Карловачка вина · 2012-06-07 · полицији, Инђија ће добити...
TRANSCRIPT
Година LI • Сремска Митровица • Среда 23. март 2011. • Број 2612 • Цена 40 динара
BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA
022069 / 636-999
Sremska Mitrovica, Kuzminska 9
у овом броју:
ww
w.s
rem
sken
ovin
e.co
.rs
red
akci
ja@
srem
sken
ovin
e.co
.rs
Пензионери траже бенефицирани превоз� Страна�3.
Гост редакције: Др Горан Пузић, професор Мегатренд универзитета
Како сојина слама греје кућу Страна�5.
Хоће ли опет поскупети хлеб?� Страна�14.
Наша тема: Дуговања јавним предузећима� Стране�20.�и�21.
ЦарскапалатајеовенедељеугостилапознатевинареизСремскихКарловаца,којисупред
ставили своја најбоља вина. Винарије „Киш“ и„Пробус“ су поштоваоцима иљубитељима вина,
члановимаУдружења„MarcusAureliusProbus“изСремскеМитровицепонудиленадегустацијусвојабелаицрвенавина,апосебнупажњупривуклисубелиицрвенибермет. М. М.
Кар ло вач ка ви на
Опасно клизиште у Черевићу
Страна13.
ЈЕЛЕН�СУПЕР�ЛИГА
Јагодина - Инђија 2:0
Страна�4.
Страна24.
У�наредном�колу�Инђија�домаћин�ОФК�Београду
Среда, 23. март 2011.2
Пише: Ми ли ја на Бар јак та ре вић
БаријераДок се здра вом чо ве ку не што не де си, или се бар
не по ко чи, не би му па ло на па мет ка ко живе љу ди с хен ди ке пом. Тек та да, кад не мо же да се са гне или уста не, (мо жда) по ми сли ка ко је тим љу ди ма.
У Ср би ји има при бли жно 800.000 љу ди са по себним по тре ба ма од ко јих су мно ги не ви дљи ви за то што је њи хо ву по ро ди цу сра мо та да их из во де, или за то што ниг де не мо гу да при ђу, због фи зич ких ба ри је ра али и мен тал них ба ри је ра људ ских предра су да. Ко би још ми слио у оп штој па ни ци око опстан ка пла не те или по ли тич ких стра на ка да ли би чо век у ко ли ци ма во лео да оде на из ло жбу сли ка, му зеј, по зо ри ште, или чи та о ни цу. О мо гућ но сти ма за по шља ва ња у Ср би ји у ко јој је ина че те шко до ћи до по сла, и обра зо ва ња ових љу ди да и не го во римо (све га 13% су за по сле ни).А си гур но би ве ћи на њих мо гла да ра ди мо жда бо ље и струч ни је у одре ђе ним обла сти ма од здра вих по је ди на ца (ра чу новод ство, кон сал тинг, ин фор ма ци о не тех но ло ги је). По го то во што им је по сао нео п хо дан, ка ко за ску пе ле ко ве и по ма га ла, та ко и због осе ћа ња при пад ности. У раз ви је ним зе мља ма дру штво се тру ди да они не бу ду дис кри ми ни са ни због сво јих не до ста та ка, да кле не скре ћу по глед с њих у на ме ри да што пре за бо ра ве ту жан при зор, не го спро во де раз не филан троп ске ак тив но сти с ци љем кон крет не по мо ћи. А то зна чи и да не мо же ни шта да се из гра ди ако не ма при ступ „без ба ри је ре“: тр жни цен три, метро ста ни це, до мо ви здра вља, кул тур не уста но ве, шко ле, сви има ју аде кват не при ла зе или лиф то ве за ин ва ли де. Дру штве на свест, од го вор ност и брига о овим љу ди ма је на ви со ком ни воу и са мо захва љу ју ћи та квом ста ву они мо гу би ти рав но прав ни гра ђа ни сре ди не у ко јој жи ве. Код нас су пот пу но мар ги на ли зо ва ни и углав ном нас баш бри га за соци јал ну ин те гра ци ју љу ди с не ким не до стат ком. Ту и та мо их се се ти не ка по ли тич ка стран ка у пред избор ној кам па њи.
Кад би гра ђа ни ко ји има ју ви ше не го што мо гу да по тро ше упла ти ли од ре ђен из нос на ра чун ре ци мо не ког са ве за сле пих, би ло би ле по, али они обично то ли ко во ле се бе да су сле пи и глу ви за дру ге, а од не ти ста ру гар де ро бу ко ја сме та у ор ма ру, у Цр ве ни крст сма тра ју ве ли ким ху ма ним де лом. (Или че шће на кон теј нер, јер ко ће још сла га ти уред но у ку ти ју и но си ти, не ма се кад, под нај че шћим из гово ром да не же ле су тра да ви де за по сле не из Цр веног кр ста ка ко но се њи хо ве ства ри).
Пре ма по да ци ма ис тра жи ва ња о ху ма ни тар ном по на ша њу љу ди у 153 зе мље, Ср би ја је на 150 месту. Мо жда је де ли мич но та ко за то што вла да непо ве ре ње због број них афе ра, али је чи ње ни ца да нам ем па тич ност ни је ја ча стра на.
По мо ћи не ко ме без ика квог ин те ре са је уну трашња по тре ба чо ве ко ва, и из раз је нај пле ме ни тијих по ри ва људ ског би ћа. А по гре шним ста во ви ма и скре та њем по гле да у стра ну, са мо им оте жа ва мо да оства ру ју сво ју људ ску су шти ну до стој ну чо ве ка.
@ivot na{СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА • ПО КЛОН ИН ЂИ ЈЕ СА О БРА ЋАЈ НОЈ ПО ЛИ ЦИ ЈИ
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА • НА ТА ША ЦВЈЕТ КО ВИЋ ПО СЕ ТИ ЛА ДОМ УЧЕ НИ КА
Број не де ље
Ви ше од 700 ми ли о на ди на ра из но се дуго ва ња гра ђа на, при вре де и бу џет ских ко рисни ка срем ским јав ним пред у зе ћи ма за утроше ну во ду, гас, гре ја ње, ко му на ли је...
700
Пред сед ни ца шид ске општи не На та ша Цвјет
ко вић про те кле не де ље по се ти ла је Дом уче ни ка сред њих шко ла у Срем ској Ми тро ви ци, ка ко би се упозна ла са усло ви ма у ко ји ма бо ра ве ђа ци са те ри то ри је ове оп шти не.
За до вољ на сам услови ма у ко ји ма бо ра ве на ша де ца, јер се већ на пр ви поглед ви ди да се са ђа ци ма ов де ра ди са ве ли ком пажњом и љу ба вљу – ре кла је пред сед ни ца Цвјет ко вић, до да ју ћи да ће се ло кална са мо у пра ва по тру ди ти да ство ри усло ве ка ко би ови ђа ци на кон за вр ше ног шко ло ва ња оста ли да жи ве и ра де у шид ској оп шти ни. Та ко ђе, ло кал на са мо у права ће на ста ви ти да са ра ђује и по др жа ва ову вас пит но обра зов ну уста но ву.
Ди рек тор До ма уче ни ка Ми лен ко То дић ре као је да су уче ни ци са те рито ри је шид ске оп шти не нај број ни ји, има их 59 и до дао:
Пр ви пут ор га ни зу је мо ова кву по се ту, јер жели мо да по ка же мо шта све ну ди мо де ци, ка ко би их до го ди не код нас би ло још и ви ше.
Том при ли ком ђа ци су из ве ли део про гра ма
ко јег при пре ма ју за пред сто је ћу „До ми ја ду“, чији до ма ћин ће би ти упра во ми тро вач ки Дом учени ка, а пред сед ни ца им је на по клон до не ла две ен ци кло пе ди је и умет нич ку сли ку ре про дук ци ју Са ве Шу ма но ви ћа.
Пред сед ни цу Цвјет ко вић и уче ни ке у име Града Срем ска Ми тро ви ца по здра вио је за ме ник градо на чел ни ка Зо ран Ми шче вић. С. М.М.М.
Пред сед ник Оп шти не Ин ђи ја Го ран Је шић предао је про шлог че тврт ка на чел ни ку По ли циј
ске упра ве Срем ска Ми тро ви ца Зо ра ну Сма ји ћу џип „ми цу би ши“, као по моћ ло кал не са мо у пра ве бу ду ћој ста ни ци са о бра ћај не по ли ци је у Ин ђи ји. Но ва ста ни ца би ће над ле жна за са о бра ћај на тери то ри ја ма оп шти на Ин ђи ја и Ста ра Па зо ва, а општи на Ин ђи ја је за бу ду ћу ста ни цу обез бе ди ла и обје кат ко ји се већ ре но ви ра.
По ре чи ма Го ра на Је ши ћа, отва ра ње ста ни це са о бра ћај не по ли ци је је ве о ма зна чај но за Инђи ју због че га је ло кал на са мо у пра ва из дво ји ла сред ства и за ста ни цу обез бе ди ла згра ду у центру гра да.
Ре но ви ра ње згра де је у то ку и на дам се да ће уско ро и она би ти пре да та на упо тре бу Поли циј ској упра ви. По др шка отва ра њу ста ни це са о бра ћај не по ли ци је је и ова до на ци ја во зи ла По ли циј ској упра ви за то што зна мо да је те шка си ту а ци ја и ми мо же мо да по мог не мо као ло кална са мо у пра ва – ре као је Го ран Је шић и под сетио да је Ин ђи ја и то ком прет ход них го ди на у не ко ли ко на вра та ку по ви ном во зи ла по ма га ла По ли циј ској упра ви Срем ска Ми тро ви ца, по лициј ској ста ни ци у Ин ђи ји и ва тро га сноспа силач кој је ди ни ци.
На чел ник По ли циј ске упра ве Срем ска Ми трови ца Зо ран Сма јић је ре као да срем ска по ли ција има из у зет но до бру са рад њу са свим ло кал ним са мо у пра ва ма у Сре му, а са Ин ђи јом из ван ред ну са рад њу.
Ка ко се оче ку је, но вом си сте ма ти за ци јом у по ли ци ји, Ин ђи ја ће до би ти ста ни цу са о бра ћајне по ли ци је ко ја ће би ти над ле жна за оп шти не Ин ђи ја и Ста ра Па зо ва. По моћ Ин ђи је код отвара ња ста ни це са о бра ћај не по ли ци је је ве о ма зна чај на. Укуп но, по моћ се не огле да са мо у мате ри јал ним сред стви ма, већ и кроз сва ко днев не кон так те, а све у ин те ре су да гра ђа ни Ин ђи је и сви гра ђа ни Сре ма бу ду што без бед ни ји – ре као је Зо ран Сма јић, на чел ник По ли циј ске упра ве Срем ска Ми тро ви ца. Ж.Н—Ј.З.
ГоранЈешићуручујекључевевозилаЗорануСмајићу
Џип на дар
По др шка шид ским сред њо школ ци ма
ПредседницаЦвјетковићуручујесликунапоклон
Среда, 23. март 2011. 3
Бив ши рад ни ци Бро до гра ди ли шта "Са ва" АД у сте ча ју, њих 219,
уско ро ће пре ко Фон да со ли дар но сти Ре пу бли ке Ср би је до би ти ре ше ња о ис пла ти 1,5 за о ста ле за ра де. Од лу ку о то ме до нео је Управ ни од бор Фонда со ли дар но сти, са зна је мо у Општин ском ве ћу Са ве за са мо стал них
син ди ка та Срем ске Ми тро ви це. Стеван Ромаков пред сед ник
срем ско ми тро вач ког Син ди кал ног ве ћа под се ћа да је ра ди ис пла те зао ста лих за ра да сред ства овог со лидар ног фон да ра ни јих го ди на ко ристи ло око 2.000 рад ни ка ов да шњих пред у зе ћа у сте ча ју. То су би ли за
по сле ни у Ма тро зу, Ше ће ра ни, Прова ми ну и Сир мо дек су, а са да исто сле ди и за бив ше рад ни ке Бро до гради ли шта "Са ва".
Је дан од бив ших рад ни ка овог Бро до гра ди ли шта ЂорђеСимић вели да ће рад ни ци до би ти ре ше ња за ис пла ту око 25.000 ди на ра што је око 1,5 ми ни ма лац у вре ме под ноше ња зах те ва, а сред ства ће им би ти упла ће на на ра чу не.
Ми смо зах те ве под не ли на кон ре ше ња При вред ног су да о при знању по тра жи ва ња из сте ча ја. Зах теве смо са по треб ном до ку мен та ци јом ра ни је под не ли, а Управ ни од бор Фон да со ли дар но сти је за се дао прошле не де ље и усво јио их та ко да нас 219 бив ших рад ни ка, ко ји смо
има ли ком плет ну до ку мен та ци ју и ко ји смо је на вре ме под не ли оче кује мо уско ро ре ше ња о ис пла ти новца ве ли Ђор ђе Си мић.
Пред став ни ци Фон да со ли дарно сти ће у сре ду 23. мар та до ћи у Ма чван ску Ми тро ви цу ка ко би бившим рад ни ци ма ове фир ме уру чи ли ре ше ња. За оне ко ји ни су рад но анга жо ва ни ре ше ња ће се уру чи ва ти у 11 са ти на ста рој ло ка ци ји, а за оне ко ји су рад но ан га жо ва ни исто следи у 13 са ти на но вој ло ка ци ји Бродо гра ди ли шта "Са ва". С.Ђ.
Оп штин ско удру же ње пен зи о не ра Срем ске Ми тро ви це под не ло је
ини ци ја ти ву гра до на чел ни ку, председ ни ку Скуп шти не гра да, ре сор ној град ској упра ви и пре во зни ку чи ја је су шти на да и њи хо ви чла но ви, попут оних у мно гим дру гим гра до вима, има ју бес пла тан град ски пре воз или бар од ре ђе не олак ши це.
Тра жи ли смо да, ако је мо гуће, пре воз у гра ду за све пен зи оне ре бу де бес пла тан, а ако то не мо же да се од ре де ста ро сни и соци јал ни кри те ри ју ми ка ко би бар не ки од нас има ли то пра во. Иници ја ти ва се од но си и на ме ђу градски пре воз где смо пред ло жи ли да у тро шко ви ма ауто бу ских карти уче ству ју град, пре во зник, али и са ми пен зи о не ри. О де та љи ма смо спрем ни да се за јед но до гова ра мо, а од го вор на ини ци ја ти ву че ка мо ве ли Мирјана Тресканица, пред сед ни ца Оп штин ског удру же ња пен зи о не ра.
Пре ма по да ци ма овог удру же ња у гра ду има 14.973 пен зи о не ра, а ту ни су ура чу на ти они са при вре ме ним ре ше њи ма ка квих је 953. Мир јана Тре ска ни ца нам је ка за ла да чак 9.260 или 61,9 од сто ми тро вач ких пен зи о не ра има пен зи ју до 22.000 ди на ра.
Но во сад ској ком па ни ји GTC пове рен је јав ни пре воз аВладоМаринковић, ди рек тор те фир ме ка же да се во де пре го во ри са град ским чел ни ци ма око суб вен ци о ни са ња
пре во за нај у гро же ни јих ка те го ри ја ста нов ни штва, од но сно пен зи о не ра.
За пре воз ин ва лид них ли ца смо пот пи са ли спо ра зум са гра дом. По за ко ну хен ди ке пи ра не осо бе и дру ги има ју бес пла тан пре воз, а са да треба да се на ма и оп шти ни обра те ра ди до би ја ња ле ги ти ма ци је за бес пла тан пре воз. То ће би ти су шти на ак тив ности ве за них за пре воз пен зи о не ра. На дам се да ће гра до на чел ник мо ћи бр зо об ја ви ти вест да ће у пр вом кора ку ово пра во у град ском са о браћа ју има ти нај у гро же ни ји пен зи о нери. То нам је сви ма циљ из ја вио је ди рек тор Ма рин ко вић.
Да се раз ма тра мо гућ ност бене фи ци ра ног пре во за пен зи о не ра
по твр дио нам је и гра до на чел ник Срем ске Ми тро ви це БраниславНедимовић, али би то ва жи ло пре свега за нај у гро же ни је. Град, уз остало, обез бе ђу је сред ства за пре воз осо ба са ин ва ли ди те том и њи хо вих пра ти ла ца. Што се ти че пен зи о не ра, гра до на чел ник сма тра да тре ба виде ти ко ли ко њих ко ри сти јав ни прево зом, ко ли ко их је са ми ни мал ним пен зи ја ма и слич не кри те ри ју ме који ће би ти зна чај ни за од лу чи ва ње. Ре сор на на чел ни ца Наташа Копчић до да је да град фи нан си ра путне тро шко ве де ци из раз вој не групе вр ти ћа са пра ти о ци ма, ко ри сници ма Днев ног бо рав ка ко јих је 47, а то су де ца, омла ди на и од ра сли са пра ти о ци ма, сле пи ма и сла бо види ма са пра ти о ци ма и то пун из нос кар те, а од у век се пла ћа пре воз ко ри сни ци ма бо рач ко ин ва лид ске за шти те. Град пла ћа, иако ни је ду жан по за ко ну, пре воз сред њошко ла ца ко ји по ха ђа ју Шко лу "Ради вој По по вић", а са да се из на ла зе мо гућ но сти и за суб вен ци о ни са ње пре во за пен зи о не ра.
Све у све му ини ци ја ти ва ко ја је сти гла из Удру же ња пен зи о не ра се раз ма тра. Бу џет за ову го ди ну је донет, до бра во ља свих по сто ји, али ће кон крет на ре ше ња по све му су де ћи мо ра ти да са че ка ју ре ба ланс градске ка се. С.Ђаковић
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА•ТРАГОМИНИЦИЈАТИВЕ
Пензионерихоћеолакшицеупревозу
Пензијеудинарима
Бројпензионера
до 4.000 199
од 4.000 до 6.000 129
од 6.000 до 8.000 534
од 8.000 до 10.000 1.374
од 10.000 до 12.000 1.316
Од 12.000 до 14.000 1.102
Од 14.000 до 18.000 2.126
Од 18.000 до 22.000 2.480
Од 22.000 до 26.000 1.888
Од 26.000 до 30.000 1.555
Пре ко 30.000 2.270
Колико пензионеракористиградскипревоз
Слепиислабовиди
Око 100 од укуп но 160 чла но ва Удру же ња сле пих и сла бо ви дих Срем ске Ми тро ви це има пра во на бес пла тан пре воз у град ском и при град ском са о бра ћа ју.
При пре ми ла сам спи сак за град ску слу жбу ко ји ће га од нети у GTC ра ди об ра де и до би ја ња ле ги ти ма ци ја. Бес пла тан пре воз на ших чла но ва са пра ти о ци ма за сва ку је по хва лу ка же МирјанаТеодоровић, се кре тар овог удру же ња.
По да ци Удру же ња пен зи о не ра
МА ЧВАН СКА МИ ТРО ВИ ЦА•ЗАРАДЕБИВШИХРАДНИКАБРОДОГРАДИЛИШТА"САВА"УСТЕЧАЈУ
МинималциизФондасолидарности Средстваовогрепубличког
фондапомоглада2.000радникаизпетфирмиустечајудобијебардеонеисплаћенихзарада
Бродовеградилииустечају(архивскиснимак)
Среда, 23. март 2011.4
ГОСТ РЕ ДАЦ КИ ЈЕ • ДО ЦЕНТ ДР ГО РАН ПУ ЗИЋ, ПРО ФЕ СОР УНИ ВЕР ЗИ ТЕ ТА "МЕ ГА ТРЕНД"
Град Срем ска Ми тро ви ца је пр ви град у Ср би ји и у Евро пи ко ји има де таљ ну мо но гра фи ју кому нал не ин фра струк ту ре свог
под руч ја. Аутор мо но гра фи је, чи ји је на зи вом "Исто риј ски раз вој и управља ње ко му нал ном ин фра струк ту ром оп шти не Срем ска Ми тро ви ца" је доцент др Го ран Пу зић ( 34), про фе сор Уни вер зи те та "Ме га тренд", а из да вач су "Срем ске но ви не". Аутор на ја вљује да ће, ве ро ват но, већ на ред не годи не, при пре ми ти дру го из да ње ове мо но гра фи је у ком ће об у хва ти ти недо вољ но или пот пу но не ис ко ри шћене по тен ци ја ле срем ско ми тро вач ког под руч ја.
Ка ко сте до шли на иде ју да напи ше те ову не сва ки да шњу мо ногра фи ју?
На ту иде ју сам до шао због по мало ло кал па три от ских раз ло га, јер сам ро дом из Сре ма, из Ри ви це. Иде ја се ро ди ла из јед ног не фор мал ног разго во ра са мо јим ду го го ди шњим прија те љем и са рад ни ком Но ви цом Нова ко ви ћем, Ми тров ча ни ном. Ина че, ба вио сам се ко му нал ном де лат но шћу у при вре ди, а зна се да је ко му нал на ин фра струк ту ра нај бит ни ја за раз вој дру штва. Од лу чио сам се да то об радим на при ме ру гра да Срем ска Митро ви ца, а не се бич ну по моћ у то ме и по др шку пру жи ли су ми пред став ници ма гра да и "Сремскe новинe". Испо ста ви ло се да је мо но гра фи ја пун по го дак.
Мо но гра фи ју сте фи нан си ра ли соп стве ним сред стви ма. Хо ће ли та ко би ти и са на ја вље ним дру гим из да њем?
Пр во из да ње мо но гра фи је ко мунал не ин фра стру ту ре Срем ске Митро ви це штам па но је 2009. го ди не. За њу је вла да ло ве о ма ве ли ко инте ре со ва ње, ти раж од 300 при ме рака је про дат, књи га је до би ла до бре кри ти ке струч не јав но сти. Не ко ли ко дру гих гра до ва ме је већ зва ло да на пи шем слич не мо но гра фи је. Ка да сле де ће го ди не бу дем пи сао дру го
из да ње мо но гра фи је о Ми тро ви ци мо ра ћу пр во да раз го ва рам са представ ни ци ма гра да, по кра јин ских и ре пу блич ких ин сти ту ци ја и ор га на вла сти ка ко је не бих, као прет ходну, фи нан си рао соп стве ним средстви ма.
Шта ће би ти су шти на дру гог изда ња мо но гра фи је Срем ске Митро ви це?
Ак це нат дру гог из да ња мо но графи је ста ви ћу на не ис ко ри шће не ресур се у Срем ској Ми тро ви ци. Због то га што на овом под руч ју по сто је из во ри ге о тер мал не во де Срем ска Ми тро ви ца има мо гућ но сти да по ста не ме сто са нај са вре ме ни јим ба ња ма са мо тре ба на ћи ин ве сти то ре. То је, на при мер, и про из вод ња ком по ста ко ја се мо же ре а ли зо ва ти у свим сре ди на ма. Мо ногра фи ја је да ла мо гућ ност ин ве стито ри ма да на јед ном ме сту са гле да ју све мо гућ но сти ком плет ног ло кал ног си сте ма ко ји је ов де на ве о ма до бро ни воу. Ов де су из гра ђе не са о бра ћајни це, бли зу је аеро дром и мно го тога дру гог што су осно ве за раз вој тури зма. Но ва ула га ња би по кре ну ла при вре ду , а ста нов ни штво би бо ље жи ве ло.
Је сте ли има ли кон так те са заин те ре со ва ним ин ве сти то ри ма?
Лич но ме је звао је дан го спо дин, по тен ци јал ни ин ве сти тор ко ји је имао при ли ку да про чи та мо но графи ју. Хтео је да гра ди СПА це нар у Срем ској Ми тро ви ци или око ли ни. Звао ме је и је дан при вред ник, распи ти вао се о ге о тер мал ним во да ма. Ја сам их обо ји цу упу тио на град ско ру ко вод ство.
Као уни ве зи тет ски про фе сор и млад чо век шта ми сли те о од ли ву струч ња ка из на ше зе мље ?
У овој зе мљи мла ди има ју перспек ти ве. Др жа ва је та ко ја мо ра да кре и ра по ли ти ку и та по ли ти ка тре ба да бу де у дру гом прав цу од са да шњег. Стал но се вра ћа мо на про шлост, при
ча мо ка ко не што ни је ва ља ло, уме сто да гле да мо у бу дућ ност. Тре ба мла де пу сти ти да ра дом по ка жу шта зна ју, да ви ди мо њи хо ву кре а тив ност на делу без об зи ра ко ји фа кул тет су за врши ли. Ме не мо ји сту ден ти че сто пи тају да им дам те му се ми нар ског ра да. Ни ка да им ни сам дао. Хо ћу да ви дим њи хо ву кре а тив ност, јер зна ју на зив пред ме та, а ако хо ће да не што ис траже са ми ће на ћи те му.
У јав но сти се до ста по ле ми ше о зна њу ко је се до би ја на при ватним и др жав ним фа кул те ти ма...
Је дан од ла зе ћи ми ни стар је ре као ка ко ће се у рад ни од нос при ма ти они ко ји су за вр ши ли др жав не фа кул те те.
Иста ова др жа ва је Уста вом из јед начи ла при ват но и др жав но вла сни штво, до зво ли ла је по сто ја ње при ват них уни вер зи те та, да ла им акре ди та ци је. Не мо же се пра вље њем раз ли ке из међу оних ко ји су за вр ши ли др жав не и при ват не фа кул те те пра ви ти дис крими на ци ја. Ја сам од 19. го ди не по чео да ра дим и уз рад сам за вр шио факул тет, ма ги стра ту ру и док то рат. Хоно рар но сам ра дио и на бен зин ској ста ни ци, али сам увек имао сна ге и ве ре у се бе. Не ма те шког по сла, већ је су шти на у то ме да ли сте спремни да се ухва ти те у ко штац са оним што је пред ва ма ре као је до цент др Го ран Пу зић, про фе сор Уни вер зи те та "Ме га тренд".
С.Ђа ко вић
Без наукенемаразвоја
ДоцентдрГоранПузић
До цент др Го ран Пу зић је проде кан за на у ку и са рад њу са околи ном на Фа кул те ту за по слов не сту ди је у Вр шцу при Уни вер зи те ту "Ме га тренд". Ро ђен је 1977. го дине у Ру му, основ ну шко лу за вр шио је у Ири гу, а сред њу еко ном ско тр го вин ску у Но вом Са ду. Шко ло
вао се по том на Ви со кој по слов ној шко ли у Но вом Са ду, тре ћу и четвр ту го ди ну сту ди ја за вр шио је на Фа кул те ту за тр го ви ну и банкар ство у Бе о гра ду. Ма ги стар ске и док тор ске сту ди је за вр ша ва на "Ме га трен ду", где је и пре да вач ви ше струч них пред ме та.
Ме ни је за пр во бит ну мо ногра фи ју обе ћа но 250.000 ди на ра, до био сам 70.000 ди на ра и то тек на кон го ди ну да на. По тра жи вао сам сред ства од не ких ми ни старста ва, али без успе ха. То до вољ
но илу стру је у ка квом је по ложа ју на уч ни рад ник ко ји до ла зи са при ват ног фа кул те те, а же ли да об ја ви сво ју сту ди ју, на уч ни рад ре као је до цент др Го ран Пу зић.
Не тре ба пра ви ти раз ли ку из међу ди пло ма сте че них на при ват ним и др жав ним фа кул те ти ма, јер ће тр жиште по ка за ти ко ли ко ко вре ди. Ди
пло ма је, прак тич но, са мо ула зни ца за не што, за тр жи ште, а ка сни је свачи ја вред ност се ја сно ви ди у прак си сма тра др Го ран Пу зић.
Биографија
НаучнирадкоштаТржиштеивредности
Мла ди уни вер зи тет ски про фе сор Го ран Пу зић на ја вљу је при пре му дру гог из да ња мо но гра фи је ко му нал не ин фра струк ту ре Срем ске Ми тро ви це
Среда, 23. март 2011. 5
Пишекостигне,уређујекомора
Синоћ ми се догодила штета,побегла ми жена из кревета.
Синоћ ми се жали комшиница,да болује што се не милује.
Синоћ двоје у капији стоје,ил' се воле, ил' се богу моле.
Синоћ ме је ухватила нана,у кућерку ди јој љубим ћерку.
Бећарскибисерисремскихтамбураша
Написао: МаркоГргичевић
БЕЗПАРДОНА
• Ла ко је ући у 21. век, али је те шко иза ћи из 20-тог.
• Не дај Бо же да нам ва зда За пад бу де га зда!
• Мо жда би нам За пад ви ше дао да се пре СПС рас пао!
• Пре ва ри нас За пад све, зар не...
• Из ми сли не при ја те ља да што ду же вла даш и ра ту се на даш!
• От кад су ушли у по ли ти ку про да ју на уч ну фан та скит ку.
• Нас не му чи то шта ће по ли ти ча ри уне-ти у Устав. Ми му ку му чи мо шта ће мо уне ти у уста.
• Сва ка част по ште ним кри ми нал ци ма.
• Тре ба нам вла да ви на пра ва, а не лу дих кра ва!
• Чист ки не ма, а ко је не по до бан - не ка се чи сти!
• Да ле ко смо од Ус кр са, а стран ке јед на дру гој све ви ше под ме ћу ку ка вич ја ја ја.
• Ме ни уоп ште ни је ва жан ДА ТУМ из бо-ра, већ са мо РЕ ЗУЛ ТАТ!
• Код нас се по ли ти ком ба ве они ко ји ма би се тре ба ло ба ви ти.
• Ко не слу ша, при слу шку ју га!
• Ви ски је мно ге до вео на та нак ЛЕД!
• О нај го ри ма се при ча ју нај бо љи ви це ви.
• Го спо до, до го вор тие се! На род вас слу-ша отво ре них уста - че ка за ло гај!
• Ако не ко ме ба цаш са мо ко сти не ће ти би ти ве ран као пас!
• Од обе ћа них бр да и до ли на, за по че так ће мо би ти за до вољ ни и до ли на ма.
Избор: ЗлаткоЗрилић
СМЕшНА СТРАНА СРЕМА
КАРТ: ЖаркоГаћеша
С об зи ром да се зи ма бли-жи кра ју, ово је вре ме
ка да сви пра ве би ланс ко-ли ко су про те клих ме се ци по тро шли на гре ја ње. Кроз ана ли зу тро шко ва по ку ша-ва се на ћи на чин да се до-го ди не не ка ко, ако је ика ко мо гу ће, уште ди на огре ву, уз на ду да ће на ред на зи ма мо жда, ипак, би ти ма ло то-пли ја од прет ход не. А ка да не ко у сво ђе њу ра чу на уста-но ви да је то ком це ле зи ме по тро шио са мо де сет ме та ра др ва ка ко би сва ко днев но гре јао ку ћу од 150 ква дра та, као што је то слу чај са Бориславом Барном из ши-да, он да сва ка ко да има раз-ло га да бу де за до во љан.
Овај ши ђа нин већ се дам го ди на за за гре ва ње стам-бе ног про сто ра ко ри сти биљ не от пат ке са њи ва и на тај на чин знат но ште ди кућ ни бу џет, али и шти ти жи вот ну сре ди ну. За та кав спе ци-фи чан на чин гре ја ња иде ју је до био још од ба ке, ко ја је сво је вре ме но са-ма зи да ла фу ру не.
- Оста ла ми је та иде ја од ње, та-ко сам сам пот пу но сам са зи дао сво-ју пећ у по дру му и за тај по ду хват
ко ри стио сам 250 ша мот них ци га ла. Фу ру на се на ла зи у по себ ној ко мо-ри ко ја је изо ло ва на ста кле ном ву-ном и ли мом. Си стем за гре ва ња је са свим јед но ста ван. Хла дан ва здух из ку ће по ти ску је онај вре ли из ко-мо ре и уба цу је га у ку ћу. На тај на-чин, за хва љу ју ћи кру же њу то пло те,
за гре вам про стор од 150 ква дра та, без пум пе, во де у си сте му и ра ди ја то ра. Та-ко ђе, не мам ни под ла га ња ва тре, а ни чи шће ња пе ћи и пе пе ла, а дим ња ча ре ни-сам ан га жо вао још од 1988. го ди не – ка же Бо ри слав, до да ју ћи да се про сеч на тем пе ра ту ра у ку ћи то ком це ле зи ме би ла 25 сте пе-ни, а да је ку ћу изо ло вао сти ро по ром са спо ља шне стра не.
Овај до ми шља ти ши ђа-нин ка же да је за зи да ње пе ћи на ба вио по себ ну вр-сту бла та ко ја је слич на гли ни, а у ко ју се до да ју још и со, пле ва и свињ ска дла ка, та ко да се у уну тра-шњо сти ло жи шта оства ру је тем пе ра ту ра из ме ђу 700 и 800 сте пе ни.
- Као го ри во ко ри стим ба ли ра ну со ји ну сла му ко-ју сам про из во дим, јер је
она ма сна, а та ко ђе до да јем и чо ко-ве. Тек ка да је на по љу тем пе ра ту ра ис под ми нус де сет, ло жим и др ва. За це лу про те клу се зо ну за ова кав си-стем гре ја ња по тро шио сам са мо де-сет ме та ра др ва, две при ко ли це чо-ко ва и око 200 ба ла со је, што је за и-ста ве ли ка уште да за кућ ни бу џет. А нај ва жни је ми је да нам је це ле зи ме ку ћа би ла то пла – ка же Бо ри слав Бар на, до да ју ћи да ова фу ру на мо-же да по слу жи и за бр зо спра вља ње не ких спе ци ја ли те та, као што су пи-ца, за чи је пе че ње је по треб но са мо је дан ми нут или за крч ка ње не ког ку ва ног је ла. С.Михајловић
шИД •БОРИСЛАВБАРНАВЕЋГОДИНАМАКОРИСТИПОСЕБАНСИСТЕМГРЕЈАЊА
СојинасламагрејекућуЗахваљујућиспецијалнојпећикојусампотпуносамсазидаозагревампростород150квадрата,безпумпе,водеусистемуирадијатора.Такође,немамниподлагањаватре,чишћења,нипепела,анидимњачаренисамангажоваојошод1988.године–кажеБориславБарнаизШида
С об зи ром да је ле ти у ко мо ри тем пе ра ту ра 24 сте пе на, Бо ри слав ка же да кроз си стем по сто је ћих це ви ду жи не осам ме та ра у ку ћу
пу шта хла дан ва здух, та ко да му кли ма уре ђај ни је по тре бан. Са ис-том пе ћи и гре је и хла ди свој стам-бе ни про стор од 150 ква дра та.
Зимигреје,летихлади
БориславБарнапоредсвојепећи
Среда, 23. март 2011.6
Ка ко се тра ди ци о нал ни Са бор рекор де ра Сре ма, због не ма ра или
све ве ће фи нан сиј ске кри зе у по љопри вре ди, ове го ди не, по пр ви пут, ни је одр жао, Ру мља ни су од лу чи ли да скуп исто вет ног са др жа ја ор га ни зу ју у свом гра ду, по пр ви пут. Био је то пр ви Са бор зе мљо рад ни ка Оп шти не Ру ма, 15. мар та у Кул тур ном цен тру, јер, ка ко се чу ло то ком са бо ро ва ња, се ља ци ма још уве ''има ко да пи ше''.
За ор га ни за ци ју Са бо ра зе мљо радни ка по бри ну ли су се Оп шти на Ру ма и Удру же ње се ла Ср би је ''За ви чај'' са се ди штем у Срем ској Ми тро ви ци.
Ово је сед ми са бор у ко ји се укључи ло Удру же ње ''За ви чај'', тру ди мо се да на гра ди мо рад и се ло, ни су ов де са мо ре кор де ри већ при мер ни про изво ђа чи, они мла ђе ге не ра ци је, ту су пред став ни це ак ти ва же на из Ва ши ца, Пе ћи на ца, Ку зми на, Ру ме, Па вло ва ца, Ку ку је ва ца, као и се о ска кул тур ноумет нич ка дру штваре као је МиомирФилиповић,аутор про јек та ''Са бо ри у Ср би ји''.
Ша ре ни ло на род них но шњи, штандо ви укра ше ни сре мач ким пе шки рима, чар ша ви ма, ко ла чи ма, про јом, ги ба ни цом, на шла се и по не ка ко баси ца и ку лен, а бо га ми и цр ве но вино, све то је ис пу ни ло хол Кул тур ног цен тра, уз мно штво љу ди, уче сни ка
Са бо ра, али и по сма тра ча.У име рум ске оп шти не, ''са бо ра ше''
је по здра вио НенадБоровић,председ ник Скуп шти не оп шти не Ру ма, уз опа ску на са мом по чет ку из ла га ња по љо при вре да је из во зна шан са Срби је, срп ска хра на мо гла би би ти као наф та у Ара би ји, али:
Ре ал на сли ка је са свим дру га чи ја. Су сед на Аустри ја има три пу та ма њу по вр ши ну од Ср би је, а из ве зла је пољо при вред них про из во да у вред но сти од три ми ли јар де ди на ра, Ма ђар ска је по ве ли чи ни слич на на ма њен из
воз се ме ри са че ти ри ми ли јар де, а ми смо до сти гли из воз вре дан 1,6 ми лијар ди ди на ра. То је ја сно ако се зна да је наш аграр ни бу џет 200 ми ли она ди на ра. Сем де кла ра тив ног за лага ња за по љо при вре ду, ни чег дру гог не ма, не што ту не шти ма. Шта би држа ва тре ба ло да ура ди? Пре све га, то су ве ћа ула га ња у ову гра ну, ово што по љо при вред ни ци са да до би ја ју, то је не што као со ци јал на по моћ, а не развој по љо при вре де. Ру рал ни раз вој, то је пра ви пут, до шли смо у си ту а цију да је Бе о град по ла Ср би је, а се ла уми ру. У 2014. се као што је по зна то уки да ју ца ри не, ако се ни шта не учини, то би мо гло до дат но да по гор ша по ло жај ове гра не јер ће нас пре пла
ви ти стра на ро ба. Ми смо на ни воу оп шти не по ку ша ли не што да учи ни мо на пла ну по љо при вре де би ло је ту осло ба ђа ња од по ре за, на тај на чин ли ши ли смо се при хо да од 75 хи љада евра, ула га ло се у се о ске пу те ве, у ка нал ску мре жу. Све сни смо да је то не до вољ но, али од не чег се мо ра крену тире као је Бо ро вић.
Рум ским про из во ђа чи ма обра тио се и проф. др МиладинШеваговићса По љо при вред ног фа кул те та у Бе о граду, ста вља ју ћи ак це нат на де мо графску об но ву се ла:
Ка ко то да не мач ки фар мер про изве де за 150 по тро ша ча, а наш за 20 и ма ње. Мо ра мо би ти спрем ни за Европу. Сред ства из ЕУ ни су до на ци је, ако што то мно ги ми сле. Та сред ства се до би ја ју на ба зи до брих про је ка та, тек сва ки два де се ти про је кат про ђе. Из европ ског аграр ног бу џе та Слове ни ја је ис ко ри сти ла 96 про це на та сред ста ва, Ру му ни ја и Бу гар ска само де сет. По љо при вред ни ци код нас су још увек из ме ђу две ва тре ка ко про из ве сти ро бу, и ко ме је про да ти. Је дан од из ла за је у за дру гар ству, у за дру жним са ве зи ма, сам се љак не мо же ура ди ти ни шта.
Хо ће ли се по ру ке из Ру ме пре точи ти у де ло, по ка за ће на ред ни са бор, ту у Ру ми. К.Кузмановић
На ве ли ко за до вољ ство ме шта на Ман ђе ло са, за вр ше но је одва ја
ње гре ја ња згра де ме сне ам бу лан те од шко ле, ко је је у це ло куп ном из носу од 400 хи ља да ди на ра фи нан си рао Дом здра вља Срем ска Ми тро ви ца.
Ка ко је ре кла др ДушанкаИвошевић, ле кар у овој ам бу лан ти, ово је нај зна чај ни ја ин ве сти ци ја ко ја је ура ђе на у овом објек ту у по след ње вре ме.
Ра ни је је гре ја ње би ло за јед ничко са шко лом, та ко да су тро шко ви би ли ве ли ки, а че сто је би ло и нере дов но снаб де ва ње са наф том. Од ка ко смо се одво ји ли ура ђен је но ви си стем, та ко да са да има мо ква литет но гре ја ње и зна чај ну уште ду у тро шко ви ма. По ред то га за ме ње на су и тро ја ула зна вра та ко ја су била ста кле на и про пу шта ла хлад но ћу зи ми – ре кла је др Ду шан ка Иво шевић, на по ми њу ћи да је у пла ну ускоро и кре че ње ам бу лан те, као и за мена про зо ра.
Ка ко је ис та кла ди рек тор ка До ма здра вља Срем ска Ми тро ви ца НадаЗецПетковић ула га ње у при мар ну здрав стве ну за шти ту про шле го ди не од но си ло се пр вен стве но на уре ђење се о ских ам бу лан ти.
По сле Срем ске Ра че, Ла ћар ка, Шуљ ма и Рав ња ове го ди не у плану су нам Ман ђе лос, Ле жи мир, Ја рак и Ди вош. Сви по сло ви би ће ура ђе ни за јед нич ким сред стви ма До ма здра
вља и ре сор не град ске упра ве, а све у ци љу пру жа ња што ква ли тет ни је здрав стве не за шти те за на ше су грађа не, по тен ци јал не ко ри сни ке – рекла је др На да Зец Пет ко вић.
На кон Ман ђе ло са, у пла ну је да се ре но ви ра и ам бу лан та у Ле жи миру. Овај обје кат је вид но до тра јао и на ла зи се у ло шем ста њу, с об зи ром да је не ка да ко ри штен као ма га цин.
По што на згра ди не по сто је теме љи, до шло је до сле га ња и пу ца ња зи до ва. У ло шем ста њу је, та ко ђе, и елек тро ин ста ла ци ја, та ко да се и то мо ра ура ди ти, а про це на је да би сви
ра до ви тра ја ли око два ме се ца. Послед њи пут на овом објек ту ра ђе но је пре се дам го ди на, ка да је из вр шена за ме на по до ва и пло чи ца – ре као је ЗоранЛукач, шеф тех нич ке службе До ма здра вља, до да ју ћи да ће са ни ра ње овог објек та ко шта ти око 1,7 ми ли о на ди на ра.
Пре ма ре чи маЂорђаЈуришића, пред сед ни ка Са ве та МЗ Ле жи мир, Са вет је су ге ри сао До му здра вља да ре но ви ра ам бу лан ту, ка ко би ме штани има ли бо ље усло ве за ле че ње.
На кон оби ла ска ам бу лан ти у Манђе ло су и Ле жи ми ру, ре сор на на чел
ни ца НаташаКопчић ис та кла је да је ула га ње у при мар ну здрав стве ну за шти ту ве о ма ва жно и да се на лази у вр ху при о ти те та ло кал не са мо упра ве и до да ла:
На дам се да ће мо већ у ро ку од два ме се ца по че ти са ни ра ње ам булан те у Ле жи ми ру, та ко да ће мо у лет њим ме се ци ма има ти аде ква тан обје кат у ко ме ће мо ћи да се лече па ци јен ти и бо ра ве здрав стве ни рад ни ци. С.Михајловић
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА•НАСТАВЉАСЕУЛАГАЊЕУПРИМАРНУЗДРАВСТВЕНУЗАШТИТУ
Бољалекарскауслугауселима
ПредстојиреновирањеобјектауЛежимиру
ОбилазакамбулантеуМанђелосу
Неусловнепросторије
А ко ли ко је па ци јен ти ма тешко у ова ко не у слов ним про стори ја ма, по твр дио нам је и МиланМарић, ме ди цин ски тех ничар у ле жи мир ској ам бу лан ти.
Усло ви у овој ам бу лан ти су ве о ма те шки. Ка да су на пољу ни ске тем пе ра ту ре уну тра је ја ко хлад но, па нам се па ци јенти жа ле на хлад но ћу. Ло ша је и стру ја, та ко да ка да укљу чи мо све апа ра те че сто ис ко че оси гура чи – обајш ња ва Ми лан Ма рић, ме ди цин ски тех ни чар, до да ју ћи да се пла ши да због до тра ја лости не до ђе и до об ру ша ва ња зи до ва.
РУ МА•ПРВИСАБОРЗЕМЉОРАДНИКА
АграрнибуџеткаосоцијалнапомоћЗаштонемачкифармерпроизводиза150потрошача,анашзадвадесет
Етно-храна,будућностсела
Награде
На кра ју на гра де. Пла ке те за вр хун ске ре зул та те у про из вод њи при ми ло је 78 зе мљо рад ни ка, пове ље за раз вој се ла и по љо привре де при ми ли су По љо при вредна шко ла, Ве те ри нар ска ста ни ца, По љо при вред на струч на слу жба, зе мљо рад нич ке за дру ге Бу ђа новци и Гра бов ци, и ака де мик МилутинСтојковић.
Среда, 23. март 2011. 7
ГалеријаДо 4. апри ла из ло жба сли ка Са ве Стој ко ва
МузејСремаДо 23. мар та из ло жба гра фи ке "Ан ђели Жич ке епар хи је" ака дем ског слика ра ВекаМихаловића из Бе о гра да
Позориште26.марта До ми ја да ве ли ка сце на 28.марта,у20сати "Ар се ник и старе чип ке "
Установа"Срем"23.марта у 11 са ти у По зо ри шту смотра драм ског ства ра ла штва де це 24.мартау10сати, у По зо ри шту, смотра драм ског ства ра ла штва од ра слих
Одсредедосреде
Изматичарскогзвања
СКЛОПИЛИБРАК: Че ли ко вић Зо ран и Три шић Гор да на; Ми ле тић Пре драг и Ву ко тић Ан дреа; Ба бић Зо ран, дрв.тех ни чар и Бор чић Ма ја, пе да гог; Ерде љац Алек сан дар, ауто елек три чар и Јо ва но вић Је ле на, прех.тех ни чар; Му шонг Зол тан, пе кар и Ша рић Ма рија на, пе кар; Де ли ја Дар ко, елек тричар и Ме дић Ма ја, фри зер
ДОБИЛИЋЕРКУ: Чко вић Бор ко и Ми а на Срем ска Ми тро ви ца, Па ко вић Го ран и Да га на – Ла ћа рак, Ми то вић Ни ко ла и Ма ри ја на – Ши а то вац, Умиће вић Ми о слав и Алек сан дра – Маван ска Ми тро ви ца, Ла ре вић Зо ран и Ма ра – Шу љам, Фир ман Ве ли бор и Жа на – Ве ли ки Ра дин ци, Ри ба рац Душан и Са ња, Ће лић Дра ган и Зо ри ца, – Ру ма, Цвет ко вић Бо јан и Ми ли ца – Бер ка со во, Зе кић Дра ги ша и Је ле на – Но ва Па зо ва, Јо ва но вић Ба ни слав и Да ни је ла – Шид, Нин ко вић Вла ди мир и Ма ри ја на – Сте ја нов ци, Де вр ња Радо слав и Ма ри ја на – Пла ти че во, Пи липо вић Мир ко и Та тја на – Љко во, Са вић Мла ђен и Ви до са ва – До брин ци, Ци ганков Да ли бор и Сне жа на Сот
ДОБИЛИСИНА: Жа бић Ми лан и Јеле на – Ма чван ска Ми тро ви ца, Јев тић Иван и Ми ле на – Ку змин, Ма штра повић Дра ган и Ве сна – Мач.Ми тро ви ца, Бе ић Љу бан и Ми ра, Чо ло вић Мир ко и Ста ни сла ва – Ру ма, Про да но вић Са ва и Да ли бор ка – Ри ви ца, Бо снић Ми ро слав и Јо ва на – Вој ка, Ба но вачки Слав ко и Љи ља на – Сте ја нов ци, Ми ља то вић Љу бо мир и Ма ри ја – Шид, Илић Бор ко и Ве сна – Ин ђи ја, Па вловић Или ја и Де ја на – Мо ро вић, Ми роса вље вић Јо ви ца и Дра га на Ер де вик
УМРЛИ: Пе кар Иван рођ.1942, Радо ва но вић Жи ван рођ.1952, Младе но вић Ра да рођ.1935, Ђу кић Ро за рођ.1943, Ма риц ки Ла зар рођ.1936, Вој но вић Ла зар рођ.1936, Ђа чанин Сте ван рођ.1955, Ми шко вић Љу ба рођ.1936, Ђур ђе вић Дра ган рођ.1948, Та лић Ми лан рођ.1951, Спа сић Ми ха и ло рођ.1930, Се ку лић До бри ла рођ.1937, Ба ка ло вић Да гица рођ.1927, Зец ви до са ва рођ.1938, То кић Меј ра рођ.1933, Триф ко вић Зо ра рођ.1929, Кон стан ти но вић Дејан рођ.1949, Бо рић Бран ко рођ.1935, Ђу кић Зо ран рођ.1933, Ма ди Имре рођ.1936. го ди не.
Ма ти чар: Ж.Јанковић
Уче ни ци го то во свих ми тро вач ких основ них шко ла по се ти ли су из
во ри ште и По стро је ње за пре ра ду во де ЈКП "Во до вод" у окви ру ак ци је на зва не "Отво ре на вра та во до во да" по во дом Свет ског да на во да. Оби ласком обје ка та и у раз го во ру са за после ни ма уче ни ци су до би ли од го воре на пи та ње: ка ко се до би ја во да за пи ће?
Тех нич ки ди рек тор "Во до во да" Весна Владисављевић, об ја снила је да се за по сле ни 24 са та свако днев но ба ве во дом и то од ње ног цр пље ња, пре ра де до ди стри бу ци је
по тро ша чи ма. Јер, Свет ска ор гани за ци ја из во ри шта и ква ли тет во де за пи ће ста ви ла ме ђу 12 најва жни јих по ка за те ља здрав ственог ста ња на ци је, за то је ква литет во де је дан од при о ри те та овог јав ног пред у зе ћа. Хе миј ска и бак те ри о ло шка ис пи ти ва ња по казу ју да је во да ко ју пи је мо ве о ма до брог ква ли те та, ре кла је Ве сна Вла ди са вље вић.
По се та уче ни ка "Во до во ду" са мо је јед на од ак ци ја ко јом ће јав но кому нал но пред у зе ће обе ле жи ти Светски дан во да.
Ме шта ни ма За са ви це 2 уско ро ће би ти на рас по ла га њу три уре ђе
на ауто бу ска ста ја ли шта са на стрешни ца ма. Ас фал ти ра ње пла тоа за ста ја ли шта је у то ку, а за ове по слове ЈП Ди рек ци ја за из град њу гра да обез бе ди ла је 150. 000 ди на ра.
По во дом по чет ка ових ра до ва помоћ ник гра до на чел ни ка ВладаВученовић и ди рек тор ЈП Ди рек ци ја
за из град њу гра да Бојан Гаврић ис та кли су да ће уре ђе на ауто бу ска ста ја ли шта би ти са мо је дан у ни зу про је ка та ко је ло кал на са мо у пра ва пла ни ра у ци љу по бољ ша ња жи вота љу ди у се ли ма. За ме шта ни на Заса ви це 2 МиркаМиљака ак ту ел ни по сао има по себ ну ва жност бу ду ћи да се ло ни је ра ни је има ло уре ђе на ста ја ли шта за ауто бу се.
Де ле га ци ја од 30 мла ди ћа и дево ја ка из 18 зе ма ља чла ни ца
Европ ске уни је по се ти ла је Сремску Ми тро ви цу и од пред став ни ка ло кал не са мо у пра ве, Ка не ла ри је за мла де и Омла дин ског клу ба са зна ли са зна ла ка ква се по ли ти ка ов де води пре ма мла ди ма. О ак ци о ном плану и стра те ги ји за мла де го во ри ли су им за ме ник гра до на чел ни ка СрђанКозлина и ре сор на на чел ни ца НаташаКопчић.
По ка за ли смо да бри не мо о млади ма, да омла дин ска по ли ти ка код нас узи ма ма ха и да се на да мо како ће мо, у пер спек ти ви, би ти део европ ске по ро ди це ре као је МилорадПопадић, ко ор ди на тор Канце ла ри је за мла де.
ПО ВО ДОМ СВЕТ СКОГ ДА НА ВО ДА
Отворенаврата"Водовода"
Какоседобијаводазапиће?
АК ТУ ЕЛ НО У ЗА СА ВИ ЦИ 2
Уређујуаутобускастајалишта
РадовиуЗасавици2
Ополитиципремамладима
ПО СЕ ТА МЛА ДИХ ИЗ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Омладинауакцији
ХУ МА НОСТ
Триакције,40давалаца
То ком три ак ци је до бро вољ ног дава ња кр ви ор га ни зо ва не у мар ту
дра го це ну теч ност да ло је 40 да вала ца. Ове ак ци је су би ле на ме ње не да ва о ци ма кр ви ко ји су за по сле ни у По ли циј ској упра ви, Ва тро га сноспа и лач кој је и ни ци, Елек тро дистри бу ци ји. Та ко ђе, ак ци је су об ухва ти ле за по сле не и ста на ре до ма уче ни ка сред њих шко ла, пу но лет не уче ни ке Ми тро вач ке Гим на зи је и сту ден те Всо ке стру ков не шко ле за обра зо ва ње вас пи та ча, са оп шти ли су из Цр ве ног кр ста.
Среда, 23. март 2011.8
Припремила: Катица Кузмановић
www.ruma.rs
RUMA
МА ТИ ЧАР
Вен ча ни: Вељ ко Мр кић и Мари на Да кић, Ми лан Ву кај ло вић и Да на Цвје ти но вић, Жељ ко Пет ко вић и Ве ри ца Вој ча нин, Ча слав Пе тров ски и Са ња Дикић, Вељ ко Пе тро вић и Са ња Ма тићДо би ли ћер ку: Ви шња и Дамир Ми ло ше вић, На та ша Јо вано вићУмр ли: Здрав ко Ју ри шић 1949, Је ла Ње го ван 1923, Ђор ђе Игрић 1922, Ми ли ца Док ма но вић 1941, Мил ка Кова че вић 1943, Алек сан дар При стал 1938, Маг да ле на Пе трас 1928, Или ја Гру јић 1936.
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
Филм ски про грам
''На тур не ји'' 23. март''Мо тел На на'' од 24. до 27. мар та''Шан са мог жи во та'' од 28. до 30. мар та
По зо ри шни про грам
Арт Тре ма фест Ру ма 2011: од 24. до 27. мар та
АК ЦИ ЈЕ ЗА ОСНОВ ЦЕ
''Опрез ! Иза бе ри жи вот''
ЈП Же ле зни це Ср би је ор га ни зова ло је не дав но ак ци ју за рум ске основ це чи ји је циљ ве ћи опрез у са о бра ћа ју. Реч је о еду ка тив номул ти ме ди јал ним пре зен та ци ја ма о без бед но сти на пут ним пре ла зи ма под сло га ном ''Опрез! Иза бе ри живот''. Еду ка ци јом у Ру ми об у хва ће но је око 300 осно ва ца шко ла ''Иво Лола Ри бар'' и ''Змај Јо ва Јо ва но вић''. Ак ци ја ЈП Же ле зни це спро во ди се у 45 зе ма ља, а у скло пу ме ђу на род не кам па ње о по ди за њу ни воа све сти гра ђа на у са о бра ћа ју, по себ но при пре ла ску пут них пре ла за.
Кључ на те ма сед ни це Оп штин ског ве ћа, одр жа не 15. мар та, би ла је
ко рек ци ја це на гре ја ња, а на зах тев ЈП ''Стам бе но'', што ће се већ ове неде ље на ћи пред од бор ни ци ма Скупшти не оп шти не.
Јед на од та ча ка, ко ју је обра зложио на чел ник Оде ље ња за дру штвене де лат но сти Све ти слав Да мјанчук, од но си ла се на ин тер но ра сеље на ли ца, од но сно на кон курс код УН за 60 па ке та у гра ђе вин ском мате ри ја лу и сред ства за ку по ви ну 30 ку ћа. Кон курс је отво рен до 6. априла. О пред ло гу Ло кал ног ак ци о ног пла на за раз вој омла дин ског преду зет ни штва Оп шти не Ру ма, од 2011. до 2013. го ди не, го во рио је пред седник оп шти не Го ран Ву ко вић:
Ве ли ки број не за по след них је ме ђу мла ди ма до 30 го ди на. Овај до ку мент је те мељ но раз ра ђен, ту је пре сек ста ња са прав ци ма у који ма тре ба усме ра ва ти ак тив но сти:
од ства ра ња ин ду стриј ске зо не до омла дин ског пред у зет ни штва.
Је ле на Ар се но вић, члан Општин ског ве ћа, на гла си ла је да је до ку мент ра ди ла аген ци ја ''Бу ди свој чо век'' из Бе о гра да, у ти му су би ли на чел ник за бу џет, пред ставни ци Клу ба при вред ни ка, Кан це лари је за мла де, а основ ни циљ је запо шља ва ње мла дих, с ак цен том на са мо за по шља ва њу.
Усво јен је План де тањ не ре гу лаци је ''Парк шу ма Бор ко вац'', уз напо ме ну ди рек то ра ''Пла на'' Та тја не Мар ко вић да је то ком јав ног увида при сти гло де сет при мед би и све су се од но си ле на еко ло ги ју. За меник пред сед ни ка оп шти не Дра ган Кар даш под се тио је да ће, у окви ру овог пла на, Ру ма ове го ди не ко начно до би ти ба зен отво ре но за тво реног ти па.
Ка да је реч о сти пен ди ра њу студе на та, по из ја ви на чел ни ка Да
мјан чу ка, на кон курс се при ја ви ло 247 сту де на та, 30 њих не ис пу њава усло ве. Сти пен ди је тре ба да бу ду на гра да за до бре сту ден те, али и за оне из со ци јал но угро же них по ро дица и по ро ди ца ром ске по пу ла ци је.
Рад ни ци ''Клу за'' су 16. мар та, по тре ћи пут, би ли у Град ској ку
ћи. Ме ђу тим, ни је се оства ри ло оно пра ви ло ''тре ћа сре ћа'', по но во су се су о чи ли са су ро вом ствар но шћу да па ра за не ис пла ће не за ра де не ма, и да је је ди ни пут про грам ре струк тури ра ња ко ји под ра зу ме ва по ве зи вање рад ног ста жа за пе ри од од пет го ди на.
Рад ни ке су при ми ли чел ни ци румске оп шти не Го ран Ву ко вић и Ненад Бо ро вић, био је ту и пред седник син ди ка та Дра го Те шић, као и пред став ник Аген ци је за при ва ти заци ју Алек сан дар Са рић.
Не над Бо ро вић је, по ред оста лог, ис та као:
Ових да на смо об и шли ''Пи реус бан ку'', у фир ми ''Ир ва'' ни је нас при мио вла сник Ни цо вић. По да ци ко је смо до би ли ни су охра бру ју ћи: ду го ва ња пре ма бан ци су 24 ми лио на ди на ра, оба ве зе ''Ир ме'' према по ве ри о ци ма су 141 ми ли он, а имо ви на фир ме вре ди 44,7 ми ли она ди на ра. Да кле, по тра жи ва ња су три пу та ве ћа од имо ви не. Да ирони ја бу де ве ћа, у ''Ир ви'' су спрем ни да по но во ку пе ову фир му, ка жу да има ју опре му.
Алек сан дар Са рић је био ка те го ричан: са да по сто је са мо два пу та сте
чај, да кле фир ма се га си, или по влаче ње из вр шних пре су да чи ме се отвара мо гућ ност да фир му не ко ку пи.
Рад ни ци су пи та ли да ли мо гу сви ''на ка зан'' у На род ну ку хи њу,
за што ни је до шао Ни цо вић, да ли ми ни стар Ља јић мо же да обез бе ди бар јед но крат ну по моћ...
Но ви скуп за ка зан је за де се так да на.
РАД НИ ЦИ ''КЛУ ЗА'' ПО НО ВО У ГРАД СКОЈ КУ ЋИ
Су ро ва ре ал ност па ра не ма
''Клузовци''уГрадскојкући
Глав на те ма це на гре ја њаЗА СЕ ДА ЛА ОП ШТИН СКА ВЛА ДА
СаседницеОпштинскогвећа
По ве ћа ње 12, 57 од сто
Пред лог ко рек ци је це на граја ња ЈП ''Стам бе но'' об ја снио је пред сед ник оп шти не Го ран Вуко вић раз лог за по ве ћа ње је раст це на наф те на свет ским бер за ма, овом пред у зе ћу се мора ју ство ри ти усло ви за нор мално по сло ва ње, сред ства из бу џета не мо гу се тро ши ти у те свр хе јер би се оста ли гра ђа ни, ко ји ко ри сте дру ге вр сте гре ја ња, на шли у не рав но прав ном по ложа ју, ре као је Ву ко вић.
Ди рек тор ЈП ''Стам бе но'' Љубо мир Де лић та ко ђе је го во рио о ра сту це на ма зу та, на ја вљеном по ве ћа њу це не стру је, као и о по зај ми ци из роб них ре зер ви ко ја још ни је вра ће на. Сем једног чла на Ве ћа ко ји је био уздр жан, сви оста ли су да ли ''зеле но све тло'' за по ве ћа ње це на гре ја ња за 12,57 про це на та, што зна чи да ће, уко ли ко то буде усво је но на СО, но ва це на за стам бе ни про стор би ти 78,63, а за по слов ни про стор 156,72 дина ра, без ПДВ.
Среда, 23. март 2011. 9
IN\IJAwww.indjija.net
www.moja.indjija.net
Припрема: З. Г. Стефановић
УКРАТ КО
Ви кенд на се ља
''Ко му на лац'' ће од 1. апри ла ре дов но од но си ти сме ће из викенд на се ља ин ђиј ске оп шти не. И до са да су на по је ди ним ло каци ја ма би ли по ста вље ни кон тејне ри, укуп но 60, а до кра ја месе ца би ће по ста вље но још то ли ко су до ва за ко му нал ни от пад та мо где је мо гућ при лаз ка ми но на. Тамо где ни је, по ре чи ма ди рек то ра Слав ка Пу ва че, ви кен да ши ма ће би ти до ста вље не вре ће ко је ће ка да на пу не от па дом из но си ти до са о бра ћај ни це. Кре ну ће и напла та од 1. апри ла и тра ја ће шест ме се ци ко ли ко и се зо на за ви кенд ту ри зам.
Очи сти ли при ла зне пу те ве
Рад ни ци ''Ко му нал ца'' су то ком про шле не де ље чи сти ли при лазне пу те ве гра ду од ри зле али и од сме ћа. Са ку пље но је 400 џако ва сме ћа ко је су не са ве сни грађа ни ба ца ли по ред пу та. До год се не по о штри ка зне на по ли ти ка има ће мо про бле ма са сме ћем и ди вљим де по ни ја ма, ре као је на са стан ку Си сте ма 48 ди рек тор ''Ко му нал ца'' Слав ко Пу ва ча.
По пра вља ју мо би ли ја ре
На три де сет те ре на на ко јима су по ста вље ни мо би ли ја ри на те ре ну ин ђиј ске оп шти не у то ку су по прав ке и овај по сао ће, по ре чи ма над ле жних у ''Ко му налцу,'' би ти за вр шен до 1. апри ла. Нај ви ше оште ће них мо би ли ја ра има у пар ко ви ма а нај ма ње на спорт ским те ре ни ма. Па ра лел но са овим по слом рад ни ци ''Ко мунал ца'' су на ста ви ли и са укла њањем гра фи та у гра ду, а њих има по при лич но, чак на 365 ме ста у гра ду.
Мој дом без ста рих ба те ри ја и елек трон ског от па да мо то је ко јим су пред став ни ци Асо ци ја ци је за раз вој
оп шти не Ин ђи ја ани ми ра ли уче ни ке основ них шко ла да се укљу че у ову ак ци ју. У хо лу ''Ко чи ћа'' за ту при ли ку отво рен је Ре ци кла жни ку так где су основ ци у на мен ске ку ти је и ми ни кон теј нер до но си ли ста ре мо ни то ре, ку ћишта ра чу на ра, не ис прав не ми ше ве, ис тро ше не ба те ри је и од ла га ли.
Ово је на ста вак про јек та ко ји се ба ви опа сним кућ ним от па дом. Ак ци ју са да спро во ди мо у ин ђиј ским основ ним шко ла ма. Уче ни ци ма и пред школ ци ма смо до не ли од ређе не по кло не у знак са рад ње што су се ода зва ли ак ци ји, ре кла је Ан дреа Ду дић, ко ор ди на тор про јек та.
Ка ме ра је за бе ле жи ла уче ни ке пе тог и ше стог раз реда Бо ја на Ђу ри ћа, Да ви да Да ња ка и Јо ва на Ра па и ћа ка да су од ла га ли ста ре мо ни то ре у Ре ци кла жни ку так у хо лу ОШ ''Пе тар Ко чић'' у Ин ђи ји.
У окви ру про гра ма ''Мла ди у ак ци ји'' три де се так младих љу ди из осам на ест европ ских зе ма ља, про шле
не де ље су по се ти ли оп шти ну Ин ђи ја. До ма ћи ни су им би ли Мла ден Јан ко вић, ко ор ди на тор Кан це ла ри је за мла де и Дра ган Ни ко лић, пред став ник Омла дин ског кул тур ног цен тра. Они су им пред ста ви ли ову срем ску ва рош у ко јој су се пр ви пут на шли. Ина че, мла ди из Евро пе су по се ти ли 18 вој во ђан ских оп шти на, све то у окви ру Про јек та ''Омла дин ска по ли ти ка и омла дин ски рад у тран зи ци ји'' а све у ци љу збли жа ва ња и пре позна ва ња про бле ма мла дих у Вој во ди ни и на ла же ња начи на да им се по мог не кроз раз ли чи те про јек те.
ОП ШТИН СКО ВЕ ЋЕ
О са ни тар ној де по ни ји
На сед ни ци Оп штин ског ве ћа одр жа ној про шле сре де раз ма тра на је ин фор ма ци ја о ста њу про јект не до ку
мен та ци је, до зво ле за град њу и на чи ни ма фи нан си ра ња са ни тар не де по ни је чи ја из град ња овог про ле ћа тре ба да кре не у Ин ђи ји. До би је на је до зво ла за ло ка ци ју, идеј ни про је кат је на ре ви зи ји, у то ку је из ра да еко лошке сту ди је, ин фор ми са ла је Ива на Ка ран, ди рек тор ЈП ''Ин грин'' Ин ђи ја под чи јим окри љем ће би ти са нитар на де по ни ја. На ис тој сед ни ци при хва ћен је предлог Го ра на Је ши ћа, пред сед ни ка оп шти не да се џип ко ји је ко ри стио усту пи на чел ни ку По ли циј ске упра ве у Срем ској Ми тро ви ци а по зах те ву срем ско ми тро вач ке по ли ци је. Ово ни је пр ви пут да оп шти на Ин ђи ја по ли цији по кла ња ауто мо би ле.
Де ша ва ња у ''Ин га су'' и око ''Ин га са'' су про те клих да на
за ба вља ла ин ђиј ску јав ност. Епилог де ша ва ња се оче ку је на да нашњој сед ни ци Скуп шти не оп шти не ка да ће, ка ко је нај вље но, до ћи до сме не ка дро ва ДС и то не са мо у овом јав ном пред у зе ћу. На га ђа се о сме ни де се так љу ди.
Оп штин ски од бор ДС је до нео јед но гла сну од лу ку о сме ни не коли ко ди рек то ра и чла но ва управних од бо ра са тих по зи ци ја. Од бор
их је по ста вио и он има ман дат да их сме ни. Пред ло зи су про шли на ка дров ској ко ми си ји и оче ку јем да бу ду по твр ђе ни на Скуп шти ни ко ја је за ка за на за сре ду. Глав ни раз лог сме не је што сма тра мо да ни су до бро ра ди ли свој по сао, нису ра ди ли, пре све га, у ин те ре су гра ђа на, ре као је Го ран Је шић, пред сед ник оп шти не Ин ђи ја.
О то ме се шу шка ло и пре годи ну да на али је, ка ко ре че, донео по гре шну од лу ку и про ду жио
им ман дат. Ово ће, по ње го вим ре чи ма, би ти по че так и чи шће ње ре до ва ДС.
НА ДА НА ШЊОЈ СЕД НИ ЦИ СКУП ШТИ НЕ ОП ШТИ НЕ
Сме на ка дро ва ДС ?
ГоранЈешић
У СЛИ ЦИ И РЕ ЧИ
Де ца са ку пља ла елек трон ски от пад
Бојан,ДавидиЈовансеукључилиуакцију
БЕ ЛЕ ЖИ МО
Мла ди Евро пља ни у Ин ђи ји
Халадокрајасептембра
У СУ СРЕТ МЕ ЂУ НА РОД НИМ ТАК МИ ЧЕ ЊИ МА
Европ ски зва нич ни ци у спорт ској ха ли
Пред став ни ци Европ ске ру ко мет не фе де ра ци је и Руко мет ног са ве за Ср би је по се ти ли су про шле сре де
оп шти ну Ин ђи ја и об и шли гра ди ли ште спорт ске ха ле ко ја тре ба да по слу жи као резервнa оп ци ја за одр жа вање европ ског пр вен ства у ру ко ме ту ко је ће се у ја ну ару на ред не го ди не одр жа ти у Ср би ји. А већ сле де ће 2013. у ин ђиј ској ха ли ће се одр жа ти свет ско пр вен ство за же не у ру ко ме ту.
Вр ше се при пре ме за по че так дру ге фа зе ра до ва на но во и згра ђе ној спорт ској ха ли. У то ку је из бор из во ђача ра до ва за за вр ше так ен те ри је ра што је у ин ге рен цији Фон да за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не. Оче ку је мо да до кра ја сеп тем бра ха ла бу де за вр ше на. Ин ђи ја је, ина че, апли ци ра ла да бу де до ма ћин свет ског пр вен ства за же не 2013. го ди не, ка же Го ран Је шић, пред сед ник оп шти не Ин ђи ја.
Среда, 23. март 2011.10
На зон ској смо три му зич ког ства ра ла штва, ко ја ће се одр
жа ти 30. апри ла, у Ста рој Па зо ви, Срем ску Ми тро ви цу ће пред ставља ти шест фол кор них ан сам ба ла по два из Дру штва за не го ва ње укра јин ске кул ту ре "Ко ло меј ка" и КУДа "До си теј Об ра до вић" из Гр гу ре ва ца, а по јед но из Ма ђарског кул тур но умет нич ког дру штва "Срем" и Фол клор ног ан сам бла "Бран ко Ра ди че вић" Цен тра за кул ту ру "Сир ми ју март". Ово је одлу чи ла се лек тор ДајанаКостић, ина че ко ре о граф из Ста ре Па зо ве, ка же ЗорицаМишчевић, ди ректор ка Уста но ве за не го ва ње кул туре "Срем" ко ја је ор га ни за тор тради ци о нал не смо тре.
У не де љу, 20. мар та, у Ви со кој стру ков ној шко ли за обра зо ва ње вас пи та ча одр жа на је оп штин ска смо тра му зич ког ства рала штва фол клор них гру па на ко јој је уче ство
ва ло око 300 ама те ра, чла но ва 10 фол клор них ан сам ба ла ко ји де лу ју при на пред по ме ну тим фол клор ним дру штви ма. С.Ђ.
Град ска упра ва за по љо ри вре ду и за шти ту жи вотне сре ди не Гра да Срем ска Ми тро ви ца са оп шти ла је
да је по сту пак по де ле сред ста ва за под сти ца ње сточар ске про из вод ње сви њар ства, ре ги стро ва ним пољо при вред них га здин стви ма спро ве ден по про пи са ној про це ду ри на кон јав ног кон кур са об ја вље ног у штампа ним ме ди ји ма, на сај ту гра да и пу тем пи са них обаве ште ња у ме сним кан це ла ри ја ма. На кон курс се прија ви ло 159 ре ги стро ва них га здин ста ва од ко јих су 157 ис пу ња ва ли усло ве кон кур са. Две при ја ве су од би је не јер ни су ис пу ња ва ле про пи са не усло ве, са оп штио је ГоранЧекеринац, на чел ник Упра ве за по љо при вреду на кон фе рен ци ји за но ви на ре одр жа ној по во дом спе ку ла ци ја у не ким ме ди ји ма да су суб вен ци је де љене "по пар тиј ској ли ни ји."
На кон фе рен ци ји је об ја шње но да је због по ја ве свињ ске ку ге и ме ра ра ди ње ног су зби ја ња на ло жених из ре сор ног ми ни стар ства пр ви кон курс о до де ли су пра сних на зи ми ца по ни штен. По про пи са ној про цеду ри до не та је но ва од лу ка и об ја вљен но ви кон курс о до де ли под сти цај них сред ста ва ре ги стро ва ним по љопри вред ним га здин стви ма. С.Ђ.
У ор га ни за ци ји Удру же ња пошто ва ла ца ви на „Mar cus Aure
li us Pro bus“ из Срем ске Ми тро ви це и ове не де ље је у Цар ској па ла ти ор га ни зо ва на про мо ци ја срем ских ви на. Овај пут го сти су би ли ви нари је „Киш“ и „Про бус“ из Срем ских Кар ло ва ца.
Ка ко је ре као ПредрагЦрнковић, из ви на ри је „Киш“, ина че унук чу ве ног Слав ка Ки ша, тра ди ци ја у про из вод њи ви на у овој по ро ди ци да ти ра још из дав не 1830. го ди не.
Да нас на ша по ро ди ца има 11 хек та ра ви но гра да, а го ди шње про из во ди мо око 60 хи ља да флаша ви на. По ред два бер ме та белог и цр ве ног, по ко ји ма смо нада ле ко по зна ти, а ко ји у на ро ду ва же за „пре ве рант ска“ ви на, у на шем асор ти ма ну се на ла зе још и сле де ће сор те: ита ли јан ски и рајнски ри злинг, шар до не, пор то ги зер и мер лот – ре као је Пре драг Црнко вић, из ви на ри је „Киш“, до да јући да им је у пла ну да у на ред ном пе ри о ду про ши ре ка па ци тет на 100 хи ља да фла ша го ди шње.
Због за др жа ва ња ге о граф ских ка рак те ри сти ка и при кла ња ња тради ци о нал ном ме то ду по ди за ња вино гра да, њи хо ве ре зид бе и об ра де, ви на из ви на ри је „Киш“ овен ча на су злат ним ме да ља ма Но во сад ског сајма, као и дру гим пре сти жним ме ђу
на род ним при зна њи ма.Ви на ри ја „Про бус“ из Срем ских
Кар ло ва ца на ста ла је као на ста вак по ро дич не тра ди ци је га је ња ви но ве ло зе и про из вод ње ви на, ко ја да тира још са кра ја 18. ве ка.
Ка ко је ре као Дарко Мецинг, по то мак тре нут но нај ста ри јег чла на по ро ди це, де да ЂуреСвињаревића, ко га мно ги зо ву још и „ле генда“, јер је нај ста ри ји ви но гра дар у Кар лов ци ма, ви на у овој ви на ри ји се про из во де од сор ти гро жђа: ризлинг, жу пљан ка, вра нац, мер лот, као и од ста рих сор ти пле мен ке и слан ка мен ке.
Има мо око че ти ри хек та ра вино гра да и уско ро пла ни ра мо да про
ши ри мо ка па ци тет на 15 хи ља да лита ра ви на. Наш по друм про из во ди и не ко ли ко вр ста ра ки ја, а вр ху нац тра ди ци о нал не вин ске про из вод ње пред ста вља наш на да ле ко чу ве ни бер мет, чи ја се ре цеп ту ра чу ва као по ро дич на тај на и пре но си са ко лена на ко ле но – ка же Дар ко.
Ина че, про из во ди ви на ри је „Пробус“ до бит ни ци су број них злат них,
сре бр них и брон за них ме да ља и дипло ма на Но во сад ском сај му и дру гим ма ни фе ста ци ја ма, а бер мет „Про бус“ је 2006. го ди не осво јио при зна ње и кру ну за ква ли тет на Ме ђу на род ном сај му у Вроц ла ву у Пољ ској.
С.Михајловић Фо то: М.Милеуснић
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА•УЦАРСКОЈПАЛАТИПРЕДСТАВЉЕНАКАРЛОВАЧКАВИНА
Чувенимајсториза„преварантсковино“Поредчувенихбермета,богатеасортиманесвојихбелихицрвенихвинапредставилесукарловачкевинарије„Киш“и„Пробус“
Представљениримскиоклоп
Тог да на по се ти о ци ма у Цар ској па ла ти пре ми јер но је пред ста вљен и рим ски оклоп, те жи не 10 ки логра ма, са ста вљен из 310 де ло ва, ко га је из ра дио ВладимирБожовић из Срем ске Ми тро ви це. Он је овај оклоп на пра вио као пот пу ну ре кон струк ци ју ори ги нал ног римског окло па за по тре бе Вој ног музе ја у Бе о гра ду.
ПромоцијауЦарскојпалати
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА•ПОЉОПРИВРЕДА
Испоштованапроцедураосубвенцијама
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА•ОПШТИНСКАСМОТРАМУЗИЧКОГСТВАРАЛАШТВА
Шестансамбалазазонскусмотру
Општинскасмотрамузичкогстваралаштва
Среда, 23. март 2011. 11
УКРАТКО
Регистрацијагаздинстава
По љо при вред ни ци ма је оста ло још ма ло вре ме на за ре ги стра цију или об но ву ре ги стра ци је пољо при вред ног га здин ства јер тај рок ис ти че 31. мар та. У ста ро пазо вач кој оп шти ни до са да је реги стра ци ју об но ви ло око 500 газдин ста ва што пред ста вља ма ње од по ло ви не ре ги стро ва них, јер сви, по на ви ци че ка ју по след њи тре ну так да овај по сао оба ве. Ако се не об но ви ре ги стра ци ја по љопри вред ног га здин ства, до ма ћинство при ма па си ван ста тус и неће мо ћи да ко ри сти под сти цај на сред ства из аграр ног бу џе та Репу бли ке Ср би је.
Средњошколцидоборовољнидаваоцикрви
Про шле не де ље у ста ро па зовач ким сред њим шко ла ма ор гани зо ва на је ак ци ја до бро вољ ног да ва ња кр ви. Јасна ПетровићЖивковић из Цр ве ног кр ста у Ста рој Па зо ви ка за ла је да је акци ја ус пе ла. – За до вољ ни смо одзи вом. Ја ви ла су се 82 уче ни ка од ко јих је 71 дао крв.
„Гребкарте“запаркингсервис
Про дај на ме ста за „греб карте“ за пар кинг сер вис, од но сно за пла ћа ње пар ки ра ња у Ста рој Па зо ви, ка ко је уго во ре но са дистри бу те ри ма, мо ћи ћe да се ку пе у сле де ћим про дај ним објек тима: СТР „Спек тар“ у Све то сав ској ули ци бр. 29, за тим у про дај ном објек ту „Тр го ви на К1 шоп“ у Све то сав ској ули ци у про ла зу ка тр гу, у СТР „Ке ка“ у про дај ном објек ту у Змај Јо ви ној ули ци бб (зе ле на пи ја ца), у СТР „Кинг стон“ у про дај ном об је ка ту у До си те јевој ули ци по ред Ауто бу ске стани це и на бла гај ни ди рек ци је ЈП „Чи сто ћа“ у Ста рој Па зо ви.
PAZOVA^KA HRONIKA
Припремила:ГорданаМајсторовић
У ве ле леп ном Спорт ском цен тру Фуд бал ског са
ве за Ср би је у Ста рој Па зови, на кон 22. сед ни це Из вршног од бо ра ФСС, 15. мар та одр жа на је кон фе рен ци ја за но ви на ре, а том при ли ком је пот пи сан уго вор о ре довном фи нан си ра њу срп ске фуд бал ске асо ци ја ци је из бу џе та Ре пу бли ке Ср би је. Уго вор вре дан 40 ми ли о на ди на ра пот пи са ли су Томислав Караџић, пред сед ник ФСС и ми ни стар ка омла ди не и спор та СнежанаСамарџићМарковић. Она је том при ли ком из ја ви ла да јој је драго што се пр ви пут на ла зи у рад ној по се ти Ку ћи фуд ба ла и до да ла да је ове го ди не за фуд бал из дво је но чети ри ми ли о на ви ше у од но су на прошлу го ди ну. Та ко ђе, Са мар џић Марко вић је ка за ла да је др жав на ре визор ска ин сти ту ци ја по хва ли ла проје кат Ку ће фуд ба ла у Ста рој Па зо ви као је дан од нај е фик сни је во ђе них у 2009. го ди ни, под се тив ши да је парла мент про шле го ди не усво јио из вештај др жав ног ре ви зо ра.
За ово “гран ди о зно де ло” То мислав Ка ра џић је ка зао да су сви заслу жни ко ји су уче ство ва ли у њего вој ре а ли за ци ји. Љу ди из УЕФА су нам ре кли да је овај цен тар ме ђу че ти ри нај бо ља и нај леп ша у Европи, до дао је Ка ра џић, под се тив ши на про блем ху ли ган ства ко ји пра ти спорт ска де ша ва ња и ко ји пре ти, сем ка зни да угро зи и на сту пе наших ре пре зен та ци ја и клу бо ва на
ме ђу на род ним так ми че њима. У ве зи овог про бле ма Ка ра џић је ре као да је ФСС од За јед ни це су пер ли га ша Ср би је за тра жио да од мах ка жња ва све из гре де на утак ми ца ма до ма ћег шампи о на та, као и да клу бо ви мо ра ју да сно се санк ци је за ин ци ден те.Та ко ђе, ФСС је пре до чио За јед ни ци су перли га ша да ку лу бо ви ко ји, од се зо не 2013/14. не ма ју
ре флек то ре на ста ди о ни ма не ће моћи да се так ми че у нај ви шем ран гу.
За до во љан што је Ста ра Па зо ва до би ла нај ва жни ји спорт ски објекат у сво јој исто ри ји, пред сед ник оп шти не ГоранЈовић је оце нио да
ова сре ди на има “пот пу но но ву будућ ност и мно ге ле пе ства ри ће се де ша ва ти ов де”. Он је до дао, да од 20. мар та ка да на ши ре пре зен та тивци ов де до ла зе на при пре ме за утакми це са Ир ском и Есто ни јом, Срп ска ку ћа фуд ба ла по чи ње „ак тив но да жи ви“ јер ће се све ак тив но сти ве зане за Фуд бал ски са вез Ср би је од вија ти у Ста рој Па зо ви.
Пред став ни ци Цен тра за не ста лу и зло ста вља
ну де цу из Ста ре Па зо ве у че твр так, 17. мар та у ОШ “Си ме он Ара ниц ки” одржа ли су пре зен та ци ју СИНИ про гра ма (си гур ност на ин тер не ту) ко јој су при суство ва ли про свет ни радни ци, од но сно про фе со ри ин фор ма ти ке и ма те ма тике из шко ла ста ро па зо вачке оп шти не. СИ НИ софт вер ко га су на по клон до би ле све шко ле у Оп шти ни Стара Па зо ва, на пра вљен је по узо ру на ино стра ни програм у са рад њи са парт нери ма из Оси је ка. Уве рен, да сви за јед но, кад су де ца и мла ди у пи та њу, “ра ди мо јед ну во ма ва жну ствар” а то је њи хо ва за шти та од зло у по тре ба на ин тер не ту, пред седник оп шти не ГоранЈовићје обе ћао по др шку ло кал не са мо у пра ве у насто ја њу да се мла де ге не ра ци је зашти те од не при јат но сти ко је их вреба ју с не по жељ них веб стра ни ца.
Ми хо ће мо да се ба ви мо пре вен цијом, а не по сле ди ца ма и за то је општи на и осно ва ла Цен тар за не ста лу и зло ста вља ну де цу ре као је Јо вић и по же лео успе шну при ме ну СИ НИ софт ве ра на те ри то ри ји ста ро па зовач ке оп шти не.
Пот пред сед ник овог Цен тра Игор Ђурчик у на ја ви је ре као да че сто, ро ди те љи не по зна ју довољ но ком пју те ре, те да не мо гу има ти увид које им веб са др жа је де ца ко ри сте. Због то га је напра вљен СИ НИ софт вер ко ји ће по мо ћи ро ди тељи ма да кон тро ли шу одла зак де це на не по жељне веб стра ни це. Он за са да пред ста вља основ ну вер зи ју софт ве ра, ка ко је об ја снио АлександарМилосављевић, председ ник овог Цен тра и мо же се ин ста ли ра ти на сва ки ра чу нар као контро лор ко ји кон тро ли ше ис кљу чи во веб са др жај и ин фор ма ци је ко је кроз
ње га про ла зе. На кра ју се ми на ра свим уче сни ци ма је уру чен по мену ти про грам, уз на по ме ну да ће га сви ко ји же ле бес плат но до би ти у кан це ла ри ји овог Цен тра у Старој Па зо ви.
СЕ МИ НАР О ПРИ МЕ НИ СИ НИ ПРО ГРА МА У ОШ “СИ МЕ ОН АРА НИЦ КИ”
СИНИсофтверпоклоншколама
СеминаропримениСИНИпрограма
КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА ЗА НО ВИ НА РЕ ФСС
Српскакућафудбалапочињедаживи
ГоранЈовић
Званичноотварањеумају
Иако ће Спорт ски цен тар у Ста рој Па зо ви већ од ове не деље по че ти да ра ди, Ка ра џић је ње го во зва нич но отва ра ње наја вио за 14. мај ка да ће све чано сти при су ство ва ти пред сед ник ФИ ФА СепБлатер и пред сед ник УЕФАМишелПлатини
Потписалиуговор:ТомиславКараџић
иСнежанаСамарџићМарковић
Среда, 23. март 2011.12
ШИДПрипрема: С. Михајловић
УКРАТ КО
По клон фуд ба ле ри ма
Пред сед ни ца Оп шти не На та ша Цвјет ко вић и члан Оп штин ског већа Ми ро слав Сми ља нић, за ду жен за спорт и омла ди ну, по се ти ли су у пе так Фуд бал ски клуб „Омла ди нац“ у Мо лови ну. Пред по че так про лећ не по лу сезо не у Оп штин ској ли ги они су овом клу бу по кло ни ли мре же и три лоп те.
Услу жни цен тарОп шти на Шид је, на кон кур су По
кра јин ског се кре та ри ја та за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са радњу, до би ла сред ства у из но су од 1,8 ми ли о на ди на ра, за ре а ли за ци ју пројек та „Услу жни цен тар“, док уче шће ло кал не са мо у пра ве из но си 670 хиља да ди на ра. Пред сед ни ца Оп штине На та ша Цвјет ко вић и народни посланик Жељко Брестовачки оби шли су про те кле сед ми це ра до ве на Услу жном цен тру.
Ре ци та то риНа кон одр жа не смо тре ре ци та
то ра „Пе сни че на ро да мог“, у ви ши ранг так ми че ња пла си ра ли су се: Зо ран Ре пац, уче ник че твр тог разре да ОШ „Фи лип Ви шњић“ Мо ро вић, оде ље ње у Ви шњи ће ву, Ка та ри на Ћу скић ОШ „Фи лип Ви шњић“ Мо ровић, ше сти раз ред, Ни ко ле та Скака вац, ОШ „Вук Ка ра џић“ Ада шев ци, сед ми раз ред и Ми ља на Чу бри ло, ОШ „Фи лип Ви шњић“ Мо ро вић, осми раз ред раз ред.
По кра јин ска смо тра одр жа ће се у Сеч њу 15. и 16. апри ла.
Ши ди јан кеУдру же ње же на „Ши ди јан ке“
пред ста ви ло је пр ви број свог ли ста и до де ли ло на гра де нај бо љи ма на кон кур су „Под бла гим сја јем чу де сне зве зде“.
На гра де су, за ли те рар не ра до ве, до би ли: Љуп ка Ра ди шић, у ка те гори ји од ра слих, Бо ја на Пе тро вић, у ка те го ри ји сред њо шко ла ца, а у кате го ри ји осно ва ца: Ми хај ло Ма товић, Ма те ја Ко лар, Лу ка Жи лић и Алек сан дра Ла зић. По хва ље ни су: Ти ја на Сто ја ко вић, Вељ ко Би рач и Сте фан Дра жић.
За ли ков не ра до ве на гра ђе ни су сред њо школ ци: Оли ве ра Ко че вић, Јо ва на Да мја но вић и Је ле на Ђилас, као и уче ни ца основ не шко ле Алек сан дра Вр ка тић.
СЛИ КОМ И РЕЧ ЈУ
По моћ из бе глич ким по ро ди ца ма
У оп штин ском По ве ре ни штву за из бе гли це у то ку је на бав ка за
шест по ро ди ца ко је су до би ле средства на кон кур су за еко ном ско оснажи ва ње и оса мо ста љи ва ње из беглич ких по ро ди ца, у из но су од 140 хи ља да ди на ра. Ка ко ка же Ду шица По ле тан, из По ве ре ни штва за из бе гли це, на бав ка се спро во ди за при кључ не по љо при вред не ма ши не за две по ро ди це, два пла сте ни ка, опре му за ло кал и про из вод њу бетон ске га лан те ри је.
До на тор овог про гра ма је ре публич ки Ко ме са ри јат, а у укуп ном изно су сред ста ва ло кал на са мо у пра ва уче ству је са де сет по сто.
Још од ка ко је дав не 1994. го ди не по че ла са ра дом На род на ку хи ња,
ко ја се на ла зи при шид ском Цр ве ном кр сту, ни је дан дан ни је пре ста ја ла са ра дом. Да нас се у њој сва ко дневно при пре ма 200 ку ва них обро ка за ко ри сни ке у гра ду, док се они ма који жи ве у се ли ма ис по ру чу ју ланч па ке ти са хра ном.
Сред ства за овај „си ро тињ ски казан“ за јед нич ким сна га ма обез беђу ју Цр ве ни крст Ср би је, Оп шти на Шид и Цр ве ни крст Ши да.
Сигураноброкзасиромашне
Иако је чак 80 од сто ме шта на Ме сне за јед ни це При ви на Гла
ва кра јем про шле го ди не гла са ло за то да њи хо во се ло и у на ред ном пе ри о ду има са мо до при нос, ипак су сред ства ко ја се са ку пе овим пу тем не до вољ на, јер је реч о ма лом се лу, ко је има са мо 230 ста нов ни ка, од носно 66 до ма ћин ста ва и то углав ном ста рач ких.
Ка ко нам је ре као Ми ро слав Грки нић, пред сед ник Са ве та МЗ, од са мо до при но са се го ди шње при ку пи са мо око 100 хи ља да ди на ра.
Не до ста так фи нан сиј ских средста ва упра во и је сте нај ве ћа коч ница за да љи раз вој на шег се ла. Имамо мно го пла но ва, а ту пре све га ми слим на ре кон струк ци ју пу та према ма на сти ру, ко ји је у ја ко ло шем ста њу, а ко јим сва ко днев но про ла зи на сто ти не љу ди из ра зних кра је ва зе мље. Та ко ђе, има ли смо на ме ру да спо ји мо и пут са Ба чин ци ма, да га по шљун ча мо у ду жи ни од 1935 ме та ра, али од По кра ји не ни смо доби ли сред ства по треб на за ту ин вести ци ју. У Пој кра ји ну смо, та ко ђе, под не ли и зах тев за ре кон струк ци ју атар ских пу те ва, али смо и ту од би
је ни са раз о ча ра њем кон ста ту је Ми ро слав Гр ки нић, пред сед ник Саве та МЗ При ви на Гла ва.
Пре ма ње го вим ре чи ма, ово село не ма ни во до вод ни ка на ли за ци
ју, али за во до вод ну мре жу по сто ји ура ђен про је кат, ко ји је за је дич ки за При ви ну Гла ву и Би кић До.
Иако смо у 21. ве ку ми во ду за пи ће још увек не ма мо. Се о ски бу на ри су нам за га ђе ни, во да је ло шег ква ли те та и ни је за пи ће, је ди но је до бра она во да ко ја иде ис под ма на сти ра. Шко лу не ма мо, вр тић смо има ли до пре две годи не, а са да ни то ви ше не ма мо. Уче ни ци од пр вог до че твр тог разре да иду у шко лу у Би кић До, а по сле то га шко ло ва ње на ста вљају у Ши ду. Док че ка ју ауто бус деца нам сто је на отво ре ном по сат вре ме на и ви ше, јер су ло ше ве зе са Ши дом. Скре та ли смо па жњу на то над ле жни ма, али ни смо на и шли на њи хо во раз у ме ва ње да се тај про блем ре ши. У се лу не ма мо ни про дав ни цу, ни ка фа ну. Је ди но што има мо је Дом омла ди не, где се мла ди оку пља ју ви кен дом и игра ју сто ни те нис и сто ни фуд бал – об ја шња ва пред сед ник Гр ки нић, до да ју ћи да по пи та њу да љег разво ја се ла ни је оп ти ми ста, јер је ово се ло, по ње го вом ми шље њу, за по ста вље но од свих.
У Ама тер ском по зо ри шту „Бра нислав Ну шић“ ових да на у то ку
су про бе на мју зи клу „Му лен руж“.Ка ко ка же Цве тин Ани чић, ре
ди тељ, реч је о ко ма ду у ко ме се глум ци пред ста вља ју и као пе ва чи, а те ма пред ста ве је од нос по ли ти ке и кур ви.
У овој пред ста ви игра пе де сетак глу ма ца, а има мо и до ста љу ди ко ји ни су из на шег ан сам бла, а који су струч ни у свом по слу и ко ји нам све срд но по ма жу. Ту пре све га
ми слим на Ми љу Тор му, ко ја ради сце но гра фи ју, док се за ко стиме бри не Ма ри на Џа ле та. Искрено се на дам да ће ово би ти пра ви спек такл, а ујед но и ве о ма по уч на пред ста ва ко ја ће се до па сти публи ци – ре као је ре ди тељ Цве тин Ани чић, до да ју ћи да је пред ста ва „Му лен руж“ још јед на при ли ка да се мла ди за ба ве, дру же и опу сте, те да на сце ни ура де не што што мо жда не би мо гли у при ват ном жи во ту.
МИ РО СЛАВ ГР КИ НИЋ, ПРЕД СЕД НИК СА ВЕ ТА МЗ ПРИ ВИ НА ГЛА ВА
Без нов ца не ма ни раз во ја се лаОд са мо до при но са се го ди шње при ку пи са мо око 100 хи ља да ди на ра, што је не до вољ но да би се ура ди ли сви нео п ход ни по сло ви
МирославГркинић,председникСаветаМЗПривинаГлава
ДушицаПолетан,изопштинскогПовереништвазаизбеглице
ГЛУМ ЦИ ПО ЗО РИ ШТА „БРА НИ СЛАВ НУ ШИЋ“
При пре ма ју пред ста ву „Му лен руж“
У НА РОД НОЈ КУ ХИ ЊИ У ШИ ДУ
Обро ци за 200 ко ри сни ка
Среда, 23. март 2011. 13
Беочинска хроника
Иришка хроникаПрипрема: Катица Кузмановић
АК ЦИ ЈЕ
Сат за на шу пла не ту
У ор га ни за ци ји Ми ни стар ства живот не сре ди не и про стор ног пла
ни ра ња, и Стал не кон фе рен ци је градо ва и оп шти на, 26. мар та, од 20,30 до 21,30 ча со ва, од ви ја ће се ак ци ја ''Сат за на шу пла не ту''. Реч је о светској ак ци ји ко ја се по тре ћи пут орга ни зу је у Ср би ји. Оп шти на Ириг, у ко ор ди на ци ји са јав ним пред у зе ћи ма, уста но ва ма и ме сним за јед ни ца ма, свестдно ће по др жа ти ову ак ци ју.
У 20,30 ча со ва, љу ди ши ром света уга си ће све тла на сат вре ме на, са же љом да по ка жу да се за јед нич ким де ло ва њем мо же на пра ви ти по мак у бор би про тив кли мат ских про ме на. Ак ци ју пред во си Свет ски фонд за приро ду, јед на од нај ве ћих и нај и ску снијих свет ских ор га ни за ци ја за за шти ту при ро де. Про шле го ди не, ову ак ци ју је по др жа ло 4.600 гра до ва у 128 држа ва, а у Ср би ји је она спро ве де на у 40 оп шти на.
Реч је о то ме да уште да елек трич не енер ги је пред ста вља је дан од на чи на да се до при не се очу ва њу жи вот не сре ди не кроз сма ње ње еми си је угљен ди ок си да и ефе ка та ста кле не ба ште.
Ка да је то ком про шле го ди не, на јед ном од скуп штин ских за се да
ња, до не та од лу ка о из два ја њу 15 ми ли о на ди на ра из бу џе та Оп штине Ириг за сти му ли са ње по ди за ња но вих за са да воћ ња ка и ви но града, а све у скло пу про јек та ''Вин ски Срем'', све је ли чи ло на ре ше ност Ири жа на да се вра те сво јим ко рени ма, за ко је има ју го то во иде ал не при род не по тен ци ја ле. Ових да на, су де ћи по бро ју за ин те ре со ва них про из во ђа ча за овај кон курс, мо же се кон ста то ва ти да сам старт ак ци је ни је охра бру ју ћи за во ћар ство и вино гра дар ство, па и са му оп шти ну.
То ком ја ну а ра фор ми ра на је и Коми си ја за спро во ђе ње по ступ ка распо де ле под сти цај них сред ста ва за по ди за ње про из вод них за са да воћња ка и ви но ве ло зе, пред сед ник је Го ран Ан ђел ко вић, за ме ник председ ни ка оп шти не за ду жен за по љопри вре ду. Ме ђу чла но ви ма Ко ми си је су и по зна та име на из во ћар сковино гра дар ске гра не као што су проф. др Зо ран Ке се ро вић, др Дра го слав Ива ни ше вић, Ла зар Кље шта новић из По љо при вред но струч не службе ''Ру ма'', и та ко ре дом.
Пр ви круг кон кур са, ко ји се одно сио на про лећ ну се тву, је за тво
рен. По од лу ци по ме ну те ко ми си је, под сти цај на сред ства до би ло је 21 до ма ћин ство, од укуп но 23 ко ја су кон ку ри са ла.
За но ве за са де воћ ња ка сред ства ће до би ти 19 про из во ђа ча, а за вино ву ло зу два. На тај на чи до де ли ће се 3,3 ми ли о на ди на ра бес по врат них сред ста ва, у за ви сно сти за ко ју су се про из вод њу од лу чи ли по љо привред ни ци. При ме ра ра ди, за ја бу ке се до би ја 210 хи ља да, за ду ње 67,
за шљи ве 145 хи ља да ди на ра. Посма тра но по ме сти ма, Ири гу је припа ло де вет тих кре ди та, Не ра ди ну се дам, Кру ше дол Пр ња во ру је дан и Ја ску три. Кон курс је рас пи сан за це лу 2011. го ди ну, при ја ве ко је са да при сти жу ре ша ва ће се у дру гом кругу. Мо рам при зна ти да смо оче ки вали ве ће ин те ре со ва ње про из во ђа ча, сви су то за го ва ра ли, са да ка да посто ји од лу ка, не ја вља ју сепри ча Го ран Ан ђел ко вић.
Да ли су се Ири жа ни од ви кли од ра да у воћ ња ци ма и ви но гра ди ма, или се још пре ми шља ју, по ка за ће дру ги круг.
НО ВИ ВОЋ ЊА ЦИ И ВИ НО ГРА ДИ
Под сти ца ји за до ма ћин стваКон курс је рас пи сан у скло пу про јак та ''Вин ски Срем'' Оче ки ва ли смо ве ће ин те ре со ва ње за овим сред стви ма, ка же Го ран Ан ђел ко вић
ГоранАнђелковић
Ста нов ни ци Че ре ви ћа, а на ро чито они ко ји жи ве у на се љу зва
ном Ме ђе, већ две не де ље стре пе од опа сног кли зи шта по кре ну тог из над овог де ла се ла. Огром не ко ли чи не зе мље са се вер них па ди на Фру шке го ре пре те да угро зе до мо ве љу ди, са о бра ћај ни це и ко му нал ну ин фраструк ту ру, а у пр вом на ле ту би ло би у опа сно сти ви ше од сто ти ну стамбе них и по моћ них обје ка та. За беле же но је да су не ке ку ће де ли мично на пу кле, па у Ме сној за јед ни ци Че ре вић озбиљ но раз ми шља ју и о евен ту ал ном исе ља ва њу и обез беђи ва њу сме шта ја за нај у гро же ни је су гра ђа не.
Про блем об ру ша ва ња зе мљи шта у Че ре ви ћу, али и су сед ном Баншто ру ни је но ви, јер се мно ги се ћа ју ка да је пре не ко ли ко де це ни ја био за тво рен пут по ред Ду на ва због сана ци је кли зи шта. Та да су стра да ле и по је ди не ви кен ди це. Да нас је ситу а ци ја да ле ко озбиљ ни ја, по што је реч о знат но ве ћој по вр ши ни те ре на ко ји кли зи и пре ти да угро зи жи воте и имо ви ну Че ре ви ћа на. Сум ња се да је кли зи ште ду бо ко нај ма ње пет ме та ра, што би зна чи ло да пре ма селу кре ћу на сто ти не хи ља да ку би ка зе мље.
Од мах по по кре та њу кли зи шта, на те рен су иза шли пред став ни ци
МЗ Че ре вић и Оп шти не Бе о чин, али и струч ња ци МУПа Ср би је, но восад ских и бе о град ских фа кул те та. Про це ње но је да си ту а ци ја за са да ни је алар мант на, али ни за пот цењи ва ње. Оп ште је ми шље ње да су на од ро ња ва ње зе мљи шта ути ца ле про шло го ди шње ве ли ке па да ви не, ото пља ва ње сне га, на бу ја ле под земне и над зем не во де, као и чи ње ни ца да ка на ли го ди на ма ни су одр жа вани. Уко ли ко се па да ви не на ста ве, а во до стај Ду на ва знат но по ра сте, мо гла би да бу ду угро же на и дру га при о бал на на се ља. Јер, што се "кре
та ња" зе мље ти че, Фру шка го ра је нај о се тљи ви је под руч је у Вој во дини, а по тен ци јал на опа сност од клизи шта пре ти од Слан ка ме на па све до Не шти на.
Пред крај про те кле не де ље, земља из над угро же ног де ла Че ре ви ћа се по ме ри ла за чи тав ме тар, а во да у се о ском по то ку је пре ста ла да те че. То зна чи да је про ме ни ла ток и прона шла пу ко ти не у зе мљи шту. У бе очин ској оп шти ни ис ти чу да про блем пре ва зи ла зи њи хо ве мо гућ но сти, ма да они стал но оби ла зе угро же но под руч је и чи не ко ли ко мо гу. Не по
сред но пред за кљу че ње ли ста, сазна ли смо да су шеф Слу жбе за ин спек циј ске по сло ве и ур ба ни зам Бра ти слав Ка ла бић и хи дро ге о лог из Но вог Са да Ми лен ко Ва си љевић об и шли кли зи ште и до го во ри ли се о на ред ним ко ра ци ма. Нео п ходно је про ко па ти за пу ште не ка на ле, ка ко би се при ку пи ле по вр шин ске и плит ке под зем не во де и на тај на чин ус по ри ло кли за ње зе мљи шта. Оста је и да се (пр)очи сти ти за гу ше ни Че ревић ки ка нал, што ни је чи ње но пу них че тврт ве ка.
Д. П.
ВЕ ЛИ КЕ НЕ ВО ЉЕ ЖИ ТЕ ЉА ЧЕ РЕ ВИ ЋА
Опа сно кли зи ште пре ти се лу
Мештанисвакодневнопратеразвојситуације ОзбиљнопомерањеземљиштаизнадЧеревића
Среда, 23. март 2011.14
Вла да Ср би је је про те кле сед ми це до не ла од лу ку о тро ме сеч ној за
бра ни из во за пше ни це и бра шна, а исто вре ме но је са бер зе упо зо ре но да Ср би ја не ма пре ла зних за ли ха жи та до но ве же тве и да је нео п хо дан увоз иако смо пре ма по да ци ма „Жи та Ср бије“, од ју ла про шле до фе бру а ра ове го ди не из ве зли 359.847 то на пше ни це и 91.126 то на бра шна. То је још ви ше ак ту е ли зо ва ло на ја вље но по ску пљење век не хле ба на 70 ди на ра.
На ши пе ка ри сма тра ју да, ако пше ни ца оде на 35 ди на ра и бра шно на 50 ди на ра по ки ло гра му, уз по скупље ње стру је и дру гих ин пу та, да ће це на хле ба мо ра ти да по ску пи. Они сма тра ју да ова за бра на из во за пшени це не ће мно го ути ца ти на це ну хлеба – ка же се кре тар Од бо ра за аграр у Срем ској при вред ној ко мо ри ВладимирВлаовић и на гла ша ва да је најго ре што ни ко пре ци зно не зна ко јим за ли ха ма пше ни це др жа ва ра по ла же.
Си гур но да још има је дан део пше ни це ко ји сто ји у ам ба ри ма и приват ним си ло си ма. Те шко је про це нити о ко јим ко ли чи на ма је реч, али је бо ја зан да за на ше по тре бе пше ни це не ће би ти до вољ но до же тве – на во ди Вла о вић и до да је да се не ко ли ко годи на у Сре му се је и за пе ти ну ма ње пше ни це не го што је то не ка да би ло. Сву да је та ква си ту а ци ја па ће по већа ње це на пше ни це ма ло ду же тра јати, а не са мо ове го ди не.
У исто вре ме, вла сник срем ско митро вач ке пе ка ре МихајлоАпић ка же да на це ну хле ба ути че мно го то га, а не са мо це на бра шна. Он нам по тврђу је и да је ве ли ко ин те ре со ва ње купа ца за ста ри хлеб.
Свеж хлеб је 55 ди на ра, а као ста ри, од ју че, про да је се по 25 ди нара за век ну. Та ко смо на шли мо дус да се ре ши мо ста рог хле ба ко ји смо рани је углав ном тро ши ли на пра вље ње пре зли ко је смо про да ва ли на ве ли ко
па ке ра ји ма ко ји се ба ве па ко ва њем и про да јом за тр го ви не. Ово је ма ло јед но став ни је и ефект ни је. Код ку паца је ве ли ко ин те ре со ва ње. Има дана ка да про да мо све до 10 – 11 са ти и до ла зе по сле под не и пи та ју да ли има још ју че ра шњег хле ба. Има сталних му ште ри ја, углав ном је реч о стари ји ма, а има и оних ко ји тра же и да им оста ви мо ста ри хлеб.
Апић нам по твр ђу је ис прав ност ста ва Уни је пе ка ра да је већ са да реал на це на хле ба око 64 ди на ра.
То је исти на јер је по след њих сед ми ца це на бра шна стал но ра сла. Сва ка ис по ру ка има но ву, ве ћу це ну. По след ња је би ла 44,5 плус ПДВ. Ту се до да ју тро шко ви во де, со ли, адити ва, ква сца, пре во за.... На рав но, сва ка пе ка ра има и дру ге тро шко ве. Нај ма ња ин тер вен ци ја мај сто ра на ма ши на ма је пар сто ти на евра. Ту су и за ра де за по сле них ко је се стал но пома ло уве ћа ва ју у бру то из но су, као и све дру го стру ја, гас, го ри во, пла те, тро шко ви одр жа ва ња објек та, чи шћења...– на бра ја Апић и на во ди да ста ри хлеб про да је по 25 ди на ра да би из вукао ба рем не што од ула га ња:
Ако пра вим пре зле, он да још имам до дат не тро шко ве, до дат ни рад, ам ба ла жу, ра бат тр гов ци ма... И на 25 ди на ра за ста ри хле би си у ми ну су, ако ра диш пре зле опет си у ми ну су, али „из ва диш“ ко ли кото ли ко.
По Апи ће вом ми шље њу, за му штери је је до бро што има не ке кон ку ренци је ме ђу пе ка ри ма ко ја им не до звоља ва да по стиг ну не ку ре ал ну це ну. А, ре ал на це на хле ба је оно што покри ва све тро шко ве и омо гу ћа ва одре ђе ну аку му ла ци ју. У овом тре нут ку она је ве ћа од са да шњих 55 ди на ра за век ну.
Ка ко се чи ни, ста ри хлеб би ће још тра же ни ји.
Ж.Неговановић Ј.Зурковић
НА ША АН КЕ ТА
Да ли је хлеб скуп ?ГорданаБрзак,Инђија:
Ми слим да је скуп и без на ја вље ног по ве ћа ња на 70 ди на ра. Ако има мо у ви ду ко ли ка је про сеч на пла та у Сре му и ко ли ко нам нов ца ме сеч но тре ба са мо за хлеб, из гле да да ће мо мо ра ти да ште ди мо и на овој на мир ни ци ко ји де фи ни тив но ви ше ни је со ци јал на ка те го ри ја.
БранкоПантелић,Павловци:
Хлеб не са мо да је скуп, он је пре скуп. Али, ни је код свих иста си ту а ци ја. Хлеб је пре скуп за не за по сле не, за оне са ма лим пла та ма, за пен зи оне ре, за си ро ма шне. То је за то што це не пше ни це и бра шна ни су ускла ђе не. Про из во ђа чи пше ни це не ма ју од ви со ке це не хле ба ни шта, у све му то ме нај ви ше за ра де тр гов ци и на куп ци. Сви се ва де на це не стру је, а то не ма ве зе са це ном хле ба, бар
не у тој ме ри ка ко они то при ка зу ју. Пр во су по ни ским це на ма ку пи ли пше ни цу од се ља ка, он да су из ве зли све што су мо гли, сад се при ча да ће мо мо ра мо уво зи ти жи то да би се под ми ри ле до ма ће по тре бе. Не знам ку да во ди та ква по ли ти ка. Не ко ме се чи ни да век на хле ба и ни је не ки тро шак. Али у по ро ди ца ма са ви ше чла но ва ни је до вољ на јед на век на, већ дветри, а то ви ше уоп ште ни је јеф ти но.
ЖељкоКосанић,СремскаРача:
Уда ри ло нас је по џе пу и прет ход но по ску пљење хле ба ка да је век на по ску пе ла за 15 или 20 ди на ра, а ово ко је су на ја ви ли због по ску пље ња стру је би ће пра ви удар на кућ ни бу џет ве ли ке већи не љу ди. Век на ће ко шта ти 70 ди на ра. Шта су све у то ура чу на ли не знам, али знам да за део по ро ди це ко ја жи ви у се лу и дво је де це ко ја сту дира ју днев но мо рам да обез бе дим но вац за че ти ри хле ба. Не бих жа лио нов ца ка да би се све по је ло.
МираВујчић,СтараПазова:
Хлеб као основ на жи вот на на мир ни ца код нас тре бао би да бу де до сту пан сва ком гра ђа ни ну по при сту пач ној це ни. На жа лост, на ви кли смо на разна по ску пље ња али на мир ни це као што су хлеб и мле ко тре бао би сва ко да мо же да ку пи, и онај с нај ни жим при ма њи ма, као и онај с нај ви шим. На на ја ве нај но ви јег по ску пље ња хле ба не гле дам бла го на кло но, али све смо из др жа ли, па ће мо и то. Је сти се мо ра.
ГорданаЦветић,Шид:
Раз о ча ра на сам на ја вље ним по ску пље њем хле ба, јер сам ми сли ла да је ово ко је је не дав но би ло по след ње за ову го ди ну. Ипак, иако су тако на ја ви ли, на дам се да до тог по ску пље ња не ће до ћи. Ми слим да је хлеб и са овом це ном од 50 ди на ра пре скуп, на ро чи то за по ро ди це ко је има ју ви ше чла но ва.
НиколаРадојчић,Ириг:
Вред ност хле ба дик ти ра ју мно ге окол но сти, на ту це на ути че ди рект но др жа ва одо бра ва њем це на енер ге на та, стру је и га са у пр вом ре ду. А кад је реч о са мом жи ту, си ту а ци ја је слич на већ го ди на ма: од по љо при вред ни ка се оно от ку пи по 13 ди на ра, ко све ту узме свој део и ''ски не кај мак'', не зна се. Це ну хле ба тре ба по сма тра ти у од но су на при ма ња. Код нас хлеб ви ше ни је бе за зле на став ка. При ме
ра ра ди, у Фран цу ској је век на хле ба 1,5 евро, али су њи хо ва про сеч на не дељ на при ма ња око 500 евра. Код нас је про сек ме сеч них за ра да 320 евра и ја сно је да је на ма хлеб скуп. Све ми ли чи да ће се оства ри ти стари на чин жи во та хле ба и со ли мо ра би ти. А оста ло ме со, уље, ше ћер... На сту пи ла је анар хи ја на тр жи шту, све се од ви ја без кон тро ле др жа ве.
Е.С.Н.
АК ТУ ЕЛ НО • ХОЋЕЛИХЛЕБОПЕТПОСКУПЕТИ
Старихлеб–траженароба
У ми тро вач кој Пе ка ри код Апи ћа ста ри хлеб по 25 ди на ра
Далићезабранаизвозапшеницестабилизоватиценухлеба–Којајерачуницапекара
Среда, 23. март 2011. 15
По сле из бо ра на ко ји ма ће мо сигур но оства ри ти успех, ко а ли
ци о ним парт не ри ма и парт не ри ма у УРС ћу пред ло жи ти ап со лут ну депар ти за ци ју и де по ли та зи ца ју јав них пред у зе ћа, што је рак ра на у др жави. Ти ме би јав на пред у зе ћа мо ра ла и да се ре фор ми шу. Ја знам да би то мно ге за бо ле ло јер је исти на да са да пар тиј ски ли де ри вла да ју јавним пред у зе ћи ма, а ова ко ће озбиљни ме на џе ри. На рав но, гра ђа ни и ло кал не са мо у пра ве у све му тре ба да има ју од лу чу ју ћу реч и да има ју пре ко 50 од сто вла сни штва – ка же у раз го во ру за „Срем ске но ви не“ Маја Гој ко вић, пред сед ни ца На род не пар ти је и чла ни ца Пред сед ни штва Ује ди ње них ре ги о на Ср би је (УРС).
Не дав но сте из ја ви ли да ће УРС на сле де ћим из бо ри ма освоји ти јед но од пр ва два ме ста у Скуп шти ни Вој во ди не. На че му ба зи ра те тај оп ти ми зам ?
Мо је по ли тич ко пред ви ђа ње да ће УРС би ти пра во по ли тич ко из нена ђе ње на сле де ћим из бо ри ма, бази ра се на по ли ти ци ко ју ми за ступа мо и на сна зи по ли тич ких ли де ра и кан ди да та ко је ће мо кан ди до ва ти на оп штин ским и ло кал ним из бо рима за пр ве љу де гра до ва и оп штина. УРС же ле да ани ми ра ју гра ђа
не, ко ји све ма ње из ла зе на из бо ре, чи ње ни цом да ће мо за сту па ти наш поли тич ки став да су не по сред ни из бо ри за гра до на чел ни ке и пред сед ни ке општи на не што што до но си ква ли тет, да не тре ба по ли тич ки ли де ри да се бо је ја ких љу ди у својим стран ка ма, да то тре ба да бу де ком пли мент као што је на ма ком плимент што су се нај бо љи у ло кал ним сре ди на ма удру жи ли у ре ги о не и на тај на чин да ани ми ра мо гра ђа не да се вра те по ли тич ком од лу чи ва њу да ти ме што ће уна пред зна ти ко су њи хо ви кан ди да ти, кре и ра ју ло калну по ли ти ку.
Има те ли ути сак да је у послед ње вре ме за о штре на ре тори ка де ло ва вла сти пре ма ис такну тим пред став ни ци ма УРС, посеб но Мла ђа ну Дин ки ћу ?
За о штре на је ре то ри ка и по наша ње пре ма стран ци ко ју он предста вља ти ме што не ко, очи глед но, у вла да ју ћој ко а ли ци ји не мо же да под не се глас на ро да и глас истине, дру га чи ји на чин раз ми шља ња ко ји ни је из нет да би се сва ђа ло,
не го да би се не што по пра ви ло. И не мо гу да под не су ја ча ње УРС и, у по след ње вре ме, а што је са кри вено од јав но сти, по на вља ње из бо ра по ме сним за јед ни ца ма на те ри ори ја ма чи та вих оп шти на где су УРС осва ја ли пр во или дру го ме сто, без об зи ра у ком де лу др жа ве се пона вља ли ти из бо ри. Има мо из у зетно мно го мо но по ла у овој др жа ви и са мо га још ни смо има ли на поли тич ком те ре ну. Очи глед но је да са да ли де ри две ве ли ке по ли тич ке стран ке сма тра ју да је Ср би ји најбо ље да има са мо две по ли тич ке стран ке.
Хо ће те да ка же те да су УРС „трн у оку“ ли де ри ма нај ве ћих стра на ка вла сти и опо зи ци је ?
Ап со лут но смо трн у оку за то што смо по ли тич ка кон ку рен ци ја. Та ман су по ми сли ли да су „кар те по де љене“ и да ће се две стран ке стал но
сме њи ва ти на вла сти и, ако не мо гу да се сме њу ју, он да ће за јед нич ки пра ви ти ко а ли ци је. Он да се по ја ви тре ћа по ли тич ка сна га, пот пу но свежа и но ва и по ста ли смо озбиљ на по ли тич ка кон ку рен ци ја.
Из ја ви ли сте да у На род ну пар ти ју ма сов но пре ла зе до скора шњи чла но ви ве ли ких пар ти ја вла сти и опо зи ци је. Има ли то га и у Сре му ?
Да, то је исти на. У Сре му ће уско ро би ти јед но ве ли ко по литич ко из не на ђе ње. При јат но или не при јат но, за ви си од по ли тич ке стран ке.
Ж.Не го ва но вић
У Ма чван ској Ми тро ви ци, у Ули ци 28. ав гу ста по че ли су
при прем ни ра до ви за ре кон струкци ју ко ло во за ко ји об у хва та трасу ду гу 700 ме та ра, а вре дост посла је 900.000 ди на ра. На ста вак ин фра струк тур них ра до ва био је по вод да ово при град ско на се ље по се те пред став ни ци ло кал не само у пра ве и ЈП Ди рек ци ја за изград њу гра да.
По моћ ник гра до на чел ни ка Срем ске Ми тро ви це Вла да Ву чено вић под се ћа да је ова ули ца на кон ра до ва на при мар ном во ду ка на ли за ци је за вр ше ном ка сно јесе нас оста ла не за вр ше на.
Оно што ни је ура ђе но је се нас због вре мен ских при ли ка ра ди мо чим су се ство ри ли усло ви. Ре конструк ци јом ули це омо гу ћи ће мо нор мал но од ви ја ње са о бра ћа ја. На кон ни ве ла ци је те ре на и ра засти ра ња шљун ка и ри зле тра са ће би ти оспо со бље на за са о бра ћај, али не и за вр ше на, а то ће уследи ти ка да се за вр ши при кљу чи ва
ње до ма ћин ста ва на ка на ли за ци ју об ја снио је Ву че но вић.
Бо јан Га врић, ди рек тор ЈП Ди
рек ци ја за из град њу гра да до да је ка ко је по ста ла прак са да се са обра ћај ни це у Ма чван ској Ми тро ви
ци уре ђу ју на кон за вр шет ка ка нали за ци је.
Из град ња ка на ли за ци је се приво ди кра ју, у ње ном фи нан си ра њу нај ве ћи део сред ста ва обез бе дио је Фонд за ка пи тал на ула га ња Вој води не, као и град и ме сна за јед ни ца. Та мо где је за вр шен ка на ли за ци они вод по чи ње ре кон струк ци ја коло во за. Ове го ди не гра ди ли ште ће би ти и у Ули ци бра ће Бо гу но вић. У Ули ци 28. ав гу ста оче ку је мо да при прем ни ра до ви бу ду окон ча ни нај ка сни је за три не де ље, а на кон то га, и по за вр шет ку уго во ре них ка на ли за ци о них приљ кљу ча ка, кре ну ће мо са ас фал ти ра њем казао је Бо јан Га врић.
За ста нов ни ке Ма чван ске Ми трови це ко ло воз у Ули ци 28. ав гу ста је ва жан, ка же Рад ми ла Чо нић, јер је то ули ца ко ја по ве зу је цен тар са оста лим де ло ви ма при град ског на се ља. Ка да се за вр ши ка на ли заци ја и ре кон стру и шу пу те ви жи вот гра ђа на ће би ти ква ли тет ни ји.
С.Ђ.
МА ЈА ГОЈ КО ВИЋ, ПРЕД СЕД НИ ЦА НА РОД НЕ ПАР ТИ ЈЕ И ЧЛАН ПРЕД СЕД НИ ШТВА УЈЕ ДИ ЊЕ НИХ РЕ ГИ О НА СР БИ ЈЕ
Сре му пред сто ји по ли тич ко из не на ђе ње
Не спа ва ју због Ше ше ља
Ко ли ко ће мо гу ћи по вратак Во ји сла ва Ше ше ља из Ха га не га тив но ути ца ти на Вас, Ва шу пар ти ју и УРС ?
По ме не ни ка ко, јер се би ника да ни сам до зво ли ла да ни кога, а по го то во го спо ди на Ше шеља вре ђам, ни јав но ни при ватно. На дам се да ће до ћи у Ср би ју јер се пре ду го на ла зи у Ха шком три бу на лу. Убе ђе на сам и знам да ли де ри не ких опо зи ци о них стра на ка не спа ва ју од да на када је об ја вље но да се ње гов изла зак бро ји, ка ко у вој сци ка жу, „сит но“. Знам да не спа ва ју јер су до зво ли ли се би да у јав ности го во ре нај стра шни је ства ри о том чо ве ку да би се од ри ца ли де ла свог жи во та, што ми слим да пу но го во ри о тим љу ди ма.
МајаГојковић
МА ЧВАН СКА МИ ТРО ВИ ЦА • ИН ФРА СТРУК ТУР НИ РА ДО ВИ
За вр ша ва ју ка на ли за ци ју, уре ђу ју пу те ве
РадовиуМачванскојМитровици
Малоалиодабранодруштвоокупилосе18.мартаусремскоми
тровачкомклубу „Око”, где јеБогдан Ди клић, познати и искусниглумац и, како за себе сам каже,младиписац(„анисамнимлад,аниписац”),представиосвојукњигу„Оглумибезглуме”.Промоцију је отворио, Дра ган
Ђор ђе вић,директор„Сремскихновина“.Нисамимаонамеруданапишем
књигу, већ порив да компримујемсвојеискуствоу једнусвескуувидуОизама,какоихјаназивам,јерговоре о ономе, о овоме...Књига уцелиниговориопозориштукрозискуствоједногглумцаобјаснионамјеДиклић.На крају књиге уместо поговора
стоји шаљиво, у опозицији са Уводом Одвод, као и списак називакњигекојису„билиуигри”. Књигу је могуће ишчитати у
лифту, ако живите на пример надванаестомспрату,алинеипрочитати.Затоћевамтребатимногови
ше времена, рекао је Диклић, којијевеселиминепосреднимдосеткаманасмејаоМитровчане.
И. З.
Среда,23.март2011.16
Мом чи ло То мић изшабачкеМузичкешколе"МихајлоВукдраго
вић"укласиГо а ре Ла зић,лауреатје Првогфестивала пијанизма одржаногуСремскојМитровициконкуренцији основних музичких школа.Исте титуле припале су Алек сандри Мар ко вић из митровачке Музичке школе "Петар Кранчевић" укласи Це ци ли је Том кић у конкуренцијисредњихшкола(облигатнииупоредниклавир)каоиДра га ни То мићизшабачкемузичкешколеукласи ГоареЛазић, у конкуренцијисредњошколацатакмичаракојимајеклавирглавнипредмет.Проглашенисуинајбољиувише
такмичарских категорија , а то су:Ан ђе ла То мић, из Музичкешколе"Петар Кранчевић" у класи проф.Ду шан ке Га ври ло вић(преткатегорија),На дин Чу хут изЗенице(првиразредосновнемузичкешколе),Је ли са ве та Пар ма ко вићизШапца
(другиразред),Ти ја на Три вићизСремскеМитровице(трећиразред),Ла зар Ми тро вић из Шапца (четврти разред), Алек сан дра Илић изШапца (пети разред),Алек сандра Ири та ноизМладеновац(шестиразред).Укатегоријисредњихшколанај
бољи су били:Пе тар Ву ја но вићизШапца,Не над Цве јић изШапца,Ана Ву јо вићизСремскеМитровице,Ма ри ја Срећ ко вић изШапца, Јо ва на Бог да но вић изШапцаи Ксе ни ја Ра да ко вић из СремскеМитровице.ТитуланајбољеукатегоријиакадемијаприпалајеМир јани Ма тић,студентуМузичкеакадемијеизНовогСада.Првифестивалпијанизма,одржан
од17.до20.марта,организовалајеМузичка школа "Петар Кранчевић"уз покровитељство Градске управезакултуруиГрадаСремскаМитровица. На фестивалу се такмичиловише од стотину ученика основнихи средњихмузичкихшколаи академија,асвечаностјеотвориларесорнаначелницаЗо ри ца Га шпар.УГрадојкућијепрошленедеље
организованпријемзапредставникеМузичкешколе"ПетарКранчевић"ињиховегостеизРумунијесакојимасуодосадашњимрезултатимаиновимвидовимасарадњеразговаралиначелницаЗорицаГашпариначелник за буџет и финансије Ду шко Ша ро шко вић. С.Ђ.М.М.
НамалојсценипазовачкогПозоришта у суботу је, премијерно
изведена представа словачког Позоришта “Владимир Хурбан Владимиров” “Крчма на главном друму”по делу Антона Павловича Чехова,у режији познатог редитеља Миро сла ва Бен ке. Представа коју јеизвеопознатисаставглумачкогансамбал(Алек сан дер Ба ко, Зден ко Ко жик, Ма ри ја Хле бјан, Ма ри ја Ру ман, Јан ко Шер ке зи, Алек сандар Са ша Пе тро вићидруги)освојилајесимпатијепубликеалии,чинисе,селекторазонскесмотреГвозде на Ђу ри ћа,редитељаизНовогСадакојијеизрекаопохваленарачунМирославаБенкеиовогансамбла.Усамојпредставинаправљенаје комбинација ликова и догађајаизвишеприповедака.Изпрактич
нихразлогауњеговуранонаписану једночинку “На главном друму”(1884. године), инкорпорирао самситуације,ликовеидијалогеизњегових приповедака: “Степа”, “Вањка”,“Дамасапсетанцетом”,рекаојеМирославБенкауизјавиза „Сремскеновине“идодаодаверуједајеизањихосталазначајнапредстава.Поредуиграногансамбла, ту јеисјајна костимографија и мајсторскиурађенасценографијауобликугајбеизкоје“читавовремепредставенаглавуактераипубликелијекишаалкохола....заЧеховајекрчмасимболдехуманизацијеимрака.”Представа је урађена у коопро
дукцији Центра за културу под покровитељством Општине Стара ПазоваиКанцеларијезаСловакеудијаспориРепубликеСловачке. Г.М.
Прозни писац и књижевни критичар, Гор да на Вла хо вић из
Крушевца објавила је почеткомгодине, под насловом „Са Саром,уз Књигу“, избор есеја, критикаи приказа књига наших и страних аутора. Издавач ове књиге укојој се налазе 34 изабрана текста је „Едука“ из Београда, а међуодабранимтекстовимајеикритичкиприказкњигепоезије„Хуки
мук“ митровачког писцаНе дељ ка Тер зи ћа.Зањеговукњигууесеју„Два наоко опонентна појма“ Влаховићевакаже:„Песникјесвестандавноизреченеистинедасусесвестваривећнекомедогађалеидасусве речи изречене, и да је све кознаколикопутавиђено,аличовекжелидасвојдоживљајсветаискаже,дапоставипитањанакојанемаодговоракаодајепрвипут“.
СРЕМСКАМИТРОВИЦА • ПРО МО ЦИ ЈА КЊИГЕ
Бог да н Ди кли ћ,"О глу ми без глу ме"
Са про мо ци је књи ге Бог да на Ди кли ћа
СТАРАПАЗОВА• “КРЧ МА НА ГЛАВ НОМ ДРУ МУ”
Јед на од нај бо љих пред ста ва ВХВ
Сце на из пред ста ве
КРУШЕВАЦ • КЊИ ГА ГОР ДА НЕ ВЛА ХО ВИЋ
При каз пе сни штва Не дељ ка Тер зи ћа
СРЕМСКАМИТРОВИЦА • ФЕ СТИ ВАЛ ПИ ЈА НИ ЗМА
Про гла ше на три ла у ре а та
Део на гра ђе них так ми ча ра
Отва ра ње Фе сти ва ла пи ја ни зма
Среда, 23. март 2011. 17КУЛТУРА
Но ви нар и ту ри змо лог, а у пр вом ре ду га стро
ном, љу би тељ и зна лац до брог за ло га ја, РадивојЛазићЏеки (1950) до сада је об ја вио на де се ти не ку вар ских књи га, углавном ве за них за ово на ше, рав ни чар ско под не бље. Јед на од та квих је и најно ви ја, Лалошкислаткиши (Војвођански колачи), ко ју из да је Ла зи ће ва Аген ци ја La Press у Шиду. У књи зи су по ну ђе не на де се тине ре це па та сит них ко ла ча и тор ти, али и сла них ко ла ча ко ји обич но до бро иду као ме зе уз шпри це ре, ви но и пи во.
Пре ли ста ва ју ћи ста ре ку вар ске књи ге, не ке још из 19. ве ка, Лазић је за кљу чио да се по сле до брог
руч ка увек сер ви ра ла и по не ка оми ље на по сласти ца: гу жва ра, штру дла, пи та, кох, тор та, пу динг и мно штво сит них ко ла ча. А за раз ли ку од на ших старих, ко ји су де серт обично из но си ли не де љом и пра зни ком, ми то да нас чи ни мо мно го че шће. Бар на ши Срем ци, као уоста
лом и дру ги Вој во ђа ни, на ви кли су да се, кад год мо гу, за сла де не ким до ма ћим оми ље ним спе ци ја ли тетом. Оту да и ова Џе ки је ва књига слат ких ре це па та, де це ни ја ма "про ве ра ва них" у вој во ђан ским кухи ња ма, али и на тр пе за ма у Бе чу, Пе шти и дру гим сред њо е вроп ским гра до ви ма и се ли ма. Д.Познановић
КЊИЖАРСКИИЗЛОГ
"Паковањемајмуна"
Ево и пе те књи ге иза браних де ла јед ног од ла у
ре а та Ми хи зо ве на гра де за драм ско ства ра ла штво, ко ју за јед но до де љу ју Фонд "Бо ри слав Ми хај ловић Ми хиз" и Срп ска чита о ни ца у Ири гу. У оквиру би бли о те ке "Акт", обја вље не су три дра ме Милице Пилетић (БуђењеЈулије, Докле? и Опет пакујемомајмуне), до бит ни це овог пре стижног при зна ња за 2009. го ди ну. На гра ђе на је, ка ко сво је вре ме но ре че пред сед ник жи ри ја Светислав Јованов, за опус ко ји сведо чи о "не сум њи вом са зре ва њу јед ног аутен тич ног аутор ског просе деа, ко ји убе дљи во и ис тан ча но кре и ра но ву зна чењ ску и фор малну ди мен зи ју у кон тек сту на ше савре ме не дра ма тур ги је".
Ми ли ца Пи ле тић об ли ку је своје ко ма де у реалистичком контексту, али је тај кон текст пре суд но и са мо
свој но ино ви ран не ким од кључ них еле ме на та и ис куста ва са вре ме них драм ских стра те ги ја од тра ги гро теске и мон та жноко ла жних по сту па ка, до пост мо дерних по и гра ва ња са сценском илу зи јом, жан ров ских па сти ша и упо тре бе ма смедиј ских тех ни ка, еле ме на та и зна че ња за бе ле жио је
те а тро лог Јо ва нов у по го во ру књиге Драме, пе тог до бит ни ка Ми хи зо ве на гра де.
Ро ђе на у Бе о гра ду, жи ви у Под гори ци, а са ра ђу је на Фа кул те ту драмских умет но сти на Це ти њу, Ми ли ца Пи ле тић (1971) је на пи са ла де сетак, углав ном већ из во ђе них драмских тек сто ва. Аутор ка је сце на ри ја фил ма Опетпакујемомајмуне, ми ни игра ног ТВ се ри ја ла Ништа лично, та ко ђе и дра ма: ТомСојер и ђавољапосла, Владимир иКосара, Паднабетл, Страваукући Милутиновој, Следовање...
Урбаноодрастање
Књи га НедељкаТерзића (1949) Чуварсвежег
бетона, у из да њу ра ди они це "Сви так" (Књи жев но дру штво "Раз ви гор", Поже га 2010), но во је у ни зу уко ри че них по ет ских де ла по све ће них де ци. Са др жи ше зде сет пе са ма, углав ном ве за них за град ско под небље, што не зна чи да је искљу чи во на ме ње на (и ин спи ри са на) ма ли ша ни ма из "бе тон ске џун гле", они ма од ра слим из ме ђу со ли те ра, у по ро ди ца ма под ло жним стре сним си ту а ци ја ма, све да ље од здра вог при род ног окру же ња. На про тив, потреб на је свој де ци "осу ђе ној" на пре бр зо, че сто уса мље нич ко, па и стро го од ра ста ње.
Тер зић во ди ди ја лог са де цом, саве ту је их и ис по ве да им се, упу ћу је на љу бав, дру же ње, али су ње го ви сти хо ви и сво је вр стан "омаж пре ци
ма", пра де ди, ба ки и де ки, ка ко то при ме ћу је уред ник и ре цен зент МилијанДеспотовић. Књи га је на словље на по исто и ме ној песми, Чувар свежег бетона, ко ја го во ри о гра фи ти ма и по ру ка ма пре ко но ћи освану лим на све же окре че ним згра да ма, на тро то а ри ма:
Пе сник је овом пе смом по ка зао људ ску те ско бу у ур ба ним про сто ри ма и по тре бу де це за живом ко му ни ка ци јом ма кар кроз испи си ва ње гра фи та. Ма ко ли ко то ру жи ло естет ске за ми сли гра ди нарства, у по за ди ни то га сто ји и "култу ра гра фи та" ко ја је за со ци о ло гију, са да ви ди мо и за по е ти ку, ве о ма ва жан еле ме нат. Се ти мо се сти хо ва Љу би во ја Ршу мо ви ћа ко ји су до били гра фит ну уло гу, а гла се "ј...ш зид на ко ме ни шта не пи ше"! твр ди Деспо то вић.
Лалошкислаткиши
По де ве ти пут Ин ђи ја је у то пли за гр љај при хва ти ла пе сни ке бо
е ме ка ко из Ср би је, та ко и из Хо ланди је, Не мач ке, Швај цар ске, Сло вени је, Хр ват ске, Ре пу бли ке Срп ске, Бо сне и Хер це го ви не и Цр не Го ре. У ве ли кој са ли Кул тур ног цен тра у Ин ђи ји 74 пе сни ка, за сту пље них у књи зи Ноћбоема, го во ри ли су сво је сти хо ве, ка ко би се на нај леп ши начин оду жи ли на шем ве ли ком пе сникубо е му Ми ро сла ву Ми ки Ан ти ћу. Јер, ова ма ни фе ста ци ја се одр жа ва по во дом ње го вог да на ро ђе ња, 14. мар та. По ред оста лих, у про гра му су уче ство ва ли ВељкоГрујићВеџа, пе сник и ре ци та тор ко ји је го во рио Ми ки ну по е зи ју и не из бе жни тамбу ра ши, јер је про сла вље ни пе сник во лео да их слу ша.
У "Но ћи бо е ма" све се пра шта и мно го што шта за бо ра вља. Али, бар на трен, за бо ра вље но ће се вра ти ти у из го во ре ном сти ху по е те са и песни ка, или у пе сми ко ју ће пе ва ти там бу ра ши. Је дан чо век је са мо једин ка: јед на пти ца ни је ја то; је дан ко рак ни је жи вот. А пти ца, чо век и ко рак бли зу су за јед ни штва – на гласио је Никица Банић, ре цен зент књи ге.
О љу ба ви и ви ну нај леп ше пе ва ју бо е ми, али они не мо гу без ка фанског сто ла, му зи ке, ви на и ли ста хар ти је. Јед ну од на ших нај леп ших
ро до љу би вих пе са ма, Отаџбина, напи сао је Ђу ра Јак шић за ка фан ским сто лом.
Kњижевни клуб "Ми ро слав Ми ка Ан тић", на че лу са агил ним пред седни ком Златомиром Боровницом, учи нио је мно го да ма ни фе ста ци ја про тек не у нај бо љем ре ду и да го сти бу ду за до вољ ни. По за вр шет ку сусре та раз го ва ра ли смо са не ким од уче сни ка.
Ово ми је тре ћи пут да до ла зим у Ин ђи ју и на дам се да ће би ти још пу но до ла за ка. Увек на ђем но ве инспи ра ци је и увек упо знам но ве прија те ље. Сва ка част го спо ди ну Боров ни ци ко ји ово ор га ни зу је ка же ЗлаткаЕмершић, из Бе ра на.
За ни мљи во је, би ло ми је ле по. Већ због са ме чи ње ни це да се љу ди оку пља ју и дру же, да су у мо гућ ности да го во ре сво је пе сме ре кла је ЉиљанаФијат, док тор еко ном ских на у ка и успе шна пе сни ки ња из Новог Са да, ко ја во ли и еко но ми ју и по е зи ју, а не ке од уче сни ка је сре ла на Феј сбук фе сти ва лу у свом гра ду.
Пр ви пут сам у Ин ђи ји, та ко да сам ја ко за до во љан. Упо знао сам доста књи жев ни ка за ко је до сад ни сам знао. Сва ка част Зла то ми ру Бо ровни ци за успе шно ор га ни зо ва ну мани фе ста ци ју ис та као је ВалериоОрлић, из Ри је ке. АцаБанић
Зон ска (срем ска) смо тра ре ци тато ра одр жа на је у Ста рој Па зо
ви, а њи хо во уме ће су оце њи ва ли Миодраг Петровић, глу мац Српског на род ног по зо ри шта и МилинаФлоријанова, но ви нар ка, обо је из Но вог Са да. Пр вог да на на сту пи ли су ре ци та то ри мла ђег и сред њег, а дру гог да на так ми ча ри ста ри јег узра ста. У све три кон ку рен ци је, на смо три је на сту пи ло укуп но 93 реци та то ра из оп шти на Шид, Срем ска Ми тро ви ца, Пе ћин ци, Ру ма, Ин ђи ја и Ста ра Па зо ва.
На по кра јин ску смо тру, ко ја ће се одр жа ти од 14. до 18. апри ла у Сечњу, у мла ђем уз ра сту из Ин ђи је се пла си рао МаркоКовачевић,из Руме ХристинаШтимац, из Срем ске Ми тро ви це ЛукаИванић,МилицаИванчевић и Душан Костић, из Ста ре Па зо ве Јана Руман, Анђе
лаСкорупани ЈованаСкорупан, из Пе ћи на ца МаркоАрсенијевић и Ши да ЗоранРепац. У сред њем узра сту на по кра јин ску смо тру ре цита то ра су се пла си ра ли: из Пе ћи на ца Јана Спасић, из Ши да НиколетаСкакавац,КатаринаЋускић и Миљана Чубрило, из Срем ске Ми трови це Марина Туцаковић, из Ста ре Па зо ве ЕвицаДомоњи,ЕмаКочиш,АнаНиколић и ТеаУхељии из Инђи је ДанијелаДрагаш.
Ка да је ста ри ји уз раст у пи та њу, на по кра јин ску смо тру су се пла си ра ли из Ин ђи је АницаКалинић и ТеодораМарчета, из Срем ске Ми тро ви це Марко Вукићевић, Даница Вученовић,ТамараКостић и ДуњаРилак, из Ста ре Па зо ве РанкаМаџаревић,МилошСимоновић,МилицаСклабински, ДраганаЋурчин и НиколаЏомбић. Г.М.
СТА РА ПА ЗО ВА•ЗОНСКАСМОТРАРЕЦИТАТОРА
НајбољиидууСечањ
ИН ЂИ ЈА•МАНИФЕСТАЦИЈА"НОЋБОЕМА"
Новипразникпоезије
Узпоезијуидружење:учесници"Ноћибоема"
Среда, 23. март 2011.18 КУЛТУРА
Foto galerija
До вољ но је на пи са ти са мо СаваСтојков, па да љу би те љи ли ков
не умет но сти схва те о ко ме се ра ди и о че му је реч.
На и ме, нај ве ћи срем ски град на Са ви уго стио је, 15. мар та, рав ни чарске пеј за же по зна тог и свет ски призна тог сли ка ра Са ве Стој ко ва (1925) из Сом бо ра. Уз зву ке там бу ре ор кестра "Ла га ни бе ћа рац", а по же љи и у част ве ли ког умет ни ка, ко ји ни је био при су тан (из ве де на је и чу ве на пе сма "У том Сом бо ру"), у Га ле ри ји "Ла зар Во за ре вић" у Срем ској Ми тро ви ци оку пи ли су се по што ва о ци де ла овог ве ли ког ства ра о ца, ко ји је из ла гао на ви ше од 320 са мо стал них и 550 за једнич ких из ло жби ши ром све та.
Ди рек тор Га ле ри је "Ла зар Во за ревић" РадулеГлиговић по здра вио је пу бли ку, об ја снив ши да је реч о редов ној го ди шњој из ло жби, и из ра зио на ро чи то за до вољ ство што је Срем ска Ми тро ви ца по ча шће на вр хун ским дели ма јед ног од ве ли ка на са вре ме ног срп ског сли кар ства.
Из ло жбу, ко ја ће тра ја ти до 4. апри ла, отво рио је Златко Миличевић, ор га ни за тор и ме на џер Са ве Стој ко ва, ко ји нам је об ја снио да су пред ста вље на де ла на ста ја ла у проте клих пет шест го ди на и да се на њи ма на ла зе за сли ка ра не за о би лазни вој во ђан ски мо ти ви.
Свих 35 екс по на та су уља на платну, а из ло жба је про дај ног ка рак те ра ре као је Ми ли че вић, до дав ши да је ова по став ка по себ на, ро ђен дан ска, јер 29. мар та сли кар Са ва Стој ков пуни 86 го ди на.
О ауто ру и пеј за жи ма го во рио је СретоБошњак, исто ри чар умет но
сти и пред сед ник Управ ног од бо ра ми тро вач ке га ле ри је, ис при чав ши и по не ку анег до ту из жи во та сли ка ра.
Сли ке Са ве Стој ко ва су ори гинал не за то што су до бре, а не добре за то што су ори ги нал не. Не треба их гле да ти већ ви де ти ср цем, јер су оне уто чи ште од си ве ствар но сти. Иако да на шњи ца ни је на кло ње на том ти пу сли ка, ро ман тич но сли карство овог умет ни ка оп ста је по што је ци ви ли за ци ја пре по зна ла ње го ву вред ност ре као је Бо шњак.
Из ло же не сли ке чу ва ју успо мену на ста ру Вој во ди ну, на плод ну рав ни цу, на спо кој ног се ља ка који сре ћу и ра дост жи вље ња на ла зи у при ро ди, у ра ду на зе мљи. По ред пеј за жа оку па них сун цем, ту је и неко ли ко зим ских иди ла. Али, и оне су "то пле", и оне "гре ју" ср ца и "ле че" ду шу сво јом мир но ћом. И.Зорановић
Кул тур ноумет нич ко дру штво "Бри ле" у Бе о чи ну, за пра во чла
но ви ње го вог књи жев ног клу ба, пред ста ви ли су јав но сти свој пе ти по ре ду збор ник сти хо ва, по ет ску па но ра му под на сло вом Дамари душе. У пре пу ној оп штин ској са ли, 15. мар та, о но вој књи зи су го во ри ли при ре ђи ва чи Секула Петровић и Недељко Терзић, пи сац по го во ра МилијанДеспотовић и во ди тељ ка про гра ма РаткаДулић. Ве ћи на од два де се так за сту пље них пе сни ка,
ко ји су мо гли да до ђу на ову сво јевр сну свет ко ви ну ле пе ре чи, прочи та ла је сво је сти хо ве, а СлавицаНићифоровић Веселиновић и пе сму по све ће ну идеј ном твор цу послед ња че ти ри бе о чин ска збор ни ка, уред ни ку Се ку ли Пе тро ви ћу. Председ ник Управ ног од бо ра КУД "Бриле" РадованЂуричин по хва лио се број ним ак тив но сти ма Дру штва током про те клих не ко ли ко ме се ци.
Д.П.
БЕ О ЧИН •ПРЕДСТАВЉЕНЗБОРНИККК"БРИЛЕ"
Дамарипесничкихдуша
Представљањебеочинскепоетскесцене
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА •СЛИКЕСАВЕСТОЈКОВА
ВојводинакаквуволимоУГалерији"ЛазарВозаревић"изложено35пејзажавеликогсрпскогуметника,којијелепотувојвођанскогравничарскогподнебљапронеоширомсвета
СаваСтојков
СлободанШушњевић:Сеоска кућа у Огару (крај 18. века)
СликаСавеСтојкова
Среда, 23. март 2011. 19
Партнер "СреМСКИХ"• ПОЉОПрИВреДна СтрУЧна СЛУЖБа СреМСКа МИтрОВИца
Стока
Пијачни барометар
Су зби ја њу ко ра ва у усе ву ше ћерне ре пе тре ба ло би по све ти ти
по себ ну па жњу у ци љу оства ри вања ви со ких при но са. У тех но ло гији за шти те ше ћер не ре пе од ко ро ва пре по ру чу је се при ме на зе мљи шних хер би ци да у preem ро ку, од но сно по сле се тве а пре ни ца ња ше ћерне ре пе као и при ме на фо ли јар них хер би ци да у postem ро ку, то јест на кон ни ца ња ше ћер не ре пе и коро ва.
При ме на фо ли јар них хер би ци да на кон ни ца ња ше ћер не ре пе и коро ва је при хва тљи ви ја, јер ци ља но де лу је мо на вр сте ко ро ва ко је су при сут не у усе ву. Основ ни пред услов за успе шно су зби ја ње ко ро ва код ова кве при ме не хер би ци да је пра ви лан из бор пре па ра та, то јест ода бра ти онај пре па рат ко ји ће бити нај е фи ка сни ји на при сут не ко рове, а при то ме исто вре ме но и се лекти ван за усев. С тре ти ра њем тре ба кре ну ти док су ко ро ви вр ло ма ли (клич ни ли сти ћи до пр вог па ра правих ли сто ва) и са ми ни мал ним до зама хер би ци да. За то је ве о ма ва жно пре по зна ти ко ро ве у усе ву ше ћерне ре пе у мла ђем ста ди ју раз во ја (у по ни ку), по зна ва ти ка рак те ри сти ке ре ги стро ва них хер би ци да, од но сно њи хов спек тар де ло ва ња.
Хер би ци ди на ба зи де сме ди фама и фен ме ди фа ма (Be ta nal AM 11
NEW, Be ta Com pact 320 EC...) мо гу се ко ри сти ти за су зби ја ње шти рева, го ру ши це, пе пе љу ге, та ту ле, по моћ ни це , а за су зби ја ње по ред по ме ну тих ко ро ва и трав них ко ро ва (про со ко ров ско, му ха ри) пре па рати на ба зи де сме ди фа ма, фен ме дифа ма и ето фу ме са та (Be ta nal Ex pert, Be e tup Pro SC...).По ме ну те хер бици де тре ба ко ри сти ти у сплит аплика ци ји (дво крат но или тро крат но) и ко ли чи не при ме не при ла го ди ти фази по ра ста усе ва и ко ро ва.
Ра ди про ши ре ња спек тра де лова ња по ме ну тих хер би ци да (сузби ја ња што ве ћег бро ја ко ров ских би ља ка) и по бољ ша не ефи ка сно сти на ко ро ве(ди вља па при ка, ли пи ца, ам бро зи ја, по по нац,...), пре по ру ка је да се при ме њу ју у ком би на ци ји са хер би ци ди ма на ба зи ме та ми тро
на (Gol tix 70 SC , Me ta fol 700 SC...) и три флу сул фу ронме тила (Sa fa ri 50 WG, Sa va na...). За су зби ја ње првен стве но па ла ми де (Cir si um ar vense) као и број них дру гих ши ро ко лисних ко ро ва пре по ру ка је при ме на хер би ци да на ба зи кло пи ра лида (Lon trel 100, Boss 300 SL, Lo ret...), док за ре ша ва ње про бле ма ди вљег сир ка пре по ру чу је се не ки од херби ци да као што је Agil 100EC, Focus Ul tra, Fu si la de For te, Fu ro re Super, Se lect Su per и дру ги.
СреМСКа МИтрОВИца • ПИ ЈаЧ на не Ве рИ ца
СУ ЗБИ ЈА ЊЕ КО РО ВА У УСЕ ВУ ШЕ ЋЕР НЕ РЕ ПЕ
Пра ви лан из бор пре па ра та Пи ше: Дипл. инж. Ми ра Ба бић
Правиланизборпрепаратаосновнипредусловзауспешносузбијањекорова
ПРО ДУКТ НА БЕР ЗА
Скром на тр го ви на
Ко ли чин ски обим про ме та од 1.736,14 то на, оства рен то ком
про те кле не де ље у тр го ва њу пре ко Про дукт не бер зе у Но вом Са ду, уклапа се у ви ше не го скром не не дељ не вред но сти овог по ка за те ља ко је су ре ги стро ва не то ком фе бру а ра и марта ове го ди не и ко је се кре ћу ис под гра ни це од 1.800 то на ро бе не дељно. То ком не де ље за на ма ни је би ло тр го ва ња пше ни цом „на зе ле но“, а у дру гој сед ми ци мар та ње на це на изно си ла је 15,50 дин/кг, без ПДВа.
Тр го ва но је про шло го ди шњом пше ни цом, али ве штач ки су шен прошло го ди шњи ку ку руз и да ље до мини ра у струк ту ри укуп ног про ме та. Про те кла сед ми ца је пр ва не де ља у овој ка лен дар ској го ди ни да је просеч на не дељ на це на ку ку ру за па ла ис под ни воа од 20 ди на ра за ки лограм, без ПДВа.
Иако смо по љо при вред на зе мља, из не на ђу је чи ње ни ца да се на
пи јач ним те зга ма про те кле не де ље кром пир про да вао по ис тој це ни као на ран џе ко је сти жу из Грч ке, по цени од 80 ди на ра. Ако се узму у об зир тро шко ви про из вод ње овог ју жног во ћа, тран спорт, ца ри на и раз не мар же, оста је не ве ри ца куп ци ма да по ис тој це ни тре ба да пла те до ма ћи кром пир.
М. М.
Кром пир као на ран џе
Тешкодокупца
Јефтинивитамини
Производ тежина СМ БГ нС
Јагњад све 200 230 220
Јунад >480 кг 180 200 180
Козе све 90 100 100
Краве све 100 100 100
Крмаче >130 кг 90 100 100
Овце све 110 120 120
Прасад 16–25 кг 150 150 150
Прасад <=15 кг 160 160 160
товљеници 80-120 130 125 130
товљеници >120 120 120 110
Производ Мера СМ БГ нС
Јабука ајдаред кг 70 80 80
Јабука грени смит кг 100 120 100
Крушка кг 250 250
Орах кг 800 900 800
Шљива сува кг 300 300 350
Производ Мера СМ БГ нС
Карфиол кг 250 250 250
Краставац кг 200 200 200
Кромпир (бели) кг 70 100 90
Кромпир (црв.) кг 80 100 90
Купус кг 50 70 50
Лук бели кг 700 800 800
Лук црни кг 50 80 70
целер кг 160 200 200
Пасуљ бели кг 180 220 200
Пасуљшарени кг 180 220 200
ротквица веза 50 70 50
Спанаћ кг 130 150 160
тиквице кг 240 250 250
Зелен веза 50 50 70
Зелена салата ком. 30 40 40
Шаргарепа кг 50 80 70
Воће
Поврће
Про из вод це на (дин/кг са ПДВ)
Пше ни ца, род 2010. 31,28
Ку ку руз 21,51
Со ја 37,80 – 38,02
Со ји на сач ма 44,25
Ђу бри во АН 33,48
НАШАТЕМА• КО ЛИ КО ГРА ЂА НИ И ПРИ ВРЕ ДА ДУ ГУ ЈУ ЈАВ НИМ ПРЕД У ЗЕ ЋИ МА
20Среда,23.март2011. 21Среда,23.март2011.
ЈавнапредузећанемогубитисоцијалнеустановеРУМА СТАРАПАЗОВА
ИНЂИЈА ШИД
СРЕМСКАМИТРОВИЦА
Када се своде пословни билансијавних предузећа, без обзира да
ли је у питању позитиван резултатилигубитак,проценатнаплатеуслугаодграђанаипривреднихсубјекатастављасеготоворедовноусписакузрокадобромилилошемпословању.Кадајеојавнимпредузећимаурумскојопштиниреч,сликасадуговањимајешаролика,уједномсе,ипак,свислажу дугови се морају измирити,јавна предузећа не могу бити социјалнеустанове,тајдеотеретаморасерешавати на нивоу локалне самопураве,исамедржаве.Како нас је информисаи директор
ЈП''ГасРума''Алек сан дар Спа левић, домаћинства за утрошени гасдугују 45 милиона, а привреда 45,5милионадинара.Проценатнаплатејесасвимзадо
вољавајући 91 одсто, ова дуговањанеугрожавајуувећојмеринашуликвидност.Збогценагасамногинеизмирујусвојеобавезенавреме,митупримењујеморепрограмВладеСрбије:првидеодугаод62,5одстомора се платити одмах, преостали деозашестмесеци.Понекадимимотогаизлазимоу сусрет грађанима, ако јеупитањунекиекстремнислучај,дозвољавамоодложеноплаћањекажедиректорСпалевић.Према ЈП ''Водовод'' дуговања су
окостомилионадинара,надомаћинствасеодноси45,анапривреду55милионадинара.У сваком случају, ова дуговања
оптерећујунашепословање.Кадабисепоспешилоплаћање,лакшебисмофункционисали.Мисмоуновијевремеповећалипроценатнаплатеса72на74процента,разумемотежакма
теријални положај грађана, али неможемо отписати та дуговања јер јепредузеће било дугогодишњи губиташауновијевремеконачностајенасвојеногеиприближавасепозитивномпословномбилансу.Немамонекуврступрограмазасоцијалноугроженепородице,појединачнеслучајевеунеколиконавратарешавалисмоукоординацијисалокалномсамоуправомиЦентромзасоцијалнирадистичепомоћникдиректора''Водовода''Влади мир Ма ле тић.УЈП''Стамбено''сличнајеситуаци
ја.Застамбенипросторпредузећуседугује14,азапословни10,4милионадинара,уовимизносимасуикамате.Суоченисмосарастомценамазу
таиосталихенергената.Јаснонамједа су цене грејања за домаћинствасамалимпримањимависоке,збогфинансијске ситуације у којој се налазимо ми једноставно немамо условаза никакве олакшице, тај део можедапреузмејединолокалнасамоуправа,опетускладусасвојиммогућностиматврдидиректор ЈП ''Стамбено''Љу бо мир Де лић.Са31.12.2010,дуговањапремаЈП
''Комуналац''биласу46милиона,30милионасеодносинапривреду,а16нафизичкалица.Свакакоданамтадуговањаоте
жавају пословање, у смислу нашеликвидности, набавке опреме, улагањаудаљиразвој.Свештоможемодаучиномосутужбесуду.Међутим,тосеспорорешава,акадасуупитањумањиизноси,већисутрошковиутуживања,такодаутомсмислувећихефекатанеманаглашавадиректорЈП''Комуналац''Вла ди сла ва Ки ри ло вић.
К. Ку зма но вић
УоквирудвонедељнеанализерадајавнихпредузећаинђијскеопштиненасастанцимаСистема48,пратесеидуговањаграђана,привредеибуџетскихкорисникапремајавнимпредузећима. Највећа дуговања су према ЈП''Ингас''којасетокомовезиме,скоронисуспушталаиспод100милионадинаранерачунајућиодложенидугкојитребадасеизмиридопочетканареднегрејнесезоне,пајетоондаукупно162милиона.Буџетскикорисници–школе,вртићи,установекултуреиспорта,општинскауправа,дугујузагас54милиона динара, дуг индустријских потрошача је24докдомаћинствадугују22милионадинара.Утокупрошлегодинесамрежејеукупноискључено360потрошача,туженје431потрошач.ЈКП''Водоводиканализација''већих
проблемасанаплатомактуелнихдуговањазаводуиканализацијунема.Поречима директораБо ри во ја Бо жи ћа
проценатнаплатеје84одстоуодносунафактурисано–фактурисанопет,наплаћено4,6милионадинара.Међутим,стара дуговања праве проблем овомјавномпредузећуаонауовомтренуткуизносе21милиондинара.Отудајенајновијомопштинскомодлукомојавним водама и јавној канализацији зацртанодасенакондваузастопнонеизмиренарачунанајпрешаљуопоменеазатимследеискључењасаводоводнемреже.Ни према ЈКП ''Комуналац'' неизмирујусередовнорачуни.ПоречимаСлав ка Пу ва че директора ''Комуналца''иакојепроценатнаплате84одсто,овојавнопредузећепотражујеодкорисникауслуга17милионадинара.Заодношење смећа домаћинства дугују10милиона,буџетскикорисницичетириапривредатримилионадинара.Послатесу53опомене,кориснициуслугасутуженизадугод361.000динара. З.Г.С.
Иакосунаконнедавногслањаопомена, надлежни у Јавно – кому
налномпредузећу„Водовод“,дужницима запретили и судским тужбама,дуг грађана и правних лица за неплаћенерачунезаводу,ипак,сенијеумањио.Тозначидафизичкалицазаутрошенуводуиуградњуинтернихводомераовом јавномпредузећудугујуоко13,5милионадинара,докједуг оних из привредног сектора око15,4милиона.Како кажеМи ла дин Пи нић, ди
ректор шидског „Водовода“, постоји могућност да већи дужници својеобавезеизмиреудесетрата,односноонакокакоседоговоре,аискључењанеплатиша,засада,јошувекнема.Грађани шидске општине нешто
мањедугују занеплаћенерачунеза
изношење смећа. Како нам је реклаВи о ле та Цол нер, директорка Јавно– комуналног предузећа „Стандард“,тренутно тај дуг износи око четиримилионадинара.Нашим корисницима који не ис
пуњавајусвојеобавезешаљемоопомене, а ових дана кренули смо и сасудскимутужењима–кажедиректоркаВиолетаЦолнер. С. М.
Јавнопредузеће"Сремгас"уСремскојМитровици,остварујенаплатузагасзимиоко93процената,алетиоко 98 проценаташто сматрају веомадобримрезултатом,алиимајудужникеитосууглавномонапредузећакојасувезаназадржаву.ПоречимаВла ди ми ра Са на де ра, директора,у око 100 домаћинстава, од укупно4.200 који су на гасној мрежи, имаискљученихалиитуженихзбогдуга. JKП"Водовод"физичкалицадугују
заиспорученупијаћуводуоко30милиона динара.Највишењихимадугдо3.000динараитаквихјеуструктуридужникаоко70одсто.Ипоредовогнаплаћенострачунакодовекатегоријепотрошачајезадовољавајућаиизносиоко90одсто.Код правних лица наплата је из
међу75и80одстоионидугујуоко38 милиона динара. Овде спадају ипредузећакојасуупроцесуреструктурирања која су или у стечају илиуопштенераде.Уопштеногледајућидуг корисника услуга водоснабдевањасе,уодносунапротеклипериодувећао за око пет одсто , aли то засада не угрожава стабилност пословања. Потрошачима који имају дугвећиод3.000шаљусеопоменепредискључење.Каконебидолазилодосамогискључења"Водовод"грађанимаипредузећимадајемогућностплаћањадугаувишемесечнихрата.ЈКП "Топлификацији" са 15. мар
том стамбени и пословни потрошачидугујуоко98милионадинара39милионаједугстамбених,а59милионадинара је дуг пословних потрошача.Од Злат ка Бе љан ског, финансијскогруководиоцасазнајемодаукупна сума дуга износи као тромесечнизбирнирачуннаиспорученутоплотнуенергију.Ово предузеће опомиње све који
дугују месец дана, а оне који има
јудугвећиод20.000динараутужују и таквих је око 1.500. Предузећетужбомтражистављањехипотекенастанилипродајунекретниназавеликедужнике,атосуонекоји дугујувишеод100.000динара.ЈКП "Комуналије" у Сремској Ми
тровици услуге одвожења и депоновања смећа обавља за 12.500 домаћинстава у граду и приградскиммеснимзаједницама, за3.500станаразграда колективног становања, за1.000 привредних субјеката и 1.500домаћинстава у селима, а немапроблема у текућој наплати рачуна засмећекојаизносиоко85процената,кажеДра ган Јо ва но вић, директор.Немапроблеманисанаплатомпијачарина.Одржавањехигијенена јавнимместимаизеленилаидругипословикојарадипремафактураманедоносе тешкоће у наплати. Проблемсу стари, застарели дугови за смећеграђанаипредузећакојадатирајуизпериодаод2002.до2007.године,аизносеоко25милионадинара.Многизакупци гробних места, након истека десетогодишњег закупа заборавенатусвојуобавезу,аовопредузећеуправотасредствакористизаодржавањегробаља.
С.Ђ.
Премајавнимпредузећимаустаропазовачкој општини, корисници
њиховихуслуга,својеобавезе,углавномизмирујунавреме.Дирекцијазаизградњу општине своја потраживања заиспоручену топлотну енергијупрошлегодиненаплатилајеустопостотномизносу,чакјепрешлатајизносјерсунаплаћенаинекапотраживања из претходних година.Дуг корисникапремаДирекцијиу2009/10.износио је нешто преко 33 милионадинараанаплаћено је33,6милионаЗагрејнусезону2010/11.Дирекцијапотражује35милионадинараидосадајенаплаћенооко30одсто.Иако
јеинфлацијапрошлегодинебила12одсто, а по закону цене грејања битребаледапрате висинуинфлације,ценагрејањајеповећанасамозаседамдинара,тј.задупломањиизноснегошто је Дирекција имала право.НаовајначинДирекција јеодржалаисплативост система и изашла у сусретсвојимкорисницимакажеБлажо По по вић,ПРДирекције.Такође,ондодаје,дајеДирекцијаодлучила,дабезобзираштогрејнасезонатрајеод15.октобрадо15.априла,омогући својим корисницима да утрошенутоплотнуенергијуплаћајутокомцелегодине.Такодајенаплатаутокулет
њихмесецинајвећа.Заовопредузећејебитноданаплатабудепреко90одстодаби“одрживостсистемабилазагарантована”.С наплатом за коришћење грађе
винскогземљиштастварималодругачијестоје,мадаценанијемењанадвегодине.Од19милионадинараколикопортажује,Дирекцијајенаплатила15.Старопазовачкидистрибутерприродноггаса“Гасферомонт”А.Д.имаоко16хиљадакорисникаикакокажеМи ра Ћа вор, финансијски руководилац овог предузећа, наплативостутрошеног гаса износи око 91 одсто.Углавномнашикорисницисвојеобавезеизмирујунавреме,иштосетичеграђана,привредеијавногсектора.Немамостарихдуговања.Мањибројграђанајепроблематичанпремакојима примењујемо законске меренаглашава Мира Ћавор и додаје даовопредузећепримењујесистемодложеногплаћањанашестмесециза1/3фактурисаногизносазаутрошенигас,односноза37,5одсто.ЈП “Водовод и канализација” Ста
раПазовасвојапотраживањау2010.години од домаћинстава је наплатилоуизносуод94,88одсто,односнограђани су дуговали 88.712.576,64динараанаплаћеноје84.170.053,29
динара. Домаћинства су остала дужна 4.542.523,35 динара. Потраживања Водовода од колективног становања износила су 11.617.450,51динар,анаплаћено је10.725.887,71динар, што износи 92,33 одсто. Уколективном становању Водоводусу у прошлој години остали дужни891.562,80 динара. Привреда старопазовачкеопштинеупрошлојгодиниовом предузећу укупно је дуговала13.800.259,35 динара, а наплаћеноје 12.514.598,11 динара што износи90,68одсто.Дугпривредејеостаоуизносу од 1.285.661,24 динара. Дакле, укупнадуговањапрема ЈП „Водоводиканализација“упрошлојгодиниизносиласу114.130.286,50динара а наплаћено је 107.410.539,11динара, што зачи да је наплативостизносила94,11одсто.Пренетаукупнадуговањапремаовомпредузећуизпрошле године износе 6.719.747,39динара.ЈП“Чистоћа”СтараПазовазасвоје услуге тренутно потражује око34милионадинара.Одтоганајвишејојдугујуграђанизаодношењесмећаоко24милионаиоко2,3милионадинаразапогребнеуслуге.Осталапотраживања отпадају на јавни секторипредузећа. Г.М.
Град Гас Вода Комуналије Грејање
Ср. Митровица 25 68 25(старидуг) 98
Рума 90,5 100 46 24,4
Инђија 100 21(старидуг) 17 /
Стара Пазова / 6,7 34 35
Шид / 29 4 /
>> Укупнадуговањаграђанаипредузећа
* износи дуга дати у милионима динара
Стомилионазаводу
Рума:Домаћинствадугују45милионадинаразагас
Наплатабезвећихпроблема
Становисоцијалногстановањаизпрограма“Хабитат”
Програм„Хабитат“Такође, наплата социјалног
становањапопрограму“Хабитат”гдеима76станова(нисуусистему грејањаДирекције) унасељуБановциДунав прошле годинеизносила је 98 одсто и то је поречимаБлажаПоповића,најбољанаплатаодсвихградовауСрбијикојисуупрограму“Хабитат”.
ТужбеОво предузеће опомиње све
којидугујумесецдана,аонекојиимајудугвећиод20.000динараутужујуитаквихјеоко1.500.Предузећетужбомтражистављањехипотекенастанилипродајунекретнина за велике дужнике,атосуонекоји дугујувишеод100.000динара.
Дуговањасемеремилионима
Јкп„Стандард“Шид
Грађанинајвишедугују„Водоводу“
Честонитужбенепомажу
„Топлификација“:Дуговањакорисникастотинакмилиона
Среда, 23. март 2011.22
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•ПОЗОРИШТЕ„ДОБРИЦАМИЛУТИНОВИЋ“
Ма да по зо ри ште у Срем ској Митро ви ци да ти ра још из пр ве по
ло ви не 19. ве ка про фе си о нал но је фор ми ра но тек по сле Дру гог светског ра та, ка да је умет нич ка екипа На род но о сло бо ди лач ког од бо ра за Срем по че ла да игра пред ста ве у Гра ду. Пр ве пред ста ве игра не су у са ли Срп ског до ма. Го ди не 1946. умет нич ка еки па ме ња на зив у Окружно на род но по зо ри ште, а 1948. у Град ско на род но по зо ри ште. У овом пе ри о ду глу мач ком ансам блу се при дру жу је МирјанаМираБањац, да нас јед на од на ших нај ве ћих глу ми ца. По че так пе де се тих го ди на обеле жи ле су те шко ће у ра ду због фи нан сиј ских про бле ма, али и зре ла ре пер то ар ска по ли ти ка јер се та да пр ви пут по ја вљу ју ква ли фи ко ва ни глум ци. Го дине 1955. у на шем гра ду по чиње са ра дом Ама тер ско по зори ште, ко је 1974. до би ја име По зо ри ште „До бри ца Ми лу тино вић”, по бар ду глу ме и ма гу сце не, глум цу ко ји је оти шао у ле ген ду, док 1989. го ди не до би ја про фе си о нал ни ста тус, али не ма стал ни глу мач ки ан
самбл. Те го ди не По зо ри ште је поста ло део За јед нце про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не и од та да се ње гов рад од ви ја кон ти ну и ра но.
Афир ма ци ји По зо ри шта у по следњих де се так го ди на до при не ла су број на уче шћа на фе сти ва ли ма као што су: Фе сти вал про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не 2001., „Сла вија Фест” 2005., „Зве зда ри ште” 2006., „Јо а ки мИн тер Фест” и „Фе стић” 2007.,
„Фе стић” 2009., и „Зве зда ри ште” и Фе сти вал про фе со и нал них по зо ри
шта Вој во ди не 2010. го ди не. У то ку про те кле го ди не
По зо ри ште „До бри ца Ми лу тино вић” би ло је са мо стал ни орга ни за тор или је уче ство ва ло у ор га ни зо ва њу или као технич ка по др шка у ре а ли зо вању укуп но 267 про гра ма, ко је је ви де ло ви ше од 37.000 посе ти ла ца. У По зо ри шту има мо је да на ест за по сле них и, апсурд но зву чи, ме ђу њи ма нијед ног стал ног глум ца. Њих ан га жу је мо по про јек ту на осно ву уго во ра, об ја сни ла нам је ди рек тор ка ТатјанаМарељЗечевић до да ју ћи да сва ки за по сле ни ра ди по два или три по сла.
Са зна ли смо и да је у проте клој го ди ни ре а ли зо ва но 17 го стују ћих пред ста ва, у ко ји ма су на ши су гра ђа ни има ли при ли ку да ви де ис так ну те драм ске умет ни ке, као што су: Драган Николић, ВојаБрајовић, Зијах Соколовић, НедаАрнерић,РадмилаЖивковић,КатаринаЖутић и мно ги дру ги.
Иако је на ше по зо ри ште ма ло и ра ди у скром ним усло ви ма, то се не
ви ди по на шим пред ста ва ма јер констант но ра ди мо на ње го вој афир маци ји, уче ству ју ћи на на шим и иностра ним фе сти ва ли ма. Ове го ди не са лут кар ском пред ста вом за де цу „Мачак у чи зма ма” узе ће мо уче шће на два ме ђу на род на фе сти ва ла, а то су „Злат на искра” у Кра гу јев цу и „Лут фест” у Са ра је ву, док ће мо но драма „Да кле, да не око ли шам ви ше“, у ре жи ји ДраганаЈовичићаЈовића, би ти од и гра на на „Тре ма фе сту” у Ру ми, 26. апри ла – ре кла нам је ди рек тор ка По зо ри шта.
По ње ним ре чи ма, Ми тров ча ни су тра ди ци о нал но опре де ље ни ка позо ри шту, а го ди шњи број по се ти лаца све до чи о то ме да је По зо ри ште кул тур но сте ци ште Гра да. Она ка же и да се го сту ју ће пред ста ве ис плаћу ју са мо од про да је ула зни ца и да по да так да ни јед на ни је от ка за на го во ри у при лог то ме да су по зо ришни про гра ми за и ста по се ће ни и да је по зо ри ште по треб но овом гра ду.
По се ће ност на ших про гра ма је на ша нај ве ћа мо ти ва ци ја, ре кла је ди рек тор ка Ма рељ Зе че вић, али сам ен ту зи ја зам ни је до во љан да на доме сти фи нан сиј ске не до стат ке. И.Зорановић
Стециштекултурногживота
СветскиданпозориштаСвет ски дан по зо ри шта, ко ји је уста но вљен 1961. го ди не од стра не
Ме ђу на род ног по зо ри шног ин сти ту та, обе ле жа ва се 27. мар та. Овај дан обе ле жа ва се у мно гим зе мља ма све та, а у По зо ри шту „До бри ца Ми лути но вић” у Срем ској Ми тро ви ци по во дом тог да на ре но ви ра ју се три глу мач ке гар де ро бе, што ће до при не ти бо љем из гле ду и ком фо ру. Ра дови се ре а ли зу ју сред стви ма бу џе та Гра да, као и соп стве ним сред стви ма По зо ри шта.
Представа„Успаваналепотица“наФестивалупрофесионалнихпозоришта
ДиректоркаПозориштаудруштвуЉубивојаРшумовића
ДрамсколуткарскистудиокогаводиСанелаМилошевићнаЗмајевимиграмаиНовомСаду
„Венецијанке“укопродукцијисашабачкимпозориштемнафестивалу„Даникомедије“уБијељини
Среда, 23. март 2011. 23
ШКОЛСКИ СПОРТ
АТЛЕТИКА
ЏУДО
ТЕ КВОН ДО
Уче ни ци Гим на зи је из Ин ђи је по бед ници су Окру жног пр вен ства сред њих
шко ла с под руч ја се дам срем ских оп штина. Фуд ба ле ри Гим на зи је из Ин ђи је најпре су по бе ди ли вр шња ке из Пе ћи на ца, по том у по лу фи на лу Срем ско ми тров ча не, а у фи на лу и вр шња ке из ста ро па зо вач ке Еко ном ске шко ле „Вук Ка ра џић“.
Фи на ле је до не ло до ста уз бђе ња али не и из не на ђе ње за еки пу проф. Бран ка Мар че те ко ја је са вла да ла еки пу Еко номске шко ле из Ста ре Па зо ве ре зул та том 3:2 и из бо ри ла уче шће на ме ђу о кру жном пр вен ству у Ва ље ву 30. мар та где ће укрсти ти ко пља са нај бо љим еки па ма из Мачве, Бе о гра да и Ва ље ва.
Играч Гим на зи је Ин ђи ја Во ја Бла гоје вић је про гла шен за нај бо љег игра ча Окру жног пр вен ства.
Ре зул та ти – че тврт фи на ле: СШ „Б. М. Ми хиз“ Ириг – ЕШ „Вук Ка ра џић“ Ста ра Па зо ва 0:1, ТШ „М. Вер кић Уча“ Пе ћин ци Гим на зи ја Ин ђи ја 4:6, СТШ „М. Б. Уча“ Ру ма Гим на зи ја „Са ва Шу ма но вић“ Шид 3:2; по лу фи на ле: ПШХ, Срeмска Ми трови ца ЕШ „Вук Ка ра џић” Ста ра Па зо ва 1:4 и Гим на зи ја Ин ђи ја – СТШ ''М. Б. Уча'' Ру ма 4:2.
Фи на ле: ЕШ “Вук Ка ра џић” Ста ра Пазо ва : Гим на зи ја Ин ђи ја 2 : 3.
Пла сман: 1. Гим на зи ја Ин ђи ја, 2. Е Ш “Вук Ка ра џић” Ста ра Па зо ва, 3. СТШ ''М. Б. Уча'' Ру ма, 4. ПШХ, Срем ска Ми тро вица, 5. ТШ “М. Вер кић Уча” Пе ћин ци, 6. СШ''Б. М. Ми хиз'' Ириг, 7. Гим на зи ја ''Сава Шу ма но вић'' Шид
М. Д.
ИН ЂИ ЈА • ПР ВЕН СТВО У МА ЛОМ ФУД БА ЛУ
По бе да ин ђиј ске Гим на зи је
ИнђијскигимназијалцићепредстављатиСремнамеђуокружномпрвенству
У Со фи ји на Зим ском Ку пу Евро пе у ба ца њи ма насту пи ла су два на ша ре пре зен та тив ца: Ве дран
Са мац и Ми лан Јо та но вић. Так ми че ње је одр жа но по из у зет но ло шем вре ме ну, уз ве тар и ки шу.
Са мац је са ре зул та том 71,94м за у зео је ше сто место у ба ца њу ко пља. По бе дио је Аван Фа тих из Тур ске са но вим на ци о нал ним ре кор дом 80,19м. Дру го ме сто осво јио је Укра ји нац Косyнскyy Дмyтро са нај бо љим ре зул та том 79,90м, док је Рус Та ра бин Дми трy са даљи ном 78,61 за у зео тре ћу по зи ци ју.
Срп ски ре пре зен та ти вац имао је се ри ју 71,09м; 69,24м; 68,70м; 69,17м; 70,89м; и у ше стој се ри ји 71,94м.
Дру ги наш пред став ник на 11. Зим ском Ку пу Европе у ба ца њи ма Ми лан Јо та но вић по бе дио је са пре баче них 18,85м у Б ква ли фи ка ци о ној гру пи. Јо та но вић је у пр вом по ку ша ју за бе ле жио 18,26м; и ре дом 18,40м; 18,24м; 18,42м; 18,85м; 18,96м. Са тим ре зул та том обез бе дио је сед мо ме сто у укуп ном пла сма ну.
Ве дран Са мац је и на овом так ми че њу је по тврдио да вре ди за фи на ла на ве ли ким так ми че њи ма. Оче ки вао сам да ће над ма ши ти 75м, али то по из узет но ло шем вре ме ну ни је би ло мо гу ће – ка же тре нер Алек сан дар Спа јић. Ипак, за до во љан сам учин ком у кон ку рен ци ји ко ја ће Ве дра на че ка ти и на Пр вен ству Евро пе за мла ђе се ни о ре сре ди ном ју ла у Остра ви. Уз нај о снов ни је усло ве за при пре ме, ју ри ша ће мо на висок пла сман.
СО ФИ ЈА • ЗИМ СКО ПР ВЕН СТВО ЕВРО ПЕ У БА ЦА ЊИ МА
Ве дран Са мац ше сти
ВедранСамац
Ко лек ци ја ме да ља Те квон до клу ба Змај из Ру ме по сле сва ког так ми че ња
је бо га ти ја. У Хам бур гу је одр жан „Герман Опен 2011“ на ко јем је уче ство ва ло 1300 так ми ча ра, ју ни о ра и се ни о ра, из 35 зе ма ља.
По ре чи ма тре не ра ју ни ор ске ре презен та ци је и рум ског Зма ја Бор ка Кр стића, Ср би ју је пред ста вља ло 48 так ми чара, по 24 ју ни о ра и се ни о ра. Осво је но је пет ме да ља: по јед на злат на и сребр на и три брон за не ме да ље. Чла но ви ТК Змај по сти гли су из ван ре дан успех: ју ни ор Дра шко Јо ва нов (до 68 кг), по сле пет по бе да осво јио је злат ну ме да љу. Брон за ну ме да љу осво ји ла је ју ни орка Ива на Љу бо је вић (до 55 кг). У ге нерал ном пла сма ну ре пре зен та ци ја Ср би је осво ји ла је де се то ме сто.
Ж. Ра ди во је вић
„Сремскизмајеви“уНемачкој
ХАМ БУРГ • „ЗМА ЈЕ ВИ“ У НЕ МАЧ КОЈ
Зла то за Јо ва но ва
Ово го ди шње, 10. Пр вен ство Вој во ди не у те квон доу (за све ка те го ри је) ор га
ни зо ва но је у Ру ми, у Спорт ском цен тру „Ср це Сре ма“). Уче ство ва ло је ви ше од 300 так ми ча ра из 18 клу бо ва.
Пла сма ни по ка те го ри ја ма – се ни ори: 1. Змај (Ру ма) 18 по е на, 2. Но ви Сад 13, 3. Ти гар (Пан че во) 10; се ни ор ке – 1. Змај (Ру ма) 37, 2. Елит (Ин ђи ја) 17, 3. Но ви Сад 13 по е на; ју ни о ри 1. Змај (Ру ма) 47, 2. Ти гар (Пан че во) 29, 3. Елит (Ин ђи ја) 7; ју ни ор ке – 1. Змај (Ру ма) 59, 2. Ти гар (Пан че во) 29, 3. Елит (Ин ђи ја) 15 по е на; ка де ти – 1. Змај (Ру ма) 39, 2. Ти гар (Пан че во) 23, 3. Еуро шпед (Вр шац) 9 по е на; ка дет ки ње – 1. Змај (Ру ма) 54, 2. Еуро шпед (Вр шац) 50, 3. Ти гар (Пан че во)
36 по е на; пи о ни ри – 1. Змај (Ру ма) 51, 2. Еуро шпед (Вр шац) 29, 3. Ти гар (Пан чево) 12 по е на; пи о нир ке – 1. Змај (Ру ма) 26, 2. Елит (Ин ђи ја) 23, 3. Вој во ди на (Нови Сад) 9 по е на.
Ге не рал ни пла сман: 1. Змај (Рума) 227 по е на, 2. Ти гар (Пан че во) 88, 3. Еуро шпед (Вр шац) 83, 4. Елит (Ин ђи ја) 73, 5. Но ви Сад 18, 6. Зре ња нин 15, 7. Вој во ди на (Но ви Сад) 14, 8. Вр шац 11, 9. – 10. Но ви Бе чеј и СЦ Но ви Сад по 8, 11. Фа во рит (Но ви Сад) 3, 12. и 13. Ко реја (Кар лов чић) и Сир ми јум (Срем ска Митро ви ца) по по ен. Без по е на су: Ба ша ид, Бест (Ме лен ци), Ме лен ци, Змај (Пе ћин ци) и Змај (Врд ник).
Ж. Ра ди во је вић
РУ МА • ПР ВЕН СТВО ВОЈ ВО ДИ НЕ
У зна ку до ма ћи на
Нај бо љи срем ски џу ди ста Ненад Ву ко лић, оства рио је
циљ јер се у Бе о гра ду на држав ном пр вен ству у се ни ор ској кон ку рен ци ји у ка та го ри ји до 66 ки ло гра ма до ко пао брон за не не да ље.
Ву ко лић је по том оти шао у Бу дим пе шту где се ор га ни зу је ви ше днев ни Оли миј ски цен тар ко ји је ва жна сте пе ни ца на путу мај сто ра ко ји же ле да ис пу не нор му за од ла зак на Олим пиј ске игре у Лон до ну.
Већ у апри лу је Европски куп у Са ра је ву, на ко ме ће Ву ко лић си гур но на сту
пи ти. Од др жав ног пр вен ства и Европ ског ку па у Са ра је ву, увели ко за ви си да ли ће оства ри ти нор му за ово го ди шњу Уни верзи ја ду у Ки ни. Не над је оп ти миста и ве ру је да ће му то по ћи за ру ком.
При пре ме се не од ви ја ју се ка ко смо пла ни ра ли, а главни раз лог је не до ста так средста ва на гла ша ва ње гов тре нер Ве ли мир – Ве ле Ву ко лић. Чак раз ми шља мо да узме мо кре дит ка ко би мо гли да ре а ли зу је мо
план при пре ма за ве ли ка так ми че ња.
С. Лов ча нин
БЕ О ГРАД • ВУ КО ЛИЋ ТРЕ ЋИ
Ки на ни је да ле ко
НенадВуколић: Оптимиста
упркоспроблемима
Среда, 23. март 2011.24
ФУДБАЛ
СПОРТ
ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГАРезултати 19. кола – ЈАГОДИНА: Јагодина – Инђија 2:0 (1:0), БЕОГРАД: Црвена звезда – БСК 4:1 (2:0), СМЕДЕРЕВО: Смедерево – Јавор 2:1 (1:1), НОВИ САД: Војводина - Чукарички Станком 3:0 (1:0), СУБОТИЦА: Спартак Златибор вода – Металац 2:0 (0:0), ЧАЧАК Борац - Слобода Поинт Севојно 1:0 (0:0), БЕОГРАД: Рад – Партизан 2:2 (2:1), БЕОГРАД: ОФК Београд – Хајдук 1:0 (0:0).
1. Партизан 19 16 2 1 52:15 502. Ц. звезда 19 15 2 2 31:10 473. Војводина 19 13 5 1 31:7 444. Рад 19 10 6 3 28:11 355. Спартак зв 19 7 8 4 19:12 296. Смедерево 19 5 10 4 18:17 257. Слобода ПС 19 6 7 6 21:21 258. ОФК Београд 19 7 4 8 16:17 259. Јагодина 19 6 6 7 16:17 2410. Јавор 19 5 8 6 14:16 2311. Борац 19 4 9 6 12:19 2112. Бск 19 4 7 8 12:26 1913. Инђија 19 3 4 12 16:31 1314. Металац 19 3 4 12 11:29 1315. Хајдук 19 2 6 11 13:28 1216. Чукарички 19 0 4 15 5:39 4
У следећем колу састају се - ИНЂИЈА: Инђија - ОФК Београд, КУЛА: Хајдук – Рад, БЕОГРАД: Партизан – Борац, ЛУЧАНИ: Слобода Поинт Севојно - Спартак Златибор вода, КРАГУЈЕВАЦ: Металац – Војводина, БЕОГРАД: Чукарички Станком – Смедерево, ИВАЊИЦА: Хабитфарм Јавор - Црвена звезда, БСК – Јагодина.
ЈАГОДИНА – ИНЂИЈА 2:0 (1:0)
ЈАГОДИНА: Градски стадион, гледалаца 1.000. Судија: Караџић (Београд). Стрелци: Вусљанин у 5. и Драгићевић у 57. минуту. Жути картони: Стојков, Драгићевић, Илић, Ђилас (Јагодина). Костић, Томановић, Словић (Инђија).ЈАГОДИНА: Шимић 7, Чамчаревић 7, Простић 6,5, Илић 7, Драгићевић 7, Мугоша 7, Вусљанин 7,5 (Ивановић),Стојков 7, Бељић 7, Огњановић 6,5, Ђилас 7 (Ђорђевић).ИНЂИЈА: Полексић 7, Јовановић 6, Танасијевић 6, Живановић 6,5 (Давидов 6,5), Јоксимовић 6, Томановић 6,5, Вучетић 6 (Антонић 6,5), Димитров 7, Костић 6, (Вукобратовић 6,5), Словић 7, Бубало 7.
Већ у петом минуту Вусљанин је домаћину донео предност и наговестио да ће Инђија гостовање у Јагодини завршити без освојеног бода. И на почетку другог полувремена, хладан туш за госте: после корнера Огњеновића, Драгићевић главом смешта лопту у мрежу Инђије.Имали су и гости низ прилика: Бубало у 10. минуту када је сам био пред голом Шимића, а у 31. минуту судија није свирао пенал после старта над Димитровим. Зато и не чуди што су гости из Инђије после утакмице изрекли низ примедби на рачун главног судије.
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати 19. кола: БАСК - Колубара 3:2, Бежанија - Нови Сад 2:1, Раднички (С) - Срем 1:0, Нови Пазар - Банат 1:0, Млади Радник - Динамо 4:2, Биг Бул Раднички - Синђелић 2:0, Телеоптик - Пролетер 1:0, Раднички 1923 – Земун 3:1, Младост (Л)– Напредак 0:0.
1. БАСК 19 12 5 2 26:9 412. Раднички 1923 19 11 5 3 31:17 363. Банат 19 9 8 2 24:11 354. Н. Пазар 19 10 5 4 20:13 355. Синђелић 19 9 5 5 20:14 326. Пролетер (НС) 19 8 6 5 27:16 307. Раднички (С) 19 7 8 4 15:12 298. Напредак 19 8 5 6 21:19 299. Мл. радник 19 8 4 7 24:24 2810. Младост 19 5 9 5 14:15 2411. Биг бул Рад. 19 6 4 9 20:19 2212. Нови Сад 19 6 4 9 24:28 2213. Бежанија 19 5 6 8 13:16 2114. Телеоптик 19 5 6 8 19:27 2115. Срем 19 3 9 7 15:20 1816. Земун 19 3 8 8 14:21 1717. Динамо 19 2 3 14 8:36 918. Колубара (-3) 19 1 6 12 11:29 6
У следећем колу састају се: Колубара - Телеоптик, Пролетер : Биг Бул Раднички, Синђелић (Ниш) - Млади Радник, Динамо – Младост, Напредак - Нови Пазар, Банат - Раднички (С), Срем - Раднички 1923, Земун – Бежанија, Нови Сад – БАСК.
РАДНИЧКИ (С) – СРЕМ 1:0 (0:0)
СОМБОР: Стадион Радничког, гледалаца 300. Судија: Катанчевић (Беорад). Стрелац: Лакић у 72. минуту. Жути картони: Веиновић, Зељић (Раднички).РАДНИЧКИ: Жакула -, Лакић 7,5, Ђулић 8, Ђоковић 7, Дабић 7, Веиновић 7,5, Зелић 6,5 (Кулић 7), Петровић 6 (Иванов 6,5), Којић 6,5, Ресановић 7, Лазарески 7 (Тешановић).СРЕМ: Бајић 7, Татомировић 6,5, Срећковић 6,5, Чајевић 6,5, Јанковић 6,5 (Шијан), Ненадовић 7, зец 6,5, Милосављевић 6, Станић 6 (Бујић), Шарац 6, Живковић 7.
БИГ БУЛ РАДНИЧКИ- СИНЂЕЛИЋ 2:0 (1:0)
ШИД: Гледалаца 200. Судија: Матовић (Крагујевац). Стрелци: Ћирић у 21. и Бабић у 56. минуту. Жути картони: Дробњак, Бјелић, Симеуновић, Живковић (Биг бул Раднички), Стефановић (Синђелић).БИГ БУЛ РАДНИЧКИ: Давидовић 7,5, Савиновић 7, Милашиновић 7, Бабић 7,5, Вукобрат 7,5, Бјелић 7 (Перовић), Дробњак 7, Млашеновић 7,5, Ћирић 7,5 (Кнежић), Живковић 8 (Цветић), Симеуновић 7.СИНЂЕЛИЋ: Здравковић 6, Станковић 5, Марковић 5, Марков 5,5, Комадина 6, М.Костић 5 (Стојковић), А.Јовановић 6, Коларевић 6, Ј.Јовановић 6, М.Ђорђевић 5,5, Стефановић 6.
СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултати 16. кола – Нови Козарци: Слобода – Палић 0:2, Темерин: Слога – Доњи Срем 0:3, Апатин: Младост – ЧСК Пивара 0:3, Вршац: Вршац – Раднички 1:1, Оџаци: Текстилац Итес – Ветерник Вискол 1:2, Беочин: Цемент – Солунац 1:0, Падина: Долина – Младост (БЈ) 0:2, Сента: Сента – ОФК Кикинда 1:1.
1. Д. Срем 16 10 5 1 30:11 351. Раднички 16 9 5 2 28:9 322. ЧСК Пивара 16 8 5 3 33:17 293. Долина 16 9 2 5 18:20 294. Ветерник 16 7 7 2 28:19 285. Сента 16 7 5 4 31:15 266. Вршац 16 6 6 4 17:18 247. Цемент 16 6 5 5 21:16 238. Младост (БЈ) 16 6 3 7 21:28 219. Слога 16 5 5 7 24:20 2010. Солунац 16 5 4 7 22:25 1911. Палић 16 5 4 7 17:21 1912. Текстилац 16 4 4 8 17:24 1613. ОФК Кикинда 16 3 5 8 16:33 1414. Слобода (-1) 16 2 3 11 19:33 815. Младост (А) 16 0 4 12 10:43 4
У следећем колу састају се - Сента: Сента – Слобода, Кикинда: ОФК Кикинда – Долина, Бачки Јарак: Младост – Цемент, Растина: Солунац – Текстилац Итес, Нови Сад: Ветерник Вискол – Вршац, Нова Пазова: Раднички – Младост (А), Челарево: ЧСК Пивара – Слога, Пећинци: Доњи Срем - Палић. Д. Бурсаћ
СЛОГА – ДОЊИ СРЕМ 0:3 (0:0)
ТЕМЕРИН: Гледалаца: 200. Судија: Мишић (Зрењанин). Стрелци: Тошић у 60, Јосимов у 70. Милановић у 75. минуту. Жути картон: Прљевић (Доњи Срем).СЛОГА: Пејић 8, Бајић 6,5 Клисура 6, Миљановић 6, Томић 6,5 Берић 6, Васин 7 (Тинтор), Сувајџић 7, Гајин 6, Мијин 7 (Кресојевић), Томић 6,5 (Јевтић).ДОЊИ СРЕМ: Варга 7,5, Марковић 7,5, Прљевић 7,5 Лакић-Пешић 7,5 Јосимов 7,5, Антунов 7 (Бероња), Чордашић 8, Мирковић 7,5 Тошић 8, Ђукановић 8 (Милановић 7,5), Шушњар 7,5 (Ристић).
Утакмица је личила на партију шаха. Јачи ривал је стрпљивом игром „градио позицију“ и дошао до коначне победе. Пресудила је и далеко боља физичка припремљеност Доњег Срема.Први гол је пао у у 60. минуту: Прљевић проиграва Тошића, који приземним ударцем са око 25 метара шаље лопту у доњи леви угао Пејића. После изведеног корнера Мирковића у 70. минуту, одбијену лопту прима Јосимов и добро одмереним ударцем са двадесетак метара постиже други гол за госте. Коначно, трећи гол за лидера постигао је Милановић у 75. минуту. На утакмици се могао прославити Ђукановић, који је пропустио неколико изгледниг прилика. Домаћин је једино у првим минутима био равноправан ривал. Ж. Радивојевић
ЦЕМЕНТ – СОЛУНАЦ 1:0 (0:0)
БЕОЧИН: Гледалаца 150, судија Пантовић (Рума). Стрелац: Ђерић у 81. минуту. Жути картони: Бурсаћ (Цемент), Хоцилевски (Солунац).ЦЕМЕНТ: Ристић 8, Танасин 7,5, Бурсаћ 7, И.Илић 7,5, Ђерић 8 Станчетић 7, Џарић 7,5, Грковић 7 (П.Илић 7), Марквоић 7 (Лукаја 7), Чанковић 6,5 (Дујковић 6,5).СОЛУНАЦ: Шаргић 7, Исмаили 7, Тешић 7, Топчагић 6,5, Баљак 7, Богуновић 7, Пурић 6,5, Пекез 6, Коњовић 6,5, Косилевски 6 (Милановић 6,5).
ВРШАЦ – РАДНИЧКИ (НП) 1:1 (1:0)
ВРШАЦ: Гледалаца 500, судија Милојковић (Нови Сад). Стрелци: Михајловић у 5. за домаће, а Ромић у 53. минуту за госте. Жути картони: Стијачић, Коњевић, Моторов, Попов, Рајда, Јоксимовић (Вршац). Кнежевић, Чонка, Ивић (Раднички).ВРШАЦ: Доновић 7, Моторов 7, Коњевић 7, Рајда 8, Бабић 7, Стијачић 8, Калин 7 (Јовановић), Попов 7 (Гуја), Ранимиров 7, Михајловић 8, Сарајлин 7 (Јоскимовић 6).РАДНИЧКИ (НП): Диздаревић 7, Кнежевић 7, Кекић 7 (Јовановић), Ромић 8, Рнић 7, Бошковић 7, Мијић 7, Ивић 7, Јаворац 7, Чонка 8, Балашевић 7 (Перуничић 7).
ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА – ЗАПАДРезултати 17.кола - Младеново: Будућност – Раднички (И) 1:1, Сремска Митровица: Раднички – Црвена Звезда 0:1, Рума: Први Мај Агрорума – Обилић 3:0, Ердевик: Слога Раднички – Полет 1:0, Каћ: Југовић – Дунав 0:1, Футог: Металац АВ – Индекс 1:2, Турија: Младост – Борац 1:2.
1. Дунав 17 12 2 3 41:15 382. Борац 17 11 3 3 46:29 363. Индекс 17 9 4 4 20:18 314. Бачка 17 9 2 6 23:18 305. Ц.звезда 17 9 3 5 25:21 306. Полет 17 8 3 6 24:19 277. Слога Радн. 17 7 4 6 24:22 258. Будућност 17 6 7 4 24:23 259. Омладинац 17 6 6 5 33:25 2410. Први мај 17 6 3 8 19:20 2111. Раднич. (СМ) 17 7 0 10 27:34 2112. Југовић 17 6 1 10 21:29 1913. Младост 17 3 9 5 19:27 1814. Обилић 17 4 5 8 21:22 1715. Металац АВ 17 2 5 10 16:33 1116. Раднич. (И)(-3) 17 0 4 12 9:37 1
У следећем колу састају се - Следеће коло: Б. Паланка: Бачка – Младост, Нови Сад: Борац - Металац АВ, Нови Сад: Индекс – Југовић, Ст. Бановци: Дунав – Слога Раднички, Сивац: Полет – Први Мај Агрорума, Змајево: Обилић – Раднички (СМ), Нови Сад: Црвена Звезда – Будућност, Ириг: Раднички - Омладинац. Д. Бурсаћ
РАДНИЧКИ - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА (НС) 0:1 (0:1)
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Игралиште Радничког, гледалаца 150. Судија: Перановић (Шајкаш). Стрелац:Рашиован у 34 минуту за Црвену звезду, Жути картони, Нинковић, Стевић,Прокић (Раднички),Узелац, Живковић (Црвена звезда).РАДНИЧКИ: Шивољицки 6, Павловић 5 Бојић 6, Босанчић 7, Б. Вуковић 5 (Стевић), Николић 6, Цвијетић 6(Ђурђевић), Илић 7, Скорупан 6, Прокић 6, Огњеновић 7.ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДА: Ђуркин 7, Јокић 7, Шегрт 7, Узелац 6, Целин 6, Поповић 7, Рашиован 8, Ђорђевић 7, Живковић 7, Гордић 6, Прокић 6.
Победом над већ отписаним Ирижанима, Митровчани су најавили успешно пролеће. Међутим, разочарали су у премијерној представи пред својим навијачима. На опште изненађење, гости су у финишу првог дела игре успели да затресу мрежу домаћих, а показало се да је то био и гол одлуке. С.Ловчанин
ОМЛАДИНАЦ - БАЧКА 0:0
СТАРИ БАНОВЦИ: Игралиште Дунава, гледалаца:200. Судија: Миланков (Сомбор). Жути картони: Стојисављевић, Џепина (Омладинац), Чучковић, Лаћарак, Ђокић (Бачка).ОМЛАДИНАЦ: Татић 6, Савић 6, Шљепица 6, (Босанчић), Дукић 6, Стојисављевић 6, Стефановић 6, Грчић 6, Џепина 6, Пејчиновић 6, Русмир 6, (И. Ковачевић), Ћеран 6, (Хакач).БАЧКА: Чучковић 7, Вигњевић 6, Лаћарак 6, Кајганић 6, Зелинчевић 7, Јефтић 6, Козомора 6, (Дукић), Пецић 6, Ђокић 6, Стојнић 6, (Гајдобрански 6), Секеруш 6, (Нинковић).
СЛОГА РАДНИЧКИ – ПОЛЕТ 1:0 (0:0)
ЕРДЕВИК: Гледалаца 150, усидја Југовић (Врбас). Стрелац: Пендо у 53. минуту. Жути картони: Симикић (Слога Раднички), Томић (Полет).СЛОГА РАДНИЧКИ: Куља 7, Аперлић 7, Јовановић 7, Чобановић 8, Симикић 7, Пнедо 8, Бојанић 8, Шајић 8, Лепиница 7, Поважан 7, Ковачевић 7 (Милошевић 7).ПОЛЕТ: Живковић 7, Малацко 6, Чеган 6, Томић 6, Кулић 6, Исаиловић 6, Добријевић 6, Пејановић 6 (Максимовић), Јовановић 7, Јосовић 6, Фуртула 7.
ПРВИ МАЈ – ОБИЛИЋ 3:0 (1:0)
РУМА: Гледалаца 100, судија Ловре (Нови Сад). Стрелци. Ђокић у 7 (из једанаестерца), Кордолуп у 55. и Чупељић у 58. минуту. Жути картони: Радишић, Ћорић (Први мај), Осамјић (Обилић).ПРВИ МАЈ: Делић 7, Марковић 7, Милошевић 7, Анђић 7, Ћорић 7, Ђокић 8 (Путица 7), Сикирица 7, Јовановић 7,Радишић 6,5 (Новаквоић 7), Пупељић 7,5, Кордолуп 8 (Недић).ОБИЛИЋ: Субашић 6, Анђић 6, Белић 6 (Буквић 6), Осмајић 6, Жутић 5,5 (Палинкаш 6), Аларгић 6, Живојинов 6, Милошевић 6, Вукасовић 5,5 (Крстић 6).
СРЕМСКА ЛИГАРезултати 17. кола - Крњешевци: Борац Слога Милшпед – Љуково 2:1, Стара Пазова: Јединство – Јадран 3:0, Бешка: Хајдук – Граничар 2:0, Кукујевци: Фрушкогорац – Хајдук (Ш) 2:1, Мачванска Митровица: Подриње – Партизан 2:1, Лаћарак: ЛСК – Словен 2:2, Вишњићево: Хајдук – Железничар 2:1, Купиново: Младост – Зека Буљубаша 2:0.
1. Подриње 17 11 3 3 44:13 362. Јединство (-1) 17 11 1 5 42:29 333. Партизан 17 9 3 5 45:25 304. Хајдук (Ш) 17 9 3 5 31:21 305. ЛСК 17 7 7 3 28:14 286. Словен 17 7 6 4 29:24 277. Хајдук (Б) 17 7 5 5 26:23 268. Борац СМ 17 7 5 5 23:27 26 9. Младост (-1) 17 7 4 6 21:17 2410. З. Буљубаша 17 6 5 6 24:24 2311. Хајдук (В) 17 7 1 8 19:28 2212. Граничар 17 5 3 9 18:26 1813. Јадран (-1) 17 5 3 9 14:18 1714. Железничар 17 3 4 10 20:24 1315. Љуково (-1) 17 3 4 10 11:27 1216. Фрушкогорац 17 2 3 12 11:66 9
У следећем колу састају се - Љуково: Љуково – Младост, Равње: Зека Буљубаша – Хајдук (В), Крчедин: Железничар – ЛСК, Рума: Словен – Подриње, Витојевци: Партизан – Фрушкогорац, Прхово: Хајдук (Ш) - Хајдук (Б), Адашевци: Граничар – Јединство, Голубинци: Јадран – Борац Слога Милшпед. Д. Бурсаћ
ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА ИРИГ - ПРВИ РАЗРЕДРезултати 15.кола - Врдник: Рудар - ПСК 2:0, Доњи Петровци: Доњи Петровци - Граничар 1:3, Рума: Јединство - Хртковци 0:1, Добринци: Сремац - Полет 4:6, Рума: Фрушка гора - Напредак 2:2, Краљевци: ОФК Краљевци - Јединство (П) 1:5, Мали Радинци: Фрушкогорац - Крушедол 2:1.
1. Рудар 15 12 2 1 36:9 382. Јединство (П) 15 10 3 2 30:21 333. Граничар 15 11 0 4 32:15 334. Д. Петровци 15 9 2 4 31:12 295. Хртковци 15 8 3 4 36:21 276. Полет 15 7 5 3 40:23 267. Јединство (Р) 15 7 1 7 19:17 228. Фрушкогорац 15 5 2 8 18:36 179. ОФК Краљевци 15 4 4 7 15:21 1610. Крушедол 15 4 3 8 13:35 1511. Фр. гора 15 2 7 6 19:26 1312. Напредак 15 3 4 8 14:33 1313. ПСК 15 3 1 11 17:33 1014. Сремац 15 1 1 13 12:42 4
У следећем колу састају се - Путинци: ПСК - Фрушкогорац, Крушедол: Крушедол - ОФК Краљевци, Платичево: Јединство - Фрушка гора, Жарковац: Напредак - Сремац, Никинци: Полет - Јединство (Р), Хртковци:Хртковци- Доњи Петровци, Грабовци: Граничар - Рудар
Незадовољан суђењем, тренер
Инђије Зоран Јанковић
Среда, 23. март 2011. 25СПОРТ
ПРВА "Б" ЛИГА (М)Резултати 22. кола: Константин - Јагодина 78:68, Смедерево Визура - Спартак 84:69, Раднички - Ниш 86:78, Раднички КГ 06 - Раднички Баскет 71:101, Вива Баскет - Железничар 100:89, КГ Студент УК - БКК Раднички 88:80, Младост - Војводина 62:64.
1. БКК Раднички 22 19 3 1893:1495 412. Раднички Б. 22 18 4 1739:1440 403. Спартак 22 14 8 1910:1745 364. Железничар 22 14 8 1810:1741 365. Смедерево 22 12 10 1856:1809 346. Вива баскет 22 12 10 1840:1880 347. КГ Студент УК 22 12 10 1760:1744 348. Константин 22 11 11 1698:1770 339. Војводина 22 11 11 1714:1744 3310. Раднички (о) 22 10 12 1726:1714 3211. Младост 22 9 13 1664:1803 3112. Јагодина 22 7 15 1692:1812 2913. Ниш 22 5 17 1628:1838 2714. Раднички КГ 22 0 22 1631:2026 22
ПРВА "Б" ЛИГА (Ж)Резултати 22. кола -Краљево: Краљево – Шабац 55:84, Косовска Митровица: Трепча – Беочин 74:102, Јагодина: Јагодина 2001 – Плеј оф 81:77, Врбас: Врбас Медела – Стара Пазова 67:58, Лазаревац: Младост Колубара – Сивац 72:62, Чачак: Моравац – Бор 71:43, Београд: Радивој Кораћ МТ – Баскет старс (данас).
1. Р. Кораћ МТ 21 20 1 1754:1123 412. Врбас 22 18 4 1679:1299 403. Ст. Пазова 22 17 5 1690:1263 394. Шабац 22 16 6 1533:1352 385. Јагодина 2001 22 14 8 1676:1656 366. Беочин 22 12 10 1504:1412 347. Колубара 22 12 10 1411:1335 348. Баскет старс 21 10 11 1317:1477 319. Сивац 22 8 14 1451:1565 3010. Плеј оф 22 8 14 1252:1377 2911. Краљево 22 7 15 1416:1573 2912. Моравац 22 7 15 1238:1385 2813. Трепча 22 3 19 1174:1664 2514. Бор 22 1 21 1014:1728 23
ПРВА СРПСКА - СЕВЕР (М)Резултати 22. кола - Нови Сад: Дуга – Нова Пазова 0:20 (службени резултат), Нови Сад: Спорт ки – Дунав 0:20 (службени резултат), Ковин: Раднички – Оџаци 69:73, Нови Бечеј: Јединство – Ветерник 89:74, Стара Пазова: Стара Пазова – Топола 111:74, Врбас: Врбас – Младост Телетехника 95:91, Нови Сад: Нови Сад МТ – Меридиана (данас)-
1. Младост 23 21 2 1763:1420 442. Дунав 23 18 5 1635:1384 413. Н. Пазова 22 17 5 1549:1365 394. Врбас 23 15 8 1738:1580 385. Меридиана 21 16 5 1487: 1271 376. Оџаци 24 13 11 1626:1660 377. Ветерник 23 13 10 1678:1607 368. Ст. Пазова 22 13 9 1562:1444 359. Јединство 22 11 11 1511:1444 3310. Нови Сад МТ 22 9 13 1470:1530 3111. Топола 23 7 16 1397:1642 3012. Раднички 22 6 16 1310:1419 2813. Спорт ки 24 0 24 0:240 014. Дуга 24 0 24 0:240 0
ДРУГА СРПСКА - СЕВЕР (М)Резултати 22. кола: Апатин - Бачка Паланка 69:58, Рума - Хајдук 83:75, Крајина Грмеч - Динамо 77:72, Топ - Црвенка 86:79, Срем - Младост 108:60, Партизан - Свети Ђорђе 82:88, Кикинда - Академик 85:80.
1. Срем 22 20 2 2063:1498 422. Кикинда 22 18 4 1846:1501 403. Академик 22 18 4 1877:1628 404. Св. Ђорђе 22 16 6 1858:1640 385. Динамо 22 15 7 1777:1611 376. Крајина 22 14 8 1851:1719 367. Рума 22 11 11 1880:1823 338. Хајдук 22 9 13 1600:1627 319. Апатин 22 8 14 1518:1654 3010. Топ 22 7 15 1644:1700 2911. Црвенка 22 7 15 1539:1688 2912. Б. Паланка 22 5 17 1346:1924 2713. Партизан 22 4 18 1507:1804 2614. Младост 22 2 20 1302:1791 24
У следећем колу састају се: Кикинда - Апатин, Академик - Партизан, Свети Ђорђе - Срем, Младост - Топ, Црвенка - Крајина Грмеч, Динамо - Рума, Хајдук - Бачка Паланка. Д.Бурсаћ
КОШАРКАФУДБАЛ РАД НИЧ КО - СПОРТ СКЕ АК ТИВ НО СТИ
ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИРезултати 15.кола - Карловчић: Ловац - Срем 4:2, Доњи Товарник: Слобода - Напредак 0:4, Прхово: Младост - ОФК Брестач 0:1, Суботиште: Витез - Сремац 1:6 прекид, Огар: Шумар - Попинци 0:0, Сибач: Словен - Граничар 3:1. Слободан је био Камени.
1. Словен 14 12 0 2 28:10 362. Шумар 14 11 2 1 49:10 353. Попинци 14 9 1 4 30:11 284. ОФК Брестач 14 8 4 2 28:16 285. Сремац 14 8 1 5 33:23 256. Напредак 14 7 1 6 38:32 227. Слобода 14 6 1 7 20:26 198. Младост 14 5 1 8 28:22 169. Срем 14 5 1 8 20:25 1610. Камени 13 4 2 7 29:43 1411. Ловац 14 4 0 10 25:40 1212. Витез 14 2 1 11 9:53 713. Граничар 13 1 1 11 14:40 4
У следећем колу састају се - Обреж:Граничар - Шумар, Попинци:Попинци - Витез, Деч:Сремац - Младост, Брестач: ОФК Брестач - Слобода, Попинци: Напредак – Ловац, Сремски Михаљевци: Срем - Камени. Слободан је Словен.
ОПШТИНСКА ЛИГА ШИДРезултати утакмица 14.кола - Бикић До: ОФК Бикић – Напредак 1:1, Моровић: Јединство (М) – Братство 1:0, Бачинци: Слога ОФК Бачинци -Јединство (Љ) 2:1, Шид: Једнота – Граничар 2:3, Батровци: Омладинац (Б) – Синђелић 2:0, Илинци: Борац - ОФК Бингула 2:1, Моловин: Омладинац (М) – Сремац 3:1.
1. Јединство (Љ) 14 11 0 3 48:17 332. Напредак 14 9 2 3 44:20 293. ОФК Бикић 14 8 2 4 35:27 264. Граничар (Ј) 14 8 2 4 33:26 265. Омладинац (Б) 14 8 2 4 28:23 266. Синђелић 14 8 1 5 35:13 257. Слога Бачинци 14 8 1 5 38:18 258.. Једнота 14 7 2 5 45:23 239. Братство 14 7 2 5 37:26 2310. ОФК Бингула 14 6 0 8 36:35 1811. Борац 14 5 2 7 22:29 1712. Сремац 14 2 0 12 13:58 613. Омладинац (М) 14 1 1 12 15:64 414. Јединство (М) 14 1 1 12 11:61 4
У следећем колу састају се -Беркасово: Сремац - ОФК Бикић, Моловин: Омладинац (М) –Борац, Бингула: ОФК Бингула - Омладинац (Б), Гибарац: Синђелић – Једнота, Јамена: Граничар (Ј) - Слога ОФК Бачинци, Љуба:Јединство (Љ) - Јединство (М), Сот: Братство –Напредак.
ВИНЕР ШТЕДИШЕ СУПЕРЛИГА (М)Резултати 18. кола - Београд: Црвена Звезда – Јединство 3:1, Љиг: Спартак – Рибница 3:1, Смедерево: Смедерево – Млади радник 1:3, Нови Сад: Војводина НС Семе – Раднички Креди банка 3:1, Београд: Партизан – Железничар 3:2.
1. Партизан 18 15 3 49:17 452. Војводина 18 15 3 45:17 443. Ц. звезда 18 13 5 45:21 404. Раднички КБ 18 11 7 36:28 355. Рибница 18 9 9 34:34 276. Мл. радник 18 10 8 37:38 267. Спартак 18 7 11 31:44 208. Јединство 18 5 13 24:43 169. Железничар 18 3 15 22:49 1010. Смедерево 18 2 16 12:50 7
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (Ж)Резултати 19. кола - Аранђеловац: Шумадија АВ – Путеви Трендекс 3:2, Лазаревац: Лазаревац – Спартак 2:3, Нови Сад: Војводина – Нови Сад ПП 3:2, Петроварадин: Варадин БМГ Градња – Гимназијалац 3:1, Крагујевац: Смеч 5 – Јединство 0:3, Београд: Визура СН – Раднички 3:2.
1. Војводина 19 19 0 57:14 542. Варадин БМГ 19 16 3 51:18 483. Јединство 19 16 3 50:23 434. Нови Сад ПП 19 13 6 46:27 395. Раднички 19 10 9 41:29 346. Смеч 5 19 10 9 35:30 307. Визура СН 19 9 10 39:39 308. Гимназијалац 19 8 11 35:40 259. Спартак 19 6 13 25:45 1610. Лазаревац 19 4 15 25:48 1311. Шумадија АВ 19 2 17 11:54 712. Путеви Трендекс 19 1 18 7:56 3
ОДБОЈКА
При ва ти за ци ја је учи ни ла да је рад-нич ки спорт по чео да ма лак са ва, а
у не ма лом бро ју и фир ме. Не ка да ве ли-ке фир ме да град ском под руч ју Срем ска Ми тро ви ца, као „Ма троз“, Ше ће ра на, или МИВ, ре ци мо ви ше и не по сто је а сво је-вре ме но су би ле пер ја ни це рад нич ког спор та на овим про сто ри ма.
Са свим дру га чи ја је сли ка у ми тро вач-ком по го ну кон цер на „Eaton“ ко ји за по-шља ва го то во хи ља ду рад ни ка.
- Ми смо дру штве но од го вор на фир ма. Не са мо што уред но и на вре ме ис пу ња ва-мо све фи нан сиј ске оба ве зе пре ма на шим рад ни ци ма, ко ји су и син ди кал но ор га-ни зо ва ни, већ у скло пу укуп не со ци јал-не бри ге, ду жну па жњу по све ћу је мо нај-сто ја њи ма да на што ра ци о нал ни ји на чин про во де и сво је сло бод но вре ме. То је и био основ ни раз лог да се укљу чи мо у су-стем рад нич ко-спорт ских ак тив но сти на град ском ни воу. Уред но ис пу ња ва мо оба-ве зе ка да је реч о ко ти за ци ји за те ак тив-но сти,а за на ше рад ни ке ко ји се так ми че обез бе ди ли смо сву по треб ну опре му, ка-же за ме ник ге не рал ног ди рек то ра „Eaton“ за Ср би ју Дра ган Та дић.
„Eaton“ се укљу чио у рад нич ко-спорт-ске ак тив но сти на град ском ни воу 2009. го ди не. На сту пи ла су 94 рад ни ка-спор ти-сте у по је ди ним ди сци пли на ма у екип ној и по је ди нач ној кон ку рен ци ји.
Но, већ сле де ће го ди не „Eaton“ на овом пла ну по сти же сна жан успон. За-хва љу ју ћи вр сним ре зул та ти ма у екип-ној и по је ди нач ној кон ку рен ци ји, сто ти-нак ње го вих рад ни ка-спор ти ста по ста ју
шам пи о ни не са мо Гра да, већ и чи та вог Сре ма. И у ан ке ти на шег ли ста „Eaton“ је про гла шен за нај бо љи ко лек тив на ни воу Срем ске зо не.
Так ми че ња у већ уве ли ко пче ла и у окви ру но вог ци клу са, а, на рав но, на њи-ма по но во на сту па ју и „Ито нов ци“.
- Про шле се зо не, ре ци мо, би ли смо нај бо љи у екип ној кон ку рен ци ји у ма-лом фуд ба лу, жен ској од бој ци, ба ске ту, а оства ри ли смо и низ ме да ља у по је ди нач-ној кон ку рен ци ји. Ове го ди не је и за вр-шни ца по кра јин ске Олим пи ја де рад нич-ко-спорт ских ак тив но сти у Бач кој Па лан-ци. На њој ће си гур но на сту пи ти на ших 17, а мо гу ће је и 25 рад ни ка - ис тич ке ко ор ди на тор рад нич ко-спорт ске ак тив но-сти у „Eato nu“ Алек сан дар За фи ров ски.
Фир ма ће у са рад њи с Гра дом омо гу ћи-ти да уче сни ци Олим пи ја де бу ду на од го-ва ра ју ћи на чин опре мље ни за то ве ли ко так ми че ње.
Као нај ве ћи про блем у ор га ни за ци ји овог так ми че ња, у „Eato nu“ ис ти чу чи ње-ни цу да се тер ми ни њи хо вог одр жа ва ња че сто не зна ју бар не ко ли ко не де ља ра-ни је. Та ко се де си да се о то ме оба ве сте дан-два пред са мо так ми че ње, та ко да ни је јед но став но обез бе ди ти за ме ну за оне ко ји тре ба да се над ме ћу у по је ди ним ди сци пли на ма.
До са да шњи из у зет ни ре зул та ти оства-ре ни у ве о ма крат ком пе ри о ду, да ју ре-ал ну на ду да ће се рад ни ци-спор ти сти „Eato na“ из Бач ке Па лан ке вра ти ти с не-ким вред ним при зна њем.
С. Лов ча нин
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
„Eaton“ ли дер рад нич ког спор та
Радници-спортисти „Eatona“иовегодинеочекујудобререзултате
У Лак та ши ма у Ре пу бли ци Срп ској одр жан је де ве ти Ме ђу на род ни џу-
до тур нир за мла ђе уз ра сне ка те го ри је у му шкој и жен ској кон ку рен ци ји. На сту пи-ло је 184 так ми ча ра и так ми чар ки из Ру-му ни је, Сло ве ни је, Хр ват ске, Цр не Го ре, Бо сне и Хер це го ви не, Ре пу бли ке Срп ске и Ср би је.
На овом так ми че њу на сту пи ли су так-ми ча ри ЛСК-а и осво ји ли укуп но шест ме-да ља, од ко јих три злат не, две сре бр не и
јед ну брон за ну ме да љу.Злат не ме да ље осво ји ле су: Ва лен ти-
на Шћурк у кон ку рен ци ји 52кг, ста ри је пи о нир ке и кон ку рен ци ји ка дет ки ња, као и На да Па нић у кон ку рен ци ји ка дет ки ња до 70кг. Сре бр не ме да ље осво ји ли су Ни-ко ла Ка ра јо вић у кон ку рен ци ји ка де та до 73кг и На да Па нић у кон ку рен ци ји ју ни-ор ки до 70кг, а брон за ну ме да љу Ва лен-ти на Шћурк је осво ји ла у кон ку рен ци ји ју ни ор ки до 52кг.
ЏУ ДО
ЛАК ТА ШИ • ТУР НИР МЛА ЂИХ КА ТЕ ГО РИ ЈА
Шест ме да ља за ЛСК
Среда, 23. март 2011. 31
Обич ни да ни - на зив је из ло жбе сли ка мла де ака дем ске сли кар-
ке ЈасминеСтепић ко ја је у пе так уве че отво ре на у Га ле ри ји Ку ће Вој-но ви ћа у Ин ђи ји. Ово је у не ку ру-ку ње но пре ми јер но пред ста вља ње у Вој во ди ни. Ин ђиј ска пу бли ка до 1. апри ла мо же да по гле да се дам на ест ра до ва раз ли чи тих фор ма та ра ђе-них у акрил тех ни ци. Ја сми ну Сте-пић и њен умет нич ки опус пред ста-ви ла је Сања Сајферт, исто ри чар умет но сти.
- Обич не ства ри ко је су се за де-си ле на сто лу, кон крет но, на сто лу у ате љеу, основ ни су са др жај Ја сми ни-них ком по зи ци ја.За ни мљи во је ка ко обич не ства ри ко је чи не сли ку пре-
ра ста ју у уз ви ше не и ле пе. Кла сич ну те му, мр ву при ро ду, она је тран спо-но ва ла у ам би јент и по ка за ла сво ју из у зет ну цр тач ку спо соб ност, ре кла је Сај фер то ва.
Ја сми на Сте пић је 2008. го ди не ди пло ми ра ла на Фа кул те ту при ме-ње них умет но сти у Бе о гра ду на од-се ку зид но сли кар ство у кла си про-фе со ра Си ни ше Жи ки ћа. Го ди ну да-на ка сни је за вр ши ла је сред њу му-зич ку шко лу ''Стан ко вић'' на од се ку Со ло пе ва ње што упот пу ња ва њен умет нич ки сен зи би ли тет. Сте пи ће ва је до са да има ла пет на е стак груп них и са мо стал них из ло жби у Ср би ји.
З.Г.С.
Ве сти о мо гу ћој ну кле ар ној ка-та стро фи ко је сти жу из да ле ког
Ја па на до во љан су по вод да се ак-ту е ли зу је при ча о об но вљи вим из-во ри ма енер ги је. Та кав је дан из вор, ''Ве тро парк Ин ђи ја'' пла ни ран је на по те зу Бе шка-Кр че дин. Са овом при-чом се кре ну ло 2009. го ди не, план је био да ве тро парк бу де ста вљен у функ ци ју 2011. го ди не. Стру је од ве тра ове го ди не не ће би ти. Где је за пе ло?
- Про шле го ди не смо до би ли енер гет ску до зво лу, ура ђен је план де таљ не ре гу ла ци је, ис кр сли су про-бле ми са от ку пом јед ног бро ја пар-це ла што нас је ус по ри ло. Ло ка циј-ску до зво лу оче ку је мо за два ме се ца а за не ко ли ко ме се ци гра ђе вин ску до зво лу. Мо гу ће је да са при прем-ним ра до ви ма кре не мо кра јем ове го ди не а са из град њом ве тро пар ка
на про ле ће 2012, ка же ру ко во ди лац овог про јек та ВељкоЈанковић,ди-рек тор ''Ве тро пар ка Ин ђи ја''.
Ве тро парк на по те зу Бе шка – Кр-че дин про сти ра ће се на 100 хек та ра, пла ни ра но је да има де сет ге не ра-то ра укуп не сна ге 20 ме га ва та, ве-тре ња че ко је про из во ди ком па ни ја ''Ве стас'' би ће на ви си ни 150 ме та-ра. Пре не го што се ушло у ово ја про је кат вре дан 34 ми ли о на евра ко ји фи нан си ра аустриј ска ком па ни-ја ''Ке заг'' вр ше на су ме ре ња ве тра 2006. и 2007. го ди не. Пла ни ра но је да укуп на ко ли ча на стру је про из ве-де на у овом ве тро пар ку бу де пла си-ра на пре ко елек тро мре же Ср би је.
Ако те жи мо ка Европ ској уни ји ни је на од мет ре ћи да је она оба-ве за ла зе мље чла ни це да до 2020. го ди не из об но вљи вих из во ра обез-бе де 20 од сто елек трич не енер ги-је. Има ју ћи то у ви ду Вла да Ср би је је до не ла уред бу пре две го ди не за под сти ца ње та кве про из вод ње стру-је. Пла ни ра но је да стру ја до би је-на из об но вљи вих из во ра енр ги је у 2012. го ди ни бу де ве ћа за се дам од-сто или 735 ми ли о на ки ло ват ча со ва у од но су на 2007. Ко ли ко ће се у то-ме ус пе ти, оста је да се ви ди. З.Г.С.
ИН ЂИ ЈА
ЗатворенаСтепинаулица
Због из во ђе ња ра до ва на ре кон-струк ци ји за са о бра ћај је од по-
не дељ ни ка за тво рен тре ћи део Ули-це Вој во де Сте пе. То се од но си на де о ни цу од рас кр сни це са Ду нав-ском па до кра ја по ме ну те ули це. Ра до ве фи нан си ра ју ''Пу те ви Ср би-је'', из во ди ''Срем пут'' Ру ма. У ову ин ве сти ци ју вред ну 30 ми ли о на ди-на ра кре ну ло се да би се обез бе ди ли аде кват ни при ла зи бу ду ћем се ди шту са о бра ћај не по ли ци је за Ин ђи ју и Ста ру Па зо ву ко ја ће би ти сме ште-на у ре кон стру и са ној згра ди не ка да-шњег ''Бру на''. З.Г.С.
Од бор ве те ра на-гра ди те ља Но-вог Бе о гра да из пе ри о да 1948-
1950. и од 1968-1970. по звао је све уче сни ке из град ње Но вог Бе о гра да и број них стам бе них, по слов них и дру гих обе је ка та, као и уче сни ке ве-ћих рад них ак ци ја у бив шој Ју го сла-ви ји не ве ли ки су срет пр вих гра ди-те ља, ко ји ће се одр жа ти у Бе о гра ду 11. апри ла у Па ла ти Ср би ја ( бив ша згра да СИВ-а).
Про гра мом су сре та не ка да шњих ак ци ја ша пред ви ђе но је отва ра ње ве ли ке спо мен из ло жбе о из град њи Но вог Бе о гра да и о свим зна чај ним рад ним ак ци ја ма у ко ји ма су ак ци ја-ши гра ди ли пру ге, ауто пут, фа бри-ке, елек тра не... Про гра мом је пред-ви ђе но и ево ци ра ње успо ме на на те да не кроз раз го вре, пе сме, ко рач-ни це из тог пе ри о да, а по том па но-рам ски оби ла зак Бе о гра да и глав них обје ка та ко је су гра ди ли та да шњи омла дин ци.
Ина че, у пр вим по рат ним го ди на-ма у пе ри о ду од 1948. до 1950. го ди-не омла дин ци та да шње Ју го сла ви је би ли су свр ста ни у 900 бри га да са око 200.000 гра ди те ља. Њи хо вим ра дом из гра ђе ни су: Стам бе но на се-ље од 40 пе то спрат ни ца на То ши ном Бу на ру, ве ли ка Па ла та Пред сед ни-штва Вла де (ка сни је згра да СИВ-а, а да нас Па ла та Ср би ја), са око 70.000
ква дра та кан це ла риј ског и оста лог про сто ра, ре пре зен та тив ни хо тел „Ју го сла ви ја“, Сту дент ски град, од-но сно че ти ри ве ли ка бло ка са по пет спра то ва за сме штај око пет хи ља да сту де на та, са мен зом и до мом кул ту-ре, по том згра ду Шу мар ског фа кул-те та, ка сни је пре тво ре ну у КБЦ „Бе-жа ниј ска ко са“, ве ли ки Дом кул ту ре, де се так ки ло ме та ра оба ло у твр да на Ду на ву и Са ви...
Ак ци ја шки ра до ви на ста вље ни су и у на ред не две го ди не ка да су омла дин ске бри га де из гра ди ле број-на стам бе на на се ља и по слов не згра-де, хо те ле, ста ди о не, а у пе ри о ду од 1968. до 1970. го ди не уче ство ва ли у пре ме шта њу же ле знич ке пру ге на но ву тра су, гра ди ли ауто пут кроз Но ви Бе о град, мост „Га зе лу“.
Ј.З.
ПИ СМА ЧИ ТА ЛА ЦА
Похвалалекарима
Услед ра зних бо ле сти при ну ђен сам да ко ри стим услу ге Слу жбе
хит не по мо ћи у Срем ској Ми тро ви-ци. На ро чи то се за хва љу јем др ЈовиПауновићу, др ЖељкуКочићу, др СлађаниХегедиш на струч ном и љу ба зном од но су пре ма па ци јен-ти ма. Исто та ко по хва љу јем од ли чан рад До ма здра вља на Са ви а на ро чи-то Слу жбу за кућ но ле че ње на че лу са ДалиборомБожићем и див ним док то ри ма др Владиславом Вучковић, др ЈеленомЦицмил.Та ко ђе, ми слим да је за при мер и од нос пре-ма па ци јен ти ма свих се ста ра и тех-ни ча ра ко ји су ме ле чи ли.
Ве ли ке по хва ле упу ћу јем и осо-бљу Тре ће здрав стве не ам бу лан те а по себ но др МајиКалинић и свим се стра ма ове здрав стве не ам бу лан-те. И мо гу да ка жем да су срећ ни гра ђа ни ко ји има ју ова кве здрав-стве не рад ни ке. БраниславБожић СремскаМитровица
ИН ЂИ ЈА•''ВЕТРОПАРК''
ВетрењаченапотезуБешкаКрчедин
Тежњакаобновљивимизворимаенергије
БЕ О ГРАД•ПОЗИВАКЦИЈАШИМА
Су сре ти гра ди те ља Но вог Бе о гра да
Пријаве
Од бор ве та ра са оп шта ва да је при ја вљи ва ње за ове су сре те до 31. мар та на адре су: Од бор ве-те ра на-уче сни ка рад них ак ци ја, 11040 Бе о град, Зве чан ска 12А, или на те ле фон 011/369-16-14
ИН ЂИ ЈА•ИЗЛОЖБАСЛИКА
СтепићевауКућиВојновића
Наотварањуизложбе:ЈасминаСтепићиСањаСајферт
Од ка ко је кра јем 2008. го ди не осно ва на Кан це ла ри ја за мла де
Оп шти не Шид има ла је број не актив но сти и уче ство ва ла на не ко ли ко кон кур са и ак ци ја.
Ка ко ка же НаташаДрагић, коор ди на тор ка Кан це ла ри је, од мах по осни ва њу ура ди ли су Ло кал ни ак цио ни план за мла де и спро ве ли проје кат „Ин фу зи ја“. Та ко ђе, за јед но са сред њом Тех нич ком шко лом „Ни кола Те сла“ у Ши ду одр жан је се минар „Те сла опен дејс“ и ра чу нар ска обу ка „Зна њем и ве шти ном лак ше до по сла“, а за хва љу ју ћи Кан це ла ри ји за мла де ак ти ви ра ни су и ђач ки парла мен ти у сред њим шко ла ма.
У са рад њи са Кул тур но – образов ним цен тром Оп шти не Шид орга ни зо ва ли смо пред ста ву под нази вом „Пе вај бра те“, а за јед но са Удру же њем „Жу ти ки шо бран“ промо ви са ли смо За кон о мла ди ма. Тако ђе, по мо гли смо и Омла дин ском клу бу Оп шти не Шид да се кон сти туи ше, а за тим смо, за јед но са њи ма, ор га ни зо ва ли дру же ње под на зи вом „Су бо та је дан за спорт“, у окви ру ко јег смо има ли „Игре без гра ни ца“. У окви ру на ших ак ти нов сти са ра ђива ли смо и са Цр ве ним кр стом ка да смо ор га ни зо ва ли три би ну по во дом Свет ског да на бор бе про тив АИДСа, као и три би ну о зна ча ју ин фор миса ња мла дих – ка же о до са да шњим ак тив но сти ма шид ске Кан це ла ри је за
мла де ко ор ди на тор ка На та ша Драгић, до да ју ћи да је скло пу те триби не про мо ви сан ин тер нет ра дио „Омла дин ски сиг нал“.
По чет ком ове го ди не Шид је угостио пред ста ву са ју га Ср би је под на зи вом „Жр тве љу ба ви“, на те му пол ног и ре про дук тив ног здра вља Ро ма и ра се ље них ли ца, што је била са мо још јед на од ак тив но сти ове кан це ла ри је.
Не дав но смо у са рад њи са Култур но – обра зов ним цен тром за наше су гра ђа не упри ли чи ли кон церт но во сад ске гру пе „Фрај ле“, ко ји је од лич но про шао и осве жио кул турни жи вот на шег гра да. Кра јем фебру а ра ор га ни зо ва ли смо обу ку за мла де пред у зет ни ке на те му пи сања би знис пла на, ко ју је за вр шио 21 по ла зник. На обу ци је би ло речи о пред у зет нич ким ве шти на ма, ин фор ма ци ја ма о до ступ ним фондо ви ма и на чи ни ма на ко ји се може кон ку ри са ти за те фон до ве. На кра ју обу ке сви уче сни ци су до били сер ти фи кат и соп стве ни би знис план, што зна чи да смо им да ли од лич ну пред у зет нич ку осно ву за по кре та ње соп стве ног по сла – обја шња ва На та ша Дра гић, до да ју ћи и да су ак ти ви сти ове кан це ла рије не дав но во ди ли гру пу уче ника за вр ше них раз ре да основ них и сред њих шко ла на про фе си о нал ну ор јен та ци ју у Срем ску Ми тро ви цу,
ка ко би им по мо гли при из бо ру буду ћег за ни ма ња.
За ово вре ме ко ли ко ра ди мо са мла ди ма, сте кли смо сли ку о њи ма. Ја сно нам је да по сто је две гру пе, јед ну чи не они ко ји су ак тив ни у гото во свим град ским де ша ва њи ма и ван на став ним ак тив но сти ма, док са дру ге стра не има мо мла де ко ји су па сив ни и не же ле да се укљу че ни у шта што ни је оба ве зно. Упра во због ових дру гих ор га ни зу је мо ра ди о нице чи ји је циљ да их ани ми ра мо да
се укљу че у ло кал ну за јед ни цу, како би ре ши ли не ке сво је про бле ме. По ред то га, има мо у пла ну да по сети мо и све шко ле на те ри то ри ји општи не, за вр шне раз ре де основ них и све раз ре де у сред њим шко ла ма, ка ко би се на те ре ну упо зна ли са про бле ми ма и же ља ма мла де по пула ци је. Са да нам нај пре пред сто ји да за вр ши мо сајт Кан це ла ри је, та ко да сви за ин те ре со ва ни на јед ном месту мо гу до би ти ин фор ма ци је о то ме шта смо до са да ура ди ли и о оно ме што нам тек пред сто ји – об ја шња ва На та ша Дра гић, ко ор ди на тор ка Канце ла ри је за мла де Оп шти не Шид.
С.Михајловић
Среда, 23. март 2011.30 СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ
Освојите
мобилни
телефон
„Сремске новине“ позивајумладесарадникеизсвихсремских општина да нам шаљусвоје текстове сафотографијама, о темама које их највишезанимају,асвакатримесецанајбољитекстнаградићемомобилнимтелефоном.
ПОЗИВ
МЛАДИМ
САРАДНИЦИМА[email protected]
ШИД•НАТАШАДРАГИЋ,КООРДИНАТОРКАКАНЦЕЛАРИЈЕЗАМЛАДЕ
НаташаДрагић,координаторкаКанцеларијезамладеШид
Учесницетрибинеозначајуинформисањамладих
Младитребадасеукључеулокалнузаједницу
Имамоупланудапосетимосвешколенатериторијиопштине,завршнеразредеосновнихисверазредеусредњимшколама,какобисенатеренуупозналисапроблемимаижељамамладепопулације–кажеНаташаДрагић,координаторкашидскеКанцеларијезамладе
Среда, 23. март 2011.32
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•БРАНИСЛАВАЦИЦАБУЂАНОВАЦ,СЛИКАРКА
Да мла ди љу ди уме ју са ре чи ма по ка за ли су уче ни ци Ми тро вач
ке Гим на зи је и Ме ди цин ске шко ле „Дра ги ња Ник шић” на Књи жев ној ве че ри сред њо шко ла ца одр жа ној на ма лој сце ни По зо ри шта „До брица Ми лу ти но вић”. Ор га ни за то ри овог до га ђа ја би ли су Кан це ла ри ја за мла де, Омла дин ски клуб и Еко лошки клуб Гра да.
Ме ђу ви ше од 30 при сти глих радо ва ода бра ли смо 16 пе са ма и два про зна ра да, ре кла је ИванаМојић, ор га ни за тор ка књи жев не ве че ри. Сво је ра до ве из ла га ло је де сет аутора, а то су: ДуњаРилак, СофијаИлић, СањаБерић, НенадМатић, Наташа Јевтић, Никола Ђинић, Јелена Чупељић, Снежана Убипарип, Лела Кусић и НиколинаЂуричић. За му зич ки део про гра ма по бри ну ли су се МилошАрбанас и НерминРамадани.
Ово је из ван ред на при ли ка за мла де љу де да по ка жу ко ли ко могу и уме ју, ре кла је уче сни ца Је ле на Чу пе љић. И.З.
На кон рад ног ве ка про ве де ног на ме сту слу жбе ни це јед не ов да
шње бан ке БраниславаЦицаБуђановац, пен зи о нер ка из Срем ске Ми тро ви це, са свим слу чај но ушлајеу свет чет ки ца, бо ја и шта фе ла ја. Сли кар ство јој је по ста ло хо би и више од хо би ја и то је већ го ди на ма. Ово ства ра ла штво пру жа јој мно го ра до сти, ис пу ња ва јој сва ки тре нутак сло бод ног вре ме на, а отво ре но нам ка же да је све те шко ће жи во та пре ва зи шла уз сли ке и сли ка ње.
За шта фе ла јем је већ де се так годи на, се ћа се као да нас и при ча ка ко је у овај ча роб ни свет ушла са свим слу чај но. За слу гом јед ног де ча ка, а при ча те че ова ко: јед ног да на у посе ту јој је до шао Петар, осно вац ина че по ро дич ни ро ђак, и до нео да јој по ка же, да се по хва ли, цр теж ко ји је на цр тао у шко ли ци сли ка ња. Ци ца га је по хва ли ла за рад, а де чак јој од го во ри она ко ка ко то са мо деца уме ју : "Мо гла би и ти исто то да на у чиш ра ди ти. Ето, на ја вио сам те на час код мог на став ни ка сли ка ња".
Обе ћа ње се не га зи и од ре ђе ног да на оти шла је у за ка за но вре ме у шко лу сли ка ња ИвицеКовачића Штифле. И ни је се по ка ја ла. Сли ке су јој, ре ћи ће ка сни је, по мо гле да пре ва зи ђе све те шко ће ко је жи вот со бом но си, а ни њу ни су ми мо и шле.
Та ко сам по че ла да учим сли кање. Ишла сам до ста ду го на ча со ве, на њи ма сам мно го на у чи ла и још би ишла да је дру га си ту а ци ја ве ли на ша са го вор ни ца.
За се бе Бра ни сла ва Ци ца Бу ђано вац ка же да ни је сли кар ко ји сања мо ти ве ко је ће по сле пре не ти на плат но или па пир. Она свој мо тив мо ра да ви ди да би га цр та ла.
Сли ка ње је са да мо ја љу бав, мој хо би. За хвал на сам Бо гу што ми је дао тај дар. Ја сам ра ни је пле ла, везла го бле не али сли ка ње је не што што ме ис пу ни по себ но кад за вр шим сли ку ис ти че Ци ца.
Пр во је сли ка ла сун цо кре те. Они има ју ве ли ку уло гу у ње ном сли карском пу ту. Они су за њу сим бол живо та, енер ги је. Пр ву сли ку, a би ли
су то сун цо кре ти, по сла ла је ћер ки у Љу бља ну.
Бра ни сла ва Ци ца Бу ђа но вац је уче ство ва ла на ни зу за јед нич ких из ло жби УЛУ "Сир ми јум", чи ји је члан, а не ко ли ко ње них сли ка могу се ви де ти на за јед нич кој из ло жби са ШтефицомРадованов,Снежаном Неном Трајковић и АнђелкомКарајовић у клу бу "Срем ских но ви на".
За ме не је сли кар ство за нат. Да би кре ну ли мо ра те има ти та лен та, али је сва ки са вет, сва ки час учења дра го цен. Сли ке су за ме не део мо јих се ћа ња. Али, ка да бих по ново сли ка ла те сво је сли ке, ми слим, ура ди ла би их бо ље од оних већ ура ђе них ве ли Бра ни сла ва Ци ца Бу ђа но вац.
С.Ђ.
Сликајеогледалодуше
БраниславаЦицаБуђановац
АфирмацијамладихСРЕМСКАМИТРОВИЦА•КЊИЖЕВНОВЕЧЕ СТАРАПАЗОВА•ОКЛИМАТСКИМПРОМЕНАМА
Књижевновечесредњошколаца:Радовеизлагалодесетаутора
Не вла ди на ор га ни за ци ја “Si le ne” Бе о град у са рад њи са Свет ском
бан ком Va sing ton и НВО ор га низа ци ја ма африч ких зе ма ља, као и зе ма ља ју го и сточ ног бло ка, Ки пра, Тур ске, Гру зи је, Егип та, Је ме на, Босне и Хер це го ви не, Цр не Го ре спрово ди про је кат на те му кли мат ских про ме на и ини ци ја ти ве мла дих. Циљ про је ка та је осна жи ва ње мла дих и ло кал них са мо у пра ва да ак тив но уче ству ју на те му кли мат ских проме на и сма ње ња га со ва ста кле не ба ште.
Пр ви део про је ка та об у хва тио је тро днев ни тре нинг на ову те му у старо па зо вач кој Гим на зи ји. У тре нин гу су ак тив но уче ство ва ли уче ни ци тре ћих и че твр тих раз ре да Гим нази је “Бран ко Ра ди че вић”, по ка зав ши из у зет ну ини ци ја ти ву у иде ја ма за ре ша ва ње по ме ну тог гло бал ног пробле ма, као и ини ци ја ти ву да ак тив но рас пра вља ју са оста лим пред став
ни ци ма ло кал не са мо у пра ве на тему кли мат ских про ме на и ре ша ва ња про бле ма у сво јој оп шти ни. У прошли че твр так са ста ро па зо вач ким гим на зи јал ци ма одр жан је окру гли сто на ову те му где су на ви део биму пре зен то ва ни њи хо ви ра до ви уз уче шће пред став ни ца НВО “Si le ne”Јованке Илић и Славице Грујић и пред став ни ка ло кал не са мо у пра ве МиленкаБубоње, ру ко во ди о ца за стам бе ноко му нал не и ин спек циј ске по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не и ЉибушкеЛакатош, ру ко во ди о ца оде ље ња за спорт и омла ди ну. Бу боња је по др жао иде је ма дих (озе лења ва ње, из град ња би ци кли стич ких ста за...) и ука зао на то, шта оп штина пред у зи ма по пи та њу еко ло ги је и за шти те жи вот не сре ди не, на гласив ши да у то ме има ју по др шку ресор ног ми ни стар ства и по кра јин ског се кре та ри ја та. Г.М.
Гимназијалципомажуурешавањупроблема
У ви ше од 25 зе ма ља све та че лич не, мон та жне, са мо но се ће, луч не кон
струк ци је на шле су ра зно вр сну при мену у по љо при вре ди, спор ту, ин ду стрији. Ко ри сте се као ха ле за про из вод њу, скла ди шта, си ло си, ха ле за пи ја це, спорт ски објек ти, за по кри ва ње базе на, хо ке ја шких игра ли шта, кар тинг ста за...Има ју га ран ци ју до сто го ди на, а мо гу се из гра ди ти и за де се так да на. Од сеп тем бра про шле го ди не у Ср би ји по слу је "Hu pro", ћер ка фир ма сло вач ке фир ме "Hu pro" ко ја се већ 15 го ди на бави про из вод њом ова квих ха ла.
Реч је о че лич ним, мон та жним, ха ла ма ко је се ра де по је дин стве ној, па тен том за шти ће ној тех но ло ги ји. То су са мо но се ће, по лу кру жне кон струкци је за шти ће не алу цин ком, од но сно ме ша ви ном алу ми ни ју ма и цин ка. Произ во ђач че ли ка "Ar ce lor Mit tal" да је гаран ци ју на ко ро зи ју 25 го ди на. У за висно сти од ти па ха ле да је мо га ран ци ју на кон струк ци ју од 70 до 100 го ди на – ка же ГоранДрагојловић, ди рек тор фир ме „Hu pro".
Ха ла се мон ти ра у крат ком ро ку. На при мер, обје кат по вр ши не 1.000 квадрат них ме та ра је го тов за 12 да на.
Као глав ну пред ност ха ла „Hu pro", Дра гој ло вић на во ди са мо но се ћу конструк ци ју ко ја не ма пот пор не сту бо ве па је због то га и до ста јеф ти ни ја изград ња од слич них мон та жних ха ла.
Це на че лич не кон струк ци је по ква драт ном ме тру пре кри ве не по вр шине је, у про се ку, око 60 евра. Це на се од ре ђу је ин ди ви ду ал но за сва ку ха лу јер се ра чу на ко ли ко се тро ши че ли ка по ква драт ном ме тру – об ја шња ва дирек тор ком па ни је „Hu pro".
Че лич не ха ле се мо гу при ла го ди ти же ља ма куп ца. У за ви сно сти од то га ко ли ко је по треб но све тла у ха ли, „Hupro" угра ђу је у са му кон струк ци ју провид не па не ле, а по сто ји мо гућ ност и за по ста вље ње кров них про зо ра, боч них вра та.
Иако је луч на ха ла, са стра не се не гу би мно го про сто ра гле да ју ћи по ви си ни. Уко ли ко је по треб но за гре ва ти ха лу, ми ра ди мо спу штен пла фон помо ћу изо ла ци је. Та ко ђе, ха ла мо же да се на пра ви та ко да са јед не стра не буде че лич ни по лу кру жни део, а са дру ге да бу де зид. Мо же мо ха лу и да из дигне мо да бу де из гра ђе на на сту бо ви ма, а ова кон струк ци ја мо же да по слу жи и са мо као кров за не ку гра ђе ви ну – наво ди Дра гој ло вић ра зно вр сност при мене ове мон та жне ха ле.
Фир ма "Hu pro" у са рад њи са бе оград ском фир мом "Про стор Плус", ко ја се ба ви из во ђе њем гра ђе вин ских радо ва, ра ди ха ле по си сте му "кључ у руке" – од про јек та до за вр шних ра до ва.
„Hu pro" је ре шио и пи та ње кон денза ци је ко ји је чест про блем код оваквих обје ка та.
Са стра не, у дну ха ле, оста вља мо отво ре за ва здух, а на кров ха ле поста вља мо вен ти ла то ре ко ји ра де на прин ци пу то плогхлад ног ва зду ха та ко да не тро ше енер ги ју. Мо же мо да монти ра мо би ло ко ју изо ла ци ју са уну трашње стра не ха ле, у за ви сно сти од то га за шта је ха ла на ме ње на – об ја шња ва Дра гој ло вић.
„Hu pro" је до са да нај ви ше ха ла напра вио за област по љо при вре де, посеб но у Пољ ској.
Ове ха ле се мо гу ко ри сти ти и као ле же ћи си ло си. Све на ше кон струк ци је су на пра вље не по сле про ра чу на стати ча ра и про јек та на та. Ра ди ли смо у Пољ ској си лос са отво ром на кро ву тако да трак тор уба цу је жи то пре ко крова и пу ни ха лу до пет ме та ра ви си не. Ха ла је то ли ко ста тич ки ја ка да мо же да се на пу ни жи та ри ца ма ско ро до врха – на во ди Дра гој ло вић и до да је да је кон струк ци ја от пор на на зе мљо трес јачи не се дам сте пе ни Рих те ро ве ска ле.
Ха ле „Hu pro" се мо гу ко ри сти ти и као спорт ски објек ти, кан це ла ри је, стамбе ни објек ти... Ха ле су при мен љи ве за раз ли чи те спор то ве, а фир ма „Hu pro" је у Ср би ји мон ти ра ла по моћ ну ха лу за „Ку ћу фуд ба ла" у Ста рој Па зо ви.
Ин фор ма ци је о „Hu pro“ ха ла ма мо гу се до би ти на те ле фо не 011/3119029 и 064/2564823, као и на сај ту www.hu pro.rs С.Н.
Среда, 23. март 2011. 33
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•УПРИОБАЉУСАВЕ
„HUPRO"ЧЕЛИЧНЕХАЛЕОСВАЈАЈУТРЖИШТЕ
У при о ба љу ре ке Са ве код Срем ске Ми тро ви це ди вље де по ни је ни чу
као пе чур ке по сле ки ше. У ми тро вачком Еко па тро лу ка жу да не са ве сни поје дин ци ба ца ју од уги ну лих жи во ти ња до ра зно ра зног дру гог от па да бу квално где стиг ну. Сто га у Еко па тро лу наја вљу је но ве ак ци је, ко је би бар ма ло сма њи ле број де по ни ја и по ди гле свест гра ђа на о чу ва њу око ли ша.
С.Н.
Опетничудепоније
Јединственатехнологијасадугомгаранцијом
Самоносеће,лучнеконструкцијесебрзомонтирају
„Hupro“халеидеалнезапољопривреду
Спремнинасарадњу
Дра гој ло вић ка же да је "Hu pro" спре ман да са ра ђу је и са оп штина ма ко је би же ле ле да за крат ко вре ме из гра де ха ле у раз не свр хе, као што је са да ак ту ел на из град ња про сто ра за од ла га ње и пре ра ду отпа да у оп шти на ма ши ром зе мље:
Ова кве кон струк ци је ни су биле по ну ђе не у Ср би ји до са да, ово је јеф ти ни ја ва ри јан та од дру гих обје ка та. Бр зо гра ди мо и да је мо гаран ци је. У Евро пи је тренд да се не зи да ју ве ли ке ха ле, већ да се монти ра ју. Ве ру јем да ће ова кве конструк ци је, ко је се мо гу при ла го ди ти раз ли чи тим на ме на ма, би ти ин те ресант не и др жав ним про јек ти ма.