетних материјала за дигитализацију. Што представља нешто

више од 856.000 јединица материјала. Чији је планирани период за дигитализацију у просеку 35 месеци

и на чему ће радити у просеку 2 запослена.

Дигитализована грађа:

Преко 500, различитих врста, јавно доступног дигитализованог материјала, из 54 библиотеке.

1.9 График: Приказ односа библиотека са и без дигитализоване грађе.

1.10 График: Приказ начина доступности дигитализованог материјала.

Апликације:

Од 61 установе које су се изјасниле о изради апликација, дигиталних водича и мултимедијалних

презентација, а посебно за педагошки рад, њих 8 се изјаснило да планирају израду.

1.11 График: Приказ коришћења апликација у библиотекама.

72%

28%

Од 75 библиотека, њих:

Има дигитализовану грађу

Нема дигитализовану грађу

Интернет75%

Апликација7%

База18%

НАЧИН ДОСТУПНОСТИ ДИГИТАЛИЗОВАНОГ МАТЕРИЈАЛА

34Користе

27Не користе

Број библиотека

1.12 График: Приказ бављења педагошким радом за библиотеке које не користе апликације.

1.13 График: Приказ бављења педагошким радом за библиотеке које користе апликације.

1.14 График: Приказ коришћења апликација у бављењу педагошким радом за библиотеке које користе апликације.

33%Баве се

67%Не баве се

Библиотеке које не користе постојеће апликације / водиче/ презентације - да

ли се баве педагошким радом?

Баве се44%

Не баве се56%

БИБЛИОТЕКЕ КОЈЕ КОРИСТЕ ПОСТОЈЕЋЕ АПЛИКАЦИЈЕ /ВОДИЧЕ /ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ - ДА ЛИ СЕ БАВЕ

ПЕДАГОШКИМ РАДОМ?

Користе44%

Не користе56%

БИБЛИОТЕКЕ КОЈЕ КОРИСТЕ АПЛИКАЦИЈЕ ЗА ПЕДАГОШКИ РАД

Сарадња са установама културе:

Од 68 библиотека које су доставиле податке о повезивању и сарадњи са другим установама

културе, њих 3 су се изјасниле да у области дигитализације немају сарадњу са другим установама

културе.

Библиотеке које

имају сарадњу са

Библиотека

Матице

српске

Народна

библиотека

Србије

Универзитетска

библитека

''Светозар

Марковић''

Библиотека

града

Београда

Градска

библиотека

у Новом

Саду

Број библиотека 7 28 8 2 5 1.5 Табела: Приказ са колико библиотека има сарадњу, неколико највећих библиотека у Србији.

Запошљавање:

Податке о број запослених који се баве пословима дигитализације доставило је 83 библиотеке,

одакле се види да је укупан број потребних извршилаца за обављање послова дигитализације у Србији

201 новозапослени.

1.15 График: Приказ броја запослених у библиотекама који се баве догитализацијом.

1.16 График: Приказ усклађивања систематизације са Каталогом радних места.

70%

15%

8%

5% 2%

БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У БИБЛИОТЕКАМА КОЈИ СЕ БАВЕ ИСКЉУЧИВО ПОСЛОВИМА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ

0 запослених 1 запослен 2 запослена 3 запослена више запослених

71%

29%

О усклађивању систематизације са Каталогом радних места од 83 библиотеке:

Позитивно се изјаснило

Негативно се изјаснило

1.17 График: Приказ броја додатних извршилаца на пословима дигитализације.

Финансијске пројекције:

Финансијске пројекције набавки за период од 5 година у области дигитализације, од 78

библиотека које су доставиле податке, њих 12 немају одговарајуће податке.

година 423

Услуге по

уговору

424

Специјализоване

услуге

512

Машине и

опрема

515

Нематеријална

имовина

2019 21.906.952 10.254.300 29.474.473 14.277.100

2020 23.421.062 15.713.790 33.660.462 18.409.753

2021 27.428.385 14.605.119 31.431.177 21.137.636

2022 28.269.527 15.676.487 32.469.199 18.671.735

2023 24.933.697 14.602.897 28.594.921 18.683.498 1.6 Табела: Приказ финансијских пројекција, набавки за период од 5 година, у области дигитализације.

За 66 библиотека које су доставиле податке, укупно, у рсд.

1.7 Табела: Приказ финансијских пројекција, набавки за период од 5 година, у области дигитализације.

За 66 библиотека које су доставиле податке, у просеку, у рсд.

47%

32%

10%

11%

Потребан број додатних извршилаца за обављање послова дигитализације, по

библиотеци

1 запослен

2 запослена

3 запослена

више запослених

година

423

Услуге по

уговору

424

Специјализоване

услуге

512

Машине и

опрема

515

Нематеријална

имовина

2019 521.594 292.980 526.330 509.896

2020 520.468 462.170 601.080 736.390

2021 609.520 417.289 641.453 812.986

2022 601.479 435.458 705.852 746.870

2023 554.082 456.341 680.831 812.326