Број č 15sllist.ba/glasnik/2014/broj15/glasnik015.pdf · 2014-02-26 · utorak, 25. 2. 2014. s...

Godina XVIII

Utorak, 25. februara/veljače 2014. godine

Broj/Број

15

Година XVIII

Уторак, 25. фебруара 2014. годинe

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

224 Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), člana 3a. Zakona o administrativnim taksama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06, 76/07 i 98/12), a u vezi sa članom 15. stav (1) Zakona o patentu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), članom 14. Zakona o žigu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), članom 16. Zakona o industrijskom dizajnu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), članom 16. Zakona o zaštiti oznaka geografskog porijekla ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), članom 9. stav (4) Zakona o zaštiti topografije integriranog kola ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 79. sjednici održanoj 15. januara 2014. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA TARIFE ADMINISTRATIVNIH TAKSI

Član 1. U Tarifi administrativnih taksi ("Službeni glasnik BiH",

br. 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06, 76/07, 3/08, 42/08, 3/10 i 98/12) u Poglavlju III - TAKSE NA SPISE I RADNJE ZA STICANJE I ODRŽAVANJE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNIŠTVA, TAR. br. 40. do 76. mijenjaju se i glase:

Administrativne takse za spise i radnje pred Institutom za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Institut) iznose u KM, i to:

1. Patenti

Tar. broj 40. (UKLJUČUJE OBJAVLJIVANJE I PRVE DVIJE

GODINE ODRŽAVANJA) a) Za prijavu patenta 10 KM

b) Za svaku stranicu sadržaja prijave više od trideset stranica

1 KM

c) Za svaki patentni zahtjev više od desetog 1 KMNapomena:

a) Fizička lica - podnosioci prijave koji su ujedno pronalazači, plaćaju administrativnu taksu (u daljem tekstu: taksa) iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%.

b) Članovi registriranih udruženja inovatora s teritorije BiH plaćaju taksu iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 90%

Tar. broj 41. a) Za zahtjev za priznanje patenta provođenjem postupka potpunog ispitivanja prijave patenta

60 KM

b) Za zahtjev za priznanje patenta na osnovi prihvaćenih podnesenih rezultata potpunog ispitivanja prijave patenta

50 KM

c) Za zahtjev za odgodu provođenja postupka potpunog ispitivanja prijave patenta i dodjelu konsenzualnog patenta

10 KM

d) Za prigovor na zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta

100 KM

e) Za zahtjev za priznanje patenta provođenjem postupka potpunog ispitivanja prijave patenta ako je zahtjev podnesen povodom prigovora na zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta

40 KM

Tar. broj 42. Za objavljivanje zahtjeva za odgodu provođenja postupka potpunog ispitivanja prijave patenta i dodjelu konsenzualnog patenta

10 KM

Tar. broj 43. Za održavanje patenta:

a) I godina 5 KM* ova tarifa se odnosi samo na prijave podnesene do 31.12.2010. godine

Broj 15 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 25. 2. 2014.

b) II godina 5 KM ** ova tarifa se odnosi samo na prijave podnesene do 31.12.2010. godine

c) III godina 10 KMd) IV godina 20 KMe) V godina 30 KMf) VI godina 40 KMg) VII godina 50 KMh) VIII godina 60 KMi) IX godina 70 KMj) X godina 80 KMk) XI godina 100 KMl) XII godina 120 KMm) XIII godina 140 KMn) XIV godina 160 KMo) XV godina 180 KMp) XVI godina 200 KMr) XVII godina 220 KMs) XVIII godina 240 KMt) XIX godina 260 KMu) XX godina 280 KM

Za održavanje patenta ako je izdata svjedodžba o dodatnoj zaštiti: a) XXI godina 800 KMb) XXII godina 1.000 KMc) XXIII godina 1.200 KMd) XXIV godina 1.400 KMe) XXV godina 1.600 KM

Napomena: a) Fizička lica - podnosioci prijave koji su ujedno i

pronalazači, plaćaju taksu iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%

b) Takse za održavanje prava iz proširenog evropskog patenta, odnosno evropskog patenta plaćaju se Institutu za godine koje slijede poslije godine u kojoj je podatak o priznanju evropskog patenta objavljen

c) Ako godišnja taksa iz ovog tar. broja nije plaćena u roku, može se platiti u naknadnom 6-mjesečnom roku, i to u iznosu redovne takse uvećane za 50%

Tar. broj 44. 1. Za rješenje po zahtjevu: a) za upisivanje u registar prenosa prava 30 KMb) za upisivanje u registar i prestanak važenja licence 60 KMc) za upisivanje ostalih promjena u registre, izuzev za predstavnike 30 KM2. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju patenta. 150 KM3. Za zahtjev za ponovno uspostavljanje prava 100 KM4. Za zahtjev za nastavak postupka 200 KM5. Za uvjerenje o pravu prvenstva 20 KM

Napomena: Fizička lica - podnosioci prijave koji su ujedno i

pronalazači, plaćaju taksu iz tačke 5. ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50% ako je svrha podnošenje prijave PCT.

Tar. broj 45. Za izvod iz registra 20 KM

Tar. broj 46. Za zahtjev za prijevremeno objavljivanje 50 KM

Napomena: Fizička lica - podnosioci prijave koji su ujedno i

pronalazači, plaćaju taksu iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%

Tar. broj 47. Za zahtjev za upisivanje proširenog evropskog patenta, odnosno evropskog patenta u registar patenata

50 KM

Tar. broj 48. 1. Za prosljeđivanje međunarodne prijave patenta (član 14. Pravilnika PCT) 10 KM2. Za određivanje broja MKP (Međunarodna klasifikacija patenata) 10 KM3. Za podnošenje zahtjeva za izdavanje svjedodžbe o dodatnoj zaštiti 200 KM4. Za zahtjev za ispravak ili dopunu zahtjeva za priznanje prava prvenstva 10 KM

Tar. broj 49. 1. Za dodjelu patenta prema članu 41. Zakona o industrijskom vlasništvu (patent sa skraćenim trajanjem) 20 KM2. Za dodjelu patenta prema članu 44. Zakona o industrijskom vlasništvu 30 KM

Napomena: Ovaj tar. broj se odnosi samo na prijave podnesene do

31.12.2010. godine. Tar. broj 50.

1. Za prijedlog za utvrđivanje da je dopunska prijava postala osnovna prijava patenta 30 KM2. Za prijedlog za utvrđivanje da je dopunski patent postao osnovni patent 30 KM

Napomena: Ovaj tar. broj se odnosi samo na prijave podnesene do 31.

12. 2010. godine. Tar. broj 51.

Za zahtjev za pretvaranje prijave patenta u prijavu industrijskog dizajna 10 KM


31.12.2010. godine. Tar. broj 52.

Za zahtjev za prekoredno ispitivanje 50 KMNapomena:

a) Ovaj tar. broj se odnosi samo na prijave podnesene do 31.12.2010. godine.

b) Fizička lica - podnosioci prijave koji su ujedno i pronalazači, plaćaju taksu iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%

2. Žigovi

Tar. broj 53. 1. Za prijavu žiga i objavljivanje podataka o žigu u "Službenom glasniku Instituta": a) Osnovna taksa 50 KMb) Dodatna taksa za svaku klasu robe i usluga više od tri klase međunarodne klasifikacije robe i usluga ustanovljene Ničanskim aranžmanom (Ničanska klasifikacija) 5 KM2. Za zahtjev za međunarodnu registraciju žiga 50 KM3. Za zahtjev za teritorijalno proširenje međunarodnog žiga

10 KM, po državi.

4. Za zahtjev za sve ostale radnje prema Međunarodnom uredu za intelektualno vlasništvo - WIPO 100 KM5. Za zahtjev za pretvaranje međunarodne registracije u nacionalnu i obratno

50 KM

Utorak, 25. 2. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 15 - Strana 3

Napomena: Za prijavu kolektivnog žiga i žiga garancije takse iz ovog

tar. broja plaćaju se u dvostrukom iznosu. Tar. broj 54.

Za uređenje prijave žiga ako roba i usluge nisu klasificirane prema Ničanskoj klasifikaciji: a) po klasi 20 KMb) po naznaci robe i usluge 10 KM

Tar. broj 55. 1. Za zahtjev za razdvajanje prijave žiga 50 KM2. Za zahtjev za razdvajanje žiga 50 KM3. Za izdvojenu prijavu 50 KM4. Za izdvojeni žig 50 KM5. Za prigovor na objavljenu prijavu žiga 200 KM6. Za mišljenje zainteresiranog lica 50 KM

Tar. broj 56. Za održavanje prava na žig za period od 10 godina:

a) osnovna taksa 50 KMb) dodatna taksa za svaku klasu robe i usluga više od tri klase Ničanske klasifikacije 10 KM

Napomena: a) Za održavanje prava na kolektivni žig i žig garancije taksa

iz ovog tar. broja plaća se u dvostrukom iznosu. b) Ako taksa iz ovog tar. broja nije plaćena u zakonskom

roku, može se platiti u roku od šest mjeseci nakon isteka datuma važenja žiga, i to u iznosu redovne takse uvećane za 50%

Tar. broj 57. Za rješenje po zahtjevu za upisivanje promjena u registar,

i to: a) promjene imena i/ili adrese 20 KMb) prijenos žiga, odnosno prava iz prijave 30 KMc) upisivanje i prestanak važenja licence, podlicence, franšize, zaloga 60 KMd) za zahtjev za ograničenje popisa robe i/ili usluga 20 KM

Tar. broj 58. Za rješenje po zahtjevu:

a) za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju žiga

200 KM

b) za prestanak žiga zbog nekorištenja 200 KMZa zahtjev za ponovno upisivanje žiga u registar 200 KM

Tar. broj 59. Za uvjerenje o pravu prvenstva 20 KMZa izvod iz registra 10 KM

Tar. broj 60. Za zahtjev da se u slučaju spora u vezi sa povredom prava

prijava žiga ispita po hitnom postupku, i to za: a) u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka 100 KMb) ako je, saglasno drugim propisima, neophodno da se izvrši hitna registracija u određenom roku 100 KM

3. Industrijski dizajn

Tar. broj 61. Za prijavu industrijskog dizajna i objavljivanje podataka

iz prijave u "Službenom glasniku Instituta": a) osnovna taksa 30 KMb) dodatna taksa za svaki industrijski dizajn kod višestruke prijave 20 KM

Napomena: Podnosilac prijave, koji je ujedno i autor, plaća taksu iz

ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%.

Tar. broj 62. Za zahtjev za međunarodno registriranje industrij-skog dizajna 50 KM

Tar. broj 63. Za održavanje industrijskog dizajna u važnosti za prvih

pet godina: a) osnovna taksa za jedan industrijski dizajn 50 KMb) dodatna taksa za svaki sljedeći industrijski dizajn kod višestruke prijave 20 KM


ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%. Tar. broj 64.

Za zahtjev za produženje važenja industrijskog dizajna za period od pet godina: a) osnovna taksa za jedan industrijski dizajn 100 KMb) dodatna taksa za svaki sljedeći industrijski dizajn kod višestruke prijave 30 KM


ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%. Tar. broj 65.

1. Za zahtjev za razdvajanje višestruke prijave industrijskog dizajna 40 KM2. Za izdvojenu prijavu industrijskog dizajna 60 KM3. Za zahtjev za razdvajanje registriranog industrijskog dizajna 50 KM4. Za izdvojenu registraciju industrijskog dizajna 70 KM

Tar. broj 66. 1. Za prigovor na objavljenu prijavu industrijskog dizajna 200 KM2. Za mišljenje zainteresiranog lica 100 KM

Tar. broj 67. Za rješenje po zahtjevu za upisivanje promjena u registar,

i to: a) promjene imena i/ili adrese 10 KMb) prijenos industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave 30 KMc) upisivanje i prestanak važenja licence, podlicence, franšize 60 KMd) upisivanje i prestanak zaloga 80 KM

Tar. broj 68. 1. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna priznatog na osnovi nacionalne prijave 200 KM2. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna na osnovi međunarodne registracije sa učinkom u BiH 300 KM

Napomena: Predlagač plaća taksu iz tačke 2. ovog tar. broja, zbog

dodatnih troškova u vezi sa obavijesti Međunarodnom uredu o poništenju ako je učinak međunarodne registracije poništen u BiH.

Tar. broj 69. 1. Za zahtjev za pretvaranje prijave industrijskog dizajna u prijavu patenta, odnosno konsenzualnog patenta 10 KM 2. Za izdavanje uvjerenja o pravu prvenstva: a) za jedan primjerak uvjerenja 20 KMb) za svaki dodatni primjerak uvjerenja 10 KM3. Za izdavanje izvoda iz registra: a) za jedan primjerak izvoda 20 KMb) za svaki dodatni primjerak izvoda 10 KM


4. Za zahtjev stranke u postupku, odnosnopodnosioca prijave za rješavanje prijave u hitnompostupku u slučaju sudskog spora, pokrenutoginspekcijskog nadzora ili carinskog postupka 50 KM

4. Geografska oznaka i ime porijekla

Tar. broj 70. 1. Za zahtjev za registriranje geografske oznake ili imena porijekla

100 KM

2. Za zahtjev za upisivanje promjene imena i/ili adrese podnosioca ili nosioca prijave prava geografske oznake ili imena porijekla, ovlaštenog korisnika geografske oznake ili imena porijekla

20 KM

3. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o registriranju geografske oznake ili imena porijekla, odnosno rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika geografske oznake ili imena porijekla

200 KM

4. Za zahtjev za priznanje statusa ovlaštenog korisnika geografske oznake ili imena porijekla* (samo za ovlaštene korisnike koji su pravna lica)

10 KM

5. Za izvod iz registra geografskih oznaka ili imena porijekla

10 KM

6. Za zahtjev za produženje važenja statusaovlaštenog korisnika geografske oznake ili imenaporijekla

10 KM

7. Za zahtjev za pretvaranje imena porijekla uprijavu geografske oznake, statusa ovlaštenogkorisnika i obratno

50 KM

8. Za prigovor zainteresiranog lica na objavu prijaveimena porijekla odnosno geografske oznake

200 KM

9. Za zahtjev za hitno ispitivanje prijave za priznanjestatusa ovlaštenog korisnika geografske oznake akoje podnesen zahtjev za međunarodnu registraciju iako je saglasno drugim propisima neophodno uodređenom roku izvršiti registraciju geografskeoznake

50 KM

10. Za zahtjev za ukidanje rješenja o priznanjustatusa ovlaštenog korisnika geografske oznake

100 KM

5. Topografija integriranih kola

Tar. broj 71. 1. Za zahtjev za priznanje prava zaštite topografije 100 KM2. Za rješenje po zahtjevu za upisivanje promjena u registar, i to: a) promjene imena i/ili adrese 10 KMb) prijenos registriranog prava, odnosno prava iz prijave

30 KM

c) upisivanje licence i zaloga 50 KM3. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju prava zaštite topografije.

150 KM

4. Za izvod iz registra topografije integriranog kola 20 KM

6. Žalba

Tar. broj 72. Za žalbu Komisiji za žalbe Instituta 100 KM

Napomena: Za rješenje doneseno po žalbi taksa se ne plaća.

7. Objavljivanje u "Službenom glasniku Instituta"

Tar. broj 73. 1. Za objavljivanje prijave patenta u "Službenom glasniku Instituta"

15 KM

*Ovaj tar. broj se odnosi samo na prijave podnesene do 31.12.2010. 2. Za objavljivanje podataka o priznatom patentu, odnosno konsenzualnom patentu u "Službenom glasniku Instituta"

20 KM

3. Za objavljivanje izmijenjenih patentnih zahtjeva nakon prigovora

10 KM

4. Za objavljivanje žiga i objavljivanje produženja važenja žiga u "Službenom glasniku Instituta"

10 KM

5. Za objavljivanje registriranog industrijskog dizajna u "Službenom glasniku Instituta": a) do tri prikaza jednog industrijskog dizajna 10 KMb) za svaki sljedeći prikaz jednog industrijskog dizajna 5 KMc) za eventualno objavljivanje opisa karakterističnih osobenosti i obilježja industrijskog dizajna

10 KM

6. Za objavljivanje registrirane geografske oznake ili imena porijekla

10 KM

7. Za objavljivanje podataka o promjenama u registrima prijava i priznatih prava koje vodi Institut *

10 KM

*Napomena: Podaci o promjeni predstavnika u registru prava se ne objavljuju.

8. Predstavnici za zaštitu industrijskog vlasništva

Tar. broj 74. a) Stručni ispit za predstavnika 200 KMb) Popravni ispit za predstavnika 250 KMc) Upisivanje u registar predstavnika 300 KMd) Upisivanje promjena podataka u registru predstavnika

15 KM

e) Obnavljanje upisivanja u registar predstavnika za svaku godinu

50 KM

9. Pretraživanje baza podataka

Tar. broj 75. 1. Pretraživanje baza podataka prijavljenih i priznatih žigova za verbalni znak prema kriteriju identičnosti - po jednom upitu

10 KM

2. Pretraživanje baza podataka prijavljenih i priznatih žigova za verbalni znak prema kriteriju sličnosti - po jednom upitu: a) ako su klase robe i usluga naznačene prema Ničanskoj klasifikaciji.

20 KM

b) ako klase robe i usluga nisu naznačene 100 KM3. Pretraživanje baza podataka prijavljenih i priznatih žigova za figurativni znak - po jednom upitu: a) ako su klase robe i usluga naznačene prema Ničanskoj klasifikaciji

20 KM

b) ako klase robe i usluga nisu naznačene 100 KMc) pretraživanje baza podataka prijavljenih i priznatih žigova po podnosiocu/nosiocu - po jednom upitu

20 KM

d) pretraživanje baza podataka prijavljenih i priznatih žigova prema posebno definiranom upitu

50 KM

4. Pretraživanje baza podataka prijava i priznatih patenata - prema jednom kriteriju (svaki upit sa separatorom "or" smatra se dodatnim kriterijem)

10 KM

5. Za zahtjev za izradu izvještaja o stanju tehnike 50 KM6. Pretraživanje prijavljenih i registriranih industrijskih dizajna u BiH prema kriterijima: a) izgled industrijskog dizajna 50 KMb) naziv predmeta zaštite (dizajn) 30 KM


c) bibliografski podaci o podnosiocu/nosiocu prava ili autoru

10 KM

7. Pretraživanje međunarodno registriranih industrijskih dizajna sa učinkom u BiH prema kriterijima: a) izgled industrijskog dizajna 80 KMb) naziv predmeta zaštite (dizajna) 50 KMc) bibliografski podaci o nosiocu prava ili autoru 10 KM

10. Štampanje patentnog spisa, isprave o priznatom pravu i ostale radnje i spisi

Tar. broj 76. 1. Štampanje patentnog spisa 20 KM2. Štampanje isprave o patentu 20 KM3. Štampanje isprave o žigu 20 KM4. Štampanje isprave o geografskoj oznaci ili imenu porijekla 20 KM5. Štampanje isprave o industrijskom dizajnu 20 KM6. Štampanje isprave o topografiji integriranog kola 20 KM7. Za zaključak po prijedlogu za povrat u prijašnje stanje 30 KM8. Za zahtjev za produženje roka koji se određuje u toku postupka 15 KM9. Za upisivanje promjene predstavnika u registru prijava i priznatih prava ili upis novog predstavnika za određenu radnju 20 KM10. Za potvrde, duplikate dokumenata i uvjerenja o podacima u vezi sa prijavljenim i priznatim pravima 10 KM11. Na molbe, prijedloge i druge zahtjeve ako ovom tarifom nisu propisane druge takse 10 KM12. Fotokopiranje dokumenata koji su vezani za prijavljena i priznata prava industrijskog vlasništva (jedna stranica) 1 KM

Član 2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 17/14 15. januara 2014. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 3a. Zakona o administrativnim pristojbama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06, 76/07 i 98/12), a u vezi s člankom 15. stavak (1) Zakona o patentu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), člankom 14. Zakona o žigu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), člankom 16. Zakona o industrijskom dizajnu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), člankom 16. Zakona o zaštiti oznaka zemljopisnog podrijetla ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), člankom 9. stavak (4) Zakona o zaštiti topografije integriranog kruga ("Službeni glasnik BiH", broj 53/10), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 79. sjednici održanoj 15. siječnja 2014. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA TARIFE ADMINISTRATIVNIH

PRISTOJBI

Članak 1. U Tarifi administrativnih pristojbi ("Službeni glasnik

BiH", br. 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06, 76/07, 3/08, 42/08,

3/10 i 98/12) u Poglavlju III – PRISTOJBE NA SPISE I RADNJE ZA STJECANJE I ODRŽAVANJE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNIŠTVA, TAR. br. 40. do 76. mijenjaju se i glase:

Administrativne pristojbe za spise i radnje pred Institutom za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Institut) iznose u KM, i to:

1. Patenti

Tar. broj 40. (UKLJUČUJE OBJAVU I PRVE DVIJE GODINE

ODRŽAVANJA) a) Za prijavu patenta 10 KMb) Za svaku stranicu sadržaja prijave više od trideset stranica 1 KMc) Za svaki patentni zahtjev više od desetog 1 KM

Napomena: a) Fizičke osobe - podnositelji prijave koji su ujedno

izumitelji, plaćaju administrativnu pristojbu (u daljnjem tekstu: pristojba) iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%.

b) Članovi registriranih udruga inovatora s teritorija BiH plaćaju pristojbu iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 90%

Tar. broj 41. a) Za zahtjev za priznanje patenta provedbom postupka potpunog ispitivanja prijave patenta 60 KMb) Za zahtjev za priznanje patenta na temelju prihvaćenih podnesenih rezultata potpunog ispitivanja prijave patenta 50 KMc) Za zahtjev za odgodu provedbe postupka potpunog ispitivanja prijave patenta i dodjelu konsenzualnog patenta 10 KMd) Za prigovor na zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta 100 KMe) Za zahtjev za priznanje patenta provedbom postupka potpunog ispitivanja prijave patenta ako je zahtjev podnesen povodom prigovora na zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta 40 KM

Tar. broj 42. Za objavu zahtjeva za odgodu provedbe postupka potpunog ispitivanja prijave patenta i dodjelu konsenzualnog patenta 10 KM

Tar. broj 43. Za održavanje patenta:

a) I godina 5 KM* ova tarifa se odnosi samo na prijave podnesene do 31.12.2010. godine

b) II godina 5 KM ** ova tarifa se odnosi samo na prijave podnesene do 31.12.2010. godine

c) III godina 10 KMd) IV godina 20 KMe) V godina 30 KMf) VI godina 40 KMg) VII godina 50 KMh) VIII godina 60 KMi) IX godina 70 KMj) X godina 80 KMk) XI godina 100 KMl) XII godina 120 KMm) XIII godina 140 KMn) XIV godina 160 KMo) XV godina 180 KMp) XVI godina 200 KMr) XVII godina 220 KM


s) XVIII godina 240 KMt) XIX godina 260 KMu) XX godina 280 KM

Za održavanje patenta ako je izdana svjedodžba o dodatnoj zaštiti: a) XXI godina 800 KMb) XXII godina 1.000 KMc) XXIII godina 1.200 KMd) XXIV godina 1.400 KMe) XXV godina 1.600 KM

Napomena: a) Fizičke osobe - podnositelji prijave koji su ujedno i

izumitelji, plaćaju pristojbu iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%.

b) Pristojbe za održavanje prava iz proširenog europskog patenta, odnosno europskog patenta plaćaju se Institutu za godine koje slijede poslije godine u kojoj je podatak o priznanju europskog patenta objavljen.

c) Ako godišnja pristojba iz ovog tar. broja nije plaćena u roku, može se platiti u naknadnom 6-mjesečnom roku, i to u iznosu redovne pristojbe uvećane za 50%.

Tar. broj 44. 1. Za rješenje po zahtjevu: a) za upis u registar prijenosa prava 30 KMb) za upis u registar i prestanak važenja licence 60 KMc) za upis ostalih promjena u registre, osim za zastupnike 30 KM2. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju patenta 150 KM3. Za zahtjev za ponovnu uspostavu prava 100 KM4. Za zahtjev za nastavak postupka 200 KM5. Za uvjerenje o pravu prvenstva 20 KM

Napomena: Fizičke osobe - podnositelji prijave koji su ujedno i

izumitelji, plaćaju pristojbu iz točke 5. ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50% ako je svrha podnošenje prijave PCT.

Tar. broj 45. Za izvadak iz registra 20 KM

Tar. broj 46. Za zahtjev za prijevremenu objavu 50 KM

Napomena: Fizičke osobe - podnositelji prijave koji su ujedno i

izumitelji, plaćaju pristojbu iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%.

Tar. broj 47. Za zahtjev za upis proširenog europskog patenta, odnosno europskog patenta u registar patenata 50 KM

Tar. broj 48. 1. Za prosljeđivanje međunarodne prijave patenta (članak 14. Pravilnika PCT) 10 KM2. Za određivanje broja MKP (Međunarodna klasifikacija patenata) 10 KM3. Za podnošenje zahtjeva za izdavanje svjedodžbe o dodatnoj zaštiti 200 KM4. Za zahtjev za ispravak ili dopunu zahtjeva za priznanje prava prvenstva 10 KM

Tar. broj 49. 1. Za dodjelu patenta prema članku 41. Zakona o industrijskom vlasništvu (patent sa skraćenim trajanjem) 20 KM2. Za dodjelu patenta prema članku 44. Zakona o industrijskom vlasništvu 30 KM


31.12.2010. godine. Tar. broj 50.

1. Za prijedlog za utvrđivanje da je dopunska prijava postala temeljna prijava patenta 30 KM2. Za prijedlog za utvrđivanje da je dopunski patent postao temeljni patent 30 KM

Napomena: Ovaj tar. broj se odnosi samo na prijave podnesene do 31.

12. 2010. godine. Tar. broj 51.

Za zahtjev za pretvorbu prijave patenta u prijavu industrijskog dizajna 10 KM


31.12.2010. godine. Tar. broj 52.

Za zahtjev za prekoredno ispitivanje 50 KMNapomena:

a) Ovaj tar. broj se odnosi samo na prijave podnesene do 31.12.2010. godine.

b) Fizičke osobe - podnositelji prijave koji su ujedno i izumitelji, plaćaju pristojbu iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%.

2. Žigovi

Tar. broj 53. 1. Za prijavu žiga i objavu podataka o žigu u "Službenom glasniku Instituta": a) Osnovna pristojba 50 KMb) Dodatna pristojba za svaku klasu robe i usluga više od tri klase međunarodne klasifikacije robe i usluga ustanovljene Ničanskim aranžmanom (Ničanska klasifikacija) 5 KM2. Za zahtjev za međunarodnu registraciju žiga 50 KM3. Za zahtjev za teritorijalno proširenje međunarodnog žiga

10 KM, po državi.

4. Za zahtjev za sve ostale radnje prema Međunarodnom uredu za intelektualno vlasništvo - WIPO 100 KM5. Za zahtjev za pretvorbu međunarodne registracije u nacionalnu i obrnuto 50 KM

Napomena: Za prijavu kolektivnog žiga i žiga garancije pristojbe iz

ovog tar. broja plaćaju se u dvostrukom iznosu. Tar. broj 54.

Za uređenje prijave žiga ako roba i usluge nisu klasificirane prema Ničanskoj klasifikaciji: a) po klasi 20 KMb) po naznaci robe i usluge 10 KM

Tar. broj 55. 1. Za zahtjev za razdvajanje prijave žiga 50 KM 2. Za zahtjev za razdvajanje žiga 50 KM 3. Za izdvojenu prijavu 50 KM 4. Za izdvojeni žig 50 KM 5. Za prigovor na objavljenu prijavu žiga 200 KM 6. Za mišljenje zainteresirane osobe 50 KM

Tar. broj 56. Za održavanje prava na žig za razdoblje od 10 godina:

a) osnovna pristojba 50 KMb) dodatna pristojba za svaku klasu robe i usluga više od tri klase Ničanske klasifikacije 10 KM


Napomena: a) Za održavanje prava na kolektivni žig i žig garancije

pristojba iz ovog tar. broja plaća se u dvostrukom iznosu. b) Ako pristojba iz ovog tar. broja nije plaćena u zakonskom

roku, može se platiti u roku od šest mjeseci nakon isteka datuma važenja žiga, i to u iznosu redovne pristojbe uvećane za 50%.

Tar. broj 57. Za rješenje po zahtjevu za upis promjena u registar, i to:

a) promjene imena i/ili adrese 20 KMb) prijenos žiga, odnosno prava iz prijave 30 KMc) upis i prestanak važenja licence, podlicence, franšize, zaloga 60 KMd) za zahtjev za ograničenje popisa robe i/ili usluga 20 KM

Tar. broj 58. Za rješenje po zahtjevu:

a) za proglašenje ništavim rješenja o priznanju žiga 200 KMb) za prestanak žiga zbog nekorištenja 200 KMZa zahtjev za ponovni upis žiga u registar 200 KM

Tar. broj 59. Za uvjerenje o pravu prvenstva 20 KMZa izvadak iz registra 10 KM

Tar. broj 60. Za zahtjev da se u slučaju spora u vezi s povredom prava

prijava žiga ispita po žurnom postupku, i to za: a) u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka 100 KMb) ako je, suglasno drugim propisima, neophodno da se izvrši žurna registracija u određenom roku 100 KM

3. Industrijski dizajn

Tar. broj 61. Za prijavu industrijskog dizajna i objavu podataka iz

prijave u "Službenom glasniku Instituta": a) osnovna pristojba 30 KMb) dodatna pristojba za svaki industrijski dizajn kod višestruke prijave 20 KM

Napomena: Podnositelj prijave, koji je ujedno i autor, plaća pristojbu

iz ovog tar. broja u iznosu umanjenom za 50%. Tar. broj 62.

Za zahtjev za međunarodno registriranje industrijskog dizajna 50 KM

Tar. broj 63. Za održavanje industrijskog dizajna u važnosti za prvih

pet godina: a) osnovna pristojba za jedan industrijski dizajn 50 KMb) dodatna pristojba za svaki sljedeći industrijski dizajn kod višestruke prijave 20 KM



Za zahtjev za produljenje važenja industrijskog dizajna za razdoblje od pet godina: a) osnovna pristojba za jedan industrijski dizajn 100 KMb) dodatna pristojba za svaki sljedeći industrijski dizajn kod višestruke prijave 30 KM



1. Za zahtjev za razdvajanje višestruke prijave industrijskog dizajna 40 KM2. Za izdvojenu prijavu industrijskog dizajna 60 KM

3. Za zahtjev za razdvajanje registriranogindustrijskog dizajna 50 KM4. Za izdvojenu registraciju industrijskog dizajna 70 KM

Tar. broj 66. 1. Za prigovor na objavljenu prijavu industrijskog dizajna 200 KM2. Za mišljenje zainteresirane osobe 100 KM

Tar. broj 67. Za rješenje po zahtjevu za upis promjena u registar, i to:

a) promjene imena i/ili adrese 10 KMb) prijenos industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave 30 KMc) upis i prestanak važenja licence, podlicence, franšize 60 KMd) upis i prestanak zaloga 80 KM

Tar. broj 68. 1. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna priznatog na temelju nacionalne prijave 200 KM2. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju industrijskog dizajna na temelju međunarodne registracije s učinkom u BiH 300 KM

Napomena: Predlagatelj plaća pristojbu iz točke 2. ovog tar. broja

zbog dodatnih troškova u vezi obavijesti Međunarodnom uredu o poništenju ako je učinak međunarodne registracije poništen u BiH.

Tar. broj 69. 1. Za zahtjev za pretvorbu prijave industrijskog dizajna u prijavu patenta, odnosno konsenzualnog patenta

10 KM

2. Za izdavanje uvjerenja o pravu prvenstva: a) za jedan primjerak uvjerenja 20 KMb) za svaki dodatni primjerak uvjerenja 10 KM3. Za izdavanje izvatka iz registra: a) za jedan primjerak izvatka 20 KMb) za svaki dodatni primjerak izvatka 10 KM4. Za zahtjev stranke u postupku, odnosno podnositelja prijave za rješavanje prijave u žurnom postupku u slučaju sudskog spora, pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka 50 KM

4. Zemljopisna oznaka i ime podrijetla

Tar. broj 70. 1. Za zahtjev za registriranje zemljopisne oznake ili imena podrijetla 100 KM2. Za zahtjev za upis promjene imena i/ili adrese podnositelja ili nositelja prijave prava zemljopisne oznake ili imena podrijetla, ovlaštenog korisnika zemljopisne oznake ili imena podrijetla 20 KM3. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o registriranju zemljopisne oznake ili imena podrijetla, odnosno rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika zemljopisne oznake ili imena podrijetla 200 KM4. Za zahtjev za priznanje statusa ovlaštenog korisnika zemljopisne oznake ili imena podrijetla* (samo za ovlaštene korisnike koji su pravne osobe) 10 KM5. Za izvod iz registra zemljopisnih oznaka ili imena podrijetla 10 KM6. Za zahtjev za produženje važenja statusa ovlaštenog korisnika zemljopisne oznake ili imena podrijetla 10 KM7. Za zahtjev za pretvorbu imena podrijetla u prijavu zemljopisne oznake, statusa ovlaštenog korisnika i 50 KM


obrnuto 8. Za prigovor zainteresirane osobe na objavuprijave imena podrijetla odnosno zemljopisneoznake 200 KM9. Za zahtjev za žurno ispitivanje prijave zapriznanje statusa ovlaštenog korisnika zemljopisneoznake ako je podnesen zahtjev za međunarodnuregistraciju i ako je suglasno drugim propisimaneophodno u određenom roku izvršiti registracijuzemljopisne oznake 50 KM10. Za zahtjev za ukidanje rješenja o priznanjustatusa ovlaštenog korisnika zemljopisne oznake 100 KM

5. Topografija integriranih krugova

Tar. broj 71. 1. Za zahtjev za priznanje prava zaštite topografije 100 KM2. Za rješenje po zahtjevu za upis promjena u registar, i to:a) promjene imena i/ili adrese 10 KMb) prijenos registriranog prava, odnosno prava iz prijave 30 KMc) upis licence i zaloga 50 KM3. Za prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju prava zaštite topografije 150 KM4. Za izvadak iz registra topografije integriranog kruga 20 KM

6. Priziv

Tar. broj 72. Za priziv Povjerenstvu za prizive Instituta 100 KM

Napomena: Za rješenje doneseno po prizivu pristojba se ne plaća.

7. Objava u "Službenom glasniku Instituta"

Tar. broj 73. 1. Za objavu prijave patenta u "Službenom glasniku Instituta" *Ovaj tar. broj se odnosi samo na prijave podnesene do 31.12.2010. 15 KM 2. Za objavu podataka o priznatom patentu, odnosno konsenzualnom patentu u "Službenom glasniku Instituta" 20 KM 3. Za objavu izmijenjenih patentnih zahtjeva nakon prigovora 10 KM 4. Za objavu žiga i objavu produljenja važenja žiga u "Službenom glasniku Instituta" 10 KM 5. Za objavu registriranog industrijskog dizajna u "Službenom glasniku Instituta": a) do tri prikaza jednog industrijskog dizajna 10 KMb) za svaki sljedeći prikaz jednog industrijskog dizajna 5 KMc) za eventualnu objavu opisa karakterističnih osobenosti i obilježja industrijskog dizajna 10 KM6. Za objavu registrirane zemljopisne oznake ili imena podrijetla 10 KM7. Za objavu podataka o promjenama u registrima prijava i priznatih prava koje vodi Institut * 10 KM

*Napomena: Podatci o promjeni zastupnika u registru prava se ne objavljuju.

8. Zastupnici za zaštitu industrijskog vlasništva

Tar. broj 74. a) Stručni ispit za zastupnika 200 KMb) Popravni ispit za zastupnika 250 KMc) Upis u registar zastupnika 300 KMd) Upis promjena podataka u registru zastupnika 15 KM

e) Obnova upisa u registar zastupnika za svaku godinu 50 KM

9. Pretraga baza podataka

Tar. broj 75. 1. Pretraga baza podataka prijavljenih i priznatih žigova za verbalni znak prema kriteriju identičnosti - po jednom upitu 10 KM2. Pretraga baza podataka prijavljenih i priznatih žigova za verbalni znak prema kriteriju sličnosti - po jednom upitu: a) ako su klase robe i usluga naznačene prema Ničanskoj klasifikaciji

20 KM

b) ako klase robe i usluga nisu naznačene 100 KM3. Pretraga baza podataka prijavljenih i priznatih žigova za figurativni znak - po jednom upitu: a) ako su klase robe i usluga naznačene prema Ničanskoj klasifikaciji 20 KMb) ako klase robe i usluga nisu naznačene 100 KMc) pretraga baza podataka prijavljenih i priznatih žigova po podnositelju/nositelju - po jednom upitu 20 KMd) pretraga baza podataka prijavljenih i priznatih žigova prema posebno definiranom upitu 50 KM4. Pretraga baza podataka prijava i priznatih patenata - prema jednom kriteriju (svaki upit sa separatorom "or" smatra se dodatnim kriterijem) 10 KM5. Za zahtjev za izradu izvješća o stanju tehnike 50 KM6. Pretraga prijavljenih i registriranih industrijskih dizajna u BiH prema kriterijima: a) izgled industrijskog dizajna 50 KMb) naziv predmeta zaštite (dizajn) 30 KMc) bibliografski podatci o podnositelju/nositelju prava ili autoru

10 KM

7. Pretraga međunarodno registriranih industrijskih dizajna s učinkom u BiH prema kriterijima: a) izgled industrijskog dizajna 80 KMb) naziv predmeta zaštite (dizajna) 50 KMc) bibliografski podatci o nositelju prava ili autoru 10 KM

10. Tiskanje patentnog spisa, isprave o priznatom pravu i ostale radnje i spisi

Tar. broj 76. 1. Tiskanje patentnog spisa 20 KM2. Tiskanje isprave o patentu 20 KM3. Tiskanje isprave o žigu 20 KM4. Tiskanje isprave o zemljopisnoj oznaci ili imenu podrijetla

20 KM

5. Tiskanje isprave o industrijskom dizajnu 20 KM6. Tiskanje isprave o topografiji integriranog kruga 20 KM7. Za zaključak po prijedlogu za povrat u prijašnje stanje

30 KM

8. Za zahtjev za produljenje roka koji se određuje tijekom postupka

15 KM

9. Za upis promjene zastupnika u registru prijava i priznatih prava ili upis novog zastupnika za određenu radnju

20 KM

10. Za potvrde, duplikate dokumenata i uvjerenja o podatcima u vezi s prijavljenim i priznatim pravima

10 KM

11. Na molbe, prijedloge i druge zahtjeve ako ovom tarifom nisu propisane druge pristojbe

10 KM

12. Fotokopiranje dokumenata koji su vezani za prijavljena i priznata prava industrijskog vlasništva (jedna stranica)

1 KM


Članak 2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH".

VM broj 17/14 15. siječnja 2014. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), члана 3а. Закона о административним таксама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06, 76/07 и 98/12), а у вези са чланом 15. став (1) Закона о патенту ("Службени гласник БиХ", број 53/10), чланом 14. Закона о жигу ("Службени гласник БиХ", број 53/10), чланом 16. Закона о индустријском дизајну ("Службени гласник БиХ", број 53/10), чланом 16. Закона о заштити ознака географског поријекла ("Службени гласник БиХ", број 53/10), чланом 9. став (4) Закона о заштити топографије интегрисаног кола ("Службени гласник БиХ", број 53/10), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 79. сједници одржаној 15. јануара 2014. године, донио је

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНАМА ТАРИФЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ

ТАКСИ

Члан 1. У Тарифи административних такси ("Службени

гласник БиХ", бр. 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06, 76/07, 3/08, 42/08, 3/10 и 98/12) у Глави III - ТАКСЕ НА СПИСЕ И РАДЊЕ ЗА СТИЦАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ, ТАР. бр. 40. до 76. мијењају се и гласе:

Административне таксе за списе и радње пред Институтом за интелектуалну својину Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Институт) износе у КМ, и то:

1. Патенти

Тар. број 40. (УКЉУЧУЈЕ ОБЈАВЉИВАЊЕ И ПРВЕ ДВИЈЕ

ГОДИНЕ ОДРЖАВАЊА) a) За пријаву патента 10 КМб) За сваку страницу садржаја пријаве више од тридесет страница

1 КМ

ц) За сваки патентни захтјев више од десетог 1 КМНапомена:

a) Физичка лица - подносиоци пријаве који су уједно проналазачи, плаћају административну таксу (у даљем тексту: такса) из овог тар. броја у износу умањеном за 50%

б) Чланови регистрованих удружења иноватора с територије БиХ плаћају таксу из овог тар. броја у износу умањеном за 90%

Тар. број 41. а) За захтјев за признање патента спровођењем поступка потпуног испитивања пријаве патента 60 КМб) За захтјев за признање патента на основу прихваћених поднесених резултата потпуног испитивања пријаве патента 50 КМц) За захтјев за одлагање спровођења поступка потпуног испитивања пријаве патента и додјелу консензуалног патента 10 КМд) За приговор на захтјев за додјелу консензуалног патента 100 КМ

е) За захтјев за признање патента спровођењем поступка потпуног испитивања пријаве патента ако је захтјев поднесен поводом приговора на захтјев за додјелу консензуалног патента 40 КМ

Тар. број 42. За објављивање захтјева за одлагање спровођења поступка потпуног испитивања пријаве патента и додјелу консензуалног патента 10 КМ

Тар. број 43. За одржавање патента:

a) I година 5 КМ* ова тарифа се односи само на пријаве поднесене до 31. 12. 2010. године

б) II година 5 КМ ** ова тарифа се односи само на

пријаве поднесене до 31. 12. 2010. годинец) III година 10 КМд) IV година 20 КМe) V година 30 КМф) VI година 40 КМг) VII година 50 КМх) VIII година 60 КМи) IX година 70 КМj) X година 80 КМк) XI година 100 КМл) XII година 120 КМм) XIII година 140 КМн) XIV година 160 КМo) XV година 180 КМп) VI година 200 КМр) XVII година 220 КМс) XVIII година 240 КМт) XIX година 260 КМу) XX година 280 КМ

За одржавање патента ако је издата свједоџба о додатној заштити: a) XXI година 800 КМб) XXII година 1.000 КМц) XXIII година 1.200 КМд) XXIV година 1.400 КМe) XXV година 1.600 КМ

Напомена: a) Физичка лица - подносиоци пријаве који су уједно и

проналазачи, плаћају таксу из овог тар. броја у износу умањеном за 50%.

б) Таксе за одржавање права из проширеног европског патента, односно европског патента плаћају се Институту за године које слиједе послије године у којој је податак о признању европског патента објављен

ц) Ако годишња такса из овог тар. броја није плаћена у року, може да се плати у накнадном 6-мјесечном року, и то у износу редовне таксе увећане за 50%.

Тар. број 44. 1. За рјешење по захтјеву: a) за уписивање у регистар преноса права 30 КМб) за уписивање у регистар и престанак важења лиценце 60 КМц) за уписивање осталих промјена у регистре, изузев за представнике 30 КМ2. За предлог за проглашавање ништавним рјешења о признању патента 150 КМ3. За захтјев за поновно успостављање права 100 КМ4. За захтјев за наставак поступка 200 КМ


5. За увјерење о праву првенства 20 КМНапомена: Физичка лица - подносиоци пријаве који су уједно и

проналазачи, плаћају таксу из тачке 5. овог тар. броја у износу умањеном за 50% ако је сврха подношење пријаве PCT.

Тар. број 45. За извод из регистра 20 КМ

Тар. број 46. За захтјев за пријевремено објављивање 50 КМ

Напомена: Физичка лица - подносиоци пријаве који су уједно и

проналазачи, плаћају таксу из овог тар. броја у износу умањеном за 50%.

Тар. број 47. За захтјев за уписивање проширеног европског патента, односно европског патента у регистар патената 50 КМ

Тар. број 48. 1. За просљеђивање међународне пријаве патента (члан 14. Правилника PCT) 10 КМ2. За одређивање броја МКП (Међународна класификација патената) 10 КМ3. За подношење захтјева за издавање свједоџбе о додатној заштити 200 КМ4. За захтјев за исправку или допуну захтјева за признање права првенства 10 КМ

Тар. број 49. 1. За додјелу патента према члану 41. Закона о индустријској својини (патент са скраћеним трајањем) 20 КМ2. За додјелу патента према члану 44. Закона о индустријској својини 30 КМ

Напомена: Овај тар. број се односи само на пријаве поднесене до

31.12.2010. године. Тар. број 50.

1. За предлог за утврђивање да је допунска пријава постала основна пријава патентa 30 КМ2. За предлог за утврђивање да је допунски патент постао основни патент 30 КМ


31. 12. 2010. године. Тар. број 51.

За захтјев за претварање пријаве патента у пријаву индустријског дизајна 10 КМ


31.12.2010. године. Тар. број 52.

За захтјев за прекоредно испитивање 50 КМНапомена:

a) Овај тар. број се односи само на пријаве поднесене до 31.12.2010. године.

б) Физичка лица - подносиоци пријаве који су уједно и проналазачи, плаћају таксу из овог тар. броја у износу умањеном за 50%

2. Жигови

Тар. број 53. 1. За пријаву жига и објављивање података о жигу у

"Службеном гласнику Института": a) Основна такса 50 КМб) Додатна такса за сваку класу робе и услуга 5 КМ

више од три класе међународне класификације робе и услуга установљене Ничанским аранжманом (Ничанска класификација) 2. За захтјев за међународну регистрацију жига 50 КМ3. За захтјев за територијално проширење међународног жига

10 КМ, по држави.

4. За захтјев за све остале радње према Међународној канцеларији за интелектуалну својину - WIPО 100 КМ5. За захтјев за претварање међународне регистрације у националну и обратно 50 КМ

Напомена: За пријаву колективног жига и жига гаранције таксе

из овог тар. броја плаћају се у двоструком износу. Тар. број 54.

За уређење пријаве жига ако роба и услуге нису класификоване према Ничанској класификацији: a) по класи 20 КМб) по назнаци робе и услуге 10 КМ

Тар. број 55. 1. За захтјев за раздвајање пријаве жига 50 КМ2. За захтјев за раздвајање жига 50 КМ3. За издвојену пријаву 50 КМ4. За издвојени жигa 50 КМ5. За приговор на објављену пријаву жига 200 КМ6. За мишљење заинтересираног лицa 50 КМ

Тар. број 56. За одржавање права на жиг за период од 10 година:

a) основна такса 50 КМб) додатна такса за сваку класу робе и услуга више од три класе Ничанске класификације 10 КМ

Напомена: а) За одржавање права на колективни жиг и жиг

гаранције такса из овог тар. броја плаћа се у двоструком износу.

б) Ако такса из овог тар. броја није плаћена у законском року, може да се плати у року од шест мјесеци након истека датума важења жига, и то у износу редовне таксе увећане за 50%.

Тар. број 57. За рјешење по захтјеву за уписивање промјена у

регистар, и то: a) промјене имена и/или адресе 20 КМб) пренос жига, односно права из пријаве 30 КМц) уписивање и престанак важења лиценце, подлиценце, франшизе, залоге 60 КМд) за захтјев за ограничење пописа робе и/или услуга 20 КМ

Тар. број 58. За рјешење по захтјеву:

a) за проглашавање ништавним рјешења о признању жига 200 КМб) за престанак жига због некоришћења 200 КМЗа захтјев за поновно уписивање жига у регистар 200 КМ

Тар. број 59. За увјерење о праву првенства 20 КМЗа извод из регистра 10 КМ

Тар. број 60. За захтјев да се у случају спора у вези са повредом

права пријава жига испита по хитном поступку, и то за: a) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка 100 КМб) ако је, сагласно другим прописима, неопходно да се изврши хитна регистрација у одређеном року 100 КМ


3. Индустријски дизајн

Тар. број 61. За пријаву индустријског дизајна и објављивање

података из пријаве у "Службеном гласнику Института": a) основна такса 30 КМб) додатна такса за сваки индустријски дизајн код вишеструке пријаве 20 КМ

Напомена: Подносилац пријаве, који је уједно и аутор, плаћа

таксу из овог тар. броја у износу умањеном за 50%. Тар. број 62.

За захтјев за међународно регистровањеиндустријског дизајна 50 КМ

Тар. број 63. За одржавање индустријског дизајна у важности за

првих пет година: a) основна такса за један индустријски дизајн 50 КМб) додатна такса за сваки сљедећи индустријски дизајн код вишеструке пријаве 20 КМ


таксу из овог тар. броја у износу умањеном за 50%. Тар. број 64.

За захтјев за продужење важења индустријског дизајна за период од пет година: a) основна такса за један индустријски дизајн 100 КМб) додатна такса за сваки сљедећи индустријски дизајн код вишеструке пријаве 30 КМ


таксу из овог тар. броја у износу умањеном за 50% Тар. број 65.

1. За захтјев за раздвајање вишеструке пријаве индустријског дизајнa 40 КМ2. За издвојену пријаву индустријског дизајна 60 КМ3. За захтјев за раздвајање регистрованогиндустријског дизајнa 50 КМ4. За издвојену регистрацију индустријског дизајна 70 КМ

Тар. број 66. 1. За приговор на објављену пријаву индустријског дизајна 200 КМ2. За мишљење заинтересираног лицa 100 КМ

Тар. број 67. За рјешење по захтјеву за уписивање промјена у

регистар, и то: a) промјене имена и/или адресе 10 КМб) пријенос индустријског дизајна, односно права из пријаве 30 КМц) уписивање и престанак важења лиценце, подлиценце, франшизе 60 КМд) писивање и престанак залоге 80 КМ

Тар. број 68. 1. За предлог за проглашавање ништавнимрјешења о признању индустријског дизајнапризнатог на основу националне пријаве 200 КМ2. За предлог за проглашавање ништавнимрјешења о признању индустријског дизајна наоснову међународне регистрације са учинком уБиХ 300 КМ

Напомена: Предлагач плаћа таксу из тачке 2. овог тар. броја због

додатних трошкова у вези са обавјештењем Међународној канцеларији о поништењу ако је учинак међународне регистрације поништен у БиХ.

Тар. број 69. 1. За захтјев за претварање пријаве индустријског дизајна у пријаву патента, односно консензуалног патента 10 КМ2. За издавање увјерења о праву првенства: a) за један примјерак увјерења 20 КМб) за сваки додатни примјерак увјерења 10 КМ3. За издавање извода из регистра: a) за један примјерак извода 20 КМб) за сваки додатни примјерак извода 10 КМ4. За захтјев странке у поступку, односно подносиоца пријаве за рјешавање пријаве у хитном поступку у случају судског спора, покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка 50 КМ

4. Географска ознака и име поријекла

Тар. број 70. 1. За захтјев за регистровање географске ознаке или имена поријекла 100 КМ2. За захтјев за уписивање промјене имена и/или адресе подносиоца или носиоца пријаве права географске ознаке или имена поријекла, овлашћеног корисника географске ознаке или имена поријекла 20 КМ3. За предлог за проглашавање ништавним рјешења о регистровању географске ознаке или имена поријекла, односно рјешења о признању статуса овлашћеног корисника географске ознаке или имена поријекла 200 КМ4. За захтјев за признање статуса овлашћеног корисника географске ознаке или имена поријекла* (само за овлашћене кориснике који су правна лица) 10 КМ5. За извод из регистра географских ознака или имена поријекла 10 КМ6. За захтјев за продужење важења статуса овлашћеног корисника географске ознаке или имена поријекла 10 КМ7. Зa захтјев за претварање имена поријекла у пријаву географске ознаке, статуса овлашћеног корисника и обратно 50 КМ8. За приговор заинтересираног лица на објаву пријаве имена поријекла односно географске ознаке 200 КМ9. За захтјев за хитно испитивање пријаве за признање статуса овлашћеног корисника географске ознаке ако је поднесен захтјев за међународну регистрацију и ако је сагласно другим прописима неопходно у одређеном року извршити регистрацију географске ознаке 50 КМ10. За захтјев за укидање рјешења о признању статуса овлашћеног корисника географске ознаке 100 КМ

5. Топографија интегрисаних кола

Тар. број 71. 1. За захтјев за признање права заштите топографије 100 КМ2. За рјешење по захтјеву за уписивање промјена у

регистар, и то: a) промјене имена и/или адресе 10 КМб) пренос регистрованог права, односно права из пријаве 30 КМц) уписивање лиценце и залоге 50 КМ


3. За предлог за проглашавање ништавним рјешења о признању права заштите топографије 150 КМ4. За извод из регистра топографије интегрисаног кола 20 КМ

6. Жалба

Тар. број 72. За жалбу Комисији за жалбе ннститута 100 КМ

Напомена: За рјешење донесено по жалби такса се не плаћа.

7. Објављивање у "Службеном гласнику Института"

Тар. број 73. 1. За објављивање пријаве патента у "Службеном гласнику Института"

15 КМ

*Овај тар. број се односи само на пријаве поднесене до 31.12.2010. 2. За објављивање података о признатом патенту, односно консензуалном патенту у "Службеном гласнику Института" 20 КМ 3. За објављивање измијењених патентних захтјева након приговора 10 КМ 4. За објављивање жига и објављивање продужења важења жига у "Службеном гласнику Института" 10 КМ 5.За објављивање регистрованог индустријског дизајна у "Службеном гласнику Института": a) до три приказа једног индустријског дизајна 10 КМб) за сваки сљедећи приказ једног индустријског дизајна 5 КМц) за евентуално објављивање описа карактеристичних особености и обиљежја индустријског дизајна 10 КМ6. За објављивање регистроване географске ознаке или имена поријекла 10 КМ7. За објављивање података о промјенама у регистрима пријава и признатих права које води Институт 10 КМ

*Напомена: Подаци о промјени представника у регистру права се не објављују.

8. Представници за заштиту индустријске својине

Тар. број 74. a) Стручни испит за представника 200 КМб) Поправни испит за представника 250 КМц) Уписивање у регистар представника 300 КМд) Уписивање промјена података у регистру представника 15 КМe) Обнављање уписивања у регистар представника за сваку годину 50 КМ

9. Претраживање база података

Тар. број 75. 1. Претраживање база података пријављених и признатих жигова за вербални знак по критеријуму идентичности - по једном упиту 10 КМ2. Претраживање база података пријављених и

признатих жигова за вербални знак по критеријуму сличности - по једном упиту:

a) ако су класе робе и услуга назначене по Ничанској класификацији 20 КМб) ако класе робе и услуга нису назначене 100 КМ3. Претраживање база података пријављених и

признатих жигова за фигуративни знак - по једном упиту:

a) ако су класе робе и услуга назначене према Ничанској класификацији

20 КМ

б) ако класе робе и услуга нису назначене 100 КМц) претраживање база података пријављених и признатих жигова по подносиоцу/носиоцу - по једном упиту 20 КМд) претраживање база података пријављених и признатих жигова по посебно дефинисаном упиту 50 КМ4. Претраживање база података пријава и признатих патената - по једном критеријуму 10 КМ

(сваки упит са сепаратором "оr" сматра се додатним критеријумом) 5. За захтјев за израду извјештаја о стању технике 50 КМ6. Претраживање пријављених и регистрованих индустријских дизајна у БиХ по критеријумима: a) изглед индустријског дизајна 50 КМб) назив предмета заштите (дизајн) 30 КМц) библиографски подаци о подносиоцу/носиоцу права или аутору 10 КМ7. Претраживање међународно регистрованих

индустријских дизајна са учинком у БиХ по критеријумима:

a) изглед индустријског дизајна 80 КМб) назив предмета заштите (дизајна) 50 КМц) библиографски подаци о носиоцу права или аутору 10 КМ

10. Штампање патентног списа, исправе о признатом праву и остале радње и списи

Тар. број 76. 1. Штампање патентног списа 20 КМ2. Штампање исправе о патенту 20 КМ3. Штампање исправе о жигу 20 КМ4. Штампање исправе о географској ознаци или имену поријекла 20 КМ5. Штампање исправе о индустријском дизајну 20 КМ6. Штампање исправе о топографији интегрисаног кола 20 КМ7. За закључак по предлогу за поврат у пријашње стање 30 КМ8. За захтјев за продужење рока који се одређује у току поступка 15 КМ9. За уписивање промјене представника у регистру пријава и признатих права или упис новог представника за одређену радњу 20 КМ10. За потврде, дупликате докумената и увјерења о подацима у вези са пријављеним и признатим правима 10 КМ11. На молбе, предлоге и друге захтјеве ако овом тарифом нису прописане друге таксе 10 КМ12. Фотокопирање докумената који су везани за пријављена и призната права индустријске својине (једна страница) 1 КМ

Члан 2. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

CМ број 17/14 15. јануара 2014. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

225 Na osnovu člana 3. stav 2. tačka a) Zakona o

komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06,


32/10 i 98/12) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 81. sjednici, održanoj 29.01.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O NAKNADI ZA KORIŠTENJE RADIOFREKVENTNOG

SPEKTRA U BOSNI I HERCEGOVINI

POGLAVLJE I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom utvrđuje se obaveza plaćanja, način obračuna i iznos naknade za korištenje radiofrekventnog spektra.

Član 2. (Obveznici plaćanja naknade)

Svi korisnici radiofrekventnog spektra dužni su plaćati naknadu za korištenje radiofrekventnog spektra.

Član 3. (Izuzeci od obaveze plaćanja naknade)

(1) Obaveza plaćanja naknade za korištenje radiofrekventnog spektra se ne odnosi na slijedeće korisnike: a) Oružane snage u Bosni i Hercegovini, b) Policiju i druge agencije za provođenje zakona u

Bosni i Hercegovini, c) Službu za zajedničke poslove institucija Bosne i

Hercegovine, d) Obavještajno sigurnosna agencija Bosne i

Hercegovine, e) Asocijacije (saveze, udruženja) radioamatera, f) Javne medicinske ustanove, g) Službe za pružanje hitne medicinske pomoći i njima

pripadajuće mobilne ekipe, h) Jedinice civilne zaštite, i) Dobrovoljne neprofitabilne spasilačke ekipe koje

djeluju samostalno ili u sistemu civilne zaštite, j) Jedinice za zaštitu od požara i interventne službe za

pomoć u slučaju drugih elementarnih nepogoda, k) Udruženja građana-klubovi koji su uključeni u

sistem civilne zaštite, l) Službe za traženje osoba u slučajevima zrakoplovnih

i drugih nesreća, m) Jedinice za uklanjanje mina i drugih eksplozivnih

naprava, n) Neprofitne organizacije za zaštitu spomenika i

kulturnih dobara u Bosni i Hercegovini, o) Organizacije koje se na dobrovoljnoj osnovi brinu o

očuvanju okoliša, p) Imaoce dozvola za emitiranje tonskog sadržaja za

drive-in kino, r) Neprofitne radiodifuzne stanice, s) Ostale neprofitne organizacije i udruženja građana,

za potrebe pojedinačnih manifestacija, ali samo u ograničenom terminu/privremena dozvola,

t) Diplomatske misije i međunarodne organizacije u Bosni i Hercegovini, ako su oslobođene plaćanja na osnovu reciprociteta, ugovora ili međunarodnog sporazuma koji je zaključila Bosna i Hercegovina, ako prilože odgovarajuću potvrdu Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine i

u) Ostali korisnici, za koje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa, donese odluku o

oslobađanju od naknada za korištenje radiofrekventnog spektra.

(2) Posebna izuzeća od naplate radiofrekventnog spektra može dati Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa za: a) radio opremu koja se može koristiti bez pojedinačne

dozvole Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Agencija);

b) pravo korištenje radio frekvencija u projektima ograničenog trajanja koji se realiziraju kroz domaće naučno-istraživačke ustanove i provode u cilju obuke, testiranja i izvođenja naučnih i istraživačkih projekata u oblasti informaciono- komunikacionih tehnologija u Bosni i Hercegovini;

c) radio stanice u bežičnim pristupnim i prijenosnim sistemima kod kojih se doprinos naplaćuje po dodijeljenom bloku frekvencija i

d) korištenje radiofrekventnog spektra čije je trajanje kraće od osam dana, u slučajevima kada Agencija izda privremenu dozvolu.

Član 4. (Namjena sredstava)

Sredstva ostvarena naplatom naknade za korištenje radiofrekventnog spektra predstavljaju izvorne prihode Budžeta institucija Bosne i Hercegovine.

POGLAVLJE II - IZNOS NAKNADE PO RADIOKOMUNIKACIONIM SLUŽBAMA

Član 5. (Mikrotalasni linkovi tačka - tačka)

(1) Godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekventnog spektra za mikrotalasni link tačka-tačka u fiksnoj službi, zavisno od radiofrekventnog spektra i širine dodijeljenog kanala (MHz), utvrđuje se u iznosu po 1MHz-u širine kanala datog u Tabeli 1.

(2) Ako se mikrotalasni link tačka-tačka upotrebljava kao prijenosni, iznos se uvećava za 200%. Tabela 1.

R.br. Naziv Godišnji iznos naknade (KM) po 1MHz

dodijeljenog kanala1 Mikrotalasni link tačka-tačka u

radiofrekventnom spektru radiofrekventni opseg < 1 GHz

200

2 Mikrotalasni link tačka-tačka u radiofrekventnom spektru 1 GHz < radiofrekventni spektar < 5 GHz

40

3 Mikrotalasni link tačka-tačka u radiofrekventnom spektru 5 GHz ≤ radiofrekventni spektar < 10 GHz

30


20

5 Mikrotalasni link tačka-tačka u radiofrekventnom opsegu 16 GHz ≤ radiofrekventni spektar < 30 GHz

15


5

7 Mikrotalasni link tačka-tačka u radiofrekventnom spektru ≥ 70 GHz

2.5

Član 6. (Bežične mreže za jednosmjernu distribuciju RTV signala u

sistemu tačka - više tačaka) Godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekventnog

spektra po 1MHz u radiofrekventnom spektru 11,7 - 12, 5 GHz, prema broju stanovnika u području u kojem se koristi radiofrekventni spektar dat je u Tabeli 2.


Tabela 2.

R.br. Broj stanovnika u području u

kojem se koristi radiofrekventni spektar

Godišnji iznos naknade (KM) po 1MHz dodijeljenog radiofrekventnog

spektra

1.

a) do 25.000 stanovnika 10b) od 25.001 do 50.000 stanovnika 26c) od 50.001 do 100.000 stanovnika 42d) preko 100.000 stanovnika 78

Član 7. (Bežični pristupni sistemi)

(1) Iznos naknade za korištenje radiofrekventnog spektra za dodijeljeni blok frekvencija za bežične pristupne sisteme u zavisnosti od radiofrekventnog spektra, izračunava se prema širini dodijeljenog dijela radiofrekventnog bloka u MHz i broja stanovnika u području, a obračunava se na slijedeći način: Iznos naknade za korištenje radiofrekventnog spektra =

širina dodijeljenog bloka frekvencija (u MHz) x Godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekventnog spektra (KM) po 1MHz neuparenog bloka x br. stanovnika u dodijeljenom području/broj stanovnika u Bosni i Hercegovini. (2) Godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekventnog

spektra po 1MHz dodijeljenog neuparenog bloka u zavisnosti od radiofrekventnog spektra, za broj stanovnika na nivou Bosne i Hercegovine dat je u Tabeli 3. Tabela 3.

R.br. Radiofrekventni spektar

Godišnji iznos naknade (KM) po 1MHz neuparenog

bloka1 Radiofrekventni spektar 400MHz (410-470MHz) 50.400,002 Radiofrekventni spektar 700 MHz (670-790 MHz) 95.000,003 Radiofrekventni spektar 800 MHz (790-862 MHz) 85.000,00

4 Radiofrekventni spektar 900 MHz (880-915/925-960 MHz)

75.000,00


37.500,00

6 Radiofrekventni spektar 1900 MHz (1900-1920) 50.000,00

7 Radiofrekventni spektar 2000 MHz (2010-2025MHz)

30.000,00


25.000,00


20.000,00

10 Radiofrekventni spektar 2600 MHz (2570- 2620MHz)

20.000,00

11 Radiofrekventni spektar 3500 MHz (3400-3800 MHz)

15.000,00

12 Radiofrekventni spektar 10GHz (10,15-10,65 GHz) 5,500.0013 Radiofrekventni spektar 25GHz (24,5-26,5 GHz) 2,250.0014 Radiofrekventni spektar 28GHz (27,5-29,5 GHz) 2,000.00

Član 8. (Kopneni mobilni sistemi)

(1) Naknada za korištenje radiofrekventnog spektra u kopnenoj mobilnoj službi (PMR, PAMR, telemetrija, telekomanda i sl.) zavisno od dodijeljenih radiofrekventnih kanala i broja općina na kojima se realizira radiokomunikacioni servis upotrebom tih radiofrekventnih kanala se utvrđuje na godišnjem nivou koji je dat u Tabeli 4.

(2) Naplata uparenih (dupleks) kanala vrši se za svaku baznu stanicu/repetitor posebno.

(3) Naplata za neuparene (simpleks) kanale se vrši za teritorije općina koje čine geografski kontinuitet odnosno međusobno su teritorijalno povezane. Ukoliko postoji geografski diskontinuitet obračun se vrši posebno na osnovu svake teritorijalne cjeline.

Tabela 4.

Red.br. Naziv Godišnji iznos naknade (KM)

1 Upareni (dupleksni) radiofrekventnih kanal u kopnenoj mobilnoj službi

1000

2

Neupareni (simpleksni) radiofrekventni kanal u kopnenoj mobilnoj službi na području:

a. do 5 općina 100b. od 6 do 15 općina 250c. više od 15 općina 1000

Član 9. (Satelitska služba)

Naknada za korištenje radiofrekventnog spektra u satelitskoj službi, zavisno od širine dodijeljenog spektra i vrste stanice utvrđuje se u iznosu koji je dat u Tabeli 5.

Tabela 5.

R.br. Naziv Godišnji iznos naknade (KM)

1.

Zemaljska satelitska stanica

a) širina opsega ≤ 2MHz_ 3.000

b) 2 MHz < širina opsega ≤ 8 MHz _ 4.000

c) širina opsega > 8 MHz 5.000

2. Prijenosna zemaljska satelitska stanica (SNG i sl.) 5.000

3.

VSAT mreža (uključujući centralnu jedinicu u mreži)

a) do 20 VSAT stanica u mreži 10.000

b) preko 20 stanica u mreži 15.000

4.

VSAT terminalna stanica čija je centralna stanica izvan teritorije BiH

a) širina spektra ≤ 100 kHz_ 600

b) 100 < širina spektra ≤ 300 kHz_ 700

c) 300 < širina spektra ≤ 500 kHz_ 800

d) 500 < širina spektra ≤ 1000 kHz_ 900

e) širina spektra > 1000 kHz 1.000

Član 10. (Zrakoplovna, pomorska i služba radioterminacije i

radionavigacije) Naknada za korištenje radiofrekventnog spektra za

radiofrekvencije koje su namijenjene zrakoplovnoj, pomorskoj, radionavigacionoj i radiodeterminacionoj službi se naplaćuje u iznosu od 100 KM po dodijeljenom radiofrekventnom kanalu odnosno radiofrekventnom opsegu.

Član 11. (Radio difuzna služba - radio televizija)

Iznos godišnje naknade za korištenje radiofrekventnog spektra za različite vrste radiodifuznih stanica (analogne i digitalne) dat je u tabelama 6, 7, 8. i 9.

Analogna radiodifuzija: AM radio - iznos naknade određuje se u zavisnosti od

izračene snage predajnog sistema: Tabela 6.

P [kW] Godišnji iznos naknade (KM)

P < 100 500

P ≥ 100 1.000

a) FM radio - iznos naknade određuje se na osnovu broja servisiranog stanovništva. Proračune broja servisiranog stanovništva vrši Agencija, na osnovu


podataka iz popisa stanovništva i Frensel-Deygout modela proračuna prostiranja a prema referentnom nivou polja Međunarodne telekomunikacione unije (u daljem tekstu: ITU).

Tabela 7. Iznos naknade prema broju servisiranih

stanovnika Godišnji iznos naknade

(KM)≤ 10.000 stanovnika 480od 10.001 do 25.000 stanovnika 660od 25.001 do 50.000 stanovnika 1020od 50.001 do 100.000 stanovnika 1740od 100.001 do 300.000 stanovnika 2460od 300.001 do 600.000 stanovnika 3900od 600.001 do 800.000 stanovnika 5700od 800.001 do 1,000.000 stanovnika 7500od 1,000.001 do 2,000.000 stanovnika 14700od 2,000.001 do 3,000.000 stanovnika 25500preko 3,000.000 stanovnika 43500

b) Analogna televizija - iznos naknade za korištenje radiofrekventnog spektra za analogne televizijske radiodifuzne stanice određuje se prema broju servisiranih stanovnika za svaki program. Proračune broja servisiranog stanovništva vrši Agencija, na osnovu podataka iz popisa stanovništva i Frensel-Deygout modela proračuna prostiranja a prema ITU referentnom nivou polja.

Tabela 8. Iznos naknade prema broju servisiranih

stanovnika Godišnji iznos naknade

(KM) ≤ 10.000 stanovnika 960od 10.001 do 25.000 stanovnika 1.320od 25.001 do 50.000 stanovnika 2.040od 50.001 do 100.000 stanovnika 3.480od 100.001 do 300.000 stanovnika 4.920od 300.001 do 600.000 stanovnika 7.800od 600.001 do 800.000 stanovnika 11.400od 800.001 do 1,000.000 stanovnika 15.000od 1,000.001 do 2,000.000 stanovnika 29.400od 2,000.001 do 3,000.000 stanovnika 51.000preko 3,000.000 stanovnika 87.000

Digitalna radiodifuzija: Digitalna televizija - iznos naknade za korištenje

radiofrekvencijskog spektra za multipleks operatora ili operatora mreže određuje se prema broju stanovnika u dodijeljenom području.

Tabela 9. Iznos naknade prema broju stanovnika u

dodijeljenom području Godišnji iznos naknade

(KM) ≤ 10.000 stanovnika 960od 10.001 do 25.000 stanovnika 1.320od 25.001 do 50.000 stanovnika 2.040od 50.001 do 100.000 stanovnika 3.480od 100.001 do 300.000 stanovnika 4.920od 300.001 do 600.000 stanovnika 7.800od 600.001 do 800.000 stanovnika 11.400od 800.001 do 1,000.000 stanovnika 15.000od 1,000.001 do 2,000.000 stanovnika 29.400od 2,000.001 do 3,000.000 stanovnika 51.000preko 3,000.000 stanovnika 87.000

POGLAVLJE III - OBRAČUN I PLAĆANJE NAKNADE

Član 12. (Obračun iznosa naknade za korištenje radiofrekventnog

spektra) (1) Obračunavanje naknade za korištenje radiofrekventnog

spektra vrši Agencija. (2) Agencija obračunava iznos naknade za korištenje

radiofrekventnog spektra na način utvrđen u Poglavlju II ove Odluke za cijeli period važenja dozvole, odnosno za utvrđeni period korištenja u slučaju neovlaštenog korištenja frekvencija.

(3) Ako je neophodno za obračunavanje iznosa naknade za korištenje radiofrekventnog spektra, Agencija posebnim aktima utvrđuje veličinu osnovnog radiofrekventnog kanala i veličinu područja.

(4) Za slučaj obračuna naknade za korištenje radiofrekventnog spektra prema broju stanovnika u području, podaci o broju stanovnika se koriste iz posljednjeg izvještaja Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine.

Član 13. (Uputstvo za plaćanje doprinosa)

Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine je dužno, najkasnije do 31. januara tekuće godine, Agenciji dostaviti upustvo o plaćanju, koje sadrži ime banke, naziv i broj računa (KM, EUR) i vrstu prihoda.

Član 14. (Plaćanje naknade)

(1) Ukoliko godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekventnog spektra za jednog korisnika po osnovu svih dodijeljenih segmenata spektra iznosi više od 10.000 KM, plaćanje se vrši u slijedećim rokovima: a) do 31. maja za prvo polugodište tekuće godine, b) do 31. oktobra za drugo polugodište tekuće godine.

(2) Ukoliko godišnji iznos naknade za jednog korisnika po osnovu svih dodijeljenih segmenata spektra iznosi manje od 10.000 KM, plaćanje se vrši odjednom najkasnije do 31. maja tekuće godine.

(3) Za plaćanje naknada Agencija izdaje fakture najkasnije 30 dana prije rokova utvrđenih u st. (1) i (2) ovog člana.

Član 15. (Plaćanje naknade za nove dozvole)

(1) Kod izdavanja novih dozvola, visina naknade za korištenje radiofrekventnog spektra se obračunava za period od prvog dana važenja dozvole do 31.12. tekuće godine sa rokom plaćanja od petnaest (15) dana od dana dostavljanja obavještenja.

(2) U slučaju kada je dozvola izdata na period kraći od jedne godine, visina naknade se obračunava za cijeli period za koji je izdata.

Član 16. (Plaćanje naknade u slučaju prijevremenog prestanka važenja

dozvole) (1) U slučaju prijevremenog prestanka važenja dozvole u

skladu sa važećim Pravilom o dozvolama u radiokomunikacijama, korisnik je dužan platiti iznos naknade za korištenje radiofrekventnog spektra za period do prestanka važenja dozvole.

(2) U slučaju iz stava (1) ovog člana, već uplaćene naknade za korištenje radiofrekventnog spektra se ne vraćaju.

Član 17. (Postupak u slučaju neplaćanja naknada)

(1) U slučaju da korisnik dozvole ne uplati naknadu po ispostavljenoj fakturi, Agencija će suspendirati izdatu dozvolu na period od 90 dana.

(2) Suspenzija dozvole će biti ukinuta ukoliko u toku trajanja suspenzije dođe do plaćanja naknade, u suprotnom dozvola će biti oduzeta.

(3) U slučaju iz stava (1) ovog člana Agencija pokreće postupak naplate sudskim putem.

POGLAVLJE IV - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 18. (Stavljanje propisa van snage)

Stupanjem na snagu ove Odluke stavlja se van snage Odluka o državnom doprinosu za korištenje radiofrekventnog


spektra Vijeća ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/07).

Član 19. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu 01. januara 2014. godine i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i u službenim glasilima Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.


Sarajevo



Na temelju članka 3. stavak 2. točka a) Zakona o

komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06, 32/10 i 98/12) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 81. sjednici, održanoj 29.01.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O NAKNADI ZA KORIŠTENJE

RADIOFREKVENCIJSKOG SPEKTRA U BOSNI I HERCEGOVINI

POGLAVLJE I - TEMELJNE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom utvrđuje se obveza plaćanja, način obračuna i iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra.

Članak 2. (Obveznici plaćanja naknade)

Svi korisnici radiofrekvencijskog spektra dužni su plaćati naknadu za korištenje radiofrekvencijskog spektra.

Članak 3. (Izuzeci od obveze plaćanja naknade)

(1) Obveza plaćanja naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra se ne odnosi na sljedeće korisnike: a) Oružane snage u Bosni i Hercegovini, b) Policiju i druge agencije za provedbu zakona u

Bosni i Hercegovini, c) Službu za zajedničke poslove institucija Bosne i

Hercegovine, d) Obavještajno sigurnosna agencija Bosne i

Hercegovine, e) Asocijacije (saveze, udruge) radioamatera, f) Javne medicinske ustanove, g) Službe za pružanje hitne medicinske pomoći i njima

pripadajuće mobilne ekipe, h) Jedinice civilne zaštite, i) Dobrovoljne neprofitabilne spasilačke ekipe koje

djeluju samostalno ili u sustavu civilne zaštite, j) Jedinice za zaštitu od požara i interventne službe za

pomoć u slučaju drugih elementarnih nepogoda, k) Udruge građana-klubovi koji su uključeni u sustav

civilne zaštite, l) Službe za traženje osoba u slučajevima zrakoplovnih

i drugih nesreća, m) Jedinice za uklanjanje mina i drugih eksplozivnih

naprava,

n) Neprofitne organizacije za zaštitu spomenika i kulturnih dobara u Bosni i Hercegovini,

o) Organizacije koje se na dobrovoljnoj osnovi brinu o očuvanju okoliša,

p) Imaoce dozvola za emitiranje tonskog sadržaja za drive-in kino,

r) Neprofitne radiodifuzne stanice, s) Ostale neprofitne organizacije i udruge građana, za

potrebe pojedinačnih manifestacija, ali samo u ograničenom terminu/privremena dozvola,

t) Diplomatske misije i međunarodne organizacije u Bosni i Hercegovini, ako su oslobođene plaćanja na temelju reciprociteta, ugovora ili međunarodnog sporazuma koji je zaključila Bosna i Hercegovina, ako prilože odgovarajuću potvrdu Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine i

u) Ostali korisnici, za koje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa, donese odluku o oslobađanju od naknada za korištenje radiofrekvencijskog spektra.

(2) Posebna izuzeća od naplate radiofrekvencijskog spektra može dati Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa za: a) radio opremu koja se može koristiti bez pojedinačne

dozvole Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija);

b) pravo korištenje radio frekvencija u projektima ograničenog trajanja koji se realiziraju kroz domaće naučno-istraživačke ustanove i provode u cilju obuke, testiranja i izvođenja znanstvenih i istraživačkih projekata u oblasti informacijsko-komunikacijskih tehnologija u Bosni i Hercegovini;

c) radio stanice u bežičnim pristupnim i prijenosnim sustavima kod kojih se doprinos naplaćuje po dodijeljenom bloku frekvencija i

d) korištenje radiofrekvencijskog spektra čije je trajanje kraće od osam dana, u slučajevima kada Agencija izda privremenu dozvolu.

Članak 4. (Namjena sredstava)

Sredstva ostvarena naplatom naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra predstavljaju izvorne prihode Proračuna institucija Bosne i Hercegovine.

POGLAVLJE II - IZNOS NAKNADE PO RADIOKOMUNIKACIJSKIM SLUŽBAMA

Članak 5. (Mikrotalasni linkovi točka - točka)

(1) Godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra za mikrotalasni link točka-točka u fiksnoj službi, ovisno od radiofrekvencijskog spektra i širine dodijeljenog kanala (MHz), utvrđuje se u iznosu po 1MHz-u širine kanala datog u Tabeli 1.

(2) Ako se mikrotalasni link točka-točka upotrebljava kao prijenosni, iznos se uvećava za 200%. Tabela 1.

R.br. Naziv

Godišnji iznos naknade (KM) po

1MHz dodijeljenog

kanala

1 Mikrotalasni link točka-točka u radiofrekvencijskom spektru radiofrekvencijski opseg < 1 GHz

200

2 Mikrotalasni link točka-točka u radiofrekvencijskom spektru 1 GHz < radiofrekvencijski spektar < 5 GHz

40

3 Mikrotalasni link točka-točka u radiofrekvencijskom spektru 5 GHz ≤ radiofrekvencijski spektar < 10 GHz

30



20

5 Mikrotalasni link točka-točka u radiofrekvencijskom opsegu 16 GHz ≤ radiofrekvencijski spektar < 30 GHz

15


5

7 Mikrotalasni link točka-točka u radiofrekvencijskom spektru ≥ 70 GHz

2.5

Članak 6. (Bežične mreže za jednosmjernu distribuciju RTV signala u

sustavu točka - više točaka) Godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog

spektra po 1MHz u radiofrekvencijskom spektru 11,7 - 12, 5 GHz, prema broju stanovnika u području u kojem se koristi radiofrekvencijski spektar dat je u Tabeli 2.

Tabela 2. R.br. Broj stanovnika u području u kojem se

koristi radiofrekvencijski spektar Godišnji iznos naknade (KM)

po 1MHz dodijeljenog radiofrekvencijskog spektra

1. a) do 25.000 stanovnika 10b) od 25.001 do 50.000 stanovnika 26c) od 50.001 do 100.000 stanovnika 42d) preko 100.000 stanovnika 78

Članak 7. (Bežični pristupni sustavi)

(1) Iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra za dodijeljeni blok frekvencija za bežične pristupne sustave u ovisnosti od radiofrekvencijskog spektra, izračunava se prema širini dodijeljenog dijela radiofrekvencijskog bloka u MHz i broja stanovnika u području, a obračunava se na sljedeći način: Iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra =

širina dodijeljenog bloka frekvencija (u MHz) x Godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra (KM) po 1MHz neuparenog bloka x br. stanovnika u dodijeljenom području/broj stanovnika u Bosni i Hercegovini. (2) Godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog

spektra po 1MHz dodijeljenog neuparenog bloka u ovisnosti od radiofrekvencijskog spektra, za broj stanovnika na razini Bosne i Hercegovine dat je u Tabeli 3. Tabela 3.

R.br. Radiofrekvencijski spektar

Godišnji iznos

naknade (KM) po

1MHz neuparenog

bloka1 Radiofrekvencijski spektar 400MHz (410-470 MHz) 50.400,002 Radiofrekvencijski spektar 700 MHz (670-790 MHz) 95.000,003 Radiofrekvencijski spektar 800 MHz (790-862 MHz) 85.000,00

4 Radiofrekvencijski spektar 900 MHz (880-915/925-960 MHz)

75.000,00


37.500,00

6 Radiofrekvencijski spektar 1900 MHz (1900-1920) 50.000,007 Radiofrekvencijski spektar 2000 MHz (2010- 2025 MHz) 30.000,00


25.000,00


20.000,00

10 Radiofrekvencijski spektar 2600 MHz (2570- 2620MHz) 20.000,0011 Radiofrekvencijski spektar 3500 MHz (3400-3800 MHz) 15.000,0012 Radiofrekvencijski spektar 10GHz (10,15-10,65 GHz) 5.500.0013 Radiofrekvencijski spektar 25GHz (24,5-26,5 GHz) 2.250.0014 Radiofrekvencijski spektar 28GHz (27,5-29,5 GHz) 2.000.00

Članak 8. (Kopneni mobilni sustavi)

(1) Naknada za korištenje radiofrekvencijskog spektra u kopnenoj mobilnoj službi (PMR, PAMR, telemetrija,

telekomanda i sl.) ovisno od dodijeljenih radiofrekven-cijskih kanala i broja općina na kojima se realizira radiokomunikacijski servis uporabom tih radiofrekvencij-skih kanala se utvrđuje na godišnjoj razini koji je dat u Tabeli 4.

(2) Naplata uparenih (dupleks) kanala vrši se za svaku baznu stanicu/repetitor posebice.

(3) Naplata za neuparene (simpleks) kanale se vrši za teritorij općina koje čine geografski kontinuitet odnosno međusobno su teritorijalno povezane. Ukoliko postoji geografski diskontinuitet obračun se vrši posebice na temelju svake teritorijalne cjeline. Tabela 4.

Red.br. Naziv Godišnji iznos naknade (KM)

1 Upareni (dupleksni) radiofrekvencijski kanal u kopnenoj mobilnoj službi

1000

2 Neupareni (simpleksni) radiofrekvencijski kanal u kopnenoj mobilnoj službi na području:

a. do 5 općina 100b. od 6 do 15 općina 250c. više od 15 općina 1000

Članak 9. (Satelitska služba)

Naknada za korištenje radiofrekvencijskog spektra u satelitskoj službi, ovisno od širine dodijeljenog spektra i vrste stanice utvrđuje se u iznosu koji je dat u Tabeli 5.

Tabela 5. R.br. Naziv Godišnji iznos

naknade (KM)1. Zemaljska satelitska stanica

a) širina opsega ≤ 2MHz_ 3.000b) 2 MHz < širina opsega ≤ 8 MHz _ 4.000c) širina opsega > 8 MHz 5.000

2. Prijenosna zemaljska satelitska stanica (SNG i sl.) 5.0003. VSAT mreža (uključujući centralnu jedinicu u

mreži)

a) do 20 VSAT stanica u mreži 10.000b) preko 20 stanica u mreži 15.000

4. VSAT terminalna stanica čija je centralna stanica izvan teritorije BiH

a) širina spektra ≤ 100 kHz_ 600b) 100 < širina spektra ≤ 300 kHz_ 700c) 300 < širina spektra ≤ 500 kHz_ 800d) 500 < širina spektra ≤ 1000 kHz_ 900e) širina spektra > 1000 kHz 1.000

Članak 10. (Zrakoplovna, pomorska i služba radioterminacije i

radionavigacije) Naknada za korištenje radiofrekvencijskog spektra za

radiofrekvencije koje su namijenjene zrakoplovnoj, pomorskoj, radionavigacijskoj i radiodeterminacijskoj službi se naplaćuje u iznosu od 100 KM po dodijeljenom radiofrekvencijskom kanalu odnosno radiofrekvencijskom opsegu.

Članak 11. (Radio difuzna služba - radio televizija)

Iznos godišnje naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra za različite vrste radiodifuznih stanica (analogne i digitalne) dat je u tabelama 6, 7, 8. i 9.

Analogna radiodifuzija: AM radio - iznos naknade određuje se u ovisnosti od

izračene snage predajnog sustava: Tabela 6.

P [kW] Godišnji iznos naknade (KM) P < 100 500P ≥ 100 1.000

a) FM radio - iznos naknade određuje se na temelju broja servisiranog stanovništva. Izračune broja servisiranog stanovništva vrši Agencija, na temelju podataka iz popisa stanovništva i Frensel-Deygout


modula proračuna prostiranja a prema referentnoj razini polja Međunarodne telekomunikacijske unije (u daljnjem tekstu: ITU).

Tabela 7. Iznos naknade prema broju servisiranih stanovnika Godišnji iznos naknade (KM)≤ 10.000 stanovnika 480od 10.001 do 25.000 stanovnika 660od 25.001 do 50.000 stanovnika 1020od 50.001 do 100.000 stanovnika 1740od 100.001 do 300.000 stanovnika 2460od 300.001 do 600.000 stanovnika 3900od 600.001 do 800.000 stanovnika 5700od 800.001 do 1.000.000 stanovnika 7500od 1.000.001 do 2.000.000 stanovnika 14700od 2.000.001 do 3.000.000 stanovnika 25500preko 3,000.000 stanovnika 43500

b) Analogna televizija - iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra za analogne televizijske radiodifuzne stanice određuje se prema broju servisiranih stanovnika za svaki program. Izračune broja servisiranog stanovništva vrši Agencija, na temelju podataka iz popisa stanovništva i Frensel-Deygout modula proračuna prostiranja a prema ITU referentnoj razini polja.

Tabela 8 Iznos naknade prema broju servisiranih stanovnika Godišnji iznos naknade (KM)≤ 10.000 stanovnika 960od 10.001 do 25.000 stanovnika 1.320od 25.001 do 50.000 stanovnika 2.040od 50.001 do 100.000 stanovnika 3.480od 100.001 do 300.000 stanovnika 4.920od 300.001 do 600.000 stanovnika 7.800od 600.001 do 800.000 stanovnika 11.400od 800.001 do 1.000.000 stanovnika 15.000od 1.000.001 do 2.000.000 stanovnika 29.400od 2.000.001 do 3.000.000 stanovnika 51.000preko 3,000.000 stanovnika 87.000

Digitalna radiodifuzija: Digitalna televizija - iznos naknade za korištenje

radiofrekvencijskog spektra za multipleks operatora ili operatora mreže određuje se prema broju stanovnika u dodijeljenom području.

Tabela 9. Iznos naknade prema broju stanovnika u

dodijeljenom području Godišnji iznos naknade

(KM)≤ 10.000 stanovnika 960od 10.001 do 25.000 stanovnika 1.320od 25.001 do 50.000 stanovnika 2.040od 50.001 do 100.000 stanovnika 3.480od 100.001 do 300.000 stanovnika 4.920od 300.001 do 600.000 stanovnika 7.800od 600.001 do 800.000 stanovnika 11.400od 800.001 do 1,000.000 stanovnika 15.000od 1,000.001 do 2,000.000 stanovnika 29.400od 2,000.001 do 3,000.000 stanovnika 51.000preko 3,000.000 stanovnika 87.000

POGLAVLJE III - OBRAČUN I PLAĆANJE NAKNADE

Članak 12. (Obračun iznosa naknade za korištenje radiofrekvencijskog

spektra) (1) Obračunavanje naknade za korištenje radiofrekvencijskog

spektra vrši Agencija. (2) Agencija obračunava iznos naknade za korištenje

radiofrekvencijskog spektra na način utvrđen u Poglavlju II ove Odluke za cijelo razdoblje važenja dozvole, odnosno za utvrđeno razdoblje korištenja u slučaju neovlaštenog korištenja frekvencija.

(3) Ako je neophodno za obračunavanje iznosa naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra, Agencija posebnim aktima utvrđuje veličinu temeljnog radiofrekvencijskog kanala i veličinu područja.

(4) Za slučaj obračuna naknade za korištenje radiofrekven-cijskog spektra prema broju stanovnika u području, podaci o broju stanovnika se koriste iz posljednjeg izvješća Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine.

Članak 13. (Uputa za plaćanje doprinosa)

Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine je dužno, najkasnije do 31. siječnja tekuće godine, Agenciji dostaviti uputu o plaćanju, koja sadrži ime banke, naziv i broj računa (KM, EUR) i vrstu prihoda.

Članak 14. (Plaćanje naknade)

(1) Ukoliko godišnji iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra za jednog korisnika po osnovu svih dodijeljenih segmenata spektra iznosi više od 10.000 KM, plaćanje se vrši u sljedećim rokovima: a) do 31. travnja za prvo polugodište tekuće godine,

b) do 31. listopada za drugo polugodište tekuće godine. (2) Ukoliko godišnji iznos naknade za jednog korisnika po

osnovu svih dodijeljenih segmenata spektra iznosi manje od 10.000 KM, plaćanje se vrši odjednom najkasnije do 31. svibnja tekuće godine.

(3) Za plaćanje naknada Agencija izdaje fakture najkasnije 30 dana prije rokova utvrđenih u st. (1) i (2) ovoga članka.

Članak 15. (Plaćanje naknade za nove dozvole)

(1) Kod izdavanja novih dozvola, visina naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra se obračunava za razdoblje od prvog dana važenja dozvole do 31.12. tekuće godine sa rokom plaćanja od petnaest (15) dana od dana dostavljanja obavijesti.

(2) U slučaju kada je dozvola izdana na razdoblje kraće od jedne godine, visina naknade se obračunava za cijelo razdoblje za koje je izdana.

Članak 16. (Plaćanje naknade u slučaju prijevremenog prestanka važenja

dozvole) (1) U slučaju prijevremenog prestanka važenja dozvole

sukladno važećem Pravilu o dozvolama u radiokomunikacijama, korisnik je dužan platiti iznos naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra za razdoblje do prestanka važenja dozvole.

(2) U slučaju iz stavka (1) ovoga članka, već uplaćene naknade za korištenje radiofrekvencijskog spektra se ne vraćaju.

Članak 17. (Postupak u slučaju neplaćanja naknada)

(1) U slučaju da korisnik dozvole ne uplati naknadu po ispostavljenoj fakturi, Agencija će suspendirati izdanu dozvolu na razdoblje od 90 dana.

(2) Suspenzija dozvole će biti ukinuta ukoliko u tijeku trajanja suspenzije dođe do plaćanja naknade, u suprotnom dozvola će biti oduzeta.

(3) U slučaju iz stavka (1) ovoga članka Agencija pokreće postupak naplate sudskim putem.

POGLAVLJE IV - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 18. (Stavljanje propisa izvan snage)

Stupanjem na snagu ove Odluke stavlja se izvan snage Odluka o državnom doprinosu za korištenje radiofrekvencijskog spektra Vijeća ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/07).


Članak 19. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu 01. siječnja 2014. godine i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i u službenim glasilima Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.


Sarajevo



На основу члана 3. став 2. тачка а) Закона о

комуникацијама ("Службени гласник БиХ", бр. 31/03, 75/06, 32/10 и 98/12) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 81. сједници одржаној 29.01.2014. године, донио је

ОДЛУКУ О НАКНАДИ ЗА КОРИШЋЕЊЕ

РАДИОФРЕКВЕНТНОГ СПЕКТРА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ГЛАВА I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Овом Одлуком утврђује се обавеза плаћања, начин обрачуна и износ накнаде за коришћење радиофреквентног спектра.

Члан 2. (Обвезници плаћања накнаде)

Сви корисници радиофреквентног спектра дужни су плаћати накнаду за коришћење радиофреквентног спектра.

Члан 3. (Изузеци од обавезе плаћања накнаде)

(1) Обавеза плаћања накнаде за коришћење радиофреквентног спектра се не односи на сљедеће кориснике: а) Оружане снаге у Босни и Херцеговини, б) Полицију и друге агенције за провођење закона у

Босни и Херцеговини, ц) Службу за заједничке послове институција Босне

и Херцеговине, д) Обавјештајно безбједносна агенција Босне и

Херцеговине, е) Асоцијације (савезе, удружења) радиоаматера, ф) Јавне медицинске установе, г) Службе за пружање хитне медицинске помоћи и

њима припадајуће мобилне екипе, х) Јединице цивилне заштите, и) Добровољне непрофитабилне спасилачке екипе

које дјелују самостално или у систему цивилне заштите,

ј) Јединице за заштиту од пожара и интервентне службе за помоћ у случају других елементарних непогода,

к) Удружења грађана-клубови који су укључени у систем цивилне заштите,

л) Службе за тражење лица у случајевима ваздухопловних и других несрећа,

м) Јединице за уклањање мина и других експлозивних направа,

н) Непрофитне организације за заштиту споменика и културних добара у Босни и Херцеговини,

о) Организације које се на добровољној основи брину о очувању околине,

п) Имаоце дозвола за емитовање тонског садржаја за drive-in кино,

р) Непрофитне радиодифузне станице, с) Остале непрофитне организације и удружења

грађана, за потребе појединачних манифестација, али само у ограниченом термину/привремена дозвола,

т) Дипломатске мисије и међународне организације у Босни и Херцеговини, ако су ослобођене плаћања на основу реципроцитета, уговора или међународног споразума који је закључила Босна и Херцеговина, ако приложе одговарајућу потврду Министарства спољних послова Босне и Херцеговине и

у) Остали корисници, за које Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства комуникација и транспорта, донесе одлуку о ослобађању од накнада за коришћење радиофреквентног спектра.

(2) Посебна изузећа од наплате радиофреквентног спектра може дати Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства комуникација и транспорта за: а) радио опрему која се може користити без

појединачне дозволе Регулаторне агенције за комуникације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Агенција);

б) право коришћење радио фреквенција у пројектима ограниченог трајања који се реализују кроз домаће научно-истраживачке установе и проводе у циљу обуке, тестирања и извођења научних и истраживачких пројеката у области информационо-комуникационих технологија у Босни и Херцеговини;

ц) радио станице у бежичним приступним и преносним системима код којих се допринос наплаћује по додијељеном блоку фреквенција и

д) коришћење радиофреквентног спектра чије је трајање краће од осам дана, у случајевима када Агенција изда привремену дозволу.

Члан 4. (Намјена средстава)

Средства остварена наплатом накнаде за коришћење радиофреквентног спектра представљају изворне приходе Буџета институција Босне и Херцеговине.

ГЛАВА II - ИЗНОС НАКНАДЕ ПО РАДИОКОМУНИКАЦИОНИМ СЛУЖБАМА

Члан 5. (Микроталасни линкови тачка - тачка)

(1) Годишњи износ накнаде за коришћење радиофреквен-тног спектра за микроталасни линк тачка-тачка у фиксној служби, зависно од радиофреквентног спектра и ширине додијељеног канала (МНz), утврђује се у износу по 1 MHz-у ширине канала датог у Табели 1.

(2) Ако се микроталасни линк тачка-тачка употребљава као преносни, износ се увећава за 200%.


Табела 1.

Р.бр. Назив

Годишњи износ накнаде (КМ) по

1 MHz додијељеног

канала

1 Микроталасни линк тачка-тачка у радиофреквентном спектру радиофреквентни обим < 1 GHz

200

2 Микроталасни линк тачка-тачка у радиофреквентном спектру 1 GHz < радиофреквентни спектар < 5 GHz

40

3 Микроталасни линк тачка-тачка у радиофреквентном спектру 5 GHz ≤ радиофреквентни спектар ≤ 10 GHz

30

4 Микроталасни линк тачка-тачка у радиофреквентном спектру 10 GHz ≤ радиофреквентни спектар < 16 GHz

20

5 Микроталасни линк тачка-тачка у радиофреквентном обиму 16 GHz ≤ радиофреквентни спектар < 30 GHz

15

6 Микроталасни линк тачка-тачка у радиофреквентном спектру 30 GHz ≤ радиофреквентни спектар < 70 GHz

5

7 Микроталасни линк тачка-тачка у радиофреквентном спектру ≥ 70 GHz

2.5

Члан 6. (Бежичне мреже за једносмјерну дистрибуцију РТВ сигнала

у систему тачка - више тачака) Годишњи износ накнаде за коришћење радиофреквен-

тног спектра по 1MHz у радиофреквентном спектру 11,7 - 12, 5 GHz, према броју становника у подручју у којем се користи радиофреквентни спектар дат је у Табели 2.

Табела 2.

Р.бр. Број становника у подручју у којем се користи

радиофреквентни спектар

Годишњи износ накнаде (КМ) по

1MHz додијељеног радиофреквентног

спектра

1.

а) до 25.000 становника 10б) од 25.001 до 50.000 становника 26ц) од 50.001 до 100.000 становника 42д) преко 100.000 становника 78

Члан 7. (Бежични приступни системи)

(1) Износ накнаде за коришћење радиофреквентног спектра за додијељени блок фреквенција за бежичне приступне системе у зависности од радиофреквентног спектра, израчунава се према ширини додијељеног дијела радиофреквентног блока у МНz и броја становника у подручју, а обрачунава се на сљедећи начин: Износ накнаде за коришћење радиофреквентног

спектра = ширина додијељеног блока фреквенција (у MHz) х Годишњи износ накнаде за коришћење радиофреквентног спектра (КМ) по 1MHz неупареног блока x бр. становника у додијељеном подручју / број становника у Босни и Херцеговини. (2) Годишњи износ накнаде за коришћење радиофреквен-

тног спектра по 1MHz додијељеног неупареног блока у зависности од радиофреквентног спектра, за број становника на нивоу Босне и Херцеговине дат је у Табели 3. Табела 3.

Р.бр. Радиофреквентни спектар

Годишњи износ накнаде (КМ) по 1МНz неупареног

блока1 Радиофреквентни спектар 400МHz (410-470 МHz) 50.400,002 Радиофреквентни спектар 700 МHz (670-790 МHz) 95.000,003 Радиофреквентни спектар 800 МHz (790-862 МHz) 85.000,00

4 Радиофреквентни спектар 900 МHz (880-915/925- 960 МHz)

75.000,00

5 Радиофреквентни спектар 1800 МHz (1710- 1785/1805-1880 МHz)

37.500,00

6 Радиофреквентни спектар 1900 МHz (1900-1920) 50.000,007 Радиофреквентни спектар 2000 МHz (2010- 2025 МHz) 30.000,00


25.000,00


20.000,00

10 Радиофреквентни спектар 2600 МHz (2570- 2620 МHz) 20.000,0011 Радиофреквентни спектар 3500 МHz (3400-3800 МHz) 15.000,0012 Радиофреквентни спектар 10GHz (10,15-10,65 GHz) 5.500.0013 Радиофреквентни спектар 25GHz (24,5-26,5 GHz) 2.250.0014 Радиофреквентни спектар 28 GHz (27,5-29,5 GHz) 2.000.00

Члан 8. (Копнени мобилни системи)

(1) Накнада за коришћење радиофреквентног спектра у копненој мобилној служби (PMR, PARM, телеметрија, телекоманда и сл.) зависно од додијељених радиофреквентних канала и броја општина на којима се реализује радиокомуникациони сервис употребом тих радиофреквентних канала се утврђује на годишњем нивоу који је дат у Табели 4.

(2) Наплата упарених (дуплекс) канала врши се за сваку базну станицу / репетитор посебно.

(3) Наплата за неупарене (симплекс) канале се врши за територије општина које чине географски континуитет односно међусобно су територијално повезане. Уколико постоји географски дисконтинуитет обрачун се врши посебно на основу сваке територијалне цјелине. Табела 4.

Ред.бр. Назив Годишњи износ накнаде (КМ)

1 Упарени (дуплексни) радиофреквентни канал у копненој мобилној служби

1000

2 Неупарени (симплексни) радиофреквентни канал у копненој мобилној служби на подручју:

а. до 5 општина 100 б. од 6 до 15 општина 250 ц. више од 15 општина 1000

Члан 9. (Сателитска служба)

Накнада за коришћење радиофреквентног спектра у сателитској служби, зависно од ширине додијељеног спектра и врсте станице утврђује се у износу који је дат у Табели 5.

Табела 5. Р.бр. Назив Годишњи износ

накнаде (КМ) 1. Земаљска сателитска станица

а) ширина обима ≤ 2MHz_ 3.000б) 2 MHz < ширина обима ≤ 8 MHz _ 4.000ц) ширина обима > 8 MHz 5.000

2. Преносна земаљска сателитска станица (SNG и сл.)

5.000

3. VSАТ мрежа (укључујући централну јединицу у мрежи)

а) до 20 VSАТ станица у мрежи 10.000б) преко 20 станица у мрежи 15.000

4. VSАТ терминална станица чија је централна станица ван територије БиХ

а) ширина спектра ≤ 100 kHz _ 600 б) 100 < ширина спектра ≤ 300 kHz _ 700 ц) 300 < ширина спектра ≤ 500 kHz _ 800 д) 500 < ширина спектра ≤ 1000 kHz _ 900 е) ширина спектра > 1000 kHz 1.000

Члан 10. (Ваздухопловна, поморска и служба радиотерминације и

радионавигације) Накнада за коришћење радиофреквентног спектра за

радиофреквенције које су намијењене ваздухопловној, поморској, радионавигационој и радиодетерминационој


служби се наплаћује у износу од 100 КМ по додијељеном радиофреквентном каналу односно радиофреквентном обиму.

Члан 11. (Радио дифузна служба - радио телевизија)

Износ годишње накнаде за коришћење радиофреквен-тног спектра за различите врсте радиодифузних станица (аналогне и дигиталне) дат је у табелама 6, 7, 8. и 9.

Аналогна радиодифузија: АМ радио - износ накнаде одређује се у зависности од

израчене снаге предајног система: Табела 6.

Р [kW] Годишњи износ накнаде (КМ)Р < 100 500Р ≥ 100 1.000

а) FМ радио - износ накнаде одређује се на основу броја сервисираног становништва. Прорачуне броја сервисираног становништва врши Агенција, на основу података из пописа становништва и Frensel-Deygout модела прорачуна простирања а према референтном нивоу поља Међународне телекомуникационе уније (у даљем тексту: ITU).

Табела 7. Износ накнаде према броју сервисираних

становника Годишњи износ накнаде

(КМ)≤ 10.000 становника 480од 10.001 до 25.000 становника 660од 25.001 до 50.000 становника 1020од 50.001 до 100.000 становника 1740од 100.001 до 300.000 становника 2460од 300.001 до 600.000 становника 3900од 600.001 до 800.000 становника 5700од 800.001 до 1.000.000 становника 7500од 1.000.001 до 2.000.000 становника 14700од 2.000.001 до 3.000.000 становника 25500преко 3,000.000 становника 43500

б) Аналогна телевизија - износ накнаде за кориштење радиофреквентног спектра за аналогне телевизијске радиодифузне станице одређује се према броју сервисираних становника за сваки програм. Прорачуне броја сервисираног становништва врши Агенција, на основу података из пописа становништва и Frensle-Deysgout модела прорачуна простирања а према ITU референтном нивоу поља.

Табела 8. Износ накнаде према броју сервисираних

становника Годишњи износ накнаде

(КМ)≤ 10.000 становника 960од 10.001 до 25.000 становника 1.320од 25.001 до 50.000 становника 2.040од 50.001 до 100.000 становника 3.480од 100.001 до 300.000 становника 4.920од 300.001 до 600.000 становника 7.800од 600.001 до 800.000 становника 11.400од 800.001 до 1.000.000 становника 15.000од 1,000.001 до 2.000.000 становника 29.400од 2,000.001 до 3.000.000 становника 51.000преко 3,000.000 становника 87.000

Дигитална радиодифузија: Дигитална телевизија - износ накнаде за коришћење

радиофреквенцијског спектра за мултиплекс оператора или оператора мреже одређује се према броју становника у додијељеном подручју.

Табела 9. Износ накнаде према броју становника у

додијељеном подручју Годишњи износ накнаде (КМ)

≤ 10.000 становника 960од 10.001 до 25.000 становника 1.320од 25.001 до 50.000 становника 2.040

од 50.001 до 100.000 становника 3.480од 100.001 до 300.000 становника 4.920од 300.001 до 600.000 становника 7.800од 600.001 до 800.000 становника 11.400од 800.001 до 1.000.000 становника 15.000од 1.000.001 до 2.000.000 становника 29.400од 2.000.001 до 3.000.000 становника 51.000преко 3.000.000 становника 87.000

ГЛАВА III - ОБРАЧУН И ПЛАЋАЊЕ НАКНАДЕ

Члан 12. (Обрачун износа накнаде за коришћење радиофреквентног

спектра) (1) Обрачунавање накнаде за коришћење радиофреквен-

тног спектра врши Агенција. (2) Агенција обрачунава износ накнаде за коришћење

радиофреквентног спектра на начин утврђен у Глави II ове Одлуке за цијели период важења дозволе, односно за утврђени период коришћења у случају неовлашћеног коришћења фреквенција.

(3) Ако је неопходно за обрачунавање износа накнаде за коришћење радиофреквентног спектра, Агенција посебним актима утврђује величину основног радиофреквентног канала и величину подручја.

(4) За случај обрачуна накнаде за коришћење радиофреквентног спектра према броју становника у подручју, подаци о броју становника се користе из посљедњег извјештаја Агенције за статистику Босне и Херцеговине.

Члан 13. (Упутство за плаћање доприноса)

Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине је дужно, најкасније до 31. јануара текуће године, Агенцији доставити упуство о плаћању, које садржи име банке, назив и број рачуна (КМ, ЕУР) и врсту прихода.

Члан 14. (Плаћање накнаде)

(1) Уколико годишњи износ накнаде за коришћење радиофреквентног спектра за једног корисника по основу свих додијељених сегмената спектра износи више од 10.000 КМ, плаћање се врши у сљедећим роковима: а) до 31. маја за прво полугодиште текуће године, б) до 31. октобра за друго полугодиште текуће

године. (2) Уколико годишњи износ накнаде за једног корисника

по основу свих додијељених сегмената спектра износи мање од 10.000 КМ, плаћање се врши одједном најкасније до 31. маја текуће године.

(3) За плаћање накнада Агенција издаје фактуре најкасније 30 дана прије рокова утврђених у ст. (1) и (2) овог члана.

Члан 15. (Плаћање накнаде за нове дозволе)

(1) Код издавања нових дозвола, висина накнаде за коришћење радиофреквентног спектра се обрачунава за период од првог дана важења дозволе до 31.12. текуће године са роком плаћања од петнаест (15) дана од дана достављања обавјештења.

(2) У случају када је дозвола издата на период краћи од једне године, висина накнаде се обрачунава за цијели период за који је издата.


Члан 16. (Плаћање накнаде у случају пријевременог престанка

важења дозволе) (1) У случају пријевременог престанка важења дозволе у

складу са важећим Правилом о дозволама у радиокомуникацијама, корисник је дужан платити износ накнаде за коришћење радиофреквентног спектра за период до престанка важења дозволе.

(2) У случају из става (1) овог члана, већ уплаћене накнаде за коришћење радиофреквентног спектра се не враћају.

Члан 17. (Поступак у случају неплаћања накнада)

(1) У случају да корисник дозволе не уплати накнаду по испостављеној фактури, Агенција ће суспендовати издату дозволу на период од 90 дана.

(2) Суспензија дозволе ће бити укинута уколико у току трајања суспензије дође до плаћања накнаде, у супротном дозвола ће бити одузета.

(3) У случају из става (1) овог члана Агенција покреће поступак наплате судским путем.

ГЛАВА IV - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 18. (Стављање прописа ван снаге)

Ступањем на снагу ове Одлуке ставља се ван снаге Одлука о државном доприносу за коришћење радиофреквентног спектра Савјета министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 1/07).

Члан 19. (Ступање на снагу)

Ова Одлука ступа на снагу 01. јануара 2014. године и објављује се у "Службеном гласнику БиХ" и у службеним гласилима Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

СМ број 18/14 29. јануара 2014. године

Сарајево


226 Na osnovu člana 17. i člana 22. stav 1. Zakona o Vijeću

ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/06, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 81. sjednici održanoj 29.01.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA I DOPUNI ODLUKE O NASTAVKU

RADA EKSPERTNOG TIMA RADI IZRADE CJELOVITOG PRIJEDLOGA U VEZI PRIMJENE I

PROVOĐENJA SPORAZUMA O PRAVNOM POLOŽAJU SNAGA (PfP/NATO SOFA)

Član 1. (1) U Odluci o nastavku rada Ekspertnog tima radi izrade

cjelovitog prijedloga u vezi primjene i provođenja Sporazuma o pravnom položaju snaga (PfP/NATO SOFA) ("Službeni glasnik BiH", br. 2/11), u članu 2. u stavu (1) u tački a) riječi: "SPOMENKA ĆORIĆ ALISPAHIĆ" zamjenjuju se riječima: "ENISA ČAUŠEVIĆ"; u tački b) riječi: "LUKA ŠIMUNOVIĆ" zamjenjuju se riječima: "STANKO PARADŽIK"; u tački c) riječi: "pukovnik RADOVAN RADOJIČIĆ" zamjenjuju se riječima: "major ŽIVORAD RAŠEVIĆ"; u tački d) riječi: "DAG ĐUMRUKČIĆ" zamjenjuju se riječima: "GORAN PRANJIĆ", a u tački g) riječi:

"MEVLUDIN DŽINDO" zamjenjuju se riječima: "IVANA VESELČIĆ".

(2) U članu 2. stav (2) riječ: "predstavnica" zamjenjuje se riječju: "predstavnik"; riječ: "odbrane" zamjenjuje se riječima: " vanjskih poslova"; riječi: "SPOMENKA ĆORIĆ ALISPAHIĆ" zamjenjuje se riječima: "GORAN PRANJIĆ"; na kraju teksta tačka se zamjenjuje zarezom i dodaje tekst koji glasi: "a zamjenici su TRIVO MARINKOVIĆ, predstavnik Uprave za indirektno/neizravno oporezivanje i major STANKO PARADŽIK, predstavnik Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine.".

Član 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



Na temelju članka 17. i članka 22. stavak 1. Zakona o

Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/06, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 81. sjednici održanoj 29.01.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA I DOPUNI ODLUKE O NASTAVKU

RADA EKSPERTNOG TIMA PORADI IZRADE CJELOVITOG PRIJEDLOGA U SVEZI PRIMJENE I

PROVEDBE SPORAZUMA O PRAVNOM POLOŽAJU SNAGA (PfP/NATO SOFA)

Članak 1. (1) U Odluci o nastavku rada Ekspertnog tima poradi izrade

cjelovitog prijedloga u svezi primjene i provedbe Sporazuma o pravnom položaju snaga (PfP/NATO SOFA) ("Službeni glasnik BiH", br. 2/11), u članku 2. u stavku (1) u točki a) riječi: "SPOMENKA ĆORIĆ ALISPAHIĆ'; zamjenjuju se riječima: "ENISA ČAUŠEVIĆ"; u točki b) riječi: "LUKA ŠIMUNOVIĆ" zamjenjuju se riječima: "STANKO PARADŽIK"; u točki c) riječi: "pukovnik RADOVAN RADOJIČIĆ" zamjenjuju se riječima: "bojnik ŽIVORAD RAŠEVIĆ"; u točki d) riječi: "DAG ĐUMRUKČIĆ" zamjenjuju se riječima: "GORAN PRANJIĆ", a u točki g) riječi: "MEVLUDIN DŽINDO" zamjenjuju se riječima: "IVANA VESELČIĆ".

(2) U članku 2. stavak (2) riječ: "predstavnica" zamjenjuje se riječju: "predstavnik"; riječ: "obrane" zamjenjuje se riječima: "vanjskih poslova"; riječi: "SPOMENKA ĆORIĆ ALISPAHIĆ" zamjenjuje se riječima: "GORAN PRANJIĆ"; na kraju teksta točka se zamjenjuje zarezom i dodaje tekst koji glasi: "a zamjenici su TRIVO MARINKOVIĆ, predstavnik Uprave za indirektno/neizravno oporezivanje i bojnik STANKO PARADŽIK, predstavnik Ministarstva obrane Bosne i Hercegovine.".

Članak 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje



Sarajevo




На основу члана 17. и члана 22. став 1. Закона о

Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/06, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 81. сједници одржаној 29.01.2014. године, донио је

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О НАСТАВКУ

РАДА ЕКСПЕРТСКОГ ТИМА РАДИ ИЗРАДЕ ЦЈЕЛОВИТОГ ПРИЈЕДЛОГА У ВЕЗИ ПРИМЈЕНЕ И

ПРОВОЂЕЊА СПОРАЗУМА О ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ СНАГА (PfP/NATO SOFA)

Члан 1. (1) У Одлуци о наставку рада Експертског тима ради

израде цјеловитог приједлога у вези примјене и провођења Споразума о правном положају снага (PfP/NATO SOFA) ("Службени гласник БиХ", бр. 2/11), у члану 2. у ставу (1) у тачки а) ријечи: "СПОМЕНКА ЋОРИЋ АЛИСПАХИЋ" замјењују се ријечима: "ЕНИСА ЧАУШЕВИЋ"; у тачки б) ријечи: "ЛУКА ШИМУНОВИЋ" замјењују се ријечима: "СТАНКО ПАРАЏИК"; у тачки ц) ријечи: "пуковник РАДОВАН РАДОЈИЧИЋ" замјењују се ријечима: "мајор ЖИВОРАД РАШЕВИЋ"; у тачки д) ријечи: "ДАГ ЂУМРУКЧИЋ" замјењују се ријечима: "ГОРАН ПРАЊИЋ", а у тачки г) ријечи: "МЕВЛУДИН ЏИНДО" замјењују се ријечима: "ИВАНА ВЕСЕЛЧИЋ".

(2) У члану 2. став (2) ријеч: "представница" замјењује се ријечју: "представник"; ријеч: "одбране" замјењује се ријечима: "спољних послова"; ријечи: "СПОМЕНКА ЋОРИЋ АЛИСПАХИЋ" замјењује се ријечима: "ГОРАН ПРАЊИЋ"; на крају текста тачка се замјењује зарезом и додаје текст који гласи: "а замјеници су ТРИВО МАРИНКОВИЋ, представник Управе за индиректно/неизравно опорезивање и мајор СТАНКО ПАРАЏИК, представник Министарства одбране Босне и Херцеговине.".

Члан 2. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u skladu sa Zaključkom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, sa 77. sjednice, održane 18.12.2013. godine, Vijeće ministara Bosne Hercegovine, na 81. sjednici, održanoj 29.01.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU KOORDINACIJSKE RADNE GRUPE

ZA NASTUP NA EXPO MILANO 2015


Ovom Odlukom imenuje se Koordinacijska radna grupa za učešće Bosne i Hercegovine na EXPO Milano 2015 (u daljnjem tekstu: Koordinacijska radna grupa) koja će preduzimati aktivnosti neophodne za učešće izlagača iz Bosne i Hercegovine na Univerzalnoj izložbi EXPO Milano 2015.

Član 2. (Članovi Koordinacijske radne grupe)

U Koordinacijsku radnu grupu imenuju se sljedeći članovi:

a) Dragiša Mekić, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, predsjedavajući;

b) Dragan Milović, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

c) Dušan Nešković, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

d) Midhat Salić, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

e) Muharem Zejnulahu, Ministarstvo vanjskih poslova BiH;

f) Amra Suljić, Ministarstvo finansija i trezora BiH; g) Dalibor Pejović, Ministarstvo civilnih poslova BiH; h) Nina Pobrić, Agencija za unaprjeđenje stranih

investicija BiH; i) Enes Ališković, Vanjskotrgovinska komora BiH; j) Gordana Rokvić, Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske; k) Milena Marković, Ministarstvo trgovine i turizma

Republike Srpske; 1) Dragica Ristić, Privredna komora Republike Srpske; m) Merima Maslo, Ministarstvo turizma Federacije

BiH; n) Aida Kalajdžisalihović, Privredna komora

Federacije BiH; o) Suad Čamdžić, Ministarstvo poljoprivrede,

vodoprivrede i šumarstva Federacije BiH.

Član 3. (Zadatak Koordinacijske radne grupe)

(1) Koordinacijska radna grupa dužna je inicirati i koordinirati sve aktivnosti koje se odnose na kvalitetnu pripremu učešća izlagača iz Bosne i Hercegovine na Univerzalnoj izložbi EXPO Milano 2015.

(2) Koordinacijska radna grupa je dužna redovno izvještavati Vijeće ministara BiH o svim aktivnostima koje se odnose na njen rad, a najmanje dva puta godišnje.


Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a sukladno Zaključku Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, sa 77. sjednice, održane 18.12.2013. godine, Vijeće ministara Bosne Hercegovine, na 81. sjednici, održanoj 29.01.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU KOORDINACIJSKE RADNE

SKUPINE ZA NASTUP NA EXPO MILANO 2015


Ovom se Odlukom imenuje Koordinacijska radna skupina za učešće Bosne i Hercegovine na EXPO Milano 2015 (u daljnjem tekstu: Koordinacijska radna skupina) koja će poduzimati aktivnosti neophodne za učešće izlagača iz Bosne i Hercegovine na Univerzalnoj izložbi EXPO Milano 2015.


Članak 2. (Članovi Koordinacijske radne skupine)

U Koordinacijsku radnu skupinu imenuju se sljedeći članovi:

a) Dragiša Mekić, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, predsjedatelj;

b) Dragan Milović, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

c) Dušan Nešković, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

d) Midhat Salić, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

e) Muharem Zejnulahu, Ministarstvo vanjskih poslova BiH;

f) Amra Suljić, Ministarstvo financija i trezora BiH; g) Dalibor Pejović, Ministarstvo civilnih poslova BiH; h) Nina Pobrić, Agencija za unapređenje stranih

investicija BiH; i) Enes Ališković, Vanjskotrgovinska komora BiH; j) Gordana Rokvić, Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske; k) Milena Marković, Ministarstvo trgovine i turizma

Republike Srpske; 1) Dragica Ristić, Privredna komora Republike Srpske; m) Merima Maslo, Ministarstvo turizma Federacije

BiH; n) Aida Kalajdžisalihović, Privredna komora

Federacije BiH; o) Suad Čamdžić, Ministarstvo poljoprivrede, vodopri-

vrede i šumarstva Federacije BiH.

Članak 3. (Zadatak Koordinacijske radne skupine)

(1) Koordinacijska radna skupina dužna je inicirati i koordinirati sve aktivnosti koje se odnose na kvalitetnu pripremu učešća izlagača iz Bosne i Hercegovine na Univerzalnoj izložbi EXPO Milano 2015.

(2) Koordinacijska radna skupina je dužna redovito izvještavati Vijeće ministara BiH o svim aktivnostima koje se odnose na njezin rad, a najmanje dva puta godišnje.


Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у складу са Закључком Савјета министара Босне и Херцеговине, са 77. сједнице, одржане 18.12.2013. године, Савјет министара Босне Херцеговине, на 81. сједници, одржаној 29.01.2014. године, донио је

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ КООРДИНАЦИОНЕ РАДНЕ ГРУПЕ

ЗА НАСТУП НА ЕХРО МИЛАНО 2015


Овом Одлуком именује се Координациона радна група за учешће Босне и Херцеговине на ЕХРО Милано 2015 (у даљем тексту: Координациона радна група) која ће

предузимати активности неопходне за учешће излагача из Босне и Херцеговине на Универзалној изложби ЕХРО Милано 2015.

Члан 2. (Чланови Координационе радне групе)

У Координациону радну групу именују се сљедећи чланови:

а) Драгиша Мекић, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, предсједавајући;

б) Драган Миловић, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ;

ц) Душан Нешковић, Министaрство спољне трговине и економских односа БиХ;

д) Мидхат Салић, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ;

е) Мухарем Зејнулаху, Министарство иностраних послова БиХ;

ф) Амра Суљић, Министарство финансија и трезора БиХ;

г) Далибор Пејовић, Министарство цивилних послова БиХ;

х) Нина Побрић, Агенција за унапређење страних инвестиција БиХ;

и) Енес Алишковић, Спољнотрговинска комора БиХ;

ј) Гордана Роквић, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске;

к) Милена Марковић, Министарство трговине и туризма Републике Српске;

л) Драгица Ристић, Привредна комора Републике Српске;

м) Мерима Масло, Министарство туризма Федерације БиХ;

н) Аида Калајџисалиховић, Привредна комора Федерације БиХ;

о) Суад Чамџић, Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Федерације БиХ.

Члан 3. (Задатак Координационе радне групе)

(1) Координациона радна група дужна је иницирати и координисати све активности које се односе на квалитетну припрему учешћа излагача из Босне и Херцеговине на Универзалној изложби ЕХРО Милано 2015.

(2) Координациона радна група је дужна редовно извјештавати Савјет министара БиХ о свим активностима које се односе на њен рад, а најмање два пута годишње.


Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


228 Na osnovu člana 17. i člana 22. stav 1. Zakona o Vijeću

ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07, i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 79. sjednici održanoj 15. januara 2014. godine, donijelo je


ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O IMENOVANJU ČLANOVA

ODBORA ZA ROME PRI VIJEĆU MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. U Odluci o imenovanju članova Odbora za Rome pri

Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 85/12), član 2. mijenja se i glasi:

"U Odbor za Rome koji broji 22 člana, imenuju se: a) Ivica Drmać, Ministarstvo za ljudska prava i

izbjeglice Bosne i Hercegovine, b) Miroslav Tomić, Ministarstvo finansija i trezora

Bosne i Hercegovine, c) Amra Trnka - Oručević, Ministarstvo civilnih

poslova Bosne i Hercegovine, d) Stanislava Tanić, Ministarstvo sigurnosti Bosne i

Hercegovine, e) Sadeta Škaljić, Ministarstvo pravde Bosne i

Hercegovine, f) Ivan Tavra, Direkcija za evropske integracije Bosne

i Hercegovine, g) Boris Pupić, Agencija za rad i zapošljavanje Bosne i

Hercegovine, h) Samra Filipović - Hadžiabdić, Agencija za

ravnopravnost spolova Bosne i Hercegovine, i) Ivica Mladina, Vlada Federacije Bosne i

Hercegovine, j) Drago Vuleta, Vlada Republike Srpske, k) Enes Šerifović, Vlada Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine, 1) Dragiša Radić, Kanton Sarajevo, m) Melina Halilović, Zeničko-dobojski kanton, n) Sead Džemaili, Unsko-sanski kanton, o) Mehmed Mehić, Tuzlanski kanton, p) Sabahudin Tahirović, Srednjobosanski kanton, r) Haziri Ramadan, Hercegovačko-neretvanski kanton, s) Šaha Ahmetović, regija Banja Luka, t) Snježana Mirković, regija Doboj, u) Jasmina Hakić, regija Bijeljina, v) Jadranko Đurić, Brčko Distrikt Bosne i

Hercegovine, z) Indira Bajramović, ženska romska mreža."

Član 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje



Sarajevo



Na temelju članka 17. i članka 22. stav 1. Zakona o Vijeću

ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07, i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 79. sjednici održanoj 15. siječnja 2014. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O IMENOVANJU ČLANOVA

ODBORA ZA ROME PRI VIJEĆU MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. U Odluci o imenovanju članova Odbora za Rome pri

Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 85/12), članak 2. mijenja se i glasi:

"U Odbor za Rome koji broji 22 člana, imenuju se:

a) Ivica Drmać, Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine,

b) Miroslav Tomić, Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine,

c) Amra Trnka - Oručević, Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine,

d) Stanislava Tanić, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine,

e) Sadeta Škaljić, Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine,

f) Ivan Tavra, Direkcija za evropske integracije Bosne i Hercegovine,

g) Boris Pupić, Agencija za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine,

h) Samra Filipović - Hadžiabdić, Agencija za ravnopravnost spolova Bosne i Hercegovine,

i) Ivica Mladina, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine,

j) Drago Vuleta, Vlada Republike Srpske, k) Enes Šerifović, Vlada Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine, 1) Dragiša Radić, Kanton Sarajevo, m) Melina Halilović, Zeničko-dobojski kanton, n) Sead Džemaili, Unsko-sanski kanton, o) Mehmed Mehić, Tuzlanski kanton, p) Sabahudin Tahirović, Srednjobosanski kanton, r) Haziri Ramadan, Hercegovačko-neretvanski kanton, s) Šaha Ahmetović, regija Banja Luka, t) Snježana Mirković, regija Doboj, u) Jasmina Hakić, regija Bijeljina, v) Jadranko Đurić, Brčko Distrikt Bosne i

Hercegovine, z) Indira Bajramović, ženska romska mreža."

Članak 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje



Sarajevo



На основу члана 17. и члана 22. став 1. Закона о

Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07, и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 79. сједници одржаној 15. јануара 2014. године, донио је

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА ОДБОРА ЗА РОМЕ ПРИ САВЈЕТУ МИНИСТАРА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. У Одлуци о именовању чланова Одбора за Роме при

Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 85/12), члан 2. мијења се и гласи:

"У Одбор за Роме који броји 22 члана, именују се: а) Ивица Дрмаћ, Министарство за људска права и

избјеглице Босне Херцеговине, б) Мирослав Томић, Министарство финансија и

трезора Босне и Херцеговине, ц) Амра Трнка - Оручевић, Министарство цивилних

послова Босне и Херцеговине, д) Станислава Танић, Министарство безбједности

Босне и Херцеговине,


е) Садета Шкаљић, Министарство правде Босне и Херцеговине,

ф) Иван Тавра, Дирекција за европске интеграције Босне и Херцеговине,

г) Борис Пупић, Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине,

х) Самра Филиповић - Хаџиабдић, Агенција за равноправност сполова Босне и Херцеговине,

и) Ивица Младина, Влада Федерације Босне и Херцеговине,

ј) Драго Вулета, Влада Републике Српске, к) Енес Шерифовић, Влада Брчко Дистрикта Босне

и Херцеговине, л) Драгиша Радић, Кантон Сарајево, м) Мелина Халиловић, Зеничко-добојски кантон, н) Сеад Џемаили, Унско-сански кантон, о) Мехмед Мехић, Тузлански кантон, п) Сабахудин Тахировић, Средњобосански кантон, р) Хазири Рамадан, Херцеговачко-неретвански

кантон, с) Шаха Ахметовић, регија Бања Лука, т) Сњежана Мирковић, регија Добој, у) Јасмина Хакић, регија Бијељина, в) Јадранко Ђурић, Брчко Дистрикт Босне и

Херцеговине, з) Индира Бајрамовић, женска ромска мрежа."

Члан 2. Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa tačkom IV stav 1) tačka g) Odluke o formiranju stalnih komisija Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, broj 08-02-1710/2011 od 12.05.2011. godine, broj 08-02-811-3/2013 od 05.03.2013. godine i broj 08-02-811-6/2013 od 26.09.2013. godine, na prijedlog Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 80. sjednici, održanoj 22.01.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O VISINI NAKNADE ZA PRISTUP BAZI SUDSKIH

ODLUKA CENTRA ZA SUDSKU DOKUMENTACIJU VISOKOG SUDSKOG I TUŽILAČKOG VIJEĆA BOSNE

I HERCEGOVINE


(1) Ovom odlukom propisuje se visina naknade za pristup bazi sudskih odluka Centra za sudsku dokumentaciju Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: baza sudskih odluka), način plaćanja i druga pitanja koja regulišu odnos između davaoca pristupa i korisnika pristupa.

(2) Pod pojmom pristupa bazi sudskih odluka podrazumijeva se pristup putem interneta, te pretraživanje i pregled svih sadržaja baze sudskih odluka.

Član 2. (Iznos naknade)

Za pristup bazi sudskih odluka propisuje se naknada u iznosu od 100 KM godišnje po korisniku.

Član 3. (Način plaćanja naknade)

(1) Naknada za pristup bazi sudskih odluka se plaća u vidu godišnje pretplate.

(2) Način uplate naknada za pristup bazi sudskih odluka Centra za sudsku dokumentaciju Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine propisan je Naredbom o izmjenama i dopunama naredbi o uplatnim računima za administrativne takse ("Službeni glasnik BiH", broj 70/12).

(3) Pristup bazi sudskih odluka se omogućuje nakon podnošenja zahtjeva i dokaza o uplati propisane naknade.

(4) Prihodi ostvareni po osnovu navedenih naknada predstavljaju prihode budžeta institucija Bosne i Hercegovine.

Član 4. (Prekid pristupa bazi)

(1) Baza sudskih odluka namijenjena je za individualnu upotrebu, a reprodukovanje sadržaja dozvoljeno je samo uz pismenu saglasnost Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine.

(2) U slučaju da se baza sudskih odluka ne koristi na način iz stava 1. ovog člana Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine će onemogućiti daljnji pristup bazi sudskih odluka.

Član 5. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine.


(1) Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o visini naknade za pristup bazi sudskih odluka Centra za sudsku dokumentaciju Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 68/12).

(2) Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi s točkom IV stavak 1) točka g) Odluke o formiranju stalnih povjerenstava Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine, broj 08-02-1710/2011 od 12.05.2011. godine, broj 08-02-811-3/2013 od 05.03.2013. godine i broj 08-02-811-6/2013 od 26.09.2013. godine, na prijedlog Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 80. sjednici, održanoj 22.1.2014. godine, donijelo je


ODLUKU O VISINI NAKNADE ZA PRISTUP BAZI SUDBENIH

ODLUKA CENTRA ZA SUDBENU DOKUMENTACIJU VISOKOG SUDBENOG I TUŽITELJSKOG VIJEĆA

BOSNE I HERCEGOVINE


(1) Ovom odlukom propisuje se visina naknade za pristup bazi sudbenih odluka Centra za sudbenu dokumentaciju Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: baza sudbenih odluka), način plaćanja i druga pitanja koja reguliraju odnos između davaoca pristupa i korisnika pristupa.

(2) Pod pojmom pristupa bazi sudbenih odluka podrazumijeva se pristup putem interneta, te pretraživanje i pregled svih sadržaja baze sudbenih odluka.

Članak 2. (Iznos naknade)

Za pristup bazi sudbenih odluka propisuje se naknada u iznosu od 100 KM godišnje po korisniku.

Članak 3. (Način plaćanja naknade)

(1) Naknada za pristup bazi sudbenih odluka se plaća u vidu godišnje pretplate.

(2) Način uplate naknada za pristup bazi sudbenih odluka Centra za sudbenu dokumentaciju Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine propisan je Naredbom o izmjenama i dopunama naredbi o uplatnim računima za administrativne pristojbe ("Službeni glasnik BiH", broj 70/12).

(3) Pristup bazi sudbenih odluka se omogućuje nakon podnošenja zahtjeva i dokaza o uplati propisane naknade.

(4) Prihodi ostvareni temeljem navedenih naknada predstavljaju prihode proračuna institucija Bosne i Hercegovine.

Članak 4. (Prekid pristupa bazi)

(1) Baza sudbenih odluka namijenjena je za individualnu uporabu, a reprodukovanje sadržaja dozvoljeno je samo uz pismenu suglasnost Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine.

(2) U slučaju da se baza sudbenih odluka ne koristi na način iz stavka 1. ovog članka Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine će onemogućiti daljnji pristup bazi sudbenih odluka.

Članak 5. (Realizacija Odluke)

Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine i Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine.


(1) Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o visini naknade za pristup bazi sudbenih odluka Centra za sudbenu dokumentaciju Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 68/12).

(2) Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са тачком IV став 1) тачка г) Одлуке о формирању сталних комисија Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, број 08-02-1710/2011 од 12.05.2011. године, број 08-02-811-3/2013 од 05.03.2013. године и број 08-02-811-6/2013 од 26.09.2013. године, на приједлог Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 80. сједници, одржаној 22.01.2014. године, донио је

ОДЛУКУ О ВИСИНИ НАКНАДЕ ЗА ПРИСТУП БАЗИ СУДСКИХ ОДЛУКА ЦЕНТРА ЗА СУДСКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ВИСОКОГ СУДСКОГ И

ТУЖИЛАЧКОГ САВЈЕТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


(1) Овом одлуком прописује се висина накнаде за приступ бази судских одлука Центра за судску документацију Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине (у даљем тексту: база судских одлука), начин плаћања и друга питања која регулишу однос између даваоца приступа и корисника приступа.

(2) Под појмом приступа бази судских одлука подразумијева се приступ путем интернета, те претраживање и преглед свих садржаја базе судских одлука.

Члан 2. (Износ накнаде)

За приступ бази судских одлука прописује се накнада у износу од 100 КМ годишње по кориснику.

Члан 3. (Начин плаћања накнаде)

(1) Накнада за приступ бази судских одлука се плаћа у виду годишње претплате.

(2) Начин уплате накнада за приступ бази судских одлука Центра за судску документацију Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине прописан је Наредбом о измјенама и допунама наредби о уплатним рачунима за административне таксе ("Службени гласник БиХ", број 70/12).

(3) Приступ бази судских одлука се омогућује након подношења захтјева и доказа о уплати прописане накнаде.

(4) Приходи остварени по основу наведених накнада представљају приходе буџета институција Босне и Херцеговине.

Члан 4. (Прекид приступа бази)

(1) База судских одлука намијењена је за индивидуалну употребу, а репродуковање садржаја дозвољено је само уз писмену сагласност Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине.

(2) У случају да се база судских одлука не користи на начин из става 1. овог члана Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине ће онемогућити даљњи приступ бази судских одлука.

Члан 5. (Реализација Одлуке)

За реализацију ове Одлуке задужују се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине и Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине.



(1) Ступањем на снагу ове Одлуке престаје да важи Одлука о висини накнаде за приступ бази судских одлука Центра за судску документацију Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 68/12).

(2) Ова Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi s članom 18. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 i 87/12), tačkom III. Odluke o Direkciji za evropske integracije ("Službeni glasnik BiH", broj 41/03) i Zaključkom sa 78. sjednice Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, održane 26.2.2009. godine, na prijedlog Direkcije za evropske integracije, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 79. sjednici održanoj 15.1.2014., donijelo je

ODLUKU O OBAVEZNIM OBUKAMA IZ OBLASTI EVROPSKIH

INTEGRACIJA

Član 1. (Predmet)

Odlukom o obaveznim obukama iz oblasti evropskih integracija (u daljnjem tekstu: Odluka) utvrđuju se obavezne obuke iz oblasti evropskih integracija i njihovo minimalno trajanje, polaznici obaveznih obuka, nadležnost za realizaciju obuka, period obaveznog obučavanja, prava i obaveze polaznika obuka, organizatora i institucija Bosne i Hercegovine.

Član 2. (Ciljevi)

(1) Cilj donošenja ove odluke jeste da se utvrde obavezne obuke iz oblasti evropskih integracija, a na osnovu usvojenog Plana i programa edukacije i stručnog usavršavanja državnih službenika u Bosni i Hercegovini o procesu evropskih integracija.

(2) Obučavanje i stručno usavršavanje iz oblasti evropskih integracija je neophodan preduslov za sve državne službenike u institucijama Bosne i Hercegovine koji rade na poslovima vezanim za evropske integracije i koordinaciju procesa pridruživanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji (u daljnjem tekstu: EU).

Član 3. (Lista obaveznih obuka i njihovo minimalno trajanje)

(1) Listu obaveznih obuka iz oblasti evropskih integracija čini 13 obuka pod nazivima i u minimalnom trajanju kako slijedi:

a) Osnove funkcioniranja EU 12 akademskih satib) Pravo EU 10 akademskih satic) Regionalna politika EU 9 akademskih satid) Ekonomska politika EU 11 akademskih satie) Usklađivanje zakonodavstva - metode, načini i tehnike 14 akademskih satif) Upravljanje projektnim ciklusom i priprema projekata 23 akademska satag) Upravljanje projektnim ciklusom i priprema projekata - uvodni kurs....

7 akademskih sati

h) Pretraživanje i pronalaženje dokumenatcije EU i predstavljanje ključnih dokumenata

7 akademskih sati

i) IPA II - uvodni kurs 6 akademskih satij) IPA II - napredni kurs 10 akademskih satik) Strateško planiranje u kontekstu programiranja pomoći 14 akademskih satil) Prevođenje pravnih propisa 11 akademskih satim) Vještine izvještavanja 8 akademskih sati

(2) Trajanje obaveznih obuka u smislu konkretnog broja akademskih sati utvrđuje se posebnom odlukom Direkcije za evropske integracije (u daljnjem tekstu: Direkcija).

Član 4. (Polaznici obuka)

(1) Obaveza pohađanja obuka iz člana 3. ove odluke odnosi se na državne službenike u institucijama Bosne i Hercegovine, koji direktno obavljaju poslove i radne zadatke vezane za evropske integracije i koordinaciju procesa pridruživanja Bosne i Hercegovine EU.

(2) Državni službenici Direkcije, koji imaju više od dvije godine radnog iskustva ostvarenog u Direkciji, izuzeti su od obaveze pohađanja obuka utvrđenih ovom odlukom.

(3) Državni službenici zaposleni u institucijama na ostalim nivoima vlasti mogu pohađati obuke utvrđene ovom odlukom.

Član 5. (Obavezne obuke prema radnom mjestu državnog službenika)

(1) Za državne službenike koji rade na radnim mjestima na kojima obavljaju poslove koordinacije procesa pridruživanja Bosne i Hercegovine EU, obavezne su obuke utvrđene u članu 3. stav (1) tač. a), c), d), h), i) i m) ove odluke.

(2) Za državne službenike koji rade na radnim mjestima na kojima obavljaju poslove usklađivanja zakonodavstva Bosne i Hercegovine s pravnom tečevinom EU, obavezne su obuke utvrđene u članu 3. stav (1) tač. b), e), h) i l) ove odluke.

(3) Za državne službenike koji rade na radnim mjestima na kojima obavljaju poslove programiranja i pripreme projekata, obavezne su obuke utvrđene u članu 3. stav (1) tač. c), d), f) ili g), j) i k) ove odluke.

(4) Za državne službenike koji rade na radnim mjestima na kojima obavljaju poslove prevođenja obavezne su obuke utvrđene u članu 3. stav (1) tač. a), b), l) i m) ove odluke.

Član 6. (Nadležnost za realizaciju obuka)

(1) Direkcija je nadležna za realizaciju obuka utvrđenih članom 3. ove odluke.

(2) Dinamiku realizacije obuka, uz puno poštivanje transparentnosti i javnosti, utvrđuje Direkcija, na osnovu raspoloživih finansijskih sredstava.

Član 7. (Prava i obaveze polaznika obuka)

(1) Državni službenici imaju pravo pod jednakim uslovima prisustvovati obukama koje organizira Direkcija.

(2) Državni službenici dužni su okončati pohađanje obuka iz člana 5. ove odluke u periodu od tri godine od dana pohađanja prve obuke.

(3) Državni službenici koji su u periodu prije donošenja ove odluke pohađali određene obuke iz oblasti evropskih integracija izuzimaju se od obaveze pohađanja obuka utvrđenih članom 3. ove odluke, ako Direkcija utvrdi podudarnost obuke poređenjem sadržaja i programa obuka.

Član 8. (Prava i obaveze institucija)

Institucije Bosne i Hercegovine obavezne su omogućiti državnim službenicima pohađanje obuka iz člana 5. ove odluke.



Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi s člankom 18. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 i 87/12), točkom III. Odluke o Direkciji za europske integracije ("Službeni glasnik BiH", broj 41/03) i Zaključkom sa 78. sjednice Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, održane 26.2.2009. godine, na prijedlog Direkcije za europske integracije, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 79. sjednici održanoj 15.1.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O OBVEZNIM OBUKAMA IZ PODRUČJA EUROPSKIH

INTEGRACIJA

Članak 1. (Predmet)

Odlukom o obveznim obukama iz područja europskih integracija (u daljnjem tekstu: Odluka) utvrđuju se obvezne obuke iz područja europskih integracija i njihovo minimalno trajanje, polaznici obveznih obuka, nadležnost za realizaciju obuka, razdoblje obveznog obučavanja, prava i obveze polaznika obuka, organizatora i institucija Bosne i Hercegovine.

Članak 2. (Ciljevi)

(1) Cilj donošenja ove Odluke jest utvrditi obvezne obuke iz područja europskih integracija, a na osnovi usvojenog Plana i programa edukacije i stručnog usavršavanja državnih službenika u Bosni i Hercegovini o procesu europskih integracija.

(2) Obučavanje i stručno usavršavanje iz područja europskih integracija nužan je preduvjet za sve državne službenike u institucijama Bosne i Hercegovine koji rade na poslovima vezanim uz europske integracije i koordinaciju procesa pridruživanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji (u daljnjem tekstu: EU).

Članak 3. (Popis obveznih obuka i njihovo minimalno trajanje)

(1) Popis obveznih obuka iz područja europskih integracija čini 13 obuka pod nazivima i u minimalnom trajanju kako slijedi:

a) Osnove funkcioniranja EU 12 akademskih satib) Pravo EU 10 akademskih satic) Regionalna politika EU 9 akademskih satid) Ekonomska politika EU 11 akademskih satie) Usklađivanje zakonodavstva - metode, načini i tehnike 14 akademskih satif) Upravljanje projektnim ciklusom i priprema projekata 23 akademska satag) Upravljanje projektnim ciklusom i priprema projekata - uvodni tečaj

7 akademskih sati

h) Pretraživanje i pronalaženje dokumenatcije EU i predstavljanje ključnih dokumenata

7 akademskih sati

i) IPA II - uvodni tečaj 6 akademskih satij) IPA II - napredni tečaj 10 akademskih satik) Strateško planiranje u kontekstu programiranja pomoći 14 akademskih satil) Prevođenje pravnih propisa 11 akademskih satim) Vještine izvješćivanja 8 akademskih sati.

(2) Trajanje obveznih obuka u smislu konkretnog broja akademskih sati utvrđuje se posebnom odlukom Direkcije za europske integracije (u daljnjem tekstu: Direkcija).

Članak 4. (Polaznici obuka)

(1) Obveza pohađanja obuka iz članka 3. ove Odluke odnosi se na državne službenike u institucijama Bosne i Hercegovine koji izravno obavljaju poslove i radne zadatke vezane uz europske integracije i koordinaciju procesa pridruživanja Bosne i Hercegovine EU.

(2) Državni službenici iz Direkcije koji imaju više od dvije godine radnog iskustva ostvarenog u Direkciji izuzeti su od obveze pohađanja obuka utvrđenih ovom Odlukom.

(3) Državni službenici zaposleni u institucijama na ostalim razinama vlasti mogu pohađati obuke utvrđene ovom Odlukom.

Članak 5. (Obvezne obuke prema radnom mjestu državnog službenika)

(1) Za državne službenike koji rade na radnim mjestima na kojima obavljaju poslove koordinacije procesa pridruživanja Bosne i Hercegovine EU obvezne su obuke utvrđene člankom 3. stavkom (1) toč. a), c), d), h), i) i m) ove Odluke.

(2) Za državne službenike koji rade na radnim mjestima na kojima obavljaju poslove usklađivanja zakonodavstva Bosne i Hercegovine s pravnom stečevinom EU obvezne su obuke utvrđene člankom 3. stavkom (1) toč. b), e), h) i l) ove Odluke.

(3) Za državne službenike koji rade na radnim mjestima na kojima obavljaju poslove programiranja i pripreme projekata obvezne su obuke utvrđene člankom 3. stavkom (1) toč. c), d), f) ili g), j) i k) ove Odluke.

(4) Za državne službenike koji rade na radnim mjestima na kojima obavljaju poslove prevođenja obvezne su obuke utvrđene člankom 3. stavkom (1) toč. a), b), l) i m) ove Odluke.

Članak 6. (Nadležnost za realizaciju obuka)

(1) Direkcija je nadležna za realizaciju obuka utvrđenih člankom 3. ove Odluke.

(2) Dinamiku realizacije obuka, uz puno poštivanje transparentnosti i javnosti, utvrđuje Direkcija na osnovi raspoloživih financijskih sredstava.

Članak 7. (Prava i obveze polaznika obuka)

(1) Državni službenici imaju pravo pod jednakim uvjetima prisustvovati obukama koje organizira Direkcija.

(2) Državni službenici dužni su okončati pohađanje obuka iz članka 5. ove Odluke u razdoblju od tri godine od dana pohađanja prve obuke.

(3) Državni službenici koji su u razdoblju prije donošenja ove Odluke pohađali određene obuke iz područja europskih integracija izuzimaju se od obveze pohađanja obuka utvrđenih člankom 3. ove Odluke, ako Direkcija utvrdi podudarnost obuke usporedbom sadržaja i programa obuka.

Članak 8. (Prava i obveze institucija)

Institucije Bosne i Hercegovine obvezne su omogućiti državnim službenicima pohađanje obuka iz članka 5. ove Odluke.



Odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са чланом 18. Закона о министарствима и другим органима управе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 и 87/12), тачком III Одлуке о Дирекцији за европске интеграције ("Службени гласник БиХ", број 41/03) и Закључком са 78. сједнице Савјета министара Босне и Херцеговине, одржане 26.02.2009. године, на приједлог Дирекције за европске интеграције, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 79. сједници одржаној 15.01.2014. године, донио је

ОДЛУКУ О ОБАВЕЗНИМ ОБУКАМА ИЗ ОБЛАСТИ

ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

Члан 1. (Предмет)

Одлуком о обавезним обукама из области европских интеграција (у даљем тексту: Одлука) утврђују се обавезне обуке из области европских интеграција и њихово минимално трајање, полазници обавезних обука, надлежност за реализацију обука, период обавезног обучавања, права и обавезе полазника обука, организатора и институција Босне и Херцеговине.

Члан 2. (Циљеви)

(1) Циљ доношења ове одлуке јесте утврђивање обавезне обуке из области европских интеграција, а на основу усвојеног Плана и програма едукације и стручног усавршавања државних службеника у Босни и Херцеговини о процесу европских интеграција.

(2) Обучавање и стручно усавршавање из области европских интеграција је неопходан предуслов за све државне службенике у институцијама Босне и Херцеговине који раде на пословима везаним за европске интеграције и координацију процеса придруживања Босне и Херцеговине Европској унији (у даљем тексту: ЕУ).

Члан 3. (Листа обавезних обука и њихово минимално трајање)

(1) Листу обавезних обука из области европских интеграција чини 13 обука под називима и у минималном трајању како слиједи:

а) Основе функционисања ЕУ 12 академских сатиб) Право ЕУ 10 академских сатиц) Регионална политика ЕУ 9 академских сатид) Економска политика ЕУ 11 академских сатие) Усклађивање законодавства - методе, начини и технике

14 академских сати

ф) Управљање пројетним циклусом и припрема пројеката

23 академска сата

г) Управљање пројектним циклусом и припрема пројеката-уводни курс


х) Претраживање и проналажење документације ЕУ и представљање кључних докумената


и) IPA II - уводни курс 6 академских сатиј) IPA II - напредни курс 10 академских сати

к) Стратешко планирање у контексту програмирања помоћи


л) Превођење правних прописа 11 академских сатим) Вјештине извјештавања 8 академских сати

(2) Трајање обавезних обука у смислу конкретног броја академских сати утврђује се посебном одлуком Дирекције за европске интеграције (у даљњем тексту: Дирекција).

Члан 4. (Полазници обука)

(1) Обавеза похађања обука из члана 3. ове одлуке односи се на државне службенике у институцијама Босне и Херцеговине, који директно обављају послове и радне задатке везане за европске интеграције и координацију процеса придруживања Босне и Херцеговине ЕУ.

(2) Државни службеници Дирекције, који имају више од двије године радног искуства оствареног у Дирекцији, изузети су од обавезе похађања овука утврђених овом одлуком.

(3) Државни службеници запослени у институцијама на осталим нивоима власти могу похађати обуке утврђене овом одлуком.

Члан 5. (Обавезне обуке према радном мјесту државног

службеника) (1) За државне службенике који раде на радним мјестима

на којима обављају послове превођења, обавезне су обуке утврђене у члану 3. став (1) тачка а), ц), д), x), и) м) ове одлуке.

(2) За државне службенике који раде на радним мјестима обављају послове усклађивања законодавства Босне и Херцеговине с правном течевином ЕУ, обавезне су обуке утвеђене у члану 3. став (1) тач. б), е), х) и л) ове одлуке.

(3) За државне службенике који раде на радним мјестима на којима обављају послове програмирања и припреме пројеката, обавезне су обуке утврђене у члану 3. став (1) тач. ц), д), ф) или г), ј) и к) ове одлуке,

(4) За државне службенике који раде на радним мјестима на којима обављају послове превођења обавезне су обуке утврђене у члану 3. став (1) тач. а), б), л) и м) ове одлуке.

Члан 6. (Надлежност за реализацију обуке)

(1) Дирекција је надлежна за реализацију обука утврђених чланом 3. ове одлуке.

(3) Динамику реализације обука, уз пуно поштовање транспарентности и јавности, утврђује Дирекција, на основу расположивих финансијских средстава.

Члан 7. (Права и обавезе полазника обука)

(1) Државни службеници имају право да под једнаким условима присуствују обукама које организује Дирекција.

(2) Државни службеници дужни су да окончају похађање обука из члана 5. ове одлуке у периоду од три године од дана похађања прве обуке.

(3) Државни службеници који су у периоду прије доношења ове одлуке похађали одређене обуке из области европских интеграција, изузимају се од обавезе похађања обука утврђених чланом 3. ове одлуке, ако Дирекција утврди подударност обуке поређењем садржаја и програма обука.


Члан 8. (Права и обавезе институција)

Институције Босне и Херцеговине обавезне су да омогуће државним службеницима похађање обука из члана 5. ове одлуке.


Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


231 Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stava (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu u iznosu od 5.000 KM Hrvatskom sportskom klubu "Zrinjski", Mostar, u svrhu jednokratne pomoći.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Hrvatskog sportskog kluba "Zrinjski", Mostar.


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-2-495-1/14 17. februara 2014. godine

Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu u iznosu od 5.000 KM Hrvatskom športskom klubu "Zrinjski", Mostar, u svrhu jednokratne pomoći.

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Hrvatskog športskog kluba "Zrinjski", Mostar.


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-2-495-1/14 17. veljače 2014. godine

Sarajevo



На основу члана 17. Закона о финансирању

институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. става (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 12/14), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ


Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину у износу од 5.000 КМ Хрватском спортском клубу "Зрињски", Мостар, у сврху једнократне помоћи.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун Хрватског спортског клуба "Зрињски", Мостар.


Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-2-495-1/14 17. фебруара 2014. године

Сарајево




Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 9. stav (2) Zakona o ministarskim imenovanjima, imenovanjima Vijeća ministara i drugim imenovanjima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 37/03), a u vezi sa zaključkom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine sa 64. sjednice, održane 18.09.2013. godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 81. sjednici, održanoj 29. januara 2014. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU KOMISIJE ZA PROVOĐENJE KONKURSNE PROCEDURE ZA IMENOVANJE ČLANOVA UPRAVE AGENCIJE ZA PRUŽANJE

USLUGA U ZRAČNOJ PLOVIDBI BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. (Imenovanje)

Imenuje se Komisija za provođenje konkursne procedure za imenovanje članova Uprave Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Komisija).

Član 2. (Sastav Komisije)

U Komisiju se imenuju: a) Igor Pejić, sekretar u Ministarstvu komunikacija i

prometa Bosne i Hercegovine, b) Dragana Lažetić, stručni savjetnik u Ministarstvu

finansija i trezora Bosne i Hercegovine, c) Željko Bogut, sekretar Ministarstva pravde Bosne i

Hercegovine, d) Esad Osmanbegović, sekretar Federalnog

ministarstva prometa i komunikacija, e) Miladin Ponjarac, državni službenik u Ministarstvu

saobraćaja i veza Republike Srpske.

Član 3. (Zadaci Komisije)

Zadaci Komisije su: a) izvršiti pregled svih prijava koje su pristigle u

propisanom roku, b) sastaviti listu s užim izborom najboljih kandidata

koji ispunjavaju kriterije za imenovanje na osnovu principa utvrđenih članom 3. Zakona o ministarskim imenovanjima, imenovanjima Vijeća ministara i drugim imenovanjima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 37/03),

c) obaviti intervju s kandidatima s liste s užim izborom, d) utvrditi prijedlog rang liste s najboljim kandidatima

te istu proslijediti Vijeću Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine na dalji postupak.


Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 9. stavak (2) Zakona o ministarskim imenovanjima, imenovanjima Vijeća ministara i

drugim imenovanjima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 37/03), a u svezi sa zaključkom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine sa 64. sjednice, održane 18.09.2013. godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 81. sjednici, održanoj 29. siječnja 2014. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU POVJERENSTVA ZA PROVEDBU

KONKURSNE PROCEDURE ZA IMENOVANJE ČLANOVA UPRAVE AGENCIJE ZA PRUŽANJE

USLUGA U ZRAČNOJ PLOVIDBI BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. (Imenovanje)

Imenuje se Povjerenstvo za provedbu konkursne procedure za imenovanje članova Uprave Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo).

Članak 2. (Sastav Povjerenstva)

U Povjerenstvo se imenuju: a) Igor Pejić, tajnik u Ministarstvu komunikacija i

prometa Bosne i Hercegovine, b) Dragana Lažetić, stručni savjetnik u Ministarstvu

financija i trezora Bosne i Hercegovine, c) Željko Bogut, tajnik Ministarstva pravde Bosne i

Hercegovine, d) Esad Osmanbegović, tajnik Federalnog ministarstva

prometa i komunikacija, e) Miladin Ponjarac, državni službenik u Ministarstvu

prometa i veza Republike Srpske.

Članak 3. (Zadaci Povjerenstva)

Zadaci Povjerenstva su: a) izvršiti pregled svih prijava koje su pristigle u

propisanom roku, b) sastaviti listu s užim odabirom najboljih kandidata

koji ispunjavaju kriterije za imenovanje temeljem principa utvrđenih člankom 3. Zakona o ministarskim imenovanjima, imenovanjima Vijeća ministara i drugim imenovanjima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 37/03),

c) obaviti intervju s kandidatima s liste s užim odabirom,

d) utvrditi prijedlog rang liste s najboljim kandidatima te istu proslijediti Vijeću Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine na daljnji postupak.


Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 9. став (2) Закона о министарским именовањима, именовањима Савјета министара и другим именовањима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 37/03), а у вези са закључком Савјета министара Босне и Херцеговине са 64. сједнице, одржане 18.09.2013. године, Савјет министара


Босне и Херцеговине на 81. сједници, одржаној 29. јануара 2014. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА ПРОВОЂЕЊЕ КОНКУРСНЕ ПРОЦЕДУРЕ ЗА ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА УПРАВЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА У ВАЗДУШНОЈ ПЛОВИДБИ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (Именовање)

Именује се Комисија за провођење конкурсне процедуре за именовање чланова Управе Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Комисија).

Члан 2. (Састав Комисије)

У Комисију се именују: а) Игор Пејић, секретар у Министарству комуника-

ција и транспорта Босне и Херцеговине, б) Драгана Лажетић, стручни савјетник у Мини-

старству финансија и трезора Босне и Херцеговине,

ц) Жељко Богут, секретар Министарства правде Босне и Херцеговине,

д) Есад Османбеговић, секретар Федералног министарства саобраћаја и комуникација,

е) Миладин Поњарац, државни службеник у Министарству саобраћаја и веза Републике Српске.

Члан 3. (Задаци Комисије)

Задаци Комисије су: а) извршити преглед свих пријава које су пристигле

у прописаном року, б) саставити листу с ужим избором најбољих

кандидата који испуњавају критерије за именовање на основу принципа утврђених чланом 3. Закона о министарским именовањима, именовањима Савјета министара и другим именовањима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 37/03),

ц) обавити интервју с кандидатима с листе с ужим избором,

д) утврдити приједлог ранг листе с најбољим кандидатима те исту прослиједити Савјету Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине на даљи поступак.


Ово Рјешење ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

233 Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e) i člana 42. stav (1)

tačka d), u vezi s čl. 12., 14., 16. i 18. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije privrednog subjekta Amadeus IT

Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija kojeg zastupaju advokati Branko Marić i Džana Smailagić Hromić, Marić & Co Advokatsko društvo d.o.o., Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, zaprimljenoj dana 19.11.2013. godine pod brojem 03-26-1-036-II/13, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na 80. (osamdesetoj) sjednici održanoj dana 6.2.2014. godine, donijelo je

RJEŠENJE 1. Ocjenjuje se dopuštenom koncentracija na tržištu pružanja

usluga u oblasti kompjuterskog sistema putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distributivnog sistema u Bosni i Hercegovini, koja će nastati sticanjem kontrole privrednog subjekta Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija, nad privrednim subjektom Amadeus Bosna d.o.o. za marketing Sarajevo, Hamdije Ćemerlića 2, 71000 Sarajevo, kupovinom (..)* 1 % vlasničkih udjela.

2. Ovo Rješenje o koncentraciji se upisuje u Registar koncentracija.

3. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Konkurencijsko vijeće) dana 19.11.2013. godine zaprimilo je Prijavu koncentracije pod brojem 03-26-1-036-II/13 (u daljem tekstu: Prijava) od strane privrednog subjekta Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija (u daljem tekstu: Amadeus Group ili Podnosilac prijave) kojeg zastupaju advokati Branko Marić i Džana Smailagić Hromić, Marić & Co Advokatsko društvo d.o.o., Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, kojom isti namjerava kupiti (..)*% udjela u privrednom subjektu Amadeus Bosna d.o.o. za marketing Sarajevo, Hamdije Ćemerlića 2, 71000 Sarajevo (u daljem tekstu: Amadeus BH) od privrednog subjekta Javno preduzeće "B&H Airlines" d.o.o. Sarajevo, Kurta Schorka 36, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina (u daljem tekstu: BH Airlines).

Podnosilac prijave je istu samoinicijativno dopunio dana 26.11.2013. godine, podneskom broj 03-26-1-036-1-II/13.

Konkurencijsko vijeće je Podnosiocu prijave izdalo Potvrdu o prijemu kompletne i uredne Prijave, dana 23.1.2014. godine akt broj 03-26-1-036-6-II/13, u skladu sa članom 30. stav (3) Zakona o konkurenciji (u daljem tekstu: Zakon).

Podnosilac prijave je, u smislu člana 30. stav (2) Zakona, naveo da ne namjerava podnijeti zahtjev za ocjenu koncentracije tijelima ovlaštenim za ocjenu koncentracije izvan Bosne i Hercegovine.

Konkurencijsko vijeće je izdalo, u skladu sa članom 16. stav (4) Zakona, Obavještenje o dostavljenoj Prijavi (akt broj: 03-26-1-036-2-II/13 od dana 4.12.2013. godine) u dnevnoj štampi Bosne i Hercegovine, u kojoj je objavilo podatke o koncentraciji, te pozvalo sve zainteresovane strane na dostavljanje pisanih komentara u pogledu provedbe iste. Na istu nisu dostavljeni komentari.

Konkurencijsko vijeće je iz Prijave utvrdilo slijedeće činjenice:

Prijava koncentracije je podnesena u zakonom propisanom roku, u smislu člana 16. stav (1) Zakona.

1 (..)* Podaci predstavljaju poslovnu tajnu


1. Učesnici koncentracije

Učesnici koncentracije su privredni subjekti Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija, Javno preduzeće "B&H Airlines" d.o.o. Sarajevo, Kurta Schorka 36,71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina (privredni subjekt Amadeus Bosna d.o.o. za marketing Sarajevo, Hamdije Ćemerlića 2, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina - predmet koncentracije).

1.1. Privredni subjekt Amadeus Group

Privredni subjekt Amadeus Group je dioničko društvo registrovano 2006. godine u skladu sa zakonima Republike Španije, sa sjedištem u c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija, upisano u Trgovački registar Madrida, Tom 21.552, knjiga 0, list 142, sekcija 8, stranica M-383.503, pod poreskim brojem A 84409408.

Glavni dioničari privrednog subjekta Amadeus Group su Air France Finance sa (..)*% dionica i Malta Pension Investments sa (..)*% dionica, dok su ostale dionice izlistane na međunarodnoj berzi i u vlasništvu su malih dioničara.

Pretežne registrovane djelatnosti privrednog subjekta Amadeus Group su prenos podataka putem informatičkih sistema za rezervaciju, uključujući ponude, rezervacije, tarife, karte za prevoz i sl., sve druge usluge vezane uz transportnu industriju i turizam, pružanje informatičkih i usluga obrade podataka, upravljanje i savjetovanje vezano za informatičke sisteme kao i pružanje usluga vezanih uz ponudu i distribuciju svih vrsta proizvoda informatičkim putem, te proizvodnja, prodaja i distribucija softvera, hardvera i prateće opreme svake vrste.

Privredni subjekt Amadeus Group je vlasnik (..)*% udjela u privrednom subjektu Amadeus BH.

1.2. Privredni subjekt BH Airlines

Privredni subjekt Javno preduzeće BH Airlines je registrovan u skladu sa zakonima Federacije Bosne i Hercegovine, sa sjedištem u Kurta Schorka 36,71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, upisan u registar privrednih subjekata kod Općinskog suda u Sarajevu pod brojem MBS: 65- 01-0613-11, sa ukupnim osnivačkim kapitalom od (..)*KM i sa 99,9337% vlasničkih udjela Federacije Bosne i Hercegovine.

Pretežna registrovana djelatnost privrednog subjekta BH Airlines je avio prevoz putnika i robe.

Privredni subjekt BH Airlines u svom vlasništvu ima (..)*% udjela u privrednom subjektu Amadeus BH i (..)*% udjela u privrednom subjektu "AVIO TOURS" d.o.o. Sarajevo, koji je neaktivan i ne posluje od 2003. godine.

1.2.1. Privredni subjekt Amadeus BH

Privredni subjekt Amadeus Bosna d.o.o. za marketing Sarajevo je registrovan u skladu sa zakonima Federacije Bosne i Hercegovine, sa sjedištem u Hamdije Ćemerlića 2, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, upisan u registar privrednih subjekata kod Općinskog suda u Sarajevu pod brojem: 1-23200, sa ukupnim osnivačkim kapitalom od (..)*KM, sa (..)*% vlasničkih udjela privrednog subjekta BH Airlines i sa (..)*% vlasničkih udjela privrednog subjekta Amadeus Group.

Pretežne registrovane djelatnosti privrednog subjekta Amadeus BH su obavljanje usluga marketinga i prodaje za Amadeus sistem i druge proizvode AMADEUS global travel.

2. Pravni okvir ocjene koncentracije

Konkurencijsko vijeće je u provođenju postupka ocjene dopuštenosti koncentracije primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), te Odluke o načinu podnošenja prijave i

kriterijima za ocjenu koncentracija privrednih subjekta ("Službeni glasnik BiH", broj 34/10).

3. Pravni osnov i oblik koncentracije

Pravni osnov koncentracije je Ugovor o kupoprodaji udjela zaključen dana 4.11.2013. godine između privrednog subjekta Amadeus Group, kao kupca i privrednog subjekta BH Airlines, kao prodavca, kojim Amadeus Group stiče (..)*% udjela u privrednom subjektu Amadeus BH, te na taj način, sa ranije stečenih (..)*% udjela, postaje vlasnik (..)*% udjela u privrednom subjektu Amadeus BH.

Slijedom navedenog pravni oblik koncentracije predstavlja sticanje kontrole ili dominantnog uticaja jednog, nad drugim privrednim subjektom kupovinom većine dionica, u smislu člana 12. stav (1) tačka b) pod 1) Zakona.

4. Obaveza prijave koncentracije

Obaveza prijave koncentracije postoji ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 14. stav 1) pod a) i b) Zakona, odnosno ako ukupni prihod svih učesnika koncentracije ostvaren podajom roba i /ili usluga na svjetskom tržištu iznosi 100.000.000,00 KM po završnom računu u godini koja je prethodila koncentraciji i da ukupni godišnji prihod svakog od najmanje dva privredna subjekta učesnika koncentracije ostvaren prodajom roba i /ili usluga na tržištu Bosne i Hercegovine iznosi najmanje 8.000.000,00 KM, ili ako je njihov zajednički tržišni udio na relevantnom tržištu veći od 40%.

Ukupni ostvareni godišnji prihodi učesnika koncentracije na dan 31.12.2012. godine iznosili su:

Tabela 1. Amadeus Group BH Airlines Amadeus BH

Svijet (..)*EUR (..)*KM

(..)*KM (..)*KM

Bosna i Hercegovina (..)*EUR (..)*KM

(..)*KM (..)*KM

Izvor: podaci iz prijave

Tabela 2. Red. broj Privredni subjekti Udio (%)

1. Amadeus BHˡ (..)*

2. Galileo Adriatic d.o.o. Beograd (..)*

3. BH Airlines² (..)*

4. Ukupno 100,0

ˡ Udio privrednog subjekta Amadeus Group je posredan preko privrednog

subjekta Amadeus BH u kojem ima vlasnički udjel

² Privredni subjekt BH Airlines ne djeluje na relevantnom tržištu

Analizom padataka iz Tabela 1. i 2. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da privredni subjekti učesnici koncentracije u pogledu ostvarenih ukupnih prihoda u 2012. godini nisu obavezni prijaviti koncentraciju u skladu sa članom 14. stav 1) tačka a) i b), ali podaci iz Tabele 2. pokazuju da učesnici koncentracije ispunjavaju uslov o zajedničkom tržišnom udjelu (zajednički udio na relevantnom tržištu veći od 40,0%) propisan članom 14. stav (1) tačka b) Zakona, pa shodno tome podliježu obavezi prijave koncentracije.

5. Relevantno tržište učesnika koncentracije

Relevantno tržište, u smislu člana 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta čini tržište određenih proizvoda/usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti na određenom geografskom tržištu.

Prema odredbi člana 4. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište proizvoda obuhvata sve proizvode i/ili


usluge koje potrošači smatraju međusobno zamjenjivim s obzirom na njihove bitne karakteristike, kvalitet, namjenu, cijenu ili način upotrebe.

Prema članu 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište u geografskom smislu obuhvata cijelu ili dio teritorije Bosne i Hercegovine, na kojoj su tržišni konkurenti aktivni u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima koje to tržište bitno razlikuje od uslova tržišne konkurencije na susjednim geografskim tržištima.

Uzimajući u obzir pretežne registrovane djelatnosti učesnika koncentracije relevantnim tržištem proizvoda i/ili usluga smatra se tržište pružanja usluga u oblasti kompjuterskog sistema putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distrubutivnog sistema.

Na osnovu podataka iz Prijave učesnici koncentracije posluju, bilo direktno ili indirektno, na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine, pa se stoga relevantnim tržištem u geografskom smislu smatra tržište Bosne i Hercegovine, s obzirom da su relevantni proizvodi i/ili usluge, putem globalne distributivne mreže, dostupni na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine.

Slijedom navedenog, relevantno tržište koncentracije je tržište pružanja usluga u oblasti kompjuterskog sistema putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distributivnog sistema u Bosni i Hercegovini.

6. Analiza relevantnog tržišta

Iz podataka o tržišnim udjelima učesnika na relevantnom tržištu vidljivo je da na tržištu pružanja usluga u oblasti kompjuterskog sistema putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distributivnog sistema u Bosni i Hercegovini privredni subjekt Amadeus BH ima dominantan položaj te da njegov tržišni udio iznosi (..)*% (Tabela 2), a privredni subjekt Amadeus Group, prema podacima iz Prijave ima mali udjel na tržištu Bosne i Hercegovine.

Procjena tržišnih udjela privrednih subjekta učesnika koncentracije kao i njihovih glavnih tržišnih konkurenata na relevantnom tržištu poslije koncentracije:

Tabela 3. Red. broj Privredni subjekti Udio (%)

1. Amadeus BH (..)*


3. BH Airlines (..)*

4. Ukupno 100,0

Izvor: Podaci iz prijave

Provođenjem koncentracije neće doći do promjene tržišnih udjela učesnika na relevantnom tržištu, nego samo do promjene vlasništva nad privrednim subjektom Amadeus BH.

7. Ocjena koncentracije

Konkurencijsko vijeće je, nakon procjene i analize podataka i utvrđenih činjenica u postupku donošenja Rješenja ocijenilo da provedba koncentracije ne vodi narušavanju tržišne konkurencije s obzirom da će tržišni udjeli privrednog subjekta Amadeus BH ostati nepromijenjeni, odnosno neće proizvesti promjenu tržišnih pozicija na relevantnom tržištu.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo također da koncentracija ne sprječava, ograničava niti narušava tržišnu konkurenciju na tržištu pružanja usluga u oblasti kompjuterskog sistema putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distributivnog sistema u Bosni i Hercegovini, te je odlučilo kao u dispozitivu ovog Rješenja.

8. Administrativna taksa

Na ovo Rješenje Podnosioci prijave, u skladu sa članom 2. stav (1) tarifni broj 107. tačka d) pod 1) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) dužni su platiti administrativnu taksu u ukupnom iznosu od 2.500,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine.

9. Pouka o pravnom lijeku

Protiv ovog Rješenja nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred

Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objavljivanja ovog Rješenja.

Broj 03-26-1-036-8-II/13 6. februara 2014. godine

SarajevoPredsjednik

Gordan Raspudić, s. r.

Na temelju članka 25. stavak (1) točka e) i članka 42.

stavak (1) točka d), u svezi s čl. 12., 14., 16. i 18. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije gospodarskog subjekta Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija kojeg zastupaju odvjetnici Branko Marić i Džana Smailagić Hromić, Marić & Co Odvjetničko društvo d.o.o., Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, zaprimljenoj dana 19.11.2013. godine pod brojem 03-26-1-036-II/13, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na 80. (osamdesetoj) sjednici održanoj dana 6.2.2014. godine, donijelo je

RJEŠENJE 1. Ocjenjuje se dopuštenom koncentracija na tržištu pružanja

usluga u oblasti računalnog sistema putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distributivnog sustava u Bosni i Hercegovini, koja će nastati stjecanjem kontrole gospodarskog subjekta Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija, nad gospodarskim subjektom Amadeus Bosna d.o.o. za marketing Sarajevo, Hamdije Ćemerlića 2, 71000 Sarajevo, kupovinom (..)* 1% vlasničkih udjela.

2. Ovo Rješenje o koncentraciji se upisuje u Registar koncentracija.

3. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Konkurencijsko vijeće) dana 19.11.2013. godine zaprimilo je Prijavu koncentracije pod brojem 03-26-1-036-II/13 (u daljnjem tekstu: Prijava) od strane gospodarskog subjekta Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija (u daljnjem tekstu: Amadeus Group ili Podnositelj prijave) kojeg zastupaju odvjetnici Branko Marić i Džana Smailagić Hromić, Marić & Co Odvjetničko društvo d.o.o., Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, kojom isti namjerava kupiti (..)*% udjela u gospodarskom subjektu Amadeus Bosna d.o.o. za marketing Sarajevo, Hamdije Ćemerlića 2, 71000 Sarajevo (u daljnjem tekstu: Amadeus BH) od gospodarskog subjekta Javno preduzeće "B&H Airlines" d.o.o. Sarajevo, Kurta Schorka 36,

1 (..)* Podaci predstavljaju poslovnu tajnu


71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina (u daljnjem tekstu: BH Airlines).

Podnositelj prijave je istu samoinicijativno dopunio dana 26.11.2013. godine, podneskom broj 03-26-1-036-1-II/13.

Konkurencijsko vijeće je Podnositelju prijave izdalo Potvrdu o primitku kompletne i uredne Prijave, dana 23.1.2014. godine akt broj 03-26-1-036-6-II/13, sukladno članku 30. stavak (3) Zakona o konkurenciji (u daljnjem tekstu: Zakon).

Podnositelj prijave je, u smislu članka 30. stavak (2) Zakona, naveo da ne namjerava podnijeti zahtjev za ocjenu koncentracije tijelima ovlaštenim za ocjenu koncentracije izvan Bosne i Hercegovine.

Konkurencijsko vijeće je izdalo, sukladno članku 16. stavak (4) Zakona, Obavijest o dostavljenoj Prijavi (akt broj 03-26-1-036-2-II/13 od dana 4.12.2013. godine) u dnevnoj štampi Bosne i Hercegovine, u kojoj je objavilo podatke o koncentraciji, te pozvalo sve zainteresirane strane na dostavljanje pisanih komentara u pogledu provedbe iste. Na istu nisu dostavljeni komentari.

Konkurencijsko vijeće je iz Prijave utvrdilo slijedeće činjenice:

Prijava koncentracije je podnesena u zakonom propisanom roku, u smislu članka 16. stavak (1) Zakona.

1. Sudionici koncentracije

Sudionici koncentracije su gospodarski subjekti Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija, Javno preduzeće "B&H Airlines" d.o.o. Sarajevo, Kurta Schorka 36, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina (gospodarski subjekt Amadeus Bosna d.o.o. za marketing Sarajevo, Hamdije Ćemerlića 2, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina - predmet koncentracije).

1.1. Gospodarski subjekt Amadeus Group

Gospodarski subjekt Amadeus Group je dioničko društvo registrirano 2006. godine sukladno zakonima Republike Španije, sa sjedištem u c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Madrid, Republika Španija, upisano u Trgovački registar Madrida, Tom 21.552, knjiga 0, list 142, sekcija 8, stranica M-383.503, pod poreskim brojem A 84409408.

Glavni dioničari gospodarskog subjekta Amadeus Group su Air France Finance sa (..)*% dionica i Malta Pension Investments sa (..)*% dionica, dok su ostale dionice izlistane na međunarodnoj burzi i u vlasništvu su malih dioničara.

Pretežite registrirane djelatnosti gospodarskog subjekta Amadeus Group su prenos podataka putem informatičkih sustava za rezervaciju, uključujući ponude, rezervacije, tarife, karte za prevoz i sl., sve druge usluge vezane uz transportnu industriju i turizam, pružanje informatičkih i usluga obrade podataka, upravljanje i savjetovanje vezano za informatičke sustave kao i pružanje usluga vezanih uz ponudu i distribuciju svih vrsta proizvoda informatičkim putem, te proizvodnja, prodaja i distribucija softvera, hardvera i prateće opreme svake vrste.

Gospodarski subjekt Amadeus Group je vlasnik (..)*% udjela u gospodarskom subjektu Amadeus BH.

1.2. Gospodarski subjekt BH Airlines

Gospodarski subjekt Javno preduzeće BH Airlines je registriran sukladno zakonima Federacije Bosne i Hercegovine, sa sjedištem u Kurta Schorka 36, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, upisan u registar gospodarskih subjekata kod Općinskog suda u Sarajevu pod brojem MBS 65-01-0613-11, sa ukupnim osnivačkim kapitalom od (..)*KM i sa 99,9337% vlasničkih udjela Federacije Bosne i Hercegovine.

Pretežita registrirana djelatnost gospodarskog subjekta BH Airlines je avio prijevoz putnika i robe.

Gospodarski subjekt BH Airlines u svom vlasništvu ima (..)*% udjela u gospodarskom subjektu Amadeus BH i (..)*% udjela u gospodarskom subjektu "AVIO TOURS" d.o.o. Sarajevo, koji je neaktivan i ne posluje od 2003. godine.

1.2.1. Gospodarski subjekt Amadeus BH

Gospodarski subjekt Amadeus Bosna d.o.o. za marketing Sarajevo je registriran sukladno zakonima Federacije Bosne i Hercegovine, sa sjedištem u Hamdije Ćemerlića 2, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, upisan u registar gospodarskih subjekata kod Općinskog suda u Sarajevu pod brojem: 1-23200, sa ukupnim osnivačkim kapitalom od (..)*KM, sa (..)*% vlasničkih udjela gospodarskog subjekta BH Airlines i sa (..)*% vlasničkih udjela gospodarskog subjekta Amadeus Group.

Pretežite registrirane djelatnosti gospodarskog subjekta Amadeus BH su obavljanje usluga marketinga i prodaje za Amadeus sustav i druge proizvode AMADEUS global travel.

2. Pravni okvir ocjene koncentracije

Konkurencijsko vijeće je u provođenju postupka ocjene dopuštenosti koncentracije primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), te Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracija gospodarskih subjekta ("Službeni glasnik BiH", broj 34/10).

3. Pravni temelj i oblik koncentracije

Pravni temelj koncentracije je Ugovor o kupoprodaji udjela zaključen dana 4.11.2013. godine između gospodarskog subjekta Amadeus Group, kao kupca i gospodarskog subjekta BH Airlines, kao prodavatelja, kojim Amadeus Group stječe (..)*% udjela u gospodarskom subjektu Amadeus BH, te na taj način, sa ranije stečenih (..)*% udjela, postaje vlasnik (..)*% udjela u gospodarskom subjektu Amadeus BH.

Slijedom navedenog pravni oblik koncentracije predstavlja stjecanje kontrole ili vladajućeg utjecaja jednog, nad drugim gospodarskim subjektom kupovinom većine dionica, u smislu članka 12. stavak (1) točka b) pod 1) Zakona.

4. Obveza prijave koncentracije

Obveza prijave koncentracije postoji ukoliko su ispunjeni uvjeti iz članka 14. stavak 1) pod a) i b) Zakona, odnosno ako ukupni prihod svih sudionika koncentracije ostvaren podajom roba i /ili usluga na svjetskom tržištu iznosi 100.000.000,00 KM po završnom računu u godini koja je prethodila koncentraciji i da ukupni godišnji prihod svakog od najmanje dva gospodarska subjekta sudionika koncentracije ostvaren prodajom roba i/ili usluga na tržištu Bosne i Hercegovine iznosi najmanje 8.000.000,00 KM, ili ako je njihov zajednički tržišni udjel na mjerodavnom tržištu veći od 40%.

Ukupni ostvareni godišnji prihodi sudionika koncentracije na dan 31.12.2012. godine iznosili su:

Tablica 1.

Amadeus Group BH Airlines Amadeus BH

Svijet (..)*EUR (..)*KM

(..)*KM (..)*KM

Bosna i Hercegovina (..)*EUR (..)*KM

(..)*KM (..)*KM

Izvor: podaci iz prijave

Tablica 2. Red. broj Gospodarski subjekti Udjel (%)

1. Amadeus BHˡ (..)*


3. BH Airlines² (..)*

4. Ukupno 100,0


ˡ Udjel gospodarskog subjekta Amadeus Group je posredan preko

gospodarskog subjekta Amadeus BH u kojem ima vlasnički udjel

²Gospodarski subjekt BH Airlines ne djeluje na mjerodavnom tržištu

Analizom padataka iz Tablica 1. i 2. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da gospodarski subjekti sudionici koncentracije u pogledu ostvarenih ukupnih prihoda u 2012. godini nisu obvezni prijaviti koncentraciju sukladno članku 14. stavak 1) točka a) i b), ali podaci iz Tablice 2. pokazuju da sudionici koncentracije ispunjavaju uvjet o zajedničkom tržišnom udjelu (zajednički udjel na mjerodavnom tržištu veći od 40,0%) propisan člankom 14. stavak (1) točka b) Zakona, pa shodno tome podliježu obvezi prijave koncentracije.

5. Mjerodavno tržište sudionika koncentracije

Mjerodavno tržište, u smislu članka 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta čini tržište određenih proizvoda/usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti na određenom zemljopisnom tržištu.

Prema odredbi članka 4. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište proizvoda obuhvata sve proizvode i/ili usluge koje potrošači smatraju međusobno zamjenjivim s obzirom na njihove bitne značajke, kvalitetu, namjenu, cijenu ili način uporabe.

Prema članku 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište u zemljopisnom smislu obuhvata cijeli ili dio teritorija Bosne i Hercegovine, na kojoj su tržišni konkurenti aktivni u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima koje to tržište bitno razlikuje od uvjeta tržišne konkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima.

Uzimajući u obzir pretežite registrirane djelatnosti sudionika koncentracije mjerodavnim tržištem proizvoda i/ili usluga smatra se tržište pružanja usluga u oblasti kompjuterskog sustava putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distrubutivnog sustava.

Na temelju podataka iz Prijave sudionici koncentracije posluju, bilo izravno ili neizravno, na čitavom teritoriju Bosne i Hercegovine, pa se stoga mjerodavnim tržištem u zemljopisnom smislu smatra tržište Bosne i Hercegovine, s obzirom da su mjerodavni proizvodi i/ili usluge, putem globalne distributivne mreže, dostupni na cijelom teritoriju Bosne i Hercegovine.

Slijedom navedenog, mjerodavno tržište koncentracije je tržište pružanja usluga u oblasti kompjuterskog sustava putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distributivnog sustava u Bosni i Hercegovini.

6. Analiza mjerodavnog tržišta

Iz podataka o tržišnim udjelima sudionika na mjerodavnom tržištu vidljivo je da na tržištu pružanja usluga u oblasti računalnog sustava putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distributivnog sustava u Bosni i Hercegovini gospodarski subjekt Amadeus BH ima vladajući položaj te da njegov tržišni udjel iznosi (..)* (Tablica 2.), a gospodarski subjekt Amadeus Group, prema podacima iz Prijave ima mali udjel na tržištu Bosne i Hercegovine.

Procjena tržišnih udjela gospodarskih subjekta sudionika koncentracije kao i njihovih glavnih tržišnih konkurenata na mjerodavnom tržištu poslije koncentracije:

Tablica 3. Red. broj Gospodarski subjekti Udjel (%)

1. Amadeus BH (..)* 2. Galileo Adriatic d.o.o. Beograd (..)* 3. BH Airlines (..)* 4. Ukupno 100,0

Izvor: Podaci iz prijave

Provođenjem koncentracije neće doći do promjene tržišnih udjela sudionika na mjerodavnom tržištu, nego samo do promjene vlasništva nad gospodarskim subjektom Amadeus BH.

7. Ocjena koncentracije

Konkurencijsko vijeće je, nakon procjene i analize podataka i utvrđenih činjenica u postupku donošenja Rješenja ocijenilo da provedba koncentracije ne vodi narušavanju tržišne konkurencije s obzirom da će tržišni udjeli gospodarskog subjekta Amadeus BH ostati nepromijenjeni, odnosno neće proizvesti promjenu tržišnih pozicija na mjerodavnom tržištu.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo također da koncentracija ne sprječava, ograničava niti narušava tržišnu konkurenciju na tržištu pružanja usluga u oblasti kompjuterskog sustava putničkih rezervacija i/ili izdavanja avio karata putem globalnog distributivnog sustava u Bosni i Hercegovini, te je odlučilo kao u izreci ovog Rješenja.

8. Administrativna pristojba

Na ovo Rješenje Podnositelji prijave, sukladno članku 2. stavak (1) tarifni broj 107. točka d) pod 1) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) dužni su platiti administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od 2.500,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine.


Protiv ovog Rješenja nije dozvoljen priziv. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred

Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objavljivanja ovog Rješenja.

Broj 03-26-1-036-8-II/13 6. veljače 2014. godine

SarajevoPredsjednik

Gordan Raspudić, v. r.

На основу члана 25. став (1) тачка е) и члана 42. став

(1) тачка д), у вези с чл. 12., 14., 16. и 18. Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), рјешавајући по Пријави концентрације привредног субјекта Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Мадрид, Република Шпанија којег заступају адвокати Бранко Марић и Џана Смаилагић Хромић, Марић & Цо Адвокатско друштво д.о.о., Мехмеда Спахе 26, 71000 Сарајево, запримљеној дана 19.11.2013. године под бројем 03-26-1-036-II/13, Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на 80. (осамдесетој) сједници одржаној дана 6.2.2014. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ 1. Оцјењује се допуштеном концентрација на тржишту

пружања услуга у области компјутерског система путничких резервација и/или издавања авио карата путем глобалног дистрибутивног система у Босни и Херцеговини, која ће настати стицањем контроле привредног субјекта Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Мадрид, Република Шпанија, над привредним субјектом Амадеус Босна д.о.о. за маркетинг Сарајево, Хамдије Ћемерлића 2, 71000 Сарајево, куповином (..)* 1% власничких удјела.

2. Ово Рјешење о концентрацији се уписује у Регистар концентрација.

1 Подаци прeдcтaвљajу пословну тајну


3. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

Образложење

Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Конкуренцијски савјет) дана 19.11.2013. године запримио је Пријаву концентрације под бројем 03-26-1-036-II/13 (у даљем тексту: Пријава) од стране привредног субјекта Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Мадрид, Република Шпанија (у даљем тексту: Amadeus Group или Подносилац пријаве) којег заступају адвокати Бранко Марић и Џана Смаилагић Хромић, Марић & Цо Адвокатско друштво д.о.о., Мехмеда Спахе 26, 71000 Сарајево, којом исти намјерава купити (..)*% удјела у привредном субјекту Амадеус Босна д.о.о. за маркетинг Сарајево, Хамдије Ћемерлића 2, 71000 Сарајево (у даљем тексту: Амадеус БХ) од привредног субјекта Јавно предузеће "B&H Airlines" д.о.о. Сарајево, Курта Сцхорка 36, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина (у даљем тексту: BH Airlines).

Подносилац пријаве је исту самоиницијативно допунио дана 26.11.2013. године, поднеском број 03-26-1-036-1-II/13.

Конкуренцијски савјет је Подносиоцу пријаве издао Потврду о пријему комплетне и уредне Пријаве, дана 23.1.2014. године акт број 03-26-1-036-6-II/13, у складу са чланом 30. став (3) Закона о конкуренцији (у даљем тексту: Закон).

Подносилац пријаве је, у смислу члана 30. став (2) Закона, навео да не намјерава поднијети захтјев за оцјену концентрације тијелима овлаштеним за оцјену концентрације изван Босне и Херцеговине.

Конкуренцијски савјет је издао, у складу са чланом 16. став (4) Закона, Обавјештење о достављеној Пријави (акт број 03-26-1-036-2-II/13 од дана 4.12.2013. године) у дневној штампи Босне и Херцеговине, у којој је објавио податке о концентрацији, те позвао све заинтересоване стране на достављање писаних коментара у погледу проведбе исте. На исту нису достављени коментари.

Конкуренцијски савјет је из Пријаве утврдио сљедеће чињенице:

Пријава концентрације је поднесена у законом прописаном року, у смислу члана 16. став (1) Закона.

1. Учесници концентрације

Учесници концентрације су привредни субјекти Amadeus IT Group, S.A., c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Мадрид, Република Шпанија, Јавно предузеће "B&H Airlines" д.о.о. Сарајево, Курта Сцхорка 36, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина (привредни субјекат Амадеус Босна д.о.о. за маркетинг Сарајево, Хамдије Ћемерлића 2, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина - предмет концентрације).

1.1. Привредни субјекат Amadeus Group

Привредни субјекат Amadeus Group је акционарско друштво регистровано 2006. године у складу са законима Републике Шпаније, са сједиштем у c/Salvador de Madariaga 1, 28027 Мадрид, Република Шпанија, уписано у Трговачки регистар Мадрида, Том 21.552, књига 0, лист 142, секција 8, страница М-383.503, под пореским бројем А 84409408.

Главни акционари привредног субјекта Amadeus Group су Air France Finance са (..)*% дионица и Malta Pension Investments са (..)*% дионица, док су остале дионице излистане на међународној берзи и у власништву су малих дионичара.

Претежне регистроване дјелатности привредног субјекта Amadeus Group су пренос података путем информатичких система за резервацију, укључујући понуде, резервације, тарифе, карте за превоз и сл., све друге услуге везане уз транспортну индустрију и туризам, пружање информатичких и услуга обраде података, управљање и савјетовање везано за информатичке системе као и пружање услуга везаних уз понуду и дистрибуцију свих врста производа информатичким путем, те производња, продаја и дистрибуција софтвера, хардвера и пратеће опреме сваке врсте.

Привредни субјекат Amadeus Group је власник 5,0% удјела у привредном субјекту Амадеус БХ.

1.2. Привредни субјекат BH Airlines

Привредни субјекат Јавно предузеће BH Airlines је регистрован у складу са законима Федерације Босне и Херцеговине, са сједиштем у Курта Сцхорка 36, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина, уписан у регистар привредних субјеката код Општинског суда у Сарајеву под бројем МБС 65- 01-0613-11, са укупним оснивачким капиталом од (..)*КМ и са 99,9337% власничких учешћа Федерације Босне и Херцеговине.

Претежна регистрована дјелатност привредног субјекта BH Airlines је авио превоз путника и робе.

Привредни субјекат BH Airlines у свом власништву има (..)*% удјела у привредном субјекту Амадеус БХ и (..)*% удјела у привредном субјекту "АВИО ТОУРС" д.о.о. Сарајево, који је неактиван и не послује од 2003. године.

1.2.1. Привредни субјекат Амадеус БХ

Привредни субјекат Амадеус Босна д.о.о. за маркетинг Сарајево је регистрован у складу са законима Федерације Босне и Херцеговине, са сједиштем у Хамдије Ћемерлића 2, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина, уписан у регистар привредних субјеката код Општинског суда у Сарајеву под бројем: 1-23200, са укупним оснивачким капиталом од (..)*КМ, са (..)*% власничких удјела привредног субјекта BH Airlines и са (..)*% власничких удјела привредног субјекта Amadeus Group.

Претежне регистроване дјелатности привредног субјекта Амадеус БХ су обављање услуга маркетинга и продаје за Амадеус систем и друге производе AMADEUS global travel.

2. Правни оквир оцјене концентрације

Конкуренцијски савјет је у провођењу поступка оцјене допуштености концентрације примијенио одредбе Закона, Одлуке о утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10), те Одлуке о начину подношења пријаве и критеријумима за оцјену концентрација привредних субјеката ("Службени гласник БиХ", број 34/10).

3. Правни основ и облик концентрације

Правни основ концентрације је Уговор о купопродаји удјела закључен дана 4.11.2013. године између привредног субјекта Amadeus Group, као купца и привредног субјекта BH Airlines, као продавца, којим Amadeus Group стиче (..)*% удјела у привредном субјекту Амадеус БХ, те на тај начин, са раније стечених (..)*% удјела, постаје власник (..)*% удјела у привредном субјекту Амадеус БХ.

Слиједом наведеног правни облик концентрације представља стицање контроле или доминантног утицаја једног, над другим привредним субјектом куповином већине акција, у смислу члана 12. став (1) тачка б) под 1) Закона.


4. Обавеза пријаве концентрације

Обавеза пријаве концентрације постоји уколико су испуњени услови из члана 14. став 1) под а) и б) Закона, односно ако укупни приход свих учесника концентрације остварен подајом роба и /или услуга на свјетском тржишту износи 100.000.000,00 КМ по завршном рачуну у години која је претходила концентрацији и да укупни годишњи приход сваког од најмање два привредна субјекта учесника концентрације остварен продајом роба и /или услуга на тржишту Босне и Херцеговине износи најмање 8.000.000,00 КМ, или ако је њихово заједничко тржишно учешће на релевантном тржишту веће од 40%.

Укупни остварени годишњи приходи учесника концентрације на дан 31.12.2012. године износили су:

Табела 1.

Amadeus Group BH Airlines Амадеус БХ

Свијет (..)*ЕУР (..)*КМ

(..)*КМ (..)*КМ

Босна и Херцеговина (..)*ЕУР (..)*КМ

(..)*КМ (..)*КМ

Извор: подаци из пријаве

Табела 2. Ред. број Привредни субјекти Учешће (%)

1. Амадеус БХˡ (..)* 2. Galileo Adriatic д.о.о. Београд (..)* 3. BH Airlines² (..)* 4. Укупно 100,0

ˡ Учешће привредног субјекта Amadeus Group је посредан преко

привредног субјекта Амадеус БХ у којем има власничко учешће

² Привредни субјекат BH Airlines не дјелује на релевантном тржишту

Анализом падатака из Табела 1. и 2. Конкуренцијски савјет је утврдио да привредни субјекти учесници концентрације у погледу остварених укупних прихода у 2012. години нису обавезни пријавити концентрацију у складу са чланом 14. став 1) тачка а) и б), али подаци из Табеле 2. показују да учесници концентрације испуњавају услов о заједничком тржишном учешћу(заједничко учешће на релевантном тржишту веће од 40,0%) прописан чланом 14. став (1) тачка б) Закона, па сходно томе подлијежу обавези пријаве концентрације.

5. Релевантно тржиште учесника концентрације

Релевантно тржиште, у смислу члана 3. Закона, те чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта чини тржиште одређених производа/услуга који су предмет обављања дјелатности на одређеном географском тржишту.

Према одредби члана 4. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно тржиште производа обухвата све производе и/или услуге које потрошачи сматрају међусобно замјењивим с обзиром на њихове битне карактеристике, квалитет, намјену, цијену или начин употребе.

Према члану 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно тржиште у географском смислу обухвата цијелу или дио територије Босне и Херцеговине, на којој су тржишни конкуренти активни у продаји и/или куповини релевантног производа под једнаким или довољно уједначеним условима које то тржиште битно разликује од услова тржишне конкуренције на сусједним географским тржиштима.

Узимајући у обзир претежне регистроване дјелатности учесника концентрације релевантним тржиштем производа и/или услуга сматра се тржиште пружања услуга у области компјутерског система путничких резервација и/или издавања авио карата путем глобалног диструбутивног система.

На основу података из Пријаве учесници концентрације послују, било директно или индиректно, на читавој територији Босне и Херцеговине, па се стога релевантним тржиштем у географском смислу сматра тржиште Босне и Херцеговине, с обзиром да су релевантни производи и/или услуге, путем глобалне дистрибутивне мреже, доступни на цијелој територији Босне и Херцеговине.

Слиједом наведеног, релевантно тржиште концентрације је тржиште пружања услуга у области компјутерског система путничких резервација и/или издавања авио карата путем глобалног дистрибутивног система у Босни и Херцеговини.

6. Анализа релевантног тржишта

Из података о тржишним удјелима учесника на релевантном тржишту видљиво је да на тржишту пружања услуга у области компјутерског система путничких резервација и/или издавања авио карата путем глобалног дистрибутивног система у Босни и Херцеговини привредни субјекат Амадеус БХ има доминантан положај те да његово тржишно учешће износи (..)*% (Табела 2), а привредни субјекат Amadeus Group, према подацима из Пријаве има мало учешће на тржишту Босне и Херцеговине.

Процјена тржишних учешћа привредних субјеката учесника концентрације као и њихових главних тржишних конкурената на релевантном тржишту послије концентрације:

Табела 3. Ред. број Привредни субјекти Учешће (%)

1. Амадеус БХ (..)* 2. Galileo Adriatic д.о.о. Београд (..)* 3. BH Airlines (..)* 4. Укупно 100,0

Извор: Подаци из пријаве

Провођењем концентрације неће доћи до промјене тржишних учешћа учесника на релевантном тржишту, него само до промјене власништва над привредним субјектом Амадеус БХ.

7. Оцјена концентрације

Конкуренцијски савјет је, након процјене и анализе података и утврђених чињеница у поступку доношења Рјешења оцијенио да проведба концентрације не води нарушавању тржишне конкуренције с обзиром да ће тржишна учешћа привредног субјекта Амадеус БХ остати непромијењена, односно неће произвести промјену тржишних позиција на релевантном тржишту.

Конкуренцијски савјет је утврдио такође да концентрација не спрјечава, ограничава нити нарушава тржишну конкуренцију на тржишту пружања услуга у области компјутерског система путничких резервација и/или издавања авио карата путем глобалног дистрибутивног система у Босни и Херцеговини, те је одлучио као у диспозитиву овог Рјешења.

8. Административна такса

На ово Рјешење Подносиоци пријаве, у складу са чланом 2. став (1) тарифни број 107. тачка д) под 1) Одлуке о висини административних такси у вези с процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) дужни су платити административну таксу у укупном износу од 2.500,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине.

9. Поука о правном лијеку

Против овог Рјешења није дозвољена жалба.


Незадовољна страна може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објављивања овог Рјешења.

Број 03-26-1-036-8-II/13 6. фебруара 2014. године

Сарајево Предсједник

Гордан Распудић, с. р.

234 Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 11. stav (1),

člana 42. stav (1) tačka (c) i člana 48. stav (1) tačka b), u vezi člana 10. stav 2) tačka a), b), c) i d) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) u postupku utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položaja pokrenutom po Zahtjevu za pokretanje postupka privrednog subjekta Akt.online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo, putem punomoćnika, advokata Branka Marića, Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina protiv privrednog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71 000 Sarajevo Bosna i Hercegovina, zastupanog putem punomoćnika advokata Džemila Sabrihafizovića, Koste Hermana 11, 71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine postupajući po presudama Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U 005525 od 25.2.2013. godine i broj S1 3 U 003765 10 U od 24.4.2013. godine, na 80. (osamdesetoj) sjednici održanoj dana 6.2.2014. godine, donijelo je

RJEŠENJE 1. Utvrđuje se da je privredni subjekt BH Telecom d.d.

Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo zloupotrijebio dominantni položaj na tržištu interkonecije na fiksnu mrežu, uslovljavajući privredni subjekt Akt.Online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo da obustavi pružanje usluge odlaznog međunarodnog saobraćaja za UNITIC d.o.o. Sarajevo, kao uslov za zaključenje sporazuma o interkonekciji, što predstavlja povredu Zakona o konkurenciji u smislu člana 10. stav (2) tačka d) zaključivanje sporazuma kojima se uslovljava da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkom običaju nemaju veze sa predmetom takvog sporazuma.

2. Izriče se novčana kazna privrednom subjektu BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo, zbog kršenja člana 10. stav (2) tačke a) Zakona o konkurenciji utvrđenog u tački 1. ovog Rješenja, u visini od 150.000,00 KM (stotinupedesethiljada i 00/100 KM), u smislu člana 48. stav (1) tačka b) Zakona o konkurenciji, koju je dužan platiti u roku od 8 (osam) dana od dana prijema ovog Rješenja. Ukoliko privredni subjekt BH Telecom d.d., Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo, ne uplati izrečenu novčanu kaznu u ostavljenom roku, ista će se naplatiti prisilnim putem, uz obračunavanje zatezne kamate za vrijeme prekoračenja roka.

3. Odbija se kao neosnovan zahtjev privrednog subjekta Akt.online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo podnesen protiv privrednog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo radi utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položaja u smislu člana 10. stav 2) tačke a), b) i c) Zakona o konkurenciji.

4. Odbija se prijedlog za donošenje rješenja o privremenoj mjeri privrednog subjekta Akt. online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo kao neosnovan.

5. Ovo Rješenje je konačno i biće objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće je rješavajući po Zahtjevu za pokretanje postupka broj 01-05-26-028-II/09 od 4.9.2009. godine privrednog subjekta Akt.online d.o.o. Sarajevo, Fra Anđela Zvizdovića broj 1 A/21, 71000 Sarajevo (u daljem tekstu: Akt.online i/ili Podnosilac zahtjeva), podnesenom putem punomoćnika, advokata Branka Marića, Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, protiv privrednog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo (u daljem tekstu: BH Telecom ili Protivna strana), zastupanog putem punomoćnika advokata Džemila Sabrihafizovića, Koste Hermana 11, 71 000 Sarajevo i zaposlenice Vahide Hodžić, zbog sumnje o postojanju zloupotrebe dominantnog položaja u smislu člana 10. Zakona o konkurenciji, donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj 01-05-26-028-11-II/09 od 16.2.2010. godine, ali nije donio rješenje u smislu člana 11. stav (2) Zakona o konkurenciji, te je na zahtjev stranke donio rješenje u smislu člana 11. stav (3) Zakona o konkurenciji broj 01-05-26-028-63-II/09 dana 4.11.2010. godine, prema kojem se smatra da zaključenim sporazumom, odnosno postupanjem privredni subjekt BH Telecom nije zlouptrijebio dominantni položaj. Protiv navedenog Rješenja Konkurencijskog vijeća privredni subjekt Akt.online je podnio tužbu Sudu Bosne i Hercegovine. Sud Bosne i Hercegovine, rješavajući po tužbi privrednog subjekta Akt.online, je donio presudu broj S1 3 U 003765 10 U dana 24.4.2013. godine kojom je uvažio tužbu i navedeno Rješenje Konkurencijskog vijeća poništio i vratio na ponovno odlučivanje.

Konkurencijsko vijeće je rješavajući po Zahtjevu za pokretanje postupka broj 05-26-3-01-II/11 od 4.1.2011. godine privrednog subjekta Akt.online, podnesenom putem punomoćnika, advokata Branka Marića, Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, protiv privrednog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, zbog sumnje o postojanju zloupotrebe dominantnog položaja u smislu člana 10. Zakona o konkurenciji, donijelo Zaključak o odbacivanju zahtjeva zbog preuranjenosti broj 05-26-3-01-1-II/11 dana 2.3.2011. godine. Protiv navedenog Zaključka Konkurencijskog vijeća privredni subjekt Akt.online je podnio tužbu Sudu Bosne i Hercegovine. Sud Bosne i Hercegovine, rješavajući po tužbi prvrednog subjekta Akt.online, je donio presudu broj S1 3 U 005525 od 25.2.2013.godine kojom je uvažio tužbu i Zaključak Konkurencijskog vijeća poništio i vratio na ponovno odlučivanje.

Konkurencijsko vijeće je, postupajući po presudi Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U 005525 od 25.2.2013. godine i presudi Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U 003765 10 U od 24.4.2013., uvidom u naprijed navedene zahtjeve za pokretanje postupka (broj 01-05-26-028-II/09 od 4.9.2009. godine i broj 05-26-3-01-II/11 od 4.1.2011. godine) (u daljem tekstu pojedinačni i/ili zajedno: Zahtjev) utvrdilo da su bazirani na istom činjeničnom i pravnom osnovu pa je, u skladu sa članom 118. Zakona o upravnom postupku, a uz prethodnu saglasnost Podnosioca zahtjeva (podnesak broj 01-05-26-028-75-II/09 od 10.6.2013. godine), odlučilo voditi jedan postupak u skladu sa odredbama člana 118. Zakona o upravnom postupku.


1. Stranke u postupku 1. Stranke u postupku 1.1. Podnosilac zahtjeva 1.1.1. Privredni subjekt Akt.online d.o.o.

Privredni subjekt Akt.online društvo za informatički inžinjering i usluge d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71 000 Sarajevo, sa ograničenom odgovornošću za prenos zvuka, slike ili ostalih informacija, registrovan je dana 29.9.2004. godine na Općinskom sudu Sarajevo, pod matičnim brojem subjekta 65-01-0365-09.

Osnivač privrednog subjekta Akt.online je privredni subjekt AKTON Telekomunikacijski inžinjering d.o.o. Ljubljana, Tbilijska ulica 81, Republika Slovenija. Privredni subjekt AKTON pruža direktne međunarodne telefonske veze, terminaciju u fiksnoj i mobilnoj mreži na području: Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.

Osnovna registrovana djelatnost privrednog subjekta Akt.online je pružanje direktne telefonske veze, terminaciju u fiksne i mobilne mreže u Bosni i Hercegovini.

1.2. Protivna strana 1.1.2. Privredni subjekt BH Telecom d.d.

Privredni subjekt BH Telecom Sarajevo, dioničarsko društvo, Obala Kulina Bana 8, 71 000 Sarajevo, registrovan je dana 8.1.2002. godine na Općinskom sudu Sarajevo, pod matičnim brojem subjekta 65-02-0012-10 (stari broj 1-23391).

Osnivač i većinski vlasnik privrednog subjekta BH Telecom je Vlada Federacije Bosne i Hercegovine.

Osnovna registrovana djelatnost privrednog subjekta BH Telecom je obavljanje telekomunikacijskih djelatnosti.

2. Pravni okvir predmetnog postupka

Konkurencijsko vijeće je tokom postupka primjenilo odredbe Zakona o konkurenciji, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), Odluke o definisanju kategorije dominantnog položaja ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), Zakona o komunikacijama BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 31/3, 75/10 i 32/10), Odluke o Politici sektora telekomunikacija Bosne i Herecgovine za period 2008.-2012.godine ("Službeni glasnik BiH", broj 8/09), i Pravila broj 16/2002 Regulatorne agencije za komunikacije i Odluke RAK-a broj 03-29-2374-1/07 od 9.10.2007. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 81/07).

Konkurencijsko vijeće se u skladu sa članom 43. stav (7) Zakona, u svrhu ocjene predmetnog pitanja, može koristiti sudskom praksom Evropskog suda pravde i odlukama Evropske komisije.

3. Postupak po Zahtjevu za pokretanje postupka

Kao razlog za podnošenje Zahtjeva Podnosilac zahtjeva u bitnome navodi: - Da je Akt.online privredni subjekt sa pretežnom

djelatnošću koja se odnosi na pružanje telekomunikacijskih usluga i navedeni je alternativni operater usluga javne fiksne telefonije, a da je BH Telecom javni telekom operater na području BiH, te da je članom 18. Zakona o komunikacijama BiH i Pravilom broj 16/2002 Regulatorne agencije za komunikacije (u daljem tekstu: RAK) predviđeno da su javni operateri telekomunikacione mreže dužni ponuditi drugim operaterima, uključujući i Podnosioca zahtjeva, priključak na infrastrukturu tzv. interkonekciju.

- Da su Odlukom RAK-a broj 03-29-2374-1/07 od 9.10.2007. godine BH Telecom, Telekomunikacije RS

a.d. Banja Luka i HT Mostar proglašeni operaterima sa značajnom tržišnom snagom na tržištu usluga fiksne telefonije, što za posljedicu ima da RAK može navedene operatere obavezati da pružaju usluge interkonekcije po troškovno orijentiranim cijenama, ukoliko to smatra neophodnim da bi se ostvarili ciljevi dati u čl. 3. stav (4) i čl. 15. stava (1), (3) i (5) Zakona o komunikacijama BiH, te da se na iste imaju primjeniti odredbe o ograničavanju cijena kao i o troškovnom strukturiranju cijena.

- Da se privredni subjekt Akt.online dana 5.2.2007. godine obraćao privrednom subjektu BH Telecom sa zahtjevom za uspostavljanje interkonekcije. U skladu sa članom 4.1.1. Referentne interkonekcijske ponude (u daljem tekstu: RIP) koju kreira dominantni operater, a odobrava RAK, ukoliko zahtjev operatera sadrži sve potrebne dokumente, saglasno RIP-u, privredni subjekt BH Telecom je obavezan usvojiti zahtjev i predložiti termin za početak pregovora. Termin pregovora je određen za 26.2.2007. godine, što u skladu sa RIP-om otklanja sve dalje formalne prepreke za zaključenje konačnog Ugovora o interkonekciji. Shodno navedenom može se zaključiti da je privredni subjekt Akt.online ispunio sve formalne pretpostavke za zaključenje predmetnog Ugovora o interkonekciji sa privrednim subjektom BH Telecom. Iako je privredni subjekt BH Telecom bio obavezan da, u skladu sa članom 4.1.5. RIP-a okonča pregovore i zaključi konačan Ugovor o interkonekciji u roku od 90 dana od dogovorenog termina za početak pregovora, što u ovom slučaju znači 26.5.2007. godine, konačan Ugovor o interkonekciji između privrednog subjekta Akt.online i privrednog subjekta BH Telecom, zaključen je tek dana 1.2.2008. godine (više od osam mjeseci od isteka gore navedenog roka, utvrđenim RIP-om). U međuvremenu privredni subjekt Akt.online je u više navrata formalno zamolio privredni subjekt BH Telecom da završi proces interkonekcije, na što privredni subjekt BH Telecom nije reagovao nego je nastavio sa odugovlačenjem uspostavljanja interkonekcije. Zbog pomenute situacije privredni subjekt Akt.online bio je prinuđen otkazati dogovoreni posao i ugovore sa međunarodnim operaterima, pa je konsekventno pretrpio značajnu direktnu poslovnu štetu u iznosu od 4.929.790,00 KM, prouzrokovanu namjernim odugovlačanjem u realizaciji interkonekcije, kao i posrednu štetu za ranije stečeni poslovni ugled kod inostranih telekom partnera. Obzirom na navedeno, Podnosilac zahtjeva je bio prinuđen obratiti se RAK-u (u više navrata) radi rješevanja nastalog problema, te je u tom smislu i podnio prigovor u nadi da će RAK preduzeti zakonom određene neophodne mjere za skorije zaključenje predmetnog Ugovora o interkonekciji, kao i sankcionisanje ovakvog ponašanja privrednog subjekta BH Telecom. Međutim, iako je RAK u cilju razrješenja ovog spora zakazao i održao nekoliko zajedničkih sastanaka sa privrednim subjektom Akt.online i privrednim subjektom BH Telecom, na kojima je zaključkom RAK-a utvrđeno da potpisivanje predmetnog Ugovora o interkonekciji ne može i ne smije biti uslovljavano od strane privrednog subjekta BH Telecom (što je upravo i rađeno, jer je privredni subjekt BH Telecom realizaciju Ugovora o interkonekciji uslovljavao zahtjevom da mu privredni subjekt Akt.online vrati neki drugi posao, koji nema nikakve veze sa interkonekcijom, a što je RAK potvrdio više puta). Realizacija Ugovora o interkonekciji je i dalje bila opstruirana od strane privrednog subjekta BH Telecom. Nakon godinu dana od podnošenja prvog zahtjeva privrednog subjekta Akt.online


za zaključenje Ugovora o interkonekciji, isti je konačno zaključen, ali su mnoga ključna pitanja ostala nerješena. Podnosilac zahtjeva dalje ističe da je nakon zaključenja

Ugovora o interkonekciji sa privrednim subjektom BH Telecom nastavljeno kršenje odredbi Zakona, vezano za zabranu zloupotrebe dominantnog položaja i Zakona o komunikacijama, te navodi slijedeće: - po pitanju regulisanja cijena za terminaciju

međunarodnog saobraćaja, Podnosilac zahtjeva ukazuje na činjenicu da su domaći operateri u dotičnom periodu bili dovedeni u neravnopravan i diskriminirajući položaj u odnosu na strane operatere, obzirom da je BH Telecom nudio bolje komercijalne uslove stranim operaterima nego domaćim alternativnim operaterima, što ukazuje ponovo na kršenje odredbi Zakona član 10. stav (2) tačka a), te da je BH Telecom izvršio zloupotrebu dominantnog položaja i to na dva osnovna načina, koja su činjenično i pravno potpuno različita: 1. u prvom slučaju dominantni položaj je

zloupotrebljen prilikom odobravanja interkonekcije od strane privrednog subjekta BH Telecom prema Podnosiocu zahtjeva, te da je nesporno: a) RIP privrednog subjekta BH Telecom predviđa

da je isti dužan da: i. Odredi termin početka pregovora o

interkonekciji, ukoliko zahtjev za interkonekciju sadrži sve dokumente propisane RIP-om

ii. Zaključi ugovor o interkonekciji sa podnosiocem zahtjeva u roku od 90 dana od dana određenog za početak pregovora

b) Akt.online je podnio zahtjev za interkonekciju dana 5.2.2007. godine

c) BH Telecom je odredio termin početka pregovora za dan 5.2.2007. godine, te je ugovor o interkonekciji trebalo da bude zaključen najkasnije 6.5.2007. godine

d) Ugovor o interkonekciji je zaključen dana 1.2.2008. godine (kašnjenje od 257 dana)

e) BH Telecom kao jedini razlog za nezaključivanje ugovora o interkonekciji navodi "nezakonito postupanje" Podnosioca zahtjeva prilikom zaključivanja ugovora o pružanju usluga sa UNITIC d.o.o. Sarajevo (dalje u tekstu: UNITIC)

- Da je očigledno da je postojala tehnička mogućnost za interkonekciju, te da je BH Telecom odbio da potpiše ugovor o interkonekciji samo zbog postojanja ugovora koji nema veze sa ovim poslom, što ukazuje na zloupotrebu dominantnog položaja. Svrha interkonekcije je da se poveća konkurencija na tržištu, tako što se smanjuje monopol javnih operatera, a alternativnim operaterima, poput Podnosioca zahtjeva, omogućava da nastupe na tržištu. Problem privrednog subjekta BH Telecom je u tome što alternativni operateri svojom efikasnošću oduzimaju značajan dio prihoda, i isti pokušava da ih spriječi u tome, a što je opisano u okviru drugog slučaja zloupotrebe dominantog položaja: 2. u drugom slučaju BH Telecom je ponudio

inostranim operatorima usluge korištenja njegove infrastrukture za povezivanje sa krajnjim korisnicima po toliko niskim cijenama da Podnosilac zahtjeva nije mogao biti konkurentan kod istih operatora plaćajući za terminaciju do krajnjih korisnika cijenu koja je utvrđena ugovorom o interkonekciji. Pojednostavljeni primjer tranzitiranja

međunarodnog saobraćaja kada to radi BH Telecom i Akt.online: a) Inostrani operator - BH Telecom

BH Telecom preuzima saobraćaj na određenoj tački u inostranstvu (npr. Frankfurt) i tranzitira saobraćaj direktno do krajnjeg korisnika u BiH (telefonski broj priključen na njegovu mrežu). Cijena kompletne terminacije se ugovara za tranziciju kompletnog saobraćaja do krajnjeg korisnika

b) Inostrani operator- Akt.online i. Akt.online preuzima saobraćaj na istom

mjestu u Frankfurtu i svojim linijama tranzitira saobraćaj do centrale privrednog subjekta BH Telecom;

ii. Posebnim interkonekcijskim vodom ovi razgovori se tranzitiraju od Akt.online do BH Telecom-a. Korištenje ovog voda BH Telecom posebno fakturiše Podnosiocu zahtjeva;

iii. Od BH Telecom-a razgovor se mrežom BH Telecom-a tranzitira do krajnjeg korisnika. Troškovi ovog tranzitiranja su utvrđeni ugovorom o interkonekciji. Ove cijene iznosile su (...) 1 KM ((...) EUR) po minuti saobraćaja u fiksnoj mreži, odnosno (...) KM ((...)EUR) po minuti saobraćaja u mobilnoj mreži.

- Prema navedenom, kada je Akt.online nudio usluge tranzitiranja saobraćaja u BiH inostranim operatorima, on je morao poći od cijena koje je fiksirao BH Telecom Ugovorom o interkonekciji (pod iii.) i dodati cijenu interkonekcijskog voda (pod ii.). Kada se na ovo dodaju troškovi bankarskih garancija, te troškovi finansiranja povrata PDV-a, cijena koju nudi BH Telecom prema inostranim operaterima kada sa njima zaključuje ugovore je manja od onih troškova koje je on nametnuo Podnosiocu zahtjeva, pa je na taj način praktično isključio Akt.online kao konkurenta na inostranom tržištu, a u svakom slučaju mu je onemogućeno da pod istovjetnim uslovima nastupa na ovom tržištu.

- Da cijene tranzitiranja međunarodnog saobraćaja nisu na bilo koji način određene od strane RAK-a, te da se Podnosilac zahtjeva u više navrata obraćao RAK-u tražeći da odredi troškovno orijentiranu cijenu terminacije međunarodnog saobraćaja.

- Da je iz dokumentacije dostavljene Konkurencijskom vijeću u ranijem postupku vidljivo kako količina saobraćaja u fiksnoj mreži počinje opadati u decembru 2009. godine, a da od januara 2010. godine ista pada drastično, te predlaže Konkurenijskom vijeću da obaveže BH Telecom da predoči listu svih bilateralnih ugovora koje ima sa inostranim operaterima za period od 1.1.2010. godine pa nadalje, kako bi se utvrdilo po kojoj se cijeni vrši obračun minutaže stranim operaterima.

- Da je konačna cijena po kojoj alternativni operater može da nudi svoje usluge međunarodnim operaterima nešto viša. BH Telecom istu uslugu nudi međunarodnim operaterima na temelju bilateralnih ugovora i time postiže da međunarodni saobraćaj ide direktno u mrežu privrednog subjekta BH Telecom, a ne preko drugog operatera, jer direktno dogovara terminaciju na interkonekcijskim tačkama. Međunarodni operater nema interesa da sarađuje sa alternativnim operaterima ako istom BH Telecom nudi povoljnije cijene terminacije međunarodnog saobraćaja. Na ovaj način BH Telecom

1 Podatak predstavlja poslovnu tajnu


zloupotrebom monopolskog položaja poništava svaku konkurenciju na tržištu, te je ove cijene potrebno regulisati putem troškovno orijentirane LRIC metode, kako je to urađeno kod terminacije nacionalnog saobraćaja. Troškovi terminacije su isti za obje usluge terminacije međunarodnog i domaćeg saobraćaja.

- Da je BH Telecom, pored smanjenja cijena na međunarodnom tržištu, ponudio bolje cijene terminacije međunarodnog saobraćaja za operatere koji prihvate limitirane količine saobraćaja koje terminiraju u mrežu privrednog subjekta BH Telecom, što predstavlja klasičnu ucjenu, jer za operatera to značu da njihovi linkovi (koje plaćaju mjesečno) nisu optimizirani, što dalje znači da operater ima više troškova nego u slučaju da nije limitiran u količini saobraćaja. Sa ova dva poteza BH Telecom je smanjujući cijene na međunarodnom tržištu privukao saobraćaj direktno na svoju mrežu, a na lokalnom tržištu limitirao konkurenciju u jasno definisane okvire, dajući bolje cijene, a zauzvrat zahtijevajući limitiranje saobraćaja.

- Da je BH Telecom pokušao da ublaži ovaj debalans u toku ranijeg postupka pred Konkurencijskim vijećem, nudeći nešto povoljnije cijene za lokalne alternativne operatere i ponovno uvođenje kategorije neograničenog "terminiranja", a indikativno da je ovaj pokušaj uslijedio nakon traženja uvida u bilateralne ugovore sa ino-operaterima.

- Da je iz svega nevedenog očito da je privredni subjekt BH Telecom zloupotrijebio svoj dominantni položaj u skladu sa članom 10. Zakona. Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da nije moguće bez

provedenog postupka utvrditi postojanje povrede Zakona o konkurenciji na koje Podnosilac zahtjeva ukazuje, te je donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj 05-26-03-01-10-II/11 dana 8.7.2013. godine (u daljem tekstu: Zaključak), protiv privrednog subjekta BH Telecom, radi utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položaja, iz odredbi člana 10. stav 2) tačke a), b), c) i d) Zakona o konkurenciji.

U skladu sa članom 33. stav (1) Zakona o konkurenciji, Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak na izjašnjenje aktom broj 05-26-03-01-15-II/11 dana 8.7.2013. godine privrednom subjektu BH Telecom.

U ostavljenom roku za dostavu odgovora, privredni subjekt BH Telecom je podneskom broj 05-26-3-01-16-II/11 od dana 22.7.2013. godine zatražio produženje roka za dostavu odgovora na zaprimljeni Zaključak.

Konkurencijsko vijeće je razmotrilo navedene zahtjeve i utvrdilo da postoje opravdani razlozi za usvajanje istih, te je u skladu sa članom 33. stav (2) Zakona, privrednom subjektu odobrilo produženje roka za dostavljanje odgovora na Zahtjev.

Dana 5.8.2013.godine pod brojem: 05-26-03-01-18-II/11 Konkurencijsko vijeće je zaprimilo Odgovor na zahtjev za pokretanje postupka podnesen od strane privrednog subjekta BH Telecom.

Konkurencijsko vijeće je privrednom subjektu BH Telecom uputilo zahtjeve za dodatnom dostavom podataka i dokumentacije, aktom broj 05-26-3-01-23-II/11 dana 2.10.2013. godine i aktom broj 05-26-3-01-26-II/11 dana 11.10.2013. godine.

U smislu naprijed navedenih zahtjeva, tražena dokumentacija i podaci su dostavljeni aktom broj 05-26-3-01-29-II/11 dana 21.10.2013.godine i aktom broj 05-26-3-01-35-II/11 dana 29.10.2013. godine.

Protivna strana je u Odgovoru na zahtjev za pokretanje postupka i ostalim podnescima dostavljenim Konkurencijskom vijeću, u bitnom navela slijedeće:

- Da navod Akt.online da ne bi trebala biti sporna činjenica da RIP predviđa da je BH Telecom dužan da zaključi ugovor o interkonekciji sa Podnosiocem zahtjeva u roku od 90 dana od dana određenog za početak pregovora, nije tačan, jer odredba člana 4.1.5. RIP-a glasi: "Rok za okončanje pregovora je 90 (devedeset) dana od dogovorenog termina za početak pregovora, u protivnom BH Telecom i Operator imaju pravo zatražiti rješenje spora od strane RAK-a".

- Da su netačni navodi Akt.online da je BH Telecom zloupotrijebio dominantan položaj, produžavanjem rokova za zaključivanje Sporazuma o interkonekciji jer je postupak uspostavljanja interkonekcije i zaključivanja ugovora trajao duže od 90 dana od usaglašenog datuma početka pregovora.

- Da je Akt.online dostavio zahtjev za interkonekciju na mrežu BH Telecoma BH Telecomu dana 7.2.2007. godine. Zahtjev nije bio potpun i uredan, ali je BH Telecom pokazao kooperativnost i saglasio se da pregovori počnu 26.2.2007. godine.

- Da od 26.2.2007. godine do 31.8.2007. godine između BH Telecoma i Akt.online nije bilo spornih pitanja u vezi zaključivanja Sporazuma o interkonekciji, ali također nisu postojali ni uslovi za zaključivanje sporazuma. Naime, u tom periodu je održan niz dogovora o tehničkim uslovima, koje je trebalo ispuniti da bi se pristupilo testiranju, koje u prvoj fazi nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Činjenice o kašnjenju od strane Akt.online, kako u dostavljanju uredne dokumentacije, usaglašavanju termina, tako i zbog revidiranja zahtjeva u pogledu količine kapaciteta i kašnjenja u fazi testiranja, se mogu ustanoviti iz obostrano potpisanog izvještaja o testiranju, koji je sastavni dio Sporazuma o interkonekciji, kao i drugih dostavljenih dokaza od strane BH Telecoma.

- Da BH Telecom nije problematizovao ništa u vezi sa realizacijom zahtjeva Akt.online za interkonekciju, sve do započinjanja nezakonitih djelatnosti, što ne znači da nije mogao i to u skladu sa RIP-om. Tako je mogao u skladu sa tačkama 4.1.2. i 4.1.3. RIP-a odložiti započinjanje pregovora, jer vrijeme za otklanjanje nedostataka Zahtjeva ne ulazi u rok za okončanje pregovora (tačka 4.1.3. RIP). BH Telecom nije koristio ovu mogućnost, naprotiv, pismenim aktom broj 01.5-4.2-2333/07 Al, od 21.2.2007. godine obavijestio je Akt.online da se kao početak pregovora predlaže termin 26.2.2007. godine, uz uslov da se u roku od 10 radnih dana okonča postupak izmjene upisa u sudskom registru i dostavi dokaz. Saglasnost na termin za početak pregovora od strane Akt.online se dostavlja 6.3.2007. godine, a dokaz o izvršenoj izmjeni u sudskom registru, Rješenje broj 065-0-Reg-06-002398 od 2.3.2007. godine, dana 5.3.2007. godine, (BH Telecom je mogao utvrditi da je zahtjev podnesen 5.3.2007. godine, a ne 7.2.2007. godine).

- Da je Akt.online podnio zahtjev broj 138-07/1 kojim je izvršio izmjenu zahtjeva za interkonekciju, tako što odustaje od usluge Izbora operatora ili CS usluge. Taj zahtjev je u BH Telecom-u primljen 22.5.2007. godine. Nakon toga dana 24.1.2008. godine, aktom broj 024-08/1, Akt.online opet dopunjuje zahtjev i dostavlja novo rješenje iz sudskog registra, plan saobraćaja za dvije godine, plan okvirnih kapaciteta za dvije godine i kontakt osobe.

- Da je na sastanku od 15.3.2007. g., BH Telecom odobrio povezivanje putem optičkog sistema prenosa u prostorijama Akt.online, što nije bila obaveza. Na tom sastanku su utvrđene obaveze koje je Akt.online morao


ispuniti, kako bi BH Telecom mogao da priključi na optički razdjelnik oba kraja položenog kabla i instalira svoju aktivnu opremu za prenos u TK ormaru Akt.online, čime bi se tek stekli uslovi za početak testiranja. BH Telecom nije problematizovao ni otkaz CS usluge i 1 E1 linka namijenjen za realizaciju tog servisa (što takođe produžava pregovore), niti kašnjenja koja je uzrokovao Akt.online u toku testiranja (primjera radi, kašnjenje u vezi sa Q788 end-to-end testova je trajalo gotovo mjesec dana, testovi su dogovoreni 19.6.2007. godine a testiranje započelo 22.6. i izvršeno 17.7.2007.). Izvještaj o izvršenim ISDN end-to-end testovima je sastavni dio zaključenog Sporazuma o interkonekciji.

- Da je početak testiranja interfejsa u skladu sa RIP-om dogovoren 29.5.2007 g., o čemu je obavješten Akt.online aktom broj 01-5-4.2-2333/07 7. O svim mjerenjima i testiranjima sačinjeni su izvještaji, odnosno dokumenti koji su obostrano potpisani od strane BH Telecoma i Akt.online, i ti dokumenti su sastavni dio zaključenog Sporazuma o interkonekciji. Posljednji interkonekcijski testovi su obavljeni 19.7.2007. g., o čemu je sačinjen dokument "Testiranje saobraćaja sa operatorom Akt.online, koji je obostrano potpisan 23.7.2007. godine.

- Da je BH Telecom pretpostavljao da se radi o zloupotrebama i podnio zahtjev, a čitavo vrijeme od podnošenja zahtjeva Akt.online za interkonekciju, BH Telecom je obavljao aktivnosti u skladu sa RIP-om na uspostavljanju interkonekcije, jer nije ni imao čvrsto saznanje da se zaista radi o zloupotrebi odnosno nezakonitim aktivnostima Akt.online.

- Da je BH Telecom saznao da je RAK pokrenula postupak tek 13.8.2007. godine., kada je dobio akt RAK-a broj 05-29-1885-2/07, u kome se obavještava da Akt.online nezakonito obavlja usluge odlaznih međunarodnih telefonskih poziva sa brojeva iz numerativnog opsega BH Telecoma. U takvoj situaciji, BH Telecom je mogao samo da obavjesti Akt.online da postoji spor, što je i učinio aktom broj 01.5-3.4-133/07 2 EL, od 31.8.2007. godine, navodeći u aktu da to može imati uticaja na zaključenje Sporazuma o interkonekciji.

- Da je odgovornost za duže trajanje postupka zaključivanja Sporazuma o interkonekciji, isključivo na strani Akt.online, a BH Telecom, kao odgovor na nezakonite aktivnosti Akt.online, odlaže zaključivanje Sporazuma tek 31.8.2007.godine i to do okončanja postupka koji je pokrenut pred RAK-om.

- Da je u Rješenju RAK-a, broj UP: 02-07-120/08 od 7.4.2008. godine, kojim je utvrđeno kršenje dozvole i Zakona o komunikacijama od strane Akt.online, u obrazloženju konstatovano da se BH Telecom obratio sa zahtjevom za preduzimanje mjera u vezi sa mogućom zloupotrebom dana 23.7.2007.godine.

- Da je od usaglašenog datuma početka pregovora (26.2.2007. godine) proteklo 6 mjeseci, u toku kojih uopšte nije postojao spor, koji firma Akt.online navodi kao razlog zbog koga su pregovori trajali duže, a iz analize dokaza dostavljenih od strane privrednog subjekta BH Telecom, može se ustanoviti da je do produžavanja pregovora došlo isključivo krivicom Akt.online, kako zbog njegove administrativne, tako i zbog tehničko/tehnološke nespremnosti.

- Da se ne radi o sitnom prekršaju, već o vrlo ozbiljnom prekršaju učinjenom od strane Akt.online sa umišljajem, to vrlo uvjerljivo dokazuje koincidiranje povlačenja zahtjeva Akt.online za CS uslugu (usluga izbora operatora) i 1 E1 linka i ugovaranja sa UNITIC-om

tranzitiranja odlaznog međunarodnog saobraćaja ostvarenog na telefonskim brojevima iz numerativnog opsega BH Telecoma. Naime, jedini legalan način, na koji je UNITIC kao pretplatnik BH Telecoma, mogao da ostvaruje međunarodne pozive po ugovorenom "bloku brojeva" BH Telecoma, preko operatora telekomunikacija Akt.online, odnosno jedini legalan način na koji je Akt.online mogao da UNITIC-u pruži "uslugu odlaznog međunarodnog saobraćaja", pretpostavljao je postojanje Sporazuma o interkonekciji između BH Telecoma i Akt.online, u kojem je ugovoreno i pružanje/korištenje CS usluge, zatim implementaciju usluga CS/CPS operatora Akt.online na TK sistemu BH Telecoma, i ukoliko UNITIC želi da međunarodne pozive ostvaruje putem usluge CPS (usluga predizbora operatora), potreban je i zaključen ugovor o korištenju usluga između UNITIC-a i Akt.online, što je Akt.online kao ozbiljan operator telekomunikacija znao, ali je ipak zaključio da će imati manje troškova ako nelegalno tranzitira međunarodni saobraćaj za UNITIC, pa iz tog razloga u toku pregovora otkazuje uslugu CS i 1 E1 link.

- Da su tvrdnje Akt.online da BH Telecom sada čini prekršaj za koji je Akt.online proglašen odgovornim, jer je zaključio ugovor sa UNITIC-om po kojem vrši "tranzitiranje telefonskog saobraćaja od strane UNITIC d.o.o. Sarajevo, kao firme koja nije ovlaštena za pružanje javne telefonske usluge", takođe netačne, jer je UNITIC pretplatnik odnosno krajnji korisnik BH Telecoma, pa iz osnova je potpuno legalno da BH Telecom tranzitira njegov ostvareni međunarodni saobraćaj na brojevima iz dodijeljenog numerativnog opsega BH Telecoma, po vlastitim telekomunikacijskim kapacitetima.

- Da je Akt.online, koristeći nezakonito brojeve iz numerativnog opsega BH Telecoma, spriječio BH Telecom da vrši evidentiranje i zakonito presretanje jer je do nezakonitog upada firme Akt.online u numerativni opseg BH Telecoma, postojala tehnička mogućnost evidentiranja i presretanja, a ujedno je postojala i zakonska obaveza BH Telecoma da te funkcije ostvaruje u svom numerativnom opsegu. Upravo na taj način, svojim nezakonitim postupcima Akt.online je ugrozio integritet i sigurnost rada mreže. Osim toga, netačno je da za alternativne operatore ne postoji mogućnost evidentiranja i zakonitog presretanja. Naprotiv, sastavni dio RIP-a je da se ove funkcije za alternativne operatore ostvaruju putem BH Telecoma.

- Da BH Telecom nije imao pristup opremi i uređajima putem kojih kompanija Akt.online realizuje pozive, iako po pravilima koja regulišu odnose u ovom sektoru, svaki korisnik ima obavezu da zbog sigurnosti i integriteta sistema omogući uvid u stanje i vrstu opreme koju koristi.

- Da su iz navedenih razloga (očuvanja sigurnosti rada mreže i očuvanja integriteta mreže) postojali zakonski uslovi da BH Telecom ograniči pristup mreži, odnosno da ne zaključi sporazum o interkonekciji sve dok Akt.online nezakonito obavlja djelatnost kojom se ugrožava sigurnost i integritet mreže.

- Da je nezakonito obavljanje djelatnosti odlaznih poziva u međunarodnom saobraćaju, sa brojeva iz numerativnog opsega BH Telecoma, nesumnjivo u suprotnosti sa načelom savjesnosti i poštenja. Zbog toga je bilo nerazumno i neosnovano očekivati i zahtijevati da BH Telecom sa firmom Akt.online kao partnerom zaključi bilo kakav sporazum sve dok se taj partner ponaša suprotno načelima savjesnosti i poštenja.


- Da bi RAK, kao nadležna institucija za rješavanje sporova koji se jave u toku pregovora o interkonekciji između operatora iskoristio ovlaštenja i donio odluke o spornim pitanjima da je smatrao da se radi o nezakonitoj situaciji. Očigledno je da nije, a i konačan ishod potvrđuje da su sporna pitanja rješena i da je BH Telecom zaključio Sporazum o interkonekciji sa firmom Akt.online.

- Da je dana 21.1.2008. godine, Akt.online aktom broj 024-08/1, obavijestio BH Telecom da prestaje sa nezakonitim pružanjem govornih usluga i zatražio realizaciju interkonekcije sa BH Telecomom, što je i učinjeno u najkraćem roku.

- Da je nejasno na koji način Akt.online izvodi zaključak da postoji pasivna legitimacija na strani BH Telecoma u odnosu na postavljeni Zahtjev, odnosno kako Akt.online zaključuje da je BH Telecom odgovoran u vezi sa činjenicom da, kako navodi u Zahtjevu, cijene terminacije međunarodnog saobraćaja nisu regulisane od strane RAK-a, kao i da RAK nije do danas izvršila analizu niti odredila obavezu troškovnog pristupa kod određivanja cijene terminacije međunarodnog saobraćaja. Kontinuisanim napadom na BH Telecom, Akt.online pokušava u stvari uticati na RAK da korake liberalizacije tržišta telekomunikacija u BiH uskladi sa željama i težnjama pravnog subjekta Akton d.o.o. Ljubljana, osnivača Akt.online.

- Da se uvidom u pozitivne zakonske i druge propise, kojima je regulisana djelatnost telekomunikacija u BiH, može utvrditi da je Bosna i Hercegovina nesumnjivo opredijeljena za liberalizaciju tržišta telekomunikacija, kako je to i navedeno u uvodu važeće Politike sektora telekomunikacija u BiH 2008.-2012. g i da će se na tom putu ostvariti više strateških ciljeva, kao što je osiguranje potpune konkurentnosti operatora i servis provajdera na ovom tržištu, osiguranje efikasnosti sektora telekomunikacija uopšte, kroz efikasnu kontrolu kvaliteta i cijena pruženih usluga, baziranih na troškovnom principu.

- Da se na službenoj stranici RAK-a (www.rak.ba - telekomunikacije - TK tržište - Analiza relevantnog tržišta) nalaze dva dokumenta čijom analizom se jasno može utvrditi slijedeće: 1) da je RAK započela aktivnosti na implementaciji obaveza računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva donošenjem dokumenta Okvirni elementi i plan za uvođenje računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva u telekomunikacijama u BiH od 5.10.2012. godine i 2) da su odvajanje računovodstvenih evidencija i obaveza kontrole cijena i vođenja troškovnog računovodstva navedene u Pravilu kao obaveze koje se nameću operaterima sa značajnom tržišnom snagom na relevantnom tržištu. U tom cilju, dakle u sklopu implementacije računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva, RAK će tek definisati okvir za pripremu regulatornog izvještaja i drugih informacija koje su operatori sa značajnom tržišom snagom obavezni periodično dostavljati RAK-u.

- Da u 2013. godini još uvijek nije okončan postupak potpune primjene "troškovnog principa" u utvrđivanju cijena, a naročito to nije bio slučaj u vrijeme nastajanja spora oko uspostavljanja interkonekcije, kao i u periodu realizacije zaključenog sporazuma o interakciji, dakle od 2008. do podnošenja zahtjeva Akt. online za pokretanje postupka iz 2011. godine.

- Da se u dokumentu Analiza tržišta poziva koji završavaju u individualnim mobilnim mrežama - veleprodajni nivo,

na strani 14. stav drugi, navodi da je obaveza implementacije troškovne orjentacije utvrđena i u Politici sektora telekomunikacija, što još uvijek nije realizovano u Bosni i Hercegovini. U dosadašnjoj praksi regulacije veleprodajnih cijena, Agencija je koristila metodu poređenja cijena na uporedivim tržištima (benchmarking).

- Da je na javnim konsultacijama koje su provođene od strane RAK-a u postupku usvajanja Analize tržišta poziva koji završavaju u individualnim mobilnim mrežama, bila pokrenuta incijativa od strane alternativnih operatora da se regulira cijena terminiranja međunarodnih poziva, međutim, stav koji je u raspravi istaknut od strane RAK je sljedeći: "Agencija ostaje pri stavu da troškovna regulacija međunarodnog saobraćaja u ovoj fazi ne bi bila odgovarajuća i proporcionalna obaveza, jer ne bi pomogla postizanju efikasne konkurencije na tržištu terminacije u mobilne mreže. Radi činjenice da je ovo prva sistemska regulacija veleprodajnog tržišta mobilne terminacije, bitno je fokusirati se na najvažnije probleme ovog tržišta, a to je smanjenje cijene mobilne terminacije za saobraćaj koji je započeo i završio unutar BiH, neovisno da li je započeo u mobilnim ili fiksnim mrežama".

- Da je u pogledu navoda o opadanju količine saobraćaja koju Akt.online terminira u fiksnu mrežu BH Telecoma, u realizaciji Ugovora o interkonekciji sa BH Telecomom u periodu 2009.-2012. godine direktan pokazatelj da BH Telecom zloupotrebljava dominantni položaj, indikativno je da Akt. online ne analizira količine terminirane u mobilnu mrežu, u istom periodu. Tako u dostavljenoj tabeli koja sadrži količine saobraćaja terminiranog u fiksnu i mobilnu mrežu, potencira činjenicu da količine saobraćaja koje terminira u fiksnu i mobilnu mrežu opadaju, ali ne navodi da, primjera radi, u 2010. godini, u mjesecu februaru terminira u mobilnu mrežu količinu od (...) KM, što je najveći iznos za cijelu 2008., 2009. i 2010. godinu, dok je u martu, terminirao (...) KM. Navedeni podaci upućuju na zaključak da je Akt.online odlučio da u određenom periodu ne terminira saobraćaj, kako bi dobio podatke koje koristi kao argument u toku ovog postupka.

- Da Akt.online kao pružalac usluga javne fiksne telefonije na području BiH ne postoji tokom 2010. godine i da tek 2012. dobija licencu za pružanje usluge Carrier Selection (CS). To znači da sve do 2012. godine, Akt.online ne pruža javne fiksne telefonske usluge za BiH građane, ali zato pruža usluge terminacije međunarodnog saobraćaja INO operatorima, tranzitirajući ga u Bosnu i Hercegovinu preko slovenačkog operatora Akton. Ovo znači da Akt. online posredno, preko svoje kompanije majke, djeluje na veloprodaji, što ukazuje da je logično da se može porediti sa ca. 20-tak INO operatora sa kojima BH Telecom ima direktan link za terminiranje i generiranje međunarodnog saobraćaja, a ne sa BH Telecom kao pružaocem javne fiksne telofonije u BiH.

- Da je Akt.online krajnjim korisnicima u BiH ponudio uslugu odlaznog međunarodnog pozivanja koja se realizuje putem osnovne interkonekcijske usluge tek u aprilu 2012. godine, a to je morao učiniti kako bi zadržao Dozvolu. Trenutno učešće Akt.online u ukupnom CS saobraćaju (CS uslugu nudi još pet alternativnih operatora) je svega ispod (...)% (na nivou cca 9.000 min/mjesečno). Akt.online nema ni vlastitu infrastrukturu putem koje bi mogao ponuditi fiksni telefonski priključak krajnjim korisnicima, iako je, uvidom u bazu podataka dostupno na RAK-ovoj stranici, zakupio numerativni blok od RAK-a, ali ga do sada nije aktivirao, jer nema krajnjih korisnika. Iz svega se zaključuje da Akt.online svoje


poslovanje bazira isključivo na veleprodaji međunarodne govorne telefonije od čega krajnji korisnici u BiH nemaju nikakve koristi.

- Da je netačna tvrdnja koju ističe Akt.online, da BH Telecom nelegalnim sredstvima sprječava njegov rad, tako što određuje nekonkurentne cijene za pružanje usluge terminacije međunarodnog saobraćaja. Naime, takve tvrdnje su neosnovane, jer je u skladu sa RIP-om BH Telecom ovlašten da određuje komercijalne cijene, ali je tačna i činjenica da je BH Telecom uvijek nudio nižu cijenu Akt.online u odnosu na INO operatore.

- Da je uskladu sa važećom regulativom BH Telecom mogao odrediti istu cijenu Akt.online-u kao i INO operaterima sa kojima posluje, jer bi upravo na taj način u ravnopravan položaj bili stavljeni svi preprodavci usluge terminacije u mrežu BH Telecoma. BH Telecom to nije učinio jer je uvažavao činjenicu da Akt.online i drugi alternativni operatori imaju dodatne troškove bankarske garancije i interkonekcijskih linkova (npr.neki INO partneri kao što je Telecom Italia imaju veću cijenu od Akt.online-a za BHT fiksnu mrežu, dok svi INO partneri BH Telecoma imaju veću cijenu za mobilnu mrežu BH Telecoma):

- Da to ukazuje da je prodajna cijena koju Akt.online postiže pretežno viša od cijene koju BH Telecom nudi INO partnerima. U prilog ovome govori činjenica da BH Telecom ima saradnju sa 20 direktnih operatora koji terminiraju, ne samo vlastiti saobraćaj iz svojih zemalja, već i preostali saobraćaj iz svih krajeva svijeta (procjena BH Telecom je da saobraćaj ostatka svijeta učestvuje u procentu od 9,40% do 36,69 % u ukupnom saobraćaju, a to u minutama znači cca od 2,5-10 miliona minuta/mjesečno u 2010. godini). To znači da operatori nude terminaciju u BiH po cijeni koju formiraju tako što na cijenu koju dobiju od BH Telecoma dodaju mark-up (maržu) za uslugu tranzita, koju pružaju trećoj strani. Dakle, ako poredimo razliku koja ostaje Akt.online-u između cijene po kojoj prodaje BH Telecom mreže i troška (tj.cijene koju plaća BH Telecomu za njegove mreže), ta je mreža uvećana za njihov mark up na oficijelnu cijenu koju BH Telecom nudi na ino tržište. U vezi sa navodima Podnosioca zahtjeva, koji se odnose

na cijene terminacije međunarodnog saobraćaja, BH Telecom, pored prethodno izloženih argumenata, ukazuje na slijedeće: - Da su netačni navodi Akt.online da BH Telecom

zloupotrebljava položaj operatora sa značajnom tržišnom snagom tako što nudi bolje komercijalne uslove stranim operatorima u odnosu na uslove koje nudi domaćim i alternativnim operatorima, u pogledu cijene terminacije međunarodnog saobraćaja.

- Da je u vezi sa cijenama terminacije u međunarodnom saobraćaju, BH Telecom u cijelosti postupao u skladu sa Odlukom o politici sektora telekomunikacija BH za period 2008.-2012. godina i pravilima RAK-a.

- Da BH Telecom ima zaključene sporazume kojima su utvrđene cijene terminacije u međunarodnom saobraćaju sa sedam alternativnih operatora. Niti jedan od tih alternativnih nije pokrenuo bilo kakav postupak ili stavio prigovor na cijene terminacije utvrđene sporazumima sa BH Telecomom. Dakle, ako sedam alternativnih operatora smatra da su ponuđene i ugovorene cijene omogućile fer konkurenciju, onda je to svakako relevantan dokaz da BH Telecom nije zloupotrebljavao polažaj operatora sa značajnom tržišnom snagom i da cijenama terminacije u međunarodnom saobraćaju nije spriječio fer konkurenciju.

- Da je Akt.online odbio da sa BH Telecom zaključi sporazume koji su predviđali povoljnu cijenu terminacije u međunarodnom saobraćaju, pod istim uslovima kao i drugi alternativni operatori. Očigledno je da Akt.online odbija zaključiti sporazume po nižoj cijeni terminacije u međunarodnom saobraćaju, jer smatra da bi na taj način dalje oslabio svoju poziciju u ovom postupku pred Konkurencijskim vijećem, s obzirom da su ponuđene cijene veoma povoljne za svakog alternativnog operatora.

- Da u svakom slučaju, cijene terminacije u međunarodnom saobraćaju koje Akt.online, čak i odbijajući sporazume sa povoljnijom cijenom, plaća BH Telecomu, ne sprječavaju Akt.online da bude konkurentan na tržištu, odnosno da ostvari značajnu dobit u svome poslovanju dobiti.

- Da Akt.online prigovara cijenama koje BH Telecom ugovara na stranom tržištu odnosno sa stranim operatorima. Pri tom je značajan elemenat da sa većinom relevantnih stranih operatora BH Telecom ne ugovara isključivo svoje cijene terminacije, nego se radi o recipročnim ugovorima kojima se uređuju i drugi odnosi u odlaznom i dolaznom međunarodnom saobraćaju, što svakako utiče i na konkretnu cijenu terminacije. Takvi odnosi BH Telecoma sa stranim operatorima i takav način ugovaranja cijena terminacije nije u suprotnosti niti sa jednim propisom koji reguliše oblast komunikacija i ni na kakav način nije na štetu alternativnih operatora.

- Da BH Telecom sa stranim operatorima potpisuje bilateralni ugovor kojim se regulišu terminacije međunarodnog saobraćaja za saobraćaj u oba pravca. Preciznije, kako BH Telecom utvrđuje cijenu terminacije u svoju mrežu tako i INO operator utvrđuje cijenu terminacije u svoju mrežu za polazni međunarodni saobraćaj koji ostvare isključivo korisnici BH Telecoma. U ovakvim relacijama, kada svaka strana posjeduje vlastiti polazni međunarodni saobraćaj i nastoji ga plasirati na INO tržište po što povoljnijim cijenama, uz to posjeduju i vlastiti interkonekcijski link od kraja do kraja, BH Telecom nema uopšte ulogu wholeseler-a (prodaja na veliko) nego samo u direktnom pregovaračkom postupku pokušava kontrolisati i smanjiti vlastite troškove radi ostvarivanja razumne dobiti u datom trenutku. Dakle BH Telecom ne skuplja ničiji polazni saobraćaj osim svog vlastitog, da bi ga plasirao na ino tržište i to mu je kod bilateralnih pregovora glavna pregovaračka snaga, tj. za ono što dobije ima i šta dati za razliku od Aktona koji je na tržištu samo "sakupljač" tuđeg saobraćaja. Pri tome treba napomenuti da pozitivni propisi iz ove oblasti u BiH daju pravo Akt.online da pruža fiksne javne telefonske usluge u domaćem i međunarodnom saobraćaju na teritoriji BiH, dakle i uslugu odlaznog međunarodnog saobraćaja, ali Akt.online to faktički ne radi iz njemu poznatih razloga.

- Da BH Telecom ima mogućnost da u komercijalnim aranžmanima sa svojim ključnim partnerima ponudi i dobije bolje cijene zbog postojanja velike količine retail minuta, a to je uobičajena praksa u ovom segmentu poslovanja.

- Da Akt.online nema mogućnost sklapanja količinskog dogovora sa njegovim partnerima, koji uključuje smanjenje cijene, jer Akt.online nema svoje vlastite korisnike i ako ima licencu za pružanje usluge Carrier Selection od 2012. godine, što je stvar izbora njegove poslovne politike. Nadalje, sama činjenica da Akt.online djeluje na ovom segmentu BiH tržišta isključivo kao "wholesaler" (prodavac na veliko), pokazuje da on u toj


ulozi ne doprinosi liberalizaciji BiH tržišta u smislu boljeg kvaliteta i nižih cijena za BiH korisnike.

- Da na osnovu prednjih zaključaka o razlozima i ciljevima postupanja Akt.online,upućuje na činjenicu da se od strane Akt.online analizira samo količina saobraćaja u fiksnoj mreži, dok u analizu nisu uključeni podaci o količinama saobraćaja u mobilnoj mreži, niti podaci o ukupnoj količini saobraćaja. U tom kontekstu vrlo je indikativno da Akt.online svoju analizu završava sa aprilom 2010. godine i na taj način izbjegava informisati Konkurencijsko vijeće da je u maju mjesecu 2010. godine Akt.online u fiksnu mrežu BH Telecoma terminirao količinu od (...) minuta, a u mobilnu (...) minuta. Sve to ukazuje na vjerovatnoću da Akt.online, za potrebe ovog postupka i postupaka koje vodi prema drugim institucijama, prilagođava svoju tekuću poslovnu politiku i poslovne aranžmane tako što smanjuje terminaciju u fiksnu mrežu, a povećava terminaciju u mobilnu mrežu. Pri tome se otvara posebno pitanje kako je moguće da je Akt.online u maju mjesecu 2010. godine terminirao u fiksnu mrežu (...) minuta. Ukoliko Konkurencijsko vijeće smatra da ima osnova i

razloga za dalje ispitivanje nastupa BH Telecoma na stranom tržištu, u tom slučaju bi bilo neophodno, prije svega definisati relevantno međunarodno tržište za svaku telekomunikacionu uslugu radi daljeg utvrđivanja činjeničnog stanja i ispitivanja eventualnog uticaja na fer konkurenciju. Zbog toga bi bilo neophodno da se od sva tri telekom operatera sa značajnom tržišnom snagom, kao i od svih alternativnih operatora zatraže svi podaci, ugovori i druge isprave o aranžmanima sa stranim partnerima, kao i dokazi o porijeklu ukupnog saobraćaja koji je putem Akt.online i drugih alternativnih operatora terminiran u mrežu BH Telecoma i drugih operatora sa značajnom tržišnom snagom. U tom smislu bilo bi potrebno izvršiti i ekspertni uvid u njihovo, stvarno poslovanje na domaćem tržištu i poslovanje sa inostranim operatorima, kako bi se došlo do tačnih podataka o poslovnim rezultatima svih telekom operatora, kada je u pitanju tržište usluge terminacije ino-saobraćaja.

4. Usmena rasprava

Budući da se radi o postupku stranaka sa suprotnim interesom Konkurencijsko vijeće je u toku postupka vođenog pred Konkurencijskim vijećem održalo dvije usmene rasprave na kojima su se zastupnici stranaka izjasnili o činjenicama i okolnostima na kojim se temeljio Zahtjev i Zaključak (Zapisnik sa usmene rasprave broj 01-05-26-028-43-II/09 od dana 2.6.2010. godine i Zapisnik sa usmene rasprave broj 01-05-26-028-46-II/09 od dana 11.6.2010. godine).

Konkurencijsko vijeće je na zahtjev stranaka u postupku, održalo i treću usmenu raspravu dana 17.12.2013. godine, a u skladu sa odredbom člana 39. Zakona o konkurenciji.

Na usmenoj raspravi održanoj dana 17.12.2013. godine u Konkurencijskom vijeću u ime stranaka u postupku su pristupili njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici kojom prilikom su imali mogućnost da jedni drugima postavljaju pitanja i razjasne međusobno sporne stvari (Zapisnik sa usmene rasprave, akt broj 05-26-03-01-64-II/11).

Podnosilac zahtjeva je na usmenoj raspravi priložio email Amre Kraljević, šefa službe za interkonkeciju i usluge veleprodaje u BH Telecomu, koji predstavlja ponudu BH Telecoma za usluge terminacije/tranzitiranja međunarodnog saobraćaja u mrežu BH Telecom za period od 1.1.2014. godine, te izjavio da ukoliko stupi na snagu novi cjenovnik BH Telecom-a da će im biti onemogućeno dalje djelovanje na tržištu i zatražio donošenje privremene mjere u skladu sa članom 40. Zakona o konkurenciji na način da se BH Telecomu

zabrani povećanje cijene za usluge terminacije/tranzitiranja međunarodnog saobraćaja u mrežu BH Telecoma do okončanja postupka, odnosno da se naloži da do tada zadrže cijene na postojećem nivou.

Protivna strana se na naprijed navedeno izjasnila navodeći da zahtjev za donošenje privremene mjere nije jasan, odnosno da se ne zna na koji se prijedlog odnosi, da li na ovaj od 13.12.2013.godine ili na podneske ranije dostavljene i da tvrdnje nisu ničim dokazane osim paušalnog navođenja. Kao dokaz da navodi koji su izneseni nisu realni i tačni, priložili su email od 11.2.2013. godine upućen BH Telecomu od strane Igora Košira, direktora privrednog subjekta Akton, Ljubljana, koji ukazuje da Akt.online ima dovoljno prostora za obavljanje svoje djelatnosti na području Bosne i Hercegovine.

Protivna strana je također zatražila da Konkurencijsko vijeće donese rješenje kojim će utvrditi da privredni subjekt BH Telecom, zbog proteka roka za donošenje rješenja za utvrđivanje zloupotrebe dominantnog položaja ne zloupotrebljava dominantni položaj. S tim u vezi ističe se da je postupak pokrenut zaključkom od 16.2.2010. godine, da iz odredbi člana 11. i 41. Zakona o konkurenciji proizilazi da postupak po zahtjevu za utvrđivanje zloupotrebe dominantnog položaja ne može trajati duže od 7 (sedam) mjeseci. Ovaj postupak protiv BH Telecoma se vodi 46 mjeseci što je u suprotnosti sa zakonskim odredbama. Odredbe koje su navedene nisu jedine u Zakonu o konkurenciji kojima je predviđeno da protok određenih rokova proizvodi određene pravne posljedice. U konkretnom slučaju postupak pred Konkurencijskim vijećem protiv BH Telecom-a traje gotovo 4 godine. Svrha zakonskih odredbi je da privredne subjekte zaštiti od negativnih efekata dugih perioda pravne neizvjesnosti. Ukoliko se ne primjene zakonske odredbe ovaj postupak će trajati vjerovatno još dvije do tri godine, ako sud bude odlučivao istim tempom. Ako sud poništi novo rješenje ovaj postupak može trajati neograničeno. Postojanje odluke Suda u upravnom sporu ne predstavlja prepreku da Konkurencijsko vijeće donese rješenje na osnovu odredbi člana 11. stav (2) i člana 41. Zakona. Predmetna presuda je pravosnažna samo u formalno pravnom smislu pa je Konkurencijsko vijeće obavezan provesti postupak, ali ima mogućnost da donese istu odluku kao i u prethodnom postupku. Drugačije postupanje bi značilo da se krše odredbe članova 11. i 40. Zakona što bi predstavljalo presedan u ovom slučaju, a za posljedicu bi imalo izmjenu buduće prakse i dovelo bi u pitanje i druge odluke koje su ranije donesene na ovaj način.

5. Relevantno tržište

U skladu sa članom 3. stav (1) Zakona i čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) relevantno tržište se određuje kao tržište određenih proizvoda i/ili usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti privrednih subjekata na određenom geografskom području.

Relevantno tržište proizvoda obuhvata sve proizvode i/ili usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uslovima, imajući u vidu posebno njihove bitne karakteristike, kvalitet, uobičajenu namjenu, način upotrebe, uslove prodaje i cijene.

Konkurencijsko vijeće je odredilo da u predmetnom postupku postoje dva relevantna tržišta proizvoda i/ili usluga i to:

- relevantno tržište proizvoda i/ili usluge interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma i

- relevantno tržište proizvoda i/ili usluge terminacije međunarodnih poziva u fiksnu mrežu BH Telecom i


tranzit međunarodnih poziva preko fiksne mreže BH Telecoma u mobilnu mrežu BH Telecoma.

Relevantno geografsko tržište obuhvata cjelokupan ili značajan dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojem privredni subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno razlikuju od uslova konkurencije na susjednim geografskim tržištima.

U konkretnom slučaju relevantno geografsko tržište je Federacija Bosne i Hercegovine, budući da se sve tačke interkonekcije privrednog subjekta BH Telecom nalaze na području Federacije Bosne i Hercegovine.

U smislu navedenog, Konkurencijsko vijeće je za relevantno tržište predmetnog postupka utvrdio dva tržišta i to tržište terminacije međunarodnog saobraćaja u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma u Federaciji Bosne i Hercegovine i tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma u Federaciji Bosne i Hercegovine.

6. Utvrđivanje činjeničnog stanja

U predmetnom postupku, pristupilo se prikupljanju relevantne dokumentacije i podataka, te je uvidom u iste utvrđeno slijedeće: - Da je RAK dana 9.10.2007. godine donijela Listu

operatora sa značajnom tržišnom snagom broj 03-29-2374-1/07, u kojoj se navodi da su BH Telecom, Telekom Srpske a.d. Banja Luka, Kralja Petra I Karađorđevića 61-A, 78 000 Banja Luka i Hrvatske telekomunikacije d.o.o. Mostar, Kneza Branimira bb, 88 000 Mostar operatori telekomunikacija u Bosni i Hercegovini koji imaju značajnu tržišnu snagu na tržištu usluge fiksne i mobilne telefonije.

- Da je RAK dala saglasnost na RIP za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecoma broj 01-6.7-12420/05 od 26.5.2005. godine.

- Da u tački 4.1.5. Referentne interkonekcijske ponude za povezivanje na fiksnu mrežu privrednog subjekta BH Telecom, stoji da je rok za okončanje pregovora za zaključivanje Sporazuma o interkonekciji 90 (devedeset) dana, od dogovorenog termina za početak pregovora, u protivnom BH Telecom i Operator imaju pravo zatražiti pomoć u pregovorima od strane RAK-a.

- Da je tačkom 6. Referentne interkonekcijske ponude za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecoma, definisano sklapanje komercijalnog ugovora između BH Telecoma i Operatora (međunarodnih i nacionalnih) za usluge koje nisu obuhvaćene u RIP-u.

- Da se usluge iz tačke 6.1.1.2 RIP-a koje podrazumjevaju tranzit saobraćaja iz mreže operatora prema stranom operatoru i usluge iz tačke 6.1.1.3 koje podrazumjevaju tranzit saobraćaja iz inostranstva u mrežu operatora preko BH Telecoma, naplaćuju po cijenama koje su komercijalno (bilateralno) dogovorene.

- Da Politika sektora telekomunikacija za period 2008.-2012. godine, kao jedan od strateških ciljeva navodi osiguranje efikasnosti sektora i potpune konkurentnosti operatora i pružalaca usluga kroz efikasnu kontrolu kvaliteta i cijena pruženih usluga, baziranih na troškovnom principu. U skladu sa Politikom sektora telekomunikacija za period 2008.-2012. godina, RAK je donijela Pravilo o analizi tržišta elektronskih komunikacija ("Službeni glasnik BiH", broj 85/11) u kojem su obaveze odvajanja računovodstvenih evidencija i obaveze kontrole cijena i vođenja troškovnog računovodstva navedene kao obaveze koje se nameću proglašenim operatorima sa značajnom tržišnom snagom

na relevantnom tržištu. Okvirni elementi i plan za uvođenje računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva u telekomunikacijama BiH, donesen od strane RAK-a 5.10.2012. godine, je dokument u kom su izloženi opći principi računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva, te su u istom dati prijedlozi za preduzimanje neophodnih koraka u implementaciji ovih obaveza operatorima sa značajnom tržišnom snagom na relevantnom tržištu, a primjena istih počinje od 2014. godine (www.rak.ba.)

- Da je privredni subjekt Akt.online, dana 7.2.2007. godine podnio Zahtjev za interkonekciju na fiksnu mrežu privrednog subjekta BH Telecom i to za usluge interkonekcijskog linka, usluge signalizacije, usluge odlaznog saobraćaja preko usluge izbora operatora i usluge za međunarodne i nacionalne operatore, te da su se obje strane usaglasile da termin početka pregovora o implementaciji interkonekcije bude 26.2.2007. godine.

- Da je kao dan početka testiranja određen 29.5.2007. godine, a da su posljednji interkonekcijski testovi obavljeni dana 23.7.2007. godine, te da je nakon toga trebalo još uslijediti eventualno pregovaranje o komercijalnim uslovima ugovora o inetrkonekciji.

- Da se BH Telecom dana 23.7.2007. godine obratio RAK-u sa zahtjevom za preduzimanje mjera u vezi sa mogućim zloupotrebama od strane operatora Akt. online.

- Da je BH Telecom dana 31.8.2007. godine obavijestio Akt.online da je od strane RAK-a obaviješten da je u toku postupak utvrđivanja potencijalnih zloupotreba od strane Akt.online, te da će BH Telecom nastaviti pregovore o interkonekciji nakon donošenja zvaničnog stava RAK-a po ovom pitanju.

- Da je dana 27.11.2007. godine održan sastanak, kojem su prisustvovali predstavnici RAK-a i privrednih subjekata Akt.online i BH Telecom, na temu zastoj u interkonekcijskim pregovorima između Akt.online i BH Telecoma i na temu iznajmljivanja lokalnih vodova. Na sastanku je zaključeno da će RAK poslati dopis privrednom subjektu BH Telecom u kojem će navesti da su operatori Akt.online i UNITIC u prekršaju i da se, nezavisno od toga, trebaju nastaviti pregovori i realizacija interkonekcije između Akt.online i BH Telecoma.

- Da je privredni subjekt Akt.online dana 21.1.2008. godine obavjestio privredni subjekt BH Telecom da je raskinuo ugovor o pružanju usluge odlaznih međunarodnih telefonskih poziva privrednom subjektu UNITIC.

- Da je Sporazum o interkonekciji na fiksnu mrežu između Podnosioca zahtjeva i BH Telecoma potpisan dana 1.2.2008. godine.

- Da privredni subjekt Akt.online ima zaključen Sporazum o terminaciji međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecom, te da ovaj ugovor podrazumijeva dovođenje međunarodnog saobraćaja u fiksnu mrežu i tranzitiranje istog preko fiksne mreže BH Telecoma u mobilnu mrežu BH Telecoma.

- Da privredni subjekt BH Telecom ima potpisane Ugovore o treminaciji međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma sa osamnaest stranih operatora, te da ti ugovori podrazumjevaju dovođenje međunarodnog saobraćaja u fiksnu mrežu i tranzitiranje istog preko fiksne mreže BH Telecoma u mobilnu mrežu BH Telecoma, kao i slanje saobraćaja iz fiksne i mobilne mreže BH Telecoma u mrežu tih INO operatora.

- Da je RAK dana 4.2.2008. dopisom broj 05-29-9-1/08 odgovorio na upit Akt.online vezano za regulisanje cijena terminacije međunarodnih poziva da su svi legislativni i


regulatorni dokumenti RAK-a utemeljeni na EU modelu i da je takav stav primjenjen i prilikom davanja saglasnosti na RIP dokumente koje su uradili operateri s značajnom tržišnom snagom za tržište fiksne telefonije i da to znači da postoje usluge čije se cijene obavezno definiraju, ali i one za koje se cijene ugovaraju na komercijalnoj osnovi, kao i da u slučaju definiranja cijena za terminiranje međunarodnih poziva, kada se preko mreže dominantnog operatora međunarodni pozivi tranzitiraju u mreže novih operatora i terminiraju kod pretplatnika novih operatora, radi se o usluzi čiju cijenu operatori formiraju na osnovu međusobnih dogovora.

- Da je RAK dana 7.4.2008. godine donio Rješenje broj UP1: 02-07-120/08, u postupku pokrenutom po prijavi BH Telecoma, protiv Akt.online, radi kršenja propisa i uslova dozvole za pružanje fiksne javne telefonske usluge, kojim je utvrđeno da je Akt.online prekršio odredbe Dozvole za pružanje fiksnih javnih usluga i odredbe Zakona o komunikacijama, zaključivši ugovor o pružanju javne fiksne usluge za UNITIC.

- Da je RAK na upit Konkurencijskog vijeća (dopis broj 01-26-10-816-I/10 od 15.11.2010. godine) u pogledu određivanja cijene terminacije međunarodnih poziva, odgovorio dopisom broj 05-39-3607-2/10 od 24.12.2010. godine (zaprimljen pod brojem: 01-26-10-816-1-I/10 dana 27.12.2010. godine) naveo da se cijene za međunarodnu terminaciju poziva formiraju na bazi dogovora između zainteresovanih telekom operatora, te da RAK ne daje saglasnost na ovakve cijene i one pretpostavljaju obostrani komercijalni interes.

7. Procesni prigovori

BH Telecom je istakao procesni prigovor da je protiv presude Suda BiH u upravnom sporu podnesen zahtjev za preispitivanje presude te da se zbog mogućnosti da Apelaciono vijeće Suda BiH donese presudu kojom će se usvojiti zahtjev i presuda ukinuti, te predmet vratiti Upravnom odjeljenju suda BiH, BH Telecom smatra da su u skladu sa izloženim ispunjeni uslovi da Konkurencijsko vijeće u skladu sa članom 139. a u vezi člana 135. Zakona o upravnom postupku donese Zaključak kojim se postupak prekida do donošenja odluke Apelacionog suda BiH.

Presudom suda BiH broj S1 3 U 003765 10 U 24.4.2013. godine je poništeno Rješenje Konkurencijskog vijeća broj 01-05-26-028-63-II/09 od 4.11.2010. godine, te predmet vraćen tuženom organu na ponovno rješavanje. Obzirom da je presuda Suda BiH obavezujuća za Konkurencijsko vijeće, isto je nastavilo sa postupkom.

8. Dominantan položaj

Član 9. stav (1) Zakona propisuje da privredni subjekt ima dominantan položaj na relevantnom tržištu roba ili usluga, ako se zbog svoje tržišne snage može ponašati u značajnoj mjeri nezavisno od stvarnih ili mogućih konkurenata, kupaca, potrošača ili dobavljača, također uzimajući u obzir udio tog privrednog subjekta na tržištu, udjele koje na tom tržištu imaju njegovi konkurenti, kao i pravne i druge zapreke za ulazak drugih privrednih subjekata na tržište.

Konkurencijsko vijeće je tokom provođenja predmetnog postupka utvrdilo da na teritoriji Bosne i Hercegovine, u skladu sa Listom operatora sa značajnom tržišnom snagom broj 03-29-2374-1/07, sačinjenom od strane RAK-a, privredni subjekt BH Telecom, kao i privredni subjekti Hrvatske telekomunikcije d.d. Mostar i Telekomunikacije Srpske a.d. Banja Luka, proglašen za operatera sa značajnom tržišnom snagom na tržištu usluge fiksne i mobilne telefonije, dakle da ima dominantan položaj.

9. Zloupotreba dominantnog položaja

Operateri sa značajnom tržišnom snagom, BH Telecom, Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar i Telekomunikacije Srpske a.d. Banja Luka, sačinjavaju RIP dokument o uslovima i načinu priključka na njihovu infrastrukturu, a na sadržaj i uslove iz istog RAK daje saglasnost. Operateri sa značajnom tržišnom snagom putem RIP-a nude mogućnost alternativnim operaterima da se priključe na njihovu infrastrukturu kako bi mogli pružati određene telekomunikacijske usluge.

Konkurencijsko vijeće je analizom RIP dokumenta privrednog subjekta BH Telecom utvrdilo da se BH Telecom članom 4.1.1. obavezao da će, ukoliko zahtjev operatera sadrži sve potrebne dokumente saglasno RIP-u, usvojiti zahtjev i predložiti termin za početak pregovora, te u skladu sa članom 4.1.5. RIP-a okončati pregovore o interkonekciji u roku od 90 dana od dogovorenog termina za početak pregovora i zaključiti Sporazum o interkonekciji. Iz navedenog proizilazi da je tačan navod Protivne strane da se rok od 90 dana ne odnosi na zaključenje ugovora, već završetak pregovora.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Akt.online dana 7.2.2007. godine, podnio Zahtjev za interkonekciju na mrežu privrednog subjekta BH Telecom. Zbog činjenice da zahtjev nije bio kompletan i uredan privredni subjekt BH Telecom i privredni subjekt Akt. online su se usaglasili da kao početak pregovora bude 26.2.2007. godine, a 19.7.2007. godine su završeni interkonekcijski testovi, o čemu je i sastavljen dokument "Testiranje saobraćaja sa operatorom Akt.online" dana 23.7.2007. godine. Završetkom testiranja se stiču uslovi za zaključenje sporazuma o interkonekciji, eventualno treba još dogovoriti komercijalne uslove, ukoliko isti već nisu dogovoreni.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je po završetku testiranja trebalo još ugovoriti komercijalne uslove i potpisati sporazum o interkonekciji, što se nije desilo u razumnom roku, već šest mjeseci kasnije, tek nakon što je Podnosilac zahtjeva raskinuo ugovor sa privrednim subjektom UNITIC. Dakle, BH Telecom, kao opereter sa značajnom tržišnom snagom, bio je obavezan omogućiti interkonekciju na vlastitu mrežu drugim operaterima, a u konkretnom slučaju, za zaključivanje sporazuma o interkonekciji Podnosioca zahtjeva je uslovljovao obavezama koje nemaju veze za predmetom sporazuma o interkonekciji, odnosno od Podnosioca zahtjeva tražio da raskine ugovor o pružanju usluge odlaznog međunarodnog saobraćaja koju je obavljao za privredni subjekt UNITIC.

Konkurencijsko vijeće nije prihvatilo opravdanim stav privrednog subjekta BH Telecom da je nezakonito obavljanje djelatnosti odlaznih poziva u međunarodnom saobraćaju sa brojeva iz numerativnog opsega BH Telecoma od strane Podnosioca zahtjeva, nesumnjivo u suprotnosti sa načelom savjesnosti i poštenja, te da je zbog toga bilo nerazumno i neosnovano očekivati i zahtijevati da BH Telecom sa firmom Akt.online kao partnerom zaključi bilo kakav sporazum sve dok se taj partner ponaša suprotno načelima savjesnosti i poštenja. Naime, privredni subjekt BH Telecom ima dominantan položaj na relevantnom tržištu i kao takav ima posebnu odgovornost, a i prema važećim propisima iz oblasti telekomunikacija je bio obavezan da omogući interkonekciju na vlastitu mrežu pod uslovima predviđenim RIP dokumentom. Eventualno nezakonito postupanje Podnosioca zahtjeva je tek trebalo da bude utvrđeno od strane nadležnog organa tj. RAK. U toku postupka je utvrđeno da je RAK na sastanku održanom 27.11.2007. godine jasno izrekao svoj stav u pogledu navedenog tj. da se postupak zaključivanja sporazuma o interkonekciji treba nastaviti nevezano za utvrđivanje ove povrede od strane Akt.online.


BH Telecom je dana 28.12.2007. godine obavjestio RAK i Akt.online dopisom broj 01.5-3.4-13326/0 o stavu Uprave društva BH Telecom vezano za zaključak sa sastanka održanog 27.11.2007. godine i stav RAK-a "da se proces uspostavljanja interkonekcije za uslugu terminiranja međunarodnog saobraćaja između Akt.online i BH Telecom treba nastaviti i okončati" da smatraju stav RAK-a neobavezujućim te da u ovom slučaju daju prednost stavu Uprave društva BH Telecom.

Dakle, BH Telecom je odlučio da istraje u postavljanju uslova i sporazum o interkonekciji je zaključio tek kada je Podnosilac zahtjeva ispunio postavljeni uslov tj. raskinuo ugovor sa UNITIC-om, što predstavlja povredu Zakona iz člana 10. stav (2) tačka d) jer je zabranjena svaka zloupotreba dominantnog položaja koja se, između ostalog, odnosi na zaključivanje sporazuma kojima se uslovljava da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkom običaju nemaju veze sa predmetom takvog sporazuma.

Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 1 dispozitiva.

U pogledu navoda Podnosioca zahtjeva da je BH Telecom INO operaterima nudio povoljnije cijene terminacije poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da su prema RIP dokumentu privrednog subjekta BH Telecom koji je bio na snazi u spornom periodu, cijene terminacije domaćih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu bile unaprijed utvrđene, dok je za cijene terminacije inostranih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu propisano da se iste dogovaraju na komercijalnoj osnovi. Na predloženi RIP dokument RAK daje svoju saglasnost, i tek nakon toga isti stupa na snagu.

Privredni subjekt Akt.online ima zaključene ugovore sa stranim operatorima o terminaciji međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma, što znači da privredni subjekt Akt.online terminira međunarodni saobraćaj u mrežu

privrednog subjekta BH Telecom, a privredni subjekt BH Telecom dalje te pozive vodi do krajnjeg korisnika, odnosno svojih pretplatnika.

Privredni subjekt BH Telecom sa stranim operatorima potpisuje bilateralni ugovor kojim se regulišu terminacije međunarodnog saobraćaja za saobraćaj u oba pravca. Preciznije, BH Telecom utvrđuje cijenu terminacije u svoju mrežu, tako i strani operator utvrđuje cijenu terminacije u svoju mrežu za polazni međunarodni saobraćaj koji ostvare isključivo korisnici BH Telecoma.

Na zahtjev Konkurencijskog vijeća privredni subjekt BH Telecom je dana 29.10.2013. godine podneskom broj 05-26-3-01-35-II/11 dostavio pregled svih zaključenih ugovora sa INO operaterima u kojima je navedeno broj ugovora, datum zaključivanja ugovora, period važenja ugovora, i cijene terminacije poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma. Zbog obimnosti predmetnih ugovora ovlaštene službene osobe Konkurencijskog vijeća su dana 6.11.2013. godine u prostorijama BH Telecoma izvršili uvid u zaključene ugovore između privrednog subjekta BH Telecom i stranih telekom operatora, kako bi se uvjerili u vjerodostojnost navoda iz podneska BH Telecoma broj 05-26-3-01-35-II/11 od dana 29.10.2013.godine. Uvidom u navedene ugovore, utvrđeno je da nema odstupanja u podacima koje je BH Telecom dostavio u odnosu na podatke sadržane u ugovorima.

U tački 6.1.1.2 RIP-a (broj 01-6.7-12420/05 od 26.5.2005. godine) je definisano da su cijene za terminaciju međunarodnog saobraćaja u fiksnu i mobilnu mrežu komercijalne, odnosno stvar bilateralnog dogovora između BH Telecoma i operatora.

Uvidom u ugovore kojima su utvrđene cijene terminacije poziva u fiksnu i mobilnu mrežu privrednog subjekta BH Telecom, zaključene između privrednog subjekta BH Telecom i stranih operatera, odnosno, sa Podnosiocem zahtjeva, upoređene su cijene navedenih usluga.

Tabela 1.

R.br. Period važenja Raspon cijene u fiksnu

mrežu (min-maks)* Prosječna cijena u

fiksnu mrežu Cijena Akt.online za

fiksnu mrežu

Raspon cijene u mobilnu mrežu (min-

maks)

Prosječna cijena u mobilnu mrež

Cijena Akt.online za mobilnu mrežu

1. 1.1.2010.-

31.12.2010. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

2. 1.1.2011.-

31.12.2011. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

3. 1.1.2012.-

31.12.2012. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

4. 1.1.2013.-

31.12.2013. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

5. 1.1.2014. - nadalje (...) (...) (...) (...) (...) (...)

*Sve cijene izražene su u konvertibilnim markam Uporedbom cijena koje je BH Telecom imao dogovorene

sa stranim operaterima sa cijenama koje je imao Podnosilac zahtjeva za istu uslugu, utvrđeno je da nisu tačni navodi Podnosioca zahtjeva da BH Telecom daje povoljnije uslove stranim operatorima prilikom zakljičivanja ugovora o terminaciji međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma. Također, činjenica je da je RAK prepustila operatorima utvrđivanje cijena terminacije međunarodnih poziva na komercijalnoj osnovi i nije napravila razliku u pogledu domaćih i stranih operatera.

Konkurencijsko vijeće iz ostalih navoda stranaka u postupku i dostavljenih dokaza, kao i dokaza prikupljenih po nalogu Konkurencijskog vijeća nije utvrdio zloupotrebu dominantnog položaja u smislu člana 10. stav (2) tačke a) direktno ili indirektno nametanje nelojalnih kupovnih i prodajnih cijena ili drugih trgovačkih uslova kojima se ograničava konkurencija, tačke b) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja na štetu potrošača ili tačke c)

primjene različitih uslova za istu ili sličnu vrstu poslova sa ostalim stranama, čime ih dovode u neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj, za privredni subjekt BH Telecom, pa se u tom dijelu Zahtjev odbija kao neosnovan.


10. Novčana kazna

U smislu člana 48. stav (1) tačka b) Zakona, novčanom kaznom u iznosu najviše do 10,0% (deset) vrijednosti ukupnog godišnjeg prihoda privrednog subjekta, iz godine koja je prethodila godini u kojoj je nastupila povreda zakona, kaznit će se privredni subjekt, ako zloupotrijebi dominantni položaj na način propisan odredbama člana 10. ovog Zakona.

Konkurencijsko vijeće je uvidom u bilans uspjeha za period 1.1.2006.-31.12.2006. godine privrednog subjekta BH Telecom utvrdilo da je isti u 2006. godini, kao godini koja je prethodila povredi Zakona, ostvario ukupni prihod od (...) KM.


Polazeći od nesporno utvrđene činjenice da je privredni subjekt BH Telecom, prekršio član 10. stav (2) tačka d) Zakona, prilikom zaključivanja Sporazuma o interkonekciji na fiksnu mrežu BH Telecoma na teritoriji Bosne i Hercegovine, zloupotrijebio dominantan položaj na relevantom tržištu, Konkurencijsko vijeće je izreklo novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 KM što iznosi (...)% ukupnog prihoda u 2006. godini, kao godini koja je prethodila povredi Zakona.

Konkurencijsko vijeće je prilikom određivanja visine novčane kazne uzelo u obzir namjeru te dužinu trajanja povrede Zakona, kao i posljedice koje je ista imala na tržišnu konkurenciju, u smislu člana 52. Zakona, te je utvrdilo da je povreda Zakona trajala kraći vremenski period (6 mjeseci) kao i da je ta povreda okončana od strane BH Telecom samoinicijativno, bez intervencije nadležnih organa. Nadalje, naknadno je od strane RAK-a utvrđeno kršenje dozvole i Zakona o komunikacijama od strane Akt.online zaključivanjem ugovora o pružanju javne fiksne usluge sa privrednim subjektom UNITIC (Rješenje RAK, broj UP: 02-07-120/08 od 07.04.2008.godine), na kojem je BH Telecom insistirao da bude raskinut kao uslov za zaključenje Sporazuma o interkonekciji.

U slučaju da se izrečena novčana kazna ne uplati u utvrđenom roku, ista će se naplatiti prisilnim putem, u smislu člana 47. Zakona, uz obračunavanje zatezne kamate za vrijeme prekoračenja roka, prema važećim propisima Bosne i Hercegovine.


11. Privremena mjera

Analizirajući istaknute navode i ponuđene dokaze Podnosioca zahtjeva i Protivne strane vezano za zatraženu privremenu mjeru, imajuću u vidu odredbe člana 36. Zakona prema kojim je teret dokazivanja na stranci koja je podnijela zahtjev za pokretanje postupka, Konkurencijsko vijeće na osnovu istih nije u vrijeme podnošenje zahtjeva moglo utvrditi preliminarnu povredu u smislu člana 40. stav (1) Zakona koja bi mogla kratkoročno štetno uticati na pojedine privredne subjekte, pa samim time nije moglo pravovremeno odrediti privremenu mjeru.


12. Administrativna taksa

Podnosilac zahtjeva Akt.online je dužan platiti administrativnu taksu u iznosu od 1.500, 00 KM u korist budžeta Instistucija Bosne i Hercegovine, u skladu sa članom 2. Tarifni broj 107. Tačka f) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem

("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11).


Protiv ovoga Rješenja nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred

Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovoga Rješenja.


Sarajevo Predsjednik

Gordan Raspudić, s. r

Na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 11.

stavak (1), članka 42. stavak (1) točka (c) i članka 48. stavak (1) točka b), u svezi članka 10. stavak 2) točka a), b), c) i d) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) u postupku utvrđivanja zlouporabe vladajućeg položaja pokrenutom po Zahtjevu za pokretanje postupka

gospodarskog subjekta Akt.online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo, putem punomoćnika, odvjetnika Branka Marića, Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina protiv gospodarskog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71 000 Sarajevo Bosna i Hercegovina, zastupanog putem punomoćnika odvjetnika Džemila Sabrihafizovića, Koste Hermana 11, 71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine postupajući po presudama Suda Bosne i Hercegovine broj: S1 3 U 005525 od 25.2.2013. godine i broj: S1 3 U 003765 10 U od 24.4.2013. godine, na 80. (osamdesetoj) sjednici održanoj dana 6.2.2014. godine, donijelo je

RJEŠENJE 1. Utvrđuje se da je gospodarski subjekt BH Telecom d.d.

Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo zlouporabio vladajući položaj na tržištu interkonecije na fiksnu mrežu, uvjetujući gospodarski subjekt Akt.Online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo da obustavi pružanje usluge odlaznog međunarodnog saobraćaja za UNITIC d.o.o. Sarajevo, kao uvjet za zaključenje sporazuma o interkonekciji, što predstavlja povredu Zakona o konkurenciji u smislu članka 10. stavak (2) točka d) zaključivanje sporazuma kojima se uvjetuje da druga strana prihvati dodatne obveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkom običaju nemaju veze s predmetom takvog sporazuma.

2. Izriče se novčana kazna gospodarskom subjektu BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo, zbog kršenja članka 10. stavak (2) točke a) Zakona o konkurenciji utvrđenog u točki 1. ovog Rješenja, u visini od 150.000,00 KM (stotinupedesettisuća i 00/100 KM), u smislu članka 48. stavak (1) točka b) Zakona o konkurenciji, koju je dužan platiti u roku od 8 (osam) dana od dana primitka ovog Rješenja. Ukoliko gospodarski subjekt BH Telecom d.d., Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo, ne uplati izrečenu novčanu kaznu u ostavljenom roku, ista će se naplatiti prisilnim putem, uz obračunavanje zatezne kamate za vrijeme prekoračenja roka.

3. Odbija se kao neutemeljen zahtjev gospodarskog subjekta Akt.online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo podnesen protiv gospodarskog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo radi utvrđivanja zlouporabe vladajućeg položaja u smislu članka 10. stavak 2) točke a), b) i c) Zakona o konkurenciji.

4. Odbija se prijedlog za donošenje rješenja o privremenoj mjeri gospodarskog subjekta Akt. online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo kao neutemeljen.

5. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće je rješavajući po Zahtjevu za pokretanje postupka broj 01-05-26-028-II/09 od 4.9.2009. godine gospodarskog subjekta Akt.online d.o.o. Sarajevo, Fra Anđela Zvizdovića broj 1 A/21, 71000 Sarajevo (u daljnjem tekstu: Akt.online i/ili Podnositelj zahtjeva), podnesenom putem punomoćnika, odvjetnika Branka Marića, Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, protiv gospodarskog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina bana 8, 71000 Sarajevo (u daljnjem tekstu: BH Telecom ili Protivna strana), zastupanog putem punomoćnika odvjetnika Džemila Sabrihafizovića, Koste Hermana 11, 71 000 Sarajevo i uposlenice Vahide Hodžić,


zbog sumnje o postojanju zlouporabe vladajućeg položaja u smislu članka 10. Zakona o konkurenciji, donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj 01-05-26-028-11-II/09 od 16.2.2010. godine, ali nije donijelo rješenje u smislu članka 11. stavak (2) Zakona o konkurenciji, te je na zahtjev stranke donijelo rješenje u smislu članka 11. stavak (3) Zakona o konkurenciji broj 01-05-26-028-63-II/09 dana 4.11.2010. godine, prema kojem se smatra da zaključenim sporazumom, odnosno postupanjem gospodarski subjekt BH Telecom nije zlouporabio vladajući položaj. Protiv navedenog Rješenja Konkurencijskog vijeća gospodarski subjekt Akt.online je podnio tužbu Sudu Bosne i Hercegovine. Sud Bosne i Hercegovine, rješavajući po tužbi gospodarskog subjekta Akt.online, je donio presudu broj: S1 3 U 003765 10 U dana 24.4.2013.godine kojom je uvažio tužbu i navedeno Rješenje Konkurencijskog vijeća poništio i vratio na ponovno odlučivanje.

Konkurencijsko vijeće je rješavajući po Zahtjevu za pokretanje postupka broj 05-26-3-01-II/11 od 4.1.2011. godine gospodarskog subjekta Akt.online, podnesenom putem punomoćnika, odvjetnika Branka Marića, Mehmeda Spahe 26, 71000 Sarajevo, protiv gospodarskog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, zbog sumnje o postojanju zlouporabe vladajućeg položaja u smislu članka 10. Zakona o konkurenciji, donijelo Zaključak o odbacivanju zahtjeva zbog preuranjenosti broj 05-26-3-01-1-II/11 dana 2.3.2011. godine. Protiv navedenog Zaključka Konkurencijskog vijeća gospodarski subjekt Akt.online je podnio tužbu Sudu Bosne i Hercegovine. Sud Bosne i Hercegovine, rješavajući po tužbi gospodarskog subjekta Akt.online, je donio presudu broj: S1 3 U 005525 od 25.2.2013. godine kojom je uvažio tužbu i Zaključak Konkurencijskog vijeća poništio i vratio na ponovno odlučivanje.

Konkurencijsko vijeće je, postupajući po presudi Suda Bosne i Hercegovine broj: S1 3 U 005525 od 25.2.2013. godine i presudi Suda Bosne i Hercegovine broj: S1 3 U 003765 10 U od 24.4.2013., uvidom u naprijed navedene zahtjeve za pokretanje postupka (broj: 01-05-26-028-II/09 od 4.9.2009. godine i broj: 05-26-3-01-II/11 od 4.1.2011. godine) (u daljnjem tekstu pojedinačni i/ili zajedno: Zahtjev) utvrdilo da su bazirani na istom činjeničnom i pravnom temelju pa je, sukladno članku 118. Zakona o upravnom postupku, a uz prethodnu suglasnost Podnositelja zahtjeva (podnesak broj: 01-05-26-028-75-II/09 od 10.6.2013. godine), odlučilo voditi jedan postupak sukladno odredbama članka 118. Zakona o upravnom postupku.

1. Stranke u postupku 1.1. Podnositelj zahtjeva 1.1.1. Gospodarski subjekt Akt.online d.o.o.

Gospodarski subjekt Akt.online društvo za informatički inžinjering i usluge d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71 000 Sarajevo, sa ograničenom odgovornošću za prijenos zvuka, slike ili ostalih informacija, registriran je dana 29.9.2004. godine na Općinskom sudu Sarajevo, pod matičnim brojem subjekta 65-01-0365-09.

Osnivač gospodarskog subjekta Akt.online je gospodarski subjekt AKTON Telekomunikacijski inžinjering d.o.o. Ljubljana, Tbilijska ulica 81, Republika Slovenija. Gospodarski subjekt AKTON pruža direktne međunarodne telefonske veze, terminaciju u fiksnoj i mobilnoj mreži na području: Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.

Temeljna registrirana djelatnost gospodarskog subjekta Akt.online je pružanje direktne telefonske veze, terminaciju u fiksne i mobilne mreže u Bosni i Hercegovini.

1.2. Protivna strana 1.2.1. Gospodarski subjekt BH Telecom d.d.

Gospodarski subjekt BH Telecom Sarajevo, dioničarsko društvo, Obala Kulina bana 8, 71 000 Sarajevo, registriran je dana 8.1.2002. godine na Općinskom sudu Sarajevo, pod matičnim brojem subjekta 65-02-0012-10 (stari broj 1-23391).

Osnivač i većinski vlasnik gospodarskog subjekta BH Telecom je Vlada Federacije Bosne i Hercegovine.

Temeljna registrirana djelatnost gospodarskog subjekta BH Telecom je obavljanje telekomunikacijskih djelatnosti.

2. Pravni okvir predmetnog postupka

Konkurencijsko vijeće je tijekom postupka primijenilo odredbe Zakona o konkurenciji, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), Odluke o definiranju kategorije vladajućeg položaja ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), Zakona o komunikacijama BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 31/3, 75/10 i 32/10), Odluke o Politici sektora telekomunikacija Bosne i Herecgovine za period 2008.-2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 8/09), i Pravila broj 16/2002 Regulatorne agencije za komunikacije i Odluke RAK-a broj 03-29-2374-1/07 od 9.10.2007. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 81/07).

Konkurencijsko vijeće se sukladno članku 43. stavak (7) Zakona, u svrhu ocjene predmetnog pitanja, može koristiti sudskom praksom Europskog suda pravde i odlukama Europske komisije.

3. Postupak po Zahtjevu za pokretanje postupka

Kao razlog za podnošenje Zahtjeva Podnositelj zahtjeva u bitnome navodi: - Da je Akt.online gospodarski subjekt sa pretežitom

djelatnošću koja se odnosi na pružanje telekomunikacijskih usluga i navedeni je alternativni operater usluga javne fiksne telefonije, a da je BH Telecom javni telekom operater na području BiH, te da je člankom 18. Zakona o komunikacijama BiH i Pravilom broj 16/2002 Regulatorne agencije za komunikacije (u daljnjem tekstu: RAK) predviđeno da su javni operateri telekomunikacione mreže dužni ponuditi drugim operaterima, uključujući i Podnositelja zahtjeva, priključak na infrastrukturu tzv. interkonekciju.

- Da su Odlukom RAK-a broj 03-29-2374-1/07 od 9.10.2007. godine BH Telecom, Telekomunikacije RS a.d. Banja Luka i HT Mostar proglašeni operaterima sa značajnom tržišnom snagom na tržištu usluga fiksne telefonije, što za posljedicu ima da RAK može navedene operatere obvezati da pružaju usluge interkonekcije po troškovno orijentiranim cijenama, ukoliko to smatra neophodnim da bi se ostvarili ciljevi dani u čl. 3. stavak (4) i čl. 15. stavak (1), (3) i (5) Zakona o komunikacijama BiH, te da se na iste imaju primijeniti odredbe o ograničavanju cijena kao i o troškovnom strukturiranju cijena.

- Da se gospodarski subjekt Akt.online dana 5.2.2007. godine obraćao gospodarskom subjektu BH Telecom sa zahtjevom za uspostavljanje interkonekcije. Sukladno članku 4.1.1. Referentne interkonekcijske ponude (u daljnjem tekstu: RIP) koju kreira vladajući operater, a odobrava RAK, ukoliko zahtjev operatera sadrži sve potrebne dokumente, saglasno RIP-u, gospodarski subjekt BH Telecom je obvezan usvojiti zahtjev i predložiti termin za početak pregovora. Termin pregovora je određen za 26.2.2007. godine, što sukladno RIP-u otklanja


sve daljnje formalne prepreke za zaključenje konačnog Ugovora o interkonekciji. Shodno navedenom može se zaključiti da je gospodarski subjekt Akt.online ispunio sve formalne pretpostavke za zaključenje predmetnog Ugovora o interkonekciji sa gospodarskim subjektom BH Telecom. Iako je gospodarski subjekt BH Telecom bio obvezan da, sukladno članku 4.1.5. RIP-a okonča pregovore i zaključi konačan Ugovor o interkonekciji u roku od 90 dana od dogovorenog termina za početak pregovora, što u ovom slučaju znači 26.5.2007. godine, konačan Ugovor o interkonekciji između gospodarskog subjekta Akt.online i gospodarskog subjekta BH Telecom, zaključen je tek dana 1.2.2008. godine (više od osam mjeseci od isteka gore navedenog roka, utvrđenim RIP-om). U međuvremenu gospodarski subjekt Akt.online je u više navrata formalno zamolio gospodarski subjekt BH Telecom da završi proces interkonekcije, na što gospodarski subjekt BH Telecom nije reagirao nego je nastavio sa odugovlačenjem uspostavljanja interkonekcije. Zbog pomenute situacije gospodarski subjekt Akt.online bio je prinuđen otkazati dogovoreni posao i ugovore sa međunarodnim operaterima, pa je konzekventno pretrpio značajnu izravnu poslovnu štetu u iznosu od 4.929.790,00 KM, prouzrokovanu namjernim odugovlačanjem u realizaciji interkonekcije, kao i posrednu štetu za ranije stečeni poslovni ugled kod inostranih telekom partnera. Obzirom na navedeno, Podnositelj zahtjeva je bio prinuđen obratiti se RAK-u (u više navrata) radi rješevanja nastalog problema, te je u tom smislu i podnio prigovor u nadi da će RAK poduzeti zakonom određene neophodne mjere za skorije zaključenje predmetnog Ugovora o interkonekciji, kao i sankcioniranje ovakvog ponašanja gospodarskog subjekta BH Telecom. Međutim, iako je RAK u cilju razrješenja ovog spora zakazao i održao nekoliko zajedničkih sastanaka sa gospodarskim subjektom Akt.online i gospodarskim subjektom BH Telecom, na kojima je zaključkom RAK-a utvrđeno da potpisivanje predmetnog Ugovora o interkonekciji ne može i ne smije biti uvjetovano od strane gospodarskog subjekta BH Telecom (što je upravo i rađeno, jer je gospodarski subjekt BH Telecom realizaciju Ugovora o interkonekciji uvjetovao zahtjevom da mu gospodarski subjekt Akt.online vrati neki drugi posao, koji nema nikakve veze sa interkonekcijom, a što je RAK potvrdio više puta). Realizacija Ugovora o interkonekciji je i dalje bila opstruirana od strane gospodarskog subjekta BH Telecom. Nakon godinu dana od podnošenja prvog zahtjeva gospodarskog subjekta Akt.online za zaključenje Ugovora o interkonekciji, isti je konačno zaključen, ali su mnoga ključna pitanja ostala neriješena. Podnositelj zahtjeva dalje ističe da je nakon zaključenja

Ugovora o interkonekciji sa gospodarskim subjektom BH Telecom nastavljeno kršenje odredbi Zakona, vezano za zabranu zlouporabe vladajućeg položaja i Zakona o komunikacijama, te navodi slijedeće: - po pitanju reguliranja cijena za terminaciju međunarodnog

saobraćaja, Podnositelj zahtjeva ukazuje na činjenicu da su domaći operateri u dotičnom periodu bili dovedeni u neravnopravan i diskriminirajući položaj u odnosu na strane operatere, obzirom da je BH Telecom nudio bolje komercijalne uvjete stranim operaterima nego domaćim alternativnim operaterima, što ukazuje ponovo na kršenje odredbi Zakona članak 10. stavak (2) točka a), te da je BH Telecom izvršio zlouporabu vladajućeg položaja i to na dva temeljna načina, koja su činjenično i pravno potpuno različita:

1. u prvom slučaju vladajući položaj je zlouporabljen prilikom odobravanja interkonekcije od strane gospodarskog subjekta BH Telecom prema Podnositelju zahtjeva, te da je nesporno: a) RIP gospodarskog subjekta BH Telecom

predviđa da je isti dužan da: i. Odredi termin početka pregovora o

interkonekciji, ukoliko zahtjev za interkonekciju sadrži sve dokumente propisane RIP-om

ii. Zaključi ugovor o interkonekciji sa podnositeljem zahtjeva u roku od 90 dana od dana određenog za početak pregovora

b) Akt.online je podnio zahtjev za interkonekciju dana 5.2.2007. godine

c) BH Telecom je odredio termin početka pregovora za dan 5.2.2007. godine, te je ugovor o interkonekciji trebalo da bude zaključen najkasnije 6.5.2007. godine

d) Ugovor o interkonekciji je zaključen dana 1.2.2008. godine (kašnjenje od 257 dana)

e) BH Telecom kao jedini razlog za nezaključivanje ugovora o interkonekciji navodi "nezakonito postupanje" Podnositelja zahtjeva prilikom zaključivanja ugovora o pružanju usluga sa UNITIC d.o.o. Sarajevo (daljnje u tekstu: UNITIC)

- Da je očigledno da je postojala tehnička mogućnost za interkonekciju, te da je BH Telecom odbio da potpiše ugovor o interkonekciji samo zbog postojanja ugovora koji nema veze sa ovim poslom, što ukazuje na zlouporabu vladajućeg položaja. Svrha interkonekcije je da se poveća konkurencija na tržištu, tako što se smanjuje monopol javnih operatera, a alternativnim operaterima, poput Podnositelja zahtjeva, omogućava da nastupe na tržištu. Problem gospodarskog subjekta BH Telecom je u tome što alternativni operateri svojom učinkovitošću oduzimaju značajan dio prihoda, i isti pokušava da ih spriječi u tome, a što je opisano u okviru drugog slučaja zlouporabe vladajućeg položaja: 2. u drugom slučaju BH Telecom je ponudio

inostranim operatorima usluge korištenja njegove infrastrukture za povezivanje sa krajnjim korisnicima po toliko niskim cijenama da Podnositelj zahtjeva nije mogao biti konkurentan kod istih operatora plaćajući za terminaciju do krajnjih korisnika cijenu koja je utvrđena ugovorom o interkonekciji. Pojednostavljeni primjer tranzitiranja međunarodnog saobraćaja kada to radi BH Telecom i Akt.online: a) Inostrani operator - BH Telecom

BH Telecom preuzima promet na određenoj točci u inostranstvu (npr. Frankfurt) i tranzitira promet izravno do krajnjeg korisnika u BiH (telefonski broj priključen na njegovu mrežu). Cijena kompletne terminacije se ugovara za tranziciju kompletnog prometa do krajnjeg korisnika

b) Inostrani operator - Akt.online i. Akt.online preuzima promet na istom

mjestu u Frankfurtu i svojim linijama tranzitira promet do centrale gospodarskog subjekta BH Telecom;

ii. Posebnim interkonekcijskim vodom ovi razgovori se tranzitiraju od Akt.online do BH Telecom-a. Korištenje ovog voda BH Telecom posebno fakturira Podnositelju zahtjeva;


iii. Od BH Telecom-a razgovor se mrežom BH Telecom-a tranzitira do krajnjeg korisnika. Troškovi ovog tranzitiranja su utvrđeni ugovorom o interkonekciji. Ove cijene iznosile su (...) 1 KM ((...)EUR) po minuti saobraćaja u fiksnoj mreži, odnosno (...) KM ((...)EUR) po minuti saobraćaja u mobilnoj mreži.

- Prema navedenom, kada je Akt.online nudio usluge tranzitiranja saobraćaja u BiH inostranim operatorima, on je morao poći od cijena koje je fiksirao BH Telecom Ugovorom o interkonekciji (pod iii.) i dodati cijenu interkonekcijskog voda (pod ii.). Kada se na ovo dodaju troškovi bankarskih garancija, te troškovi finansiranja povrata PDV-a, cijena koju nudi BH Telecom prema inostranim operaterima kada sa njima zaključuje ugovore je manja od onih troškova koje je on nametnuo Podnositelju zahtjeva, pa je na taj način praktično isključio Akt.online kao konkurenta na inostranom tržištu, a u svakom slučaju mu je onemogućeno da pod istim uvjetima nastupa na ovom tržištu.

- Da cijene tranzitiranja međunarodnog prometa nisu na bilo koji način određene od strane RAK-a, te da se Podnositelj zahtjeva u više navrata obraćao RAK-u tražeći da odredi troškovno orijentiranu cijenu terminacije međunarodnog prometa.

- Da je iz dokumentacije dostavljene Konkurencijskom vijeću u ranijem postupku vidljivo kako količina prometa u fiksnoj mreži počinje opadati u prosincu 2009. godine, a da od siječnja 2010. godine ista pada drastično, te predlaže Konkurenijskom vijeću da obveže BH Telecom da predoči listu svih bilateralnih ugovora koje ima sa inostranim operaterima za razdoblje od 1.1.2010. godine pa nadalje, kako bi se utvrdilo po kojoj se cijeni vrši obračun minutaže stranim operaterima.

- Da je konačna cijena po kojoj alternativni operater može da nudi svoje usluge međunarodnim operaterima nešto viša. BH Telecom istu uslugu nudi međunarodnim operaterima na temelju bilateralnih ugovora i time postiže da međunarodni promet ide izravno u mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom, a ne preko drugog operatera, jer izravno dogovara terminaciju na interkonekcijskim točkama. Međunarodni operater nema interesa da surađuje sa alternativnim operaterima ako istom BH Telecom nudi povoljnije cijene terminacije međunarodnog prometa. Na ovaj način BH Telecom zlouporabom monopolskog položaja poništava svaku konkurenciju na tržištu, te je ove cijene potrebno regulirati putem troškovno orijentirane LRIC metode, kako je to urađeno kod terminacije nacionalnog prometa. Troškovi terminacije su isti za obje usluge terminacije međunarodnog i domaćeg prometa.

- Da je BH Telecom, pored smanjenja cijena na međunarodnom tržištu, ponudio bolje cijene terminacije međunarodnog prometa za operatere koji prihvate limitirane količine saobraćaja koje terminiraju u mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom, što predstavlja klasičnu ucjenu, jer za operatera to značu da njihovi linkovi (koje plaćaju mjesečno) nisu optimizirani, što dalje znači da operater ima više troškova nego u slučaju da nije limitiran u količini prometa. Sa ova dva poteza BH Telecom je smanjujući cijene na međunarodnom tržištu privukao promet izravno na svoju mrežu, a na lokalnom tržištu limitirao konkurenciju u jasno definirane okvire,

1 Podatak predstavlja poslovnu tajnu

dajući bolje cijene, a zauzvrat zahtijevajući limitiranje prometa.

- Da je BH Telecom pokušao da ublaži ovaj debalans u toku ranijeg postupka pred Konkurencijskim vijećem, nudeći nešto povoljnije cijene za lokalne alternativne operatere i ponovno uvođenje kategorije neograničenog "terminiranja", a indikativno da je ovaj pokušaj uslijedio nakon traženja uvida u bilateralne ugovore sa ino-operaterima.

- Da je iz svega nevedenog očito da je gospodarski subjekt BH Telecom zlouporabio svoj vladajući položaj sukladno članku 10. Zakona. Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da nije moguće bez

provedenog postupka utvrditi postojanje povrede Zakona o konkurenciji na koje Podnositelj zahtjeva ukazuje, te je donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj: 05-26-03-01-10-II/11 dana 8.7.2013. godine (u daljnjem tekstu: Zaključak), protiv gospodarskog subjekta BH Telecom, radi utvrđivanja zlouporabe vladajućeg položaja, iz odredbi članka 10. stavak 2) točke a), b), c) i d) Zakona o konkurenciji.

Sukladno članku 33. stavak (1) Zakona o konkurenciji, Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak na izjašnjenje aktom broj 05-26-03-01-15-II/11 dana 8.7.2013. godine gospodarskom subjektu BH Telecom.

U ostavljenom roku za dostavu odgovora, gospodarski subjekt BH Telecom je podneskom broj 05-26-3-01-16-II/11 od dana 22.7.2013. godine zatražio produljenje roka za dostavu odgovora na zaprimljeni Zaključak.

Konkurencijsko vijeće je razmotrilo navedene zahtjeve i utvrdilo da postoje opravdani razlozi za usvajanje istih, te je sukladno članku 33. stavak (2) Zakona, gospodarskom subjektu odobrilo produljenje roka za dostavljanje odgovora na Zahtjev.

Dana 5.8.2013.godine pod brojem: 05-26-03-01-18-II/11 Konkurencijsko vijeće je zaprimilo Odgovor na zahtjev za pokretanje postupka podnesen od strane gospodarskog subjekta BH Telecom.

Konkurencijsko vijeće je gospodarskom subjektu BH Telecom uputilo zahtjeve za dodatnom dostavom podataka i dokumentacije, aktom broj 05-26-3-01-23-II/11 dana 2.10.2013. godine i aktom broj 05-26-3-01-26-II/11 dana 11.10.2013. godine.

U smislu naprijed navedenih zahtjeva, tražena dokumentacija i podaci su dostavljeni aktom broj 05-26-3-01-29-II/11 dana 21.10.2013.godine i aktom broj 05-26-3-01-35-II/11 dana 29.10.2013. godine.

Protivna strana je u Odgovoru na zahtjev za pokretanje postupka i ostalim podnescima dostavljenim Konkurencijskom vijeću, u bitnom navela slijedeće: - Da navod Akt.online da ne bi trebala biti sporna činjenica

da RIP predviđa da je BH Telecom dužan da zaključi ugovor o interkonekciji sa Podnositeljem zahtjeva u roku od 90 dana od dana određenog za početak pregovora, nije točan, jer odredba članka 4.1.5. RIP-a glasi: "Rok za okončanje pregovora je 90 (devedeset) dana od dogovorenog termina za početak pregovora, u protivnom BH Telecom i Operator imaju pravo zatražiti rješenje spora od strane RAK-a".

- Da su netočni navodi Akt.online da je BH Telecom zlouporabio vladajući položaj, produljivanjem rokova za zaključivanje Sporazuma o interkonekciji jer je postupak uspostavljanja interkonekcije i zaključivanja ugovora trajao dulje od 90 dana od usuglašenog datuma početka pregovora.

- Da je Akt.online dostavio zahtjev za interkonekciju na mrežu BH Telecoma BH Telecomu dana 7.2.2007. godine. Zahtjev nije bio potpun i uredan, ali je BH


Telecom pokazao kooperativnost i suglasio se da pregovori počnu 26.2.2007. godine.

- Da od 26.2.2007. godine do 31.8.2007. godine između BH Telecoma i Akt.online nije bilo spornih pitanja u svezi zaključivanja Sporazuma o interkonekciji, ali također nisu postojali ni uvjeti za zaključivanje sporazuma. Naime, u tom razdoblju je održan niz dogovora o tehničkim uvjetima, koje je trebalo ispuniti da bi se pristupilo testiranju, koje u prvoj fazi nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Činjenice o kašnjenju od strane Akt.online, kako u dostavljanju uredne dokumentacije, usuglašavanju termina, tako i zbog revidiranja zahtjeva u pogledu količine kapaciteta i kašnjenja u fazi testiranja, se mogu ustanoviti iz obostrano potpisanog izvješća o testiranju, koji je sastavni dio Sporazuma o interkonekciji, kao i drugih dostavljenih dokaza od strane BH Telecoma.

- Da BH Telecom nije problematizirao ništa u svezi sa realizacijom zahtjeva Akt.online za interkonekciju, sve do započinjanja nezakonitih djelatnosti, što ne znači da nije mogao i to sukladno RIP-u. Tako je mogao sukladno točkama 4.1.2. i 4.1.3. RIP-a odložiti započinjanje pregovora, jer vrijeme za otklanjanje nedostataka Zahtjeva ne ulazi u rok za okončanje pregovora (točka 4.1.3. RIP). BH Telecom nije koristio ovu mogućnost, naprotiv, pismenim aktom broj: 01.5-4.2-2333/07 Al, od 21.2.2007. godine obavijestio je Akt.online da se kao početak pregovora predlaže termin 26.2.2007. godine, uz uvjet da se u roku od 10 radnih dana okonča postupak izmjene upisa u sudskom registru i dostavi dokaz. Suglasnost na termin za početak pregovora od strane Akt.online se dostavlja 6.3.2007. godine, a dokaz o izvršenoj izmjeni u sudskom registru, Rješenje broj: 065-0-Reg-06-002398 od 2.3.2007. godine, dana 5.3.2007. godine, (BH Telecom je mogao utvrditi da je zahtjev podnesen 5.3.2007. godine, a ne 7.2.2007. godine).

- Da je Akt.online podnio zahtjev broj 138-07/1 kojim je izvršio izmjenu zahtjeva za interkonekciju, tako što odustaje od usluge Izbora operatora ili CS usluge. Taj zahtjev je u BH Telecom-u primljen 22.5.2007. godine. Nakon toga dana 24.1.2008. godine, aktom broj 024-08/1, Akt.online opet dopunjuje zahtjev i dostavlja novo rješenje iz sudskog registra, plan prometa za dvije godine, plan okvirnih kapaciteta za dvije godine i kontakt osobe.

- Da je na sastanku od 15.3.2007. g., BH Telecom odobrio povezivanje putem optičkog sustava prijenosa u prostorijama Akt.online, što nije bila obveza. Na tom sastanku su utvrđene obveze koje je Akt.online morao ispuniti, kako bi BH Telecom mogao da priključi na optički razdjelnik oba kraja položenog kabla i instalira svoju aktivnu opremu za prijenos u TK ormaru Akt.online, čime bi se tek stekli uvjeti za početak testiranja. BH Telecom nije problematizirao ni otkaz CS usluge i 1 E1 linka namijenjen za realizaciju tog servisa (što također produljava pregovore), niti kašnjenja koja je uzrokovao Akt.online u toku testiranja (primjera radi, kašnjenje u vezi sa Q788 end-to-end testova je trajalo gotovo mjesec dana, testovi su dogovoreni 19.6.2007. godine a testiranje započelo 22.6. i izvršeno 17.7.2007.). Izvješće o izvršenim ISDN end-to-end testovima je sastavni dio zaključenog Sporazuma o interkonekciji.

- Da je početak testiranja interfejsa sukldno RIP-u dogovoren 29.5.2007 g., o čemu je obaviješten Akt.online aktom broj 01-5-4.2-2333/07 7. O svim mjerenjima i testiranjima sačinjena su izvješća, odnosno dokumenti koji su obostrano potpisani od strane BH Telecoma i Akt.online, i ti dokumenti su sastavni dio zaključenog

Sporazuma o interkonekciji. Posljednji interkonekcijski testovi su obavljeni 19.7.2007. g., o čemu je sačinjen dokument "Testiranje saobraćaja sa operatorom Akt.online, koji je obostrano potpisan 23.7.2007. godine;

- Da je BH Telecom pretpostavljao da se radi o zlouporabama i podnio zahtjev, a čitavo vrijeme od podnošenja zahtjeva Akt.online za interkonekciju, BH Telecom je obavljao aktivnosti sukladno RIP-u na uspostavljanju interkonekcije, jer nije ni imao čvrsto saznanje da se zaista radi o zlouporabi odnosno nezakonitim aktivnostima Akt.online.

- Da je BH Telecom saznao da je RAK pokrenula postupak tek 13.8.2007. godine., kada je dobio akt RAK-a broj 05-29-1885-2/07, u kome se obavještava da Akt.online nezakonito obavlja usluge odlaznih međunarodnih telefonskih poziva sa brojeva iz numerativnog opsega BH Telecoma. U takvoj situaciji, BH Telecom je mogao samo da obavijesti Akt.online da postoji spor, što je i učinio aktom broj:01.5-3.4-133/07 2 EL, od 31.8.2007. godine, navodeći u aktu da to može imati utjecaja na zaključenje Sporazuma o interkonekciji.

- Da je odgovornost za dulje trajanje postupka zaključivanja Sporazuma o interkonekciji, isključivo na strani Akt.online, a BH Telecom, kao odgovor na nezakonite aktivnosti Akt.online, odlaže zaključivanje Sporazuma tek 31.8.2007.godine i to do okončanja postupka koji je pokrenut pred RAK-om.

- Da je u Rješenju RAK-a, broj UP: 02-07-120/08 od 7.4.2008. godine, kojim je utvrđeno kršenje dozvole i Zakona o komunikacijama od strane Akt.online, u obrazloženju konstatirano da se BH Telecom obratio sa zahtjevom za poduzimanje mjera u svezi s mogućom zlouporabom dana 23.7.2007. godine.

- Da je od usuglašenog datuma početka pregovora (26.2.2007. godine) proteklo 6 mjeseci, u tijeku kojih uopće nije postojao spor, koji firma Akt.online navodi kao razlog zbog koga su pregovori trajali dulje, a iz analize dokaza dostavljenih od strane gospodarskog subjekta BH Telecom, može se ustanoviti da je do produljivanja pregovora došlo isključivo krivicom Akt.online, kako zbog njegove administrativne, tako i zbog tehničko/tehnološke nespremnosti.

- Da se ne radi o sitnom prekršaju, već o vrlo ozbiljnom prekršaju učinjenom od strane Akt.online sa umišljajem, to vrlo uvjerljivo dokazuje koincidiranje povlačenja zahtjeva Akt.online za CS uslugu (usluga izbora operatora) i 1 E1 linka i ugovaranja sa UNITIC-om tranzitiranja odlaznog međunarodnog saobraćaja ostvarenog na telefonskim brojevima iz numerativnog opsega BH Telecoma. Naime, jedini legalan način, na koji je UNITIC kao pretplatnik BH Telecoma, mogao da ostvaruje međunarodne pozive po ugovorenom "bloku brojeva" BH Telecoma, preko operatora telekomunikacija Akt.online, odnosno jedini legalan način na koji je Akt.online mogao da UNITIC-u pruži "uslugu odlaznog međunarodnog prometa", pretpostavljao je postojanje Sporazuma o interkonekciji između BH Telecoma i Akt.online, u kojem je ugovoreno i pružanje/korištenje CS usluge, zatim implementaciju usluga CS/CPS operatora Akt.online na TK sustavu BH Telecoma, i ukoliko UNITIC želi da međunarodne pozive ostvaruje putem usluge CPS (usluga predizbora operatora), potreban je i zaključen ugovor o korištenju usluga između UNITIC-a i Akt.online, što je Akt.online kao ozbiljan operator telekomunikacija znao, ali je ipak zaključio da će imati manje troškova ako nelegalno tranzitira međunarodni


promet za UNITIC, pa iz tog razloga u toku pregovora otkazuje uslugu CS i 1 E1 link.

- Da su tvrdnje Akt.online da BH Telecom sada čini prekršaj za koji je Akt.online proglašen odgovornim, jer je zaključio ugovor sa UNITIC-om po kojem vrši "tranzitiranje telefonskog prometa od strane UNITIC d.o.o. Sarajevo, kao firme koja nije ovlaštena za pružanje javne telefonske usluge", također netočne, jer je UNITIC pretplatnik odnosno krajnji korisnik BH Telecoma, pa iz osnova je potpuno legalno da BH Telecom tranzitira njegov ostvareni međunarodni promet na brojevima iz dodijeljenog numerativnog opsega BH Telecoma, po vlastitim telekomunikacijskim kapacitetima.

- Da je Akt.online, koristeći nezakonito brojeve iz numerativnog opsega BH Telecoma, spriječio BH Telecom da vrši evidentiranje i zakonito presretanje jer je do nezakonitog upada firme Akt.online u numerativni opseg BH Telecoma, postojala tehnička mogućnost evidentiranja i presretanja, a ujedno je postojala i zakonska obveza BH Telecoma da te funkcije ostvaruje u svom numerativnom opsegu. Upravo na taj način, svojim nezakonitim postupcima Akt.online je ugrozio integritet i sigurnost rada mreže. Osim toga, netočno je da za alternativne operatore ne postoji mogućnost evidentiranja i zakonitog presretanja. Naprotiv, sastavni dio RIP-a je da se ove funkcije za alternativne operatore ostvaruju putem BH Telecoma.

- Da BH Telecom nije imao pristup opremi i uređajima putem kojih kompanija Akt.online realizira pozive, iako po pravilima koja reguliraju odnose u ovom sektoru, svaki korisnik ima obvezu da zbog sigurnosti i integriteta sustava omogući uvid u stanje i vrstu opreme koju koristi.

- Da su iz navedenih razloga (očuvanja sigurnosti rada mreže i očuvanja integriteta mreže) postojali zakonski uvjeti da BH Telecom ograniči pristup mreži, odnosno da ne zaključi sporazum o interkonekciji sve dok Akt.online nezakonito obavlja djelatnost kojom se ugrožava sigurnost i integritet mreže.

- Da je nezakonito obavljanje djelatnosti odlaznih poziva u međunarodnom prometu, sa brojeva iz numerativnog opsega BH Telecoma, nesumnjivo u suprotnosti sa načelom savjesnosti i poštenja. Zbog toga je bilo nerazumno i neutemeljeno očekivati i zahtijevati da BH Telecom sa firmom Akt.online kao partnerom zaključi bilo kakav sporazum sve dok se taj partner ponaša suprotno načelima savjesnosti i poštenja.

- Da bi RAK, kao nadležna institucija za rješavanje sporova koji se jave u tijeku pregovora o interkonekciji između operatora iskoristio ovlaštenja i donio odluke o spornim pitanjima da je smatrao da se radi o nezakonitoj situaciji. Očigledno je da nije, a i konačan ishod potvrđuje da su sporna pitanja riješena i da je BH Telecom zaključio Sporazum o interkonekciji sa firmom Akt.online.

- Da je dana 21.1.2008. godine, Akt.online aktom broj 024-08/1, obavijestio BH Telecom da prestaje sa nezakonitim pružanjem govornih usluga i zatražio realizaciju interkonekcije sa BH Telecomom, što je i učinjeno u najkraćem roku.

- Da je nejasno na koji način Akt.online izvodi zaključak da postoji pasivna legitimacija na strani BH Telecoma u odnosu na postavljeni Zahtjev, odnosno kako Akt.online zaključuje da je BH Telecom odgovoran u svezi s činjenicom da, kako navodi u Zahtjevu, cijene terminacije međunarodnog prometa nisu regulirane od strane RAK-a, kao i da RAK nije do danas izvršila analizu niti odredila obvezu troškovnog pristupa kod određivanja cijene

terminacije međunarodnog prometa. Kontinuiranim napadom na BH Telecom, Akt.online pokušava u stvari utjecati na RAK da korake liberalizacije tržišta telekomunikacija u BiH uskladi sa željama i težnjama pravnog subjekta Akton d.o.o. Ljubljana, osnivača Akt.online.

- Da se uvidom u pozitivne zakonske i druge propise, kojima je regulirana djelatnost telekomunikacija u BiH, može utvrditi da je Bosna i Hercegovina nesumnjivo opredijeljena za liberalizaciju tržišta telekomunikacija, kako je to i navedeno u uvodu važeće Politike sektora telekomunikacija u BiH 2008.-2012. g i da će se na tom putu ostvariti više strateških ciljeva, kao što je osiguranje potpune konkurentnosti operatora i servis provajdera na ovom tržištu, osiguranje efikasnosti sektora telekomunikacija uopće, kroz efikasnu kontrolu kvaliteta i cijena pruženih usluga, baziranih na troškovnom principu.

- Da se na službenoj stranici RAK-a (www.rak.ba - telekomunikacije - TK tržište - Analiza mjerodavnog tržišta) nalaze dva dokumenta čijom analizom se jasno može utvrditi slijedeće: 1) da je RAK započela aktivnosti na implementaciji obveza računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva donošenjem dokumenta Okvirni elementi i plan za uvođenje računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva u telekomunikacijama u BiH od 5.10.2012. godine i 2) da su odvajanje računovodstvenih evidencija i obveza kontrole cijena i vođenja troškovnog računovodstva navedene u Pravilu kao obveze koje se nameću operaterima sa značajnom tržišnom snagom na mjerodavnom tržištu. U tom cilju, dakle u sklopu implementacije računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva, RAK će tek definirati okvir za pripremu regulatornog izvješća i drugih informacija koje su operatori sa značajnom tržišom snagom obvezni periodično dostavljati RAK-u.

- Da u 2013. godini još uvijek nije okončan postupak potpune primjene "troškovnog principa" u utvrđivanju cijena, a naročito to nije bio slučaj u vrijeme nastajanja spora oko uspostavljanja interkonekcije, kao i u razdoblju realizacije zaključenog sporazuma o interakciji, dakle od 2008. do podnošenja zahtjeva Akt. online za pokretanje postupka iz 2011. godine.

- Da se u dokumentu Analiza tržišta poziva koji završavaju u individualnim mobilnim mrežama – veleprodajna razina, na strani 14. stavak drugi, navodi da je obveza implementacije troškovne orijentacije utvrđena i u Politici sektora telekomunikacija, što još uvijek nije realizirano u Bosni i Hercegovini. U dosadašnjoj praksi regulacije veleprodajnih cijena, Agencija je koristila metodu poređenja cijena na uporedivim tržištima (benchmarking).

- Da je na javnim konzultacijama koje su provođene od strane RAK-a u postupku usvajanja Analize tržišta poziva koji završavaju u individualnim mobilnim mrežama, bila pokrenuta incijativa od strane alternativnih operatora da se regulira cijena terminiranja međunarodnih poziva, međutim, stav koji je u raspravi istaknut od strane RAK je slijedeći: "Agencija ostaje pri stavu da troškovna regulacija međunarodnog prometa u ovoj fazi ne bi bila odgovarajuća i proporcionalna obveza, jer ne bi pomogla postizanju efikasne konkurencije na tržištu terminacije u mobilne mreže. Radi činjenice da je ovo prva sustavska regulacija veleprodajnog tržišta mobilne terminacije, bitno je fokusirati se na najvažnije probleme ovog tržišta, a to je smanjenje cijene mobilne terminacije za saobraćaj koji je


započeo i završio unutar BiH, neovisno da li je započeo u mobilnim ili fiksnim mrežama".

- Da je u pogledu navoda o opadanju količine prometu koju Akt.online terminira u fiksnu mrežu BH Telecoma, u realizaciji Ugovora o interkonekciji sa BH Telecomom u razdoblju 2009.-2012. godine izravan pokazatelj da BH Telecom zlouporabljuje vladajući položaj, indikativno je da Akt. online ne analizira količine terminirane u mobilnu mrežu, u istom razdoblju. Tako u dostavljenoj tabeli koja sadrži količine prometa terminiranog u fiksnu i mobilnu mrežu, potencira činjenicu da količine prometa koje terminira u fiksnu i mobilnu mrežu opadaju, ali ne navodi da, primjera radi, u 2010. godini, u mjesecu veljači terminira u mobilnu mrežu količinu od (...) KM, što je najveći iznos za cijelu 2008., 2009. i 2010. godinu, dok je u ožujku, terminirao (...) KM. Navedeni podaci upućuju na zaključak da je Akt.online odlučio da u određenom periodu ne terminira promet, kako bi dobio podatke koje koristi kao argument u tijeku ovog postupka.

- Da Akt.online kao pružatelj usluga javne fiksne telefonije na području BiH ne postoji tijekom 2010. godine i da tek 2012. dobija licencu za pružanje usluge Carrier Selection (CS). To znači da sve do 2012. godine, Akt.online ne pruža javne fiksne telefonske usluge za BiH građane, ali zato pruža usluge terminacije međunarodnog prometa INO operatorima, tranzitirajući ga u Bosnu i Hercegovinu preko slovenačkog operatora Akton. Ovo znači da Akt. online posredno, preko svoje kompanije majke, djeluje na veloprodaji, što ukazuje da je logično da se može porediti sa ca. 20-tak INO operatora sa kojima BH Telecom ima izravan link za terminiranje i generiranje međunarodnog prometa, a ne sa BH Telecom kao pružaocem javne fiksne telofonije u BiH.

- Da je Akt.online krajnjim korisnicima u BiH ponudio uslugu odlaznog međunarodnog pozivanja koja se realizuje putem osnovne interkonekcijske usluge tek u travnju 2012. godine, a to je morao učiniti kako bi zadržao Dozvolu. Trenutno učešće Akt.online u ukupnom CS saobraćaju (CS uslugu nudi još pet alternativnih operatora) je svega ispod 1% (na razini cca 9.000 min/mjesečno). Akt.online nema ni vlastitu infrastrukturu putem koje bi mogao ponuditi fiksni telefonski priključak krajnjim korisnicima, iako je, uvidom u bazu podataka dostupno na RAK-ovoj stranici, zakupio numerativni blok od RAK-a, ali ga do sada nije aktivirao, jer nema krajnjih korisnika. Iz svega se zaključuje da Akt.online svoje poslovanje bazira isključivo na veleprodaji međunarodne govorne telefonije od čega krajnji korisnici u BiH nemaju nikakve koristi.

- Da je netočna tvrdnja koju ističe Akt.online, da BH Telecom nelegalnim sredstvima sprječava njegov rad, tako što određuje nekonkurentne cijene za pružanje usluge terminacije međunarodnog prometa. Naime, takve tvrdnje su neutemeljene, jer je sukladno RIP-u BH Telecom ovlašten da određuje komercijalne cijene, ali je točna i činjenica da je BH Telecom uvijek nudio nižu cijenu Akt.online u odnosu na INO operatore.

- Da je sukladno važećoj regulativi BH Telecom mogao odrediti istu cijenu Akt.online-u kao i INO operaterima sa kojima posluje, jer bi upravo na taj način u ravnopravan položaj bili stavljeni svi preprodavci usluge terminacije u mrežu BH Telecoma. BH Telecom to nije učinio jer je uvažavao činjenicu da Akt.online i drugi alternativni operatori imaju dodatne troškove bankovne garancije i interkonekcijskih linkova (npr. neki INO partneri kao što je Telecom Italia imaju veću cijenu od Akt.online-a za

BHT fiksnu mrežu, dok svi INO partneri BH Telecoma imaju veću cijenu za mobilnu mrežu BH Telecoma):

- Da to ukazuje da je prodajna cijena koju Akt.online postiže pretežno viša od cijene koju BH Telecom nudi INO partnerima. U prilog ovome govori činjenica da BH Telecom ima suradnju sa 20 direktnih operatora koji terminiraju, ne samo vlastiti promet iz svojih zemalja, već i preostali promet iz svih krajeva svijeta (procjena BH Telecom je da promet ostatka svijeta sudjeluje u procentu od 9,40% do 36,69% u ukupnom prometu, a to u minutama znači cca od 2,5-10 milijuna minuta/mjesečno u 2010. godini). To znači da operatori nude terminaciju u BiH po cijeni koju formiraju tako što na cijenu koju dobiju od BH Telecoma dodaju mark-up (maržu) za uslugu tranzita, koju pružaju trećoj strani. Dakle, ako poredimo razliku koja ostaje Akt.online-u između cijene po kojoj prodaje BH Telecom mreže i troška (tj.cijene koju plaća BH Telecomu za njegove mreže), ta je mreža uvećana za njihov mark up na oficijelnu cijenu koju BH Telecom nudi na ino tržište. U vezi sa navodima Podnositelja zahtjeva, koji se odnose

na cijene terminacije međunarodnog prometa, BH Telecom, pored prethodno izloženih argumenata, ukazuje na slijedeće: - Da su netočni navodi Akt.online da BH Telecom

zlouporabljuje položaj operatora sa značajnom tržišnom snagom tako što nudi bolje komercijalne uvjete stranim operatorima u odnosu na uvjete koje nudi domaćim i alternativnim operatorima, u pogledu cijene terminacije međunarodnog prometa.

- Da je u svezi s cijenama terminacije u međunarodnom prometu, BH Telecom u cijelosti postupao sukladno Odluci o politici sektora telekomunikacija BH za razdoblje 2008.-2012. godina i pravilima RAK-a.

- Da BH Telecom ima zaključene sporazume kojima su utvrđene cijene terminacije u međunarodnom prometu sa sedam alternativnih operatora. Niti jedan od tih alternativnih nije pokrenuo bilo kakav postupak ili stavio prigovor na cijene terminacije utvrđene sporazumima sa BH Telecomom. Dakle, ako sedam alternativnih operatora smatra da su ponuđene i ugovorene cijene omogućile fer konkurenciju, onda je to svakako mjerodavan dokaz da BH Telecom nije zlouporabljivao polažaj operatora sa značajnom tržišnom snagom i da cijenama terminacije u međunarodnom prometu nije spriječio fer konkurenciju.

- Da je Akt.online odbio da sa BH Telecom zaključi sporazume koji su predviđali povoljnu cijenu terminacije u međunarodnom prometu, pod istim uvjetima kao i drugi alternativni operatori. Očigledno je da Akt.online odbija zaključiti sporazume po nižoj cijeni terminacije u međunarodnom prometu, jer smatra da bi na taj način dalje oslabio svoju poziciju u ovom postupku pred Konkurencijskim vijećem, s obzirom da su ponuđene cijene veoma povoljne za svakog alternativnog operatora.

- Da u svakom slučaju, cijene terminacije u međunarodnom prometu koje Akt.online, čak i odbijajući sporazume sa povoljnijom cijenom, plaća BH Telecomu, ne sprječavaju Akt.online da bude konkurentan na tržištu, odnosno da ostvari značajnu dobit u svome poslovanju dobiti.

- Da Akt.online prigovara cijenama koje BH Telecom ugovara na stranom tržištu odnosno sa stranim operatorima. Pri tom je značajan element da sa većinom mjerodavnih stranih operatora BH Telecom ne ugovara isključivo svoje cijene terminacije, nego se radi o recipročnim ugovorima kojima se uređuju i drugi odnosi u odlaznom i dolaznom međunarodnom prometu, što svakako utječe i na konkretnu cijenu terminacije. Takvi


odnosi BH Telecoma sa stranim operatorima i takav način ugovaranja cijena terminacije nije u suprotnosti niti sa jednim propisom koji regulira oblast komunikacija i ni na kakav način nije na štetu alternativnih operatora.

- Da BH Telecom sa stranim operatorima potpisuje bilateralni ugovor kojim se reguliraju terminacije međunarodnog prometa za promet u oba pravca. Preciznije, kako BH Telecom utvrđuje cijenu terminacije u svoju mrežu tako i INO operator utvrđuje cijenu terminacije u svoju mrežu za polazni međunarodni promet koji ostvare isključivo korisnici BH Telecoma. U ovakvim relacijama, kada svaka strana posjeduje vlastiti polazni međunarodni promet i nastoji ga plasirati na INO tržište po što povoljnijim cijenama, uz to posjeduju i vlastiti interkonekcijski link od kraja do kraja, BH Telecom nema uopće ulogu wholeseler-a (prodaja na veliko) nego samo u izravnom pregovaračkom postupku pokušava kontrolirati i smanjiti vlastite troškove radi ostvarivanja razumne dobiti u danom trenutku. Dakle BH Telecom ne skuplja ničiji polazni promet osim svog vlastitog, da bi ga plasirao na ino tržište i to mu je kod bilateralnih pregovora glavna pregovaračka snaga, tj. za ono što dobije ima i šta dati za razliku od Aktona koji je na tržištu samo "sakupljač" tuđeg prometa. Pri tome treba napomenuti da pozitivni propisi iz ove oblasti u BiH daju pravo Akt.online da pruža fiksne javne telefonske usluge u domaćem i međunarodnom prometu na teritoriju BiH, dakle i uslugu odlaznog međunarodnog prometa, ali Akt.online to faktički ne radi iz njemu poznatih razloga.

- Da BH Telecom ima mogućnost da u komercijalnim aranžmanima sa svojim ključnim partnerima ponudi i dobije bolje cijene zbog postojanja velike količine retail minuta, a to je uobičajena praksa u ovom segmentu poslovanja.

- Da Akt.online nema mogućnost sklapanja količinskog dogovora sa njegovim partnerima, koji uključuje smanjenje cijene, jer Akt.online nema svoje vlastite korisnike i ako ima licencu za pružanje usluge Carrier Selection od 2012. godine, što je stvar izbora njegove poslovne politike. Nadalje, sama činjenica da Akt.online djeluje na ovom segmentu BiH tržišta isključivo kao "wholesaler" (prodavatelj na veliko), pokazuje da on u toj ulozi ne doprinosi liberalizaciji BiH tržišta u smislu bolje kvalitete i nižih cijena za BiH korisnike.

- Da na temelju prednjih zaključaka o razlozima i ciljevima postupanja Akt.online, upućuje na činjenicu da se od strane Akt.online analizira samo količina prometa u fiksnoj mreži, dok u analizu nisu uključeni podaci o količinama prometa u mobilnoj mreži, niti podaci o ukupnoj količini prometa. U tom kontekstu vrlo je indikativno da Akt.online svoju analizu završava sa travnjem 2010. godine i na taj način izbjegava informirati Konkurencijsko vijeće da je u svibnju mjesecu 2010. godine Akt.online u fiksnu mrežu BH Telecoma terminirao količinu od (...) minuta, a u mobilnu (...) minuta. Sve to ukazuje na vjerojatnoću da Akt.online, za potrebe ovog postupka i postupaka koje vodi prema drugim institucijama, prilagođava svoju tekuću poslovnu politiku i poslovne aranžmane tako što smanjuje terminaciju u fiksnu mrežu, a povećava terminaciju u mobilnu mrežu. Pri tome se otvara posebno pitanje kako je moguće da je Akt.online u svibnju mjesecu 2010. godine terminirao u fiksnu mrežu (...) minuta. Ukoliko Konkurencijsko vijeće smatra da ima temelja i

razloga za dalje ispitivanje nastupa BH Telecoma na stranom tržištu, u tom slučaju bi bilo neophodno, prije svega definirati

mjerodavno međunarodno tržište za svaku telekomunikacionu uslugu radi daljeg utvrđivanja činjeničnog stanja i ispitivanja eventualnog utjecaja na fer konkurenciju. Zbog toga bi bilo neophodno da se od sva tri telekom operatera sa značajnom tržišnom snagom, kao i od svih alternativnih operatora zatraže svi podaci, ugovori i druge isprave o aranžmanima sa stranim partnerima, kao i dokazi o podrijetlu ukupnog prometa koji je putem Akt.online i drugih alternativnih operatora terminiran u mrežu BH Telecoma i drugih operatora sa značajnom tržišnom snagom. U tom smislu bilo bi potrebno izvršiti i ekspertni uvid u njihovo, stvarno poslovanje na domaćem tržištu i poslovanje sa inostranim operatorima, kako bi se došlo do točnih podataka o poslovnim rezultatima svih telekom operatora, kada je u pitanju tržište usluge terminacije ino-prometa.

4. Usmena rasprava

Budući da se radi o postupku stranaka sa suprotnim interesom Konkurencijsko vijeće je u tijeku postupka vođenog pred Konkurencijskim vijećem održalo dvije usmene rasprave na kojima su se zastupnici stranaka izjasnili o činjenicama i okolnostima na kojim se temeljio Zahtjev i Zaključak (Zapisnik sa usmene rasprave broj 01-05-26-028-43-II/09 od dana 2.6.2010. godine i Zapisnik sa usmene rasprave broj 01-05-26-028-46-II/09 od dana 11.6.2010. godine).

Konkurencijsko vijeće je na zahtjev stranaka u postupku, održalo i treću usmenu raspravu dana 17.12.2013. godine, a sukladno odredbi članka 39. Zakona o konkurenciji.

Na usmenoj raspravi održanoj dana 17.12.2013. godine u Konkurencijskom vijeću u ime stranaka u postupku su pristupili njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici kojom prilikom su imali mogućnost da jedni drugima postavljaju pitanja i razjasne međusobno sporne stvari (Zapisnik sa usmene rasprave, akt broj 05-26-03-01-64-II/11).

Podnositelj zahtjeva je na usmenoj raspravi priložio email Amre Kraljević, šefa službe za interkonkeciju i usluge veleprodaje u BH Telecomu, koji predstavlja ponudu BH Telecoma za usluge terminacije/tranzitiranja međunarodnog prometa u mrežu BH Telecom za razdoblje od 1.1.2014. godine, te izjavio da ukoliko stupi na snagu novi cjenovnik BH Telecom-a da će im biti onemogućeno daljnje djelovanje na tržištu i zatražio donošenje privremene mjere sukladno članku 40. Zakona o konkurenciji na način da se BH Telecomu zabrani povećanje cijene za usluge terminacije/tranzitiranja međunarodnog prometa u mrežu BH Telecoma do okončanja postupka, odnosno da se naloži da do tada zadrže cijene na postojećoj razini.

Protivna strana se na naprijed navedeno izjasnila navodeći da zahtjev za donošenje privremene mjere nije jasan, odnosno da se ne zna na koji se prijedlog odnosi, da li na ovaj od 13.12.2013.godine ili na podneske ranije dostavljene i da tvrdnje nisu ničim dokazane osim paušalnog navođenja. Kao dokaz da navodi koji su izneseni nisu realni i točni, priložili su email od 11.2.2013. godine upućen BH Telecomu od strane Igora Košira, direktora gospodarskog subjekta Akton, Ljubljana, koji ukazuje da Akt.online ima dovoljno prostora za obavljanje svoje djelatnosti na području Bosne i Hercegovine.

Protivna strana je također zatražila da Konkurencijsko vijeće donese rješenje kojim će utvrditi da gospodarski subjekt BH Telecom, zbog proteka roka za donošenje rješenja za utvrđivanje zlouporabe vladajućeg položaja ne zlouporabljuje vladajući položaj. S tim u svezi ističe se da je postupak pokrenut zaključkom od 16.2.2010. godine, da iz odredbi članka 11. i 41. Zakona o konkurenciji proizilazi da postupak po zahtjevu za utvrđivanje zlouporabe vladajućeg položaja ne može trajati dulje od 7 (sedam) mjeseci. Ovaj postupak protiv BH Telecoma se vodi 46 mjeseci što je u suprotnosti sa zakonskim odredbama. Odredbe koje su navedene nisu jedine u Zakonu o konkurenciji


kojima je predviđeno da protok određenih rokova proizvodi određene pravne posljedice. U konkretnom slučaju postupak pred Konkurencijskim vijećem protiv BH Telecom-a traje gotovo 4 godine. Svrha zakonskih odredbi je da gospodarske subjekte zaštiti od negativnih učinaka dugih perioda pravne neizvjesnosti. Ukoliko se ne primjene zakonske odredbe ovaj postupak će trajati vjerojatno još dvije do tri godine, ako sud bude odlučivao istim tempom. Ako sud poništi novo rješenje ovaj postupak može trajati neograničeno. Postojanje odluke Suda u upravnom sporu ne predstavlja prepreku da Konkurencijsko vijeće donese rješenje na temelju odredbi članka 11. stavak (2) i članka 41. Zakona. Predmetna presuda je pravosnažna samo u formalno pravnom smislu pa je Konkurencijsko vijeće obvezno provesti postupak, ali ima mogućnost da donese istu odluku kao i u prethodnom postupku. Drugačije postupanje bi značilo da se krše odredbe članaka 11. i 40. Zakona što bi predstavljalo presedan u ovom slučaju, a za posljedicu bi imalo izmjenu buduće prakse i dovelo bi u pitanje i druge odluke koje su ranije donesene na ovaj način.

5. Mjerodavno tržište

Sukladno članku 3. stavak (1) Zakona i čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) mjerodavno tržište se određuje kao tržište određenih proizvoda i/ili usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti gospodarskih subjekata na određenom zemljopisnom području.

Mjerodavno tržište proizvoda obuhvata sve proizvode i/ili usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uvjetima, imajući u vidu posebno njihove bitne značajke, kvalitetu, uobičajenu namjenu, način uporabe, uvjete prodaje i cijene.

Konkurencijsko vijeće je odredilo da u predmetnom postupku postoje dva mjerodavna tržišta proizvoda i/ili usluga i to:

- mjerodavno tržište proizvoda i/ili usluge interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma i

- mjerodavno tržište proizvoda i/ili usluge terminacije međunarodnih poziva u fiksnu mrežu BH Telecom i tranzit međunarodnih poziva preko fiksne mreže BH Telecoma u mobilnu mrežu BH Telecoma.

Mjerodavno zemljopisno tržište obuhvata cjelokupan ili značajan dio teritorija Bosne i Hercegovine na kojem gospodarski subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini mjerodavnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima i koji to tržište bitno razlikuju od uvjeta konkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima.

U konkretnom slučaju mjerodavno zemljopisno tržište je Federacija Bosne i Hercegovine, budući da se sve točke interkonekcije gospodarskog subjekta BH Telecom nalaze na području Federacije Bosne i Hercegovine.

U smislu navedenog, Konkurencijsko vijeće je za mjerodavno tržište predmetnog postupka utvrdilo dva tržišta i to tržište terminacije međunarodnog prometa u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma u Federaciji Bosne i Hercegovine i tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma u Federaciji Bosne i Hercegovine.

6. Utvrđivanje činjeničnog stanja

U predmetnom postupku, pristupilo se prikupljanju mjerodavne dokumentacije i podataka, te je uvidom u iste utvrđeno slijedeće: - Da je RAK dana 9.10.2007. godine donijela Listu operatora

sa značajnom tržišnom snagom broj: 03-29-2374-1/07, u kojoj se navodi da su BH Telecom, Telekom Srpske a.d. Banja Luka, Kralja Petra I Karađorđevića 61-A, 78 000 Banja Luka i Hrvatske telekomunikacije d.o.o. Mostar, Kneza Branimira bb, 88 000 Mostar operatori

telekomunikacija u Bosni i Hercegovini koji imaju značajnu tržišnu snagu na tržištu usluge fiksne i mobilne telefonije.

- Da je RAK dala suglasnost na RIP za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecoma broj: 01-6.7-12420/05 od 26.5.2005. godine.

- Da u točki 4.1.5. Referentne interkonekcijske ponude za povezivanje na fiksnu mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom, stoji da je rok za okončanje pregovora za zaključivanje Sporazuma o interkonekciji 90 (devedeset) dana, od dogovorenog termina za početak pregovora, u protivnom BH Telecom i Operator imaju pravo zatražiti pomoć u pregovorima od strane RAK-a.

- Da je točkom 6. Referentne interkonekcijske ponude za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecoma, definirano sklapanje komercijalnog ugovora između BH Telecoma i Operatora (međunarodnih i nacionalnih) za usluge koje nisu obuhvaćene u RIP-u.

- Da se usluge iz točke 6.1.1.2 RIP-a koje podrazumijevaju tranzit prometa iz mreže operatora prema stranom operatoru i usluge iz točke 6.1.1.3 koje podrazumijevaju tranzit prometa iz inostranstva u mrežu operatora preko BH Telecoma, naplaćuju po cijenama koje su komercijalno (bilateralno) dogovorene.

- Da Politika sektora telekomunikacija za razdoblje 2008.-2012. godine, kao jedan od strateških ciljeva navodi osiguranje efikasnosti sektora i potpune konkurentnosti operatora i pružatelja usluga kroz učinkovitu kontrolu kvalitete i cijena pruženih usluga, baziranih na troškovnom principu. Sukladno Politici sektora telekomunikacija za razdoblje 2008.-2012. godina, RAK je donijela Pravilo o analizi tržišta elektronskih komunikacija ("Službeni glasnik BiH", broj 85/11) u kojem su obveze odvajanja računovodstvenih evidencija i obveze kontrole cijena i vođenja troškovnog računovodstva navedene kao obveze koje se nameću proglašenim operatorima sa značajnom tržišnom snagom na mjerodavnom tržištu. Okvirni elementi i plan za uvođenje računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva u telekomunikacijama BiH, donesen od strane RAK-a 5.10.2012. godine, je dokument u kom su izloženi opći principi računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva, te su u istom dati prijedlozi za poduzimanje neophodnih koraka u implementaciji ovih obveza operatorima sa značajnom tržišnom snagom na mjerodavnom tržištu, a primjena istih počinje od 2014. godine (www.rak.ba.)

- Da je gospodarski subjekt Akt.online, dana 7.2.2007. godine podnio Zahtjev za interkonekciju na fiksnu mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom i to za usluge interkonekcijskog linka, usluge signalizacije, usluge odlaznog prometa preko usluge izbora operatora i usluge za međunarodne i nacionalne operatore, te da su se obje strane usuglasile da termin početka pregovora o implementaciji interkonekcije bude 26.2.2007. godine.

- Da je kao dan početka testiranja određen 29.5.2007. godine, a da su posljednji interkonekcijski testovi obavljeni dana 23.7.2007. godine, te da je nakon toga trebalo još uslijediti eventualno pregovaranje o komercijalnim uvjetima ugovora o inetrkonekciji.

- Da se BH Telecom dana 23.7.2007. godine obratio RAK-u sa zahtjevom za poduzimanje mjera u svezi s mogućim zlouporabama od strane operatora Akt. online.

- Da je BH Telecom dana 31.8.2007. godine obavijestio Akt.online da je od strane RAK-a obaviješten da je u tijeku postupak utvrđivanja potencijalnih zlouporaba od strane Akt.online, te da će BH Telecom nastaviti pregovore o


interkonekciji nakon donošenja zvaničnog stava RAK-a po ovom pitanju.

- Da je dana 27.11.2007. godine održan sastanak, kojem su prisustvovali predstavnici RAK-a i gospodarskih subjekata Akt.online i BH Telecom, na temu zastoj u interkonekcijskim pregovorima između Akt.online i BH Telecoma i na temu iznajmljivanja lokalnih vodova. Na sastanku je zaključeno da će RAK poslati dopis gospodarskom subjektu BH Telecom u kojem će navesti da su operatori Akt.online i UNITIC u prekršaju i da se, neovisno od toga, trebaju nastaviti pregovori i realizacija interkonekcije između Akt.online i BH Telecoma.

- Da je gospodarski subjekt Akt.online dana 21.1.2008. godine obavijestio gospodarski subjekt BH Telecom da je raskinuo ugovor o pružanju usluge odlaznih međunarodnih telefonskih poziva gospodarskom subjektu UNITIC.

- Da je Sporazum o interkonekciji na fiksnu mrežu između Podnositelja zahtjeva i BH Telecoma potpisan dana 1.2.2008. godine.

- Da gospodarski subjekt Akt.online ima zaključen Sporazum o terminaciji međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecom, te da ovaj ugovor podrazumijeva dovođenje međunarodnog prometa u fiksnu mrežu i tranzitiranje istog preko fiksne mreže BH Telecoma u mobilnu mrežu BH Telecoma.

- Da gospodarski subjekt BH Telecom ima potpisane Ugovore o treminaciji međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma sa osamnaest stranih operatora, te da ti ugovori podrazumijevaju dovođenje međunarodnog prometa u fiksnu mrežu i tranzitiranje istog preko fiksne mreže BH Telecoma u mobilnu mrežu BH Telecoma, kao i slanje prometa iz fiksne i mobilne mreže BH Telecoma u mrežu tih INO operatora.

- Da je RAK dana 4.2.2008. dopisom broj 05-29-9-1/08 odgovorio na upit Akt.online vezano za reguliranje cijena terminacije međunarodnih poziva da su svi legislativni i regulatorni dokumenti RAK-a utemeljeni na EU modelu i da je takav stav primijenjen i prilikom davanja suglasnosti na RIP dokumente koje su uradili operateri s značajnom tržišnom snagom za tržište fiksne telefonije i da to znači da postoje usluge čije se cijene obvezno definiraju, ali i one za koje se cijene ugovaraju na komercijalnoj osnovi, kao i da u slučaju definiranja cijena za terminiranje međunarodnih poziva, kada se preko mreže vladajućeg operatora međunarodni pozivi tranzitiraju u mreže novih operatora i terminiraju kod pretplatnika novih operatora, radi se o usluzi čiju cijenu operatori formiraju na temelju međusobnih dogovora.

- Da je RAK dana 7.4.2008. godine donio Rješenje broj UP1: 02-07-120/08, u postupku pokrenutom po prijavi BH Telecoma, protiv Akt.online, radi kršenja propisa i uslova dozvole za pružanje fiksne javne telefonske usluge, kojim je utvrđeno da je Akt.online prekršio odredbe Dozvole za pružanje fiksnih javnih usluga i odredbe Zakona o komunikacijama, zaključivši ugovor o pružanju javne fiksne usluge za UNITIC.

- Da je RAK na upit Konkurencijskog vijeća (dopis broj 01-26-10-816-I/10 od 15.11.2010. godine) u pogledu određivanja cijene terminacije međunarodnih poziva, odgovorio dopisom broj 05-39-3607-2/10 od 24.12.2010. godine (zaprimljen pod brojem: 01-26-10-816-1-I/10 dana 27.12.2010. godine) naveo da se cijene za međunarodnu terminaciju poziva formiraju na bazi dogovora između zainteresiranih telekom operatora, te da RAK ne daje suglasnost na ovakve cijene i one pretpostavljaju obostrani komercijalni interes.

7. Procesni prigovori

BH Telecom je istakao procesni prigovor da je protiv presude Suda BiH u upravnom sporu podnesen zahtjev za preispitivanje presude te da se zbog mogućnosti da Apelaciono vijeće Suda BiH donese presudu kojom će se usvojiti zahtjev i presuda ukinuti, te predmet vratiti Upravnom odjeljenju suda BiH, BH Telecom smatra da su sukladno izloženom ispunjeni uvjeti da Konkurencijsko vijeće sukladno članku 139. a u svezi članka 135. Zakona o upravnom postupku donese Zaključak kojim se postupak prekida do donošenja odluke Apelacionog suda BiH.

Presudom suda BiH broj S1 3 U 003765 10 U 24.4.2013. godine je poništeno Rješenje Konkurencijskog vijeća broj 01-05-26-028-63-II/09 od 4.11.2010. godine, te predmet vraćen tuženom organu na ponovno rješavanje. Obzirom da je presuda Suda BiH obvezujuća za Konkurencijsko vijeće, isto je nastavilo sa postupkom.

8. Vladajući položaj

Članak 9. stavak (1) Zakona propisuje da gospodarski subjekt ima vladajući položaj na mjerodavnom tržištu roba ili usluga, ako se zbog svoje tržišne snage može ponašati u značajnoj mjeri neovisno od stvarnih ili mogućih konkurenata, kupaca, potrošača ili dobavljača, također uzimajući u obzir udjel tog gospodarskog subjekta na tržištu, udjele koje na tom tržištu imaju njegovi konkurenti, kao i pravne i druge zapreke za ulazak drugih gospodarskih subjekata na tržište.

Konkurencijsko vijeće je tijekom provođenja predmetnog postupka utvrdilo da na teritoriju Bosne i Hercegovine, sukladno Listi operatora sa značajnom tržišnom snagom broj: 03-29-2374-1/07, sačinjenom od strane RAK-a, gospodarski subjekt BH Telecom, kao i gospodarski subjekti Hrvatske telekomunikcije d.d. Mostar i Telekomunikacije Srpske a.d. Banja Luka, proglašen za operatera sa značajnom tržišnom snagom na tržištu usluge fiksne i mobilne telefonije, dakle da ima vladajući položaj.

9. Zlouporaba vladajućeg položaja

Operateri sa značajnom tržišnom snagom, BH Telecom, Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar i Telekomunikacije Srpske a.d. Banja Luka, sačinjavaju RIP dokument o uvjetima i načinu priključka na njihovu infrastrukturu, a na sadržaj i uvjete iz istog RAK daje suglasnost. Operateri sa značajnom tržišnom snagom putem RIP-a nude mogućnost alternativnim operaterima da se priključe na njihovu infrastrukturu kako bi mogli pružati određene telekomunikacijske usluge.

Konkurencijsko vijeće je analizom RIP dokumenta gospodarskog subjekta BH Telecom utvrdilo da se BH Telecom člankom 4.1.1. obvezao da će, ukoliko zahtjev operatera sadrži sve potrebne dokumente suglasno RIP-u, usvojiti zahtjev i predložiti termin za početak pregovora, te sukladno članku 4.1.5. RIP-a okončati pregovore o interkonekciji u roku od 90 dana od dogovorenog termina za početak pregovora i zaključiti Sporazum o interkonekciji. Iz navedenog proizilazi da je točan navod Protivne strane da se rok od 90 dana ne odnosi na zaključenje ugovora, već završetak pregovora.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Akt.online dana 7.2.2007. godine, podnio Zahtjev za interkonekciju na mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom. Zbog činjenice da zahtjev nije bio kompletan i uredan gospodarski subjekt BH Telecom i gospodarski subjekt Akt. online su se usuglasili da kao početak pregovora bude 26.2.2007. godine, a 19.7.2007. godine su završeni interkonekcijski testovi, o čemu je i sastavljen dokument "Testiranje prometa sa operatorom Akt.online" dana 23.7.2007. godine. Završetkom testiranja se stječu uvjeti za zaključenje sporazuma o interkonekciji, eventualno treba još dogovoriti komercijalne uvjete, ukoliko isti već nisu dogovoreni.


Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je po završetku testiranja trebalo još ugovoriti komercijalne uslove i potpisati sporazum o interkonekciji, što se nije desilo u razumnom roku, već šest mjeseci kasnije, tek nakon što je Podnositelj zahtjeva raskinuo ugovor sa privrednim subjektom UNITIC. Dakle, BH Telecom, kao opereter sa značajnom tržišnom snagom, bio je obvezan omogućiti interkonekciju na vlastitu mrežu drugim operaterima, a u konkretnom slučaju, za zaključivanje sporazuma o interkonekciji Podnositelja zahtjeva je uvjetovao obvezama koje nemaju veze za predmetom sporazuma o interkonekciji, odnosno od Podnositelja zahtjeva tražio da raskine ugovor o pružanju usluge odlaznog međunarodnog prometa koju je obavljao za gospodarski subjekt UNITIC.

Konkurencijsko vijeće nije prihvatilo opravdanim stav gospodarskog subjekta BH Telecom da je nezakonito obavljanje djelatnosti odlaznih poziva u međunarodnom prometu sa brojeva iz numerativnog opsega BH Telecoma od strane Podnositelja zahtjeva, nesumnjivo u suprotnosti sa načelom savjesnosti i poštenja, te da je zbog toga bilo nerazumno i neosnovano očekivati i zahtijevati da BH Telecom sa firmom Akt.online kao partnerom zaključi bilo kakav sporazum sve dok se taj partner ponaša suprotno načelima savjesnosti i poštenja. Naime, gospodarski subjekt BH Telecom ima vladajući položaj na mjerodavnom tržištu i kao takav ima posebnu odgovornost, a i prema važećim propisima iz oblasti telekomunikacija je bio obvezan da omogući interkonekciju na vlastitu mrežu pod uvjetima predviđenim RIP dokumentom. Eventualno nezakonito postupanje Podnositelja zahtjeva je tek trebalo da bude utvrđeno od strane nadležnog organa tj. RAK. U tijeku postupka je utvrđeno da je RAK na sastanku održanom 27.11.2007. godine jasno izrekao svoj stav u pogledu navedenog tj. da se postupak zaključivanja sporazuma o interkonekciji treba nastaviti nevezano za utvrđivanje ove povrede od strane Akt.online.

BH Telecom je dana 28.12.2007. godine obavijestio RAK i Akt.online dopisom broj: 01.5-3.4-13326/0 o stavu Uprave društva BH Telecom vezano za zaključak sa sastanka održanog 27.11.2007. godine i stav RAK-a "da se proces uspostavljanja interkonekcije za uslugu terminiranja međunarodnog prometa između Akt.online i BH Telecom treba nastaviti i okončati" da smatraju stav RAK-a neobvezujućim te da u ovom slučaju daju prednost stavu Uprave društva BH Telecom.

Dakle, BH Telecom je odlučio da istraje u postavljanju uvjeta i sporazum o interkonekciji je zaključio tek kada je Podnositelj zahtjeva ispunio postavljeni uvjet tj. raskinuo ugovor sa UNITIC-om, što predstavlja povredu Zakona iz članka 10. stavak (2) točka d) jer je zabranjena svaka zlouporaba vladajućeg položaja koja se, između ostalog, odnosi na zaključivanje sporazuma kojima se uvjetuje da druga strana prihvati dodatne obveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkom običaju nemaju veze sa predmetom takvog sporazuma.

Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 1 izreke.

U pogledu navoda Podnositelja zahtjeva da je BH Telecom INO operaterima nudio povoljnije cijene terminacije poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da su prema RIP dokumentu gospodarskog subjekta BH Telecom koji je bio na snazi u spornom periodu, cijene terminacije domaćih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu bile unaprijed utvrđene, dok je za cijene terminacije inostranih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu propisano da se iste dogovaraju na komercijalnoj osnovi. Na predloženi RIP dokument RAK daje svoju suglasnost, i tek nakon toga isti stupa na snagu.

Gospodarski subjekt Akt.online ima zaključene ugovore sa stranim operatorima o terminaciji međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma, što znači da gospodarski subjekt Akt.online terminira međunarodni promet u mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom, a gospodarski subjekt BH Telecom dalje te pozive vodi do krajnjeg korisnika, odnosno svojih pretplatnika.

Gospodarski subjekt BH Telecom sa stranim operatorima potpisuje bilateralni ugovor kojim se reguliraju terminacije međunarodnog prometa za promet u oba pravca. Preciznije, BH Telecom utvrđuje cijenu terminacije u svoju mrežu, tako i strani operator utvrđuje cijenu terminacije u svoju mrežu za polazni međunarodni promet koji ostvare isključivo korisnici BH Telecoma.

Na zahtjev Konkurencijskog vijeća gospodarski subjekt BH Telecom je dana 29.10.2013. godine podneskom broj: 05-26-3-01-35-II/11 dostavio pregled svih zaključenih ugovora sa INO operaterima u kojima je navedeno broj ugovora, datum zaključivanja ugovora, period važenja ugovora, i cijene terminacije poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma. Zbog obimnosti predmetnih ugovora ovlaštene službene osobe Konkurencijskog vijeća su dana 6.11.2013. godine u prostorijama BH Telecoma izvršili uvid u zaključene ugovore između gospodarskog subjekta BH Telecom i stranih telekom operatora, kako bi se uvjerili u vjerodostojnost navoda iz podneska BH Telecoma broj: 05-26-3-01-35-II/11 od dana 29.10.2013.godine. Uvidom u navedene ugovore, utvrđeno je da nema odstupanja u podacima koje je BH Telecom dostavio u odnosu na podatke sadržane u ugovorima.

U točki 6.1.1.2 RIP-a (broj: 01-6.7-12420/05 od 26.5.2005. godine) je definirano da su cijene za terminaciju međunarodnog prometa u fiksnu i mobilnu mrežu komercijalne, odnosno stvar bilateralnog dogovora između BH Telecoma i operatora.

Uvidom u ugovore kojima su utvrđene cijene terminacije poziva u fiksnu i mobilnu mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom, zaključene između gospodarskog subjekta BH Telecom i stranih operatera, odnosno, sa Podnositeljem zahtjeva, upoređene su cijene navedenih usluga.

Tablica 1.

R.br. Period važenja Raspon cijene u fiksnu

mrežu (min-maks)* Prosječna cijena u

fiksnu mrežu Cijena Akt.online za

fiksnu mrežu

Raspon cijene u mobilnu mrežu (min-

maks)

Prosječna cijena u mobilnu mrežu

Cijena Akt.online za mobilnu mrežu

1. 1.1.2010.-

31.12.2010. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

2. 1.1.2011.-

31.12.2011. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

3. 1.1.2012.-

31.12.2012. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

4. 1.1.2013.-

31.12.2013. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

5. 1.1.2014. - nadalje (...) (...) (...) (...) (...) (...)

*Sve cijene izražene su u konvertibilnim markama Uporedbom cijena koje je BH Telecom imao dogovorene

sa stranim operaterima sa cijenama koje je imao Podnositelj zahtjeva za istu uslugu, utvrđeno je da nisu točni navodi

Podnositelja zahtjeva da BH Telecom daje povoljnije uvjete stranim operatorima prilikom zakljičivanja ugovora o terminaciji međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH


Telecoma. Također, činjenica je da je RAK prepustila operatorima utvrđivanje cijena terminacije međunarodnih poziva na komercijalnoj osnovi i nije napravila razliku u pogledu domaćih i stranih operatera.

Konkurencijsko vijeće iz ostalih navoda stranaka u postupku i dostavljenih dokaza, kao i dokaza prikupljenih po nalogu Konkurencijskog vijeća nije utvrdilo zlouporabu vladajućeg položaja u smislu članka 10. stavak (2) točke a) izravno ili neizravno nametanje nelojalnih kupovnih i prodajnih cijena ili drugih trgovačkih uvjeta kojima se ograničava konkurencija, točke b) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvitka na štetu potrošača ili točke c) primjene različitih uvjeta za istu ili sličnu vrstu poslova sa ostalim stranama, čime ih dovode u neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj, za gospodarski subjekt BH Telecom, pa se u tom dijelu Zahtjev odbija kao neutemeljen.


10. Novčana kazna

U smislu članka 48. stavak (1) točka b) Zakona, novčanom kaznom u iznosu najviše do 10,0% (deset) vrijednosti ukupnog godišnjeg prihoda gospodarskog subjekta, iz godine koja je prethodila godini u kojoj je nastupila povreda zakona, kaznit će se gospodarski subjekt, ako zlouporabi vladajući položaj na način propisan odredbama članka 10. ovog Zakona.

Konkurencijsko vijeće je uvidom u bilans uspjeha za razdoblje 1.1.2006.-31.12.2006. godine gospodarskog subjekta BH Telecom utvrdilo da je isti u 2006. godini, kao godini koja je prethodila povredi Zakona, ostvario ukupni prihod od (...) KM.

Polazeći od nesporno utvrđene činjenice da je gospodarski subjekt BH Telecom, prekršio članak 10. stavak (2) točka d) Zakona, prilikom zaključivanja Sporazuma o interkonekciji na fiksnu mrežu BH Telecoma na teritoriju Bosne i Hercegovine, zlouporabio vladajući položaj na mjerodavnom tržištu, Konkurencijsko vijeće je izreklo novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 KM što iznosi (...)% ukupnog prihoda u 2006. godini, kao godini koja je prethodila povredi Zakona.

Konkurencijsko vijeće je prilikom određivanja visine novčane kazne uzelo u obzir namjeru te dužinu trajanja povrede Zakona, kao i posljedice koje je ista imala na tržišnu konkurenciju, u smislu članka 52. Zakona, te je utvrdilo da je povreda Zakona trajala kraće vremensko razdoblje (6 mjeseci) kao i da je ta povreda okončana od strane BH Telecom samoinicijativno, bez intervencije nadležnih organa. Nadalje, naknadno je od strane RAK-a utvrđeno kršenje dozvole i Zakona o komunikacijama od strane Akt.online zaključivanjem ugovora o pružanju javne fiksne usluge sa gospodarskim subjektom UNITIC (Rješenje RAK, broj UP: 02-07-120/08 od 07.04.2008. godine), na kojem je BH Telecom inzistirao da bude raskinut kao uvjet za zaključenje Sporazuma o interkonekciji.

U slučaju da se izrečena novčana kazna ne uplati u utvrđenom roku, ista će se naplatiti prisilnim putem, u smislu članka 47. Zakona, uz obračunavanje zatezne kamate za vrijeme prekoračenja roka, prema važećim propisima Bosne i Hercegovine.


11. Privremena mjera

Analizirajući istaknute navode i ponuđene dokaze Podnositelja zahtjeva i Protivne strane vezano za zatraženu privremenu mjeru, imajuću u vidu odredbe članka 36. Zakona prema kojim je teret dokazivanja na stranci koja je podnijela

zahtjev za pokretanje postupka, Konkurencijsko vijeće na temelju istih nije u vrijeme podnošenje zahtjeva moglo utvrditi preliminarnu povredu u smislu članka 40. stavak (1) Zakona koja bi mogla kratkoročno štetno utjecati na pojedine gospodarske subjekte, pa samim time nije moglo pravovremeno odrediti privremenu mjeru.


12. Administrativna pristojba

Podnositelj zahtjeva Akt.online je dužan platiti administrativnu pristojbu u iznosu od 1.500, 00 KM u korist proračuna Instistucija Bosne i Hercegovine, sukladno članku 2. Tarifni broj 107. Točka f) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem (" Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11).


Protiv ovoga Rješenja nije dozvoljen priziv. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred

Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Rješenja.


SarajevoPredsjednik


На основу члана 25. став (1) тачка е), члана 11. став

(1), члана 42. став (1) тачка (ц) и члана 48. став (1) тачка б), у вези члана 10. став 2) тачка а), б), ц) и д) Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09) у поступку утврђивања злоупотребе доминантног положаја покренутом по Захтјеву за покретање поступка привредног субјекта Akt.online д.о.о., Фра Анђела Звиздовића 1, 71000 Сарајево, путем пуномоћника, адвоката Бранка Марића, Мехмеда Спахе 26, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина против привредног субјекта БХ Телецом д.д. Сарајево, Обала Кулина Бана 8, 71 000 Сарајево Босна и Херцеговина, заступаног путем пуномоћника адвоката Џемила Сабрихафизовића, Косте Хермана 11, 71 000 Сарајево, Босна и Херцеговина, Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине поступајући по пресудама Суда Босне и Херцеговине број С1 3 У 005525 од 25.2.2013. године и број: С1 3 У 003765 10 У од 24.4.2013. године, на 80. (осамдесетој) сједници одржаној дана 6.2.2014. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ 1. Утврђује се да је привредни субјекaт БХ Телецом д.д.

Сарајево, Обала Кулина Бана 8, 71000 Сарајево злоупотријебио доминантни положај на тржишту интерконеције на фиксну мрежу, условљавајући привредни субјекaт Akt. Online д.о.о., Фра Анђела Звиздовића 1, 71000 Сарајево да обустави пружање услуге одлазног међународног саобраћаја за УНИТИЦ д.о.о. Сарајево, као услов за закључење споразума о интерконекцији, што представља повреду Закона о конкуренцији у смислу члана 10. став (2) тачка д) закључивање споразума којима се условљава да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговачком обичају немају везе са предметом таквог споразума.

2. Изриче се новчана казна привредном субјекту БХ Телецом д.д. Сарајево, Обала Кулина Бана 8, 71000 Сарајево, због кршења члана 10. став (2) тачке а) Закона о конкуренцији утврђеног у тачки 1. овог Рјешења, у висини од 150.000,00 КМ


(стотинупедесетхиљада и 00/100 КМ), у смислу члана 48. став (1) тачка б) Закона о конкуренцији, коју је дужан платити у року од 8 (осам) дана од дана пријема овог Рјешења. Уколико привредни субјекaт БХ Телецом д.д., Обала Кулина Бана 8, 71000 Сарајево, не уплати изречену новчану казну у остављеном року, иста ће се наплатити присилним путем, уз обрачунавање затезне камате за вријеме прекорачења рока.

3. Одбија се као неоснован захтјев привредног субјекта Akt.online д.о.о., Фра Анђела Звиздовића 1, 71000 Сарајево поднесен против привредног субјекта БХ Телецом д.д. Сарајево, Обала Кулина Бана 8, 71000 Сарајево ради утврђивања злоупотребе доминантног положаја у смислу члана 10. став 2) тачке а), б) и ц) Закона о конкуренцији.

4. Одбија се приједлог за доношење рјешења о привременој мјери привредног субјекта Akt. Online д.о.о., Фра Анђела Звиздoвића 1, 71000 Сарајево као неоснован.

5. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.


Конкуренцијски савјет је рјешавајући по Захтјеву за покретање поступка број 01-05-26-028-II/09 од 4.9.2009. године привредног субјекта Akt.online д.о.о. Сарајево, Фра Анђела Звиздовића број 1 А/21, 71000 Сарајево (у даљем тексту: Akt.online и/или Подносилац захтјева), поднесеном путем пуномоћника, адвоката Бранка Марића, Мехмеда Спахе 26, 71000 Сарајево, против привредног субјекта БХ Телецом д.д. Сарајево, Обала Кулина бана 8, 71000 Сарајево (у даљем тексту: БХ Телецом или Противна страна), заступаног путем пуномоћника адвоката Џемила Сабрихафизовића, Косте Хермана 11, 71 000 Сарајево и запосленице Вахиде Хоџић, због сумње о постојању злоупотребе доминантног положаја у смислу члана 10. Закона о конкуренцији, донио Закључак о покретању поступка број: 01-05-26-028-11-II/09 од 16.2.2010. године, али није донио рјешење у смислу члана 11. став (2) Закона о конкуренцији, те је на захтјев странке донио рјешење у смислу члана 11. став (3) Закона о конкуренцији број 01-05-26-028-63-II/09 дана 4.11.2010. године, према којем се сматра да закљученим споразумом, односно поступањем привредни субјект БХ Телецом није злоуптријебио доминантни положај. Против наведеног Рјешења Конкуренцијског савјета привредни субјекат Akt.online је поднио тужбу Суду Босне и Херцеговине. Суд Босне и Херцеговине, рјешавајући по тужби привредног субјекта Akt.online, је донио пресуду број: С1 3 У 003765 10 У дана 24.4.2013. године којом је уважио тужбу и наведено Рјешење Конкуренцијског савјета поништио и вратио на поновно одлучивање.

Конкуренцијски савјет је рјешавајући по Захтјеву за покретање поступка број 05-26-3-01-II/11 од 4.1.2011. године привредног субјекта Akt.online, поднесеном путем пуномоћника, адвоката Бранка Марића, Мехмеда Спахе 26, 71000 Сарајево, против привредног субјекта БХ Телецом д.д. Сарајево, због сумње о постојању злоупотребе доминантног положаја у смислу члана 10. Закона о конкуренцији, донио Закључак о одбацивању захтјева због преурањености број 05-26-3-01-1-II/11 дана 2.3.2011. године. Против наведеног Закључка Конкуренцијског савјета привредни субјекат Akt.online је поднио тужбу Суду Босне и Херцеговине. Суд Босне и Херцеговине,

рјешавајући по тужби првредног субјекта Akt.online, је донио пресуду број: С1 3 У 005525 од 25.2.2013. године којом је уважио тужбу и Закључак Конкуренцијског савјета поништио и вратио на поновно одлучивање.

Конкуренцијски савјет је, поступајући по пресуди Суда Босне и Херцеговине број: С1 3 У 005525 од 25.2.2013. године и пресуди Суда Босне и Херцеговине број: С1 3 У 003765 10 У од 24.4.2013., увидом у напријед наведене захтјеве за покретање поступка (број: 01-05-26-028-II/09 од 4.9.2009. године и број: 05-26-3-01-II/11 од 4.1.2011. године) (у даљем тексту појединачни и/или заједно: Захтјев) утврдио да су базирани на истом чињеничном и правном основу па је, у складу са чланом 118. Закона о управном поступку, а уз претходну сагласност Подносиоца захтјева (поднесак број: 01-05-26-028-75-II/09 од 10.6.2013. године), одлучио водити један поступак у складу са одредбама члана 118. Закона о управном поступку.

1. Странке у поступку 1.1. Подносилац захтјева 1.1.1. Привредни субјекат Akt.online д.о.о.

Привредни субјекат Akt.online друштво за информатички инжињеринг и услуге д.о.о., Фра Анђела Звиздовића 1, 71 000 Сарајево, са ограниченом одговорношћу за пренос звука, слике или осталих информација, регистрован је дана 29.9.2004. године на Општинском суду Сарајево, под матичним бројем субјекта 65-01-0365-09.

Оснивач привредног субјекта Акт.онлине је привредни субјекат АКТОН Телекомуникацијски инжињеринг д.о.о. Љубљана, Тбилијска улица 81, Република Словенија. Привредни субјекат АКТОН пружа директне међународне телефонске везе, терминацију у фиксној и мобилној мрежи на подручју: Србије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе.

Основна регистрована дјелатност привредног субјекта Akt.online је пружање директне телефонске везе, терминацију у фиксне и мобилне мреже у Босни и Херцеговини.

1.2. Противна страна 1.2.1. Привредни субјекат БХ Телецом д.д.

Привредни субјекат БХ Телецом Сарајево, дионичарско друштво, Обала Кулина бана 8, 71 000 Сарајево, регистрован је дана 8.1.2002. године на Општинском суду Сарајево, под матичним бројем субјекта 65-02-0012-10 (стари број 1-23391).

Оснивач и већински власник привредног субјекта БХ Телецом је Влада Федерације Босне и Херцеговине.

Основна регистрована дјелатност привредног субјекта БХ Телецом је обављање телекомуникацијских дјелатности.

2. Правни оквир предметног поступка

Конкуренцијски савјет је током поступка примјенио одредбе Закона о конкуренцији, Одлуке о утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10), Одлуке о дефинисању категорије доминантног положаја ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10), Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), Закона о комуникацијама БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 31/3, 75/10 и 32/10), Одлуке о Политици сектора телекомуникација Босне и Херецговине за период 2008.-2012.године ("Службени гласник БиХ", број 8/09), и Правила број 16/2002 Регулаторне агенције за комуникације и Одлуке РАК-а број


03-29-2374-1/07 од 9.10.2007. године ("Службени гласник БиХ", број 81/07).

Конкуренцијски савјет се у складу са чланом 43. став (7) Закона, у сврху оцјене предметног питања, може користити судском праксом Европског суда правде и одлукама Европске комисије.

3. Поступак по Захтјеву за покретање поступка

Као разлог за подношење Захтјева Подносилац захтјева у битноме наводи: - Да је Akt.online привредни субјекат са претежном

дјелатношћу која се односи на пружање телекомуникацијских услуга и наведени је алтернативни оператер услуга јавне фиксне телефоније, а да је БХ Телецом јавни телеком оператер на подручју БиХ, те да је чланом 18. Закона о комуникацијама БиХ и Правилом број 16/2002 Регулаторне агенције за комуникације (у даљем тексту: РАК) предвиђено да су јавни оператери телекомуникационе мреже дужни понудити другим оператерима, укључујући и Подносиоца захтјева, прикључак на инфраструктуру тзв. интерконекцију.

- Да су Одлуком РАК-а број 03-29-2374-1/07 од 9.10.2007. године БХ Телецом, Телекомуникације РС а.д. Бања Лука и ХТ Мостар проглашени оператерима са значајном тржишном снагом на тржишту услуга фиксне телефоније, што за посљедицу има да РАК може наведене оператере обавезати да пружају услуге интерконекције по трошковно оријентираним цијенама, уколико то сматра неопходним да би се остварили циљеви дати у чл. 3. став (4) и чл. 15. став (1), (3) и (5) Закона о комуникацијама БиХ, те да се на исте имају примјенити одредбе о ограничавању цијена као и о трошковном структурирању цијена.

- Да се привредни субјекат Akt.online дана 5.2.2007. године обраћао привредном субјекту БХ Телецом са захтјевом за успостављање интерконекције. У складу са чланом 4.1.1. Референтне интерконекцијске понуде (у даљем тексту: РИП) коју креира доминантни оператер, а одобрава РАК, уколико захтјев оператера садржи све потребне документе, сагласно РИП-у, привредни субјекат БХ Телецом је обавезан усвојити захтјев и предложити термин за почетак преговора. Термин преговора је одређен за 26.2.2007. године, што у складу са РИП-ом отклања све даље формалне препреке за закључење коначног Уговора о интерконекцији. Сходно наведеном може се закључити да је привредни субјекат Akt.online испунио све формалне претпоставке за закључење предметног Уговора о интерконекцији са привредним субјектом БХ Телецом. Иако је привредни субјекат БХ Телецом био обавезан да, у складу са чланом 4.1.5. РИП-а оконча преговоре и закључи коначан Уговор о интерконекцији у року од 90 дана од договореног термина за почетак преговора, што у овом случају значи 26.5.2007. године, коначан Уговор о интерконекцији између привредног субјекта Akt.online и привредног субјекта БХ Телецом, закључен је тек дана 1.2.2008. године (више од осам мјесеци од истека горе наведеног рока, утврђеним РИП-ом). У међувремену привредни субјекат Akt.online је у више наврата формално замолио привредни субјекат БХ Телецом да заврши процес интерконекције, на што привредни субјекат БХ Телецом није реаговао него је наставио са одуговлачењем успостављања интерконекције. Због

поменуте ситуације привредни субјекат Akt.online био је принуђен отказати договорени посао и уговоре са међународним оператерима, па је консеквентно претрпио значајну директну пословну штету у износу од 4.929.790,00 КМ, проузроковану намјерним одуговлачањем у реализацији интерконекције, као и посредну штету за раније стечени пословни углед код иностраних телеком партнера. Обзиром на наведено, Подносилац захтјева је био принуђен обратити се РАК-у (у више наврата) ради рјешевања насталог проблема, те је у том смислу и поднио приговор у нади да ће РАК предузети законом одређене неопходне мјере за скорије закључење предметног Уговора о интерконекцији, као и санкционисање оваквог понашања привредног субјекта БХ Телецом. Међутим, иако је РАК у циљу разрјешења овог спора заказао и одржао неколико заједничких састанака са привредним субјектом Akt.online и привредним субјектом БХ Телецом, на којима је закључком РАК-а утврђено да потписивање предметног Уговора о интерконекцији не може и не смије бити условљавано од стране привредног субјекта БХ Телецом (што је управо и рађено, јер је привредни субјекат БХ Телецом реализацију Уговора о интерконекцији условљавао захтјевом да му привредни субјекат Akt.online врати неки други посао, који нема никакве везе са интерконекцијом, а што је РАК потврдио више пута). Реализација Уговора о интерконекцији је и даље била опструирана од стране привредног субјекта БХ Телецом. Након годину дана од подношења првог захтјева привредног субјекта Akt.online за закључење Уговора о интерконекцији, исти је коначно закључен, али су многа кључна питања остала нерјешена. Подносилац захтјева даље истиче да је након

закључења Уговора о интерконекцији са привредним субјектом БХ Телецом настављено кршење одредби Закона, везано за забрану злоупотребе доминантног положаја и Закона о комуникацијама, те наводи сљедеће: - по питању регулисања цијена за терминацију

међународног саобраћаја, Подносилац захтјева указује на чињеницу да су домаћи оператери у дотичном периоду били доведени у неравноправан и дискриминирајући положај у односу на стране оператере, обзиром да је БХ Телецом нудио боље комерцијалне услове страним оператерима него домаћим алтернативним оператерима, што указује поново на кршење одредби Закона члан 10. став (2) тачка а), те да је БХ Телецом извршио злоупотребу доминантног положаја и то на два основна начина, која су чињенично и правно потпуно различита: 1. у првом случају доминантни положај је

злоупотребљен приликом одобравања интерконекције од стране привредног субјекта БХ Телецом према Подносиоцу захтјева, те да је неспорно: a) РИП привредног субјекта БХ Телецом

предвиђа да је исти дужан да: i. Одреди термин почетка преговора о

интерконекцији, уколико захтјев за интерконекцију садржи све документе прописане РИП-ом

ii. Закључи уговор о интерконекцији са подносиоцем захтјева у року од 90 дана од дана одређеног за почетак преговора


b) Akt.online је поднио захтјев за интерконекцију дана 5.2.2007. године

c) БХ Телецом је одредио термин почетка преговора за дан 5.2.2007. године, те је уговор о интерконекцији требало да буде закључен најкасније 6.5.2007. године

d) Уговор о интерконекцији је закључен дана 1.2.2008. године (кашњење од 257 дана)

e) БХ Телецом као једини разлог за незакључивање уговора о интерконекцији наводи "незаконито поступање" Подносиоца захтјева приликом закључивања уговора о пружању услуга са УНИТИЦ д.о.о. Сарајево (даље у тексту: УНИТИЦ)

- Да је очигледно да је постојала техничка могућност за интерконекцију, те да је БХ Телецом одбио да потпише уговор о интерконекцији само због постојања уговора који нема везе са овим послом, што указује на злоупотребу доминантног положаја. Сврха интерконекције је да се повећа конкуренција на тржишту, тако што се смањује монопол јавних оператера, а алтернативним оператерима, попут Подносиоца захтјева, омогућава да наступе на тржишту. Проблем привредног субјекта БХ Телецом је у томе што алтернативни оператери својом ефикасношћу одузимају значајан дио прихода, и исти покушава да их спријечи у томе, а што је описано у оквиру другог случаја злоупотребе доминантог положаја: 2. у другом случају БХ Телецом је понудио

иностраним операторима услуге кориштења његове инфраструктуре за повезивање са крајњим корисницима по толико ниским цијенама да Подносилац захтјева није могао бити конкурентан код истих оператора плаћајући за терминацију до крајњих корисника цијену која је утврђена уговором о интерконекцији. Поједностављени примјер транзитирања међународног саобраћаја када то ради БХ Телецом и Akt.online: a) Инострани оператор - БХ Телецом

БХ Телецом преузима саобраћај на одређеној тачци у иностранству (нпр. Франкфурт) и транзитира саобраћај директно до крајњег корисника у БиХ (телефонски број прикључен на његову мрежу). Цијена комплетне терминације се уговара за транзицију комплетног саобраћаја до крајњег корисника

b) Инострани оператор - Akt.online i. Akt.online preuzima саобраћај на истом

мјесту у Франкфурту и својим линијама транзитира саобраћај до централе привредног субјекта БХ Телецом;

ii. Посебним интерконекцијским водом ови разговори се транзитирају од Akt.online до БХ Телецом-а. Кориштење овог вода БХ Телецом посебно фактурише Подносиоцу захтјева;

iii. Од БХ Телецом-а разговор се мрежом БХ Телецом-а транзитира до крајњег корисника. Трошкови овог транзити-рања су утврђени уговором о интерко-

некцији. Ове цијене износиле су (...)1 КМ ((...) ЕУР) по минути саобраћаја у фиксној мрежи, односно (...) КМ ((...) ЕУР) по минути саобраћаја у мобилној мрежи.

- Према наведеном, када је Akt.online нудио услуге транзитирања саобраћаја у БиХ иностраним операторима, он је морао поћи од цијена које је фиксирао БХ Телецом Уговором о интерконекцији (под iii.) и додати цијену интерконекцијског вода (под ii.). Када се на ово додају трошкови банкарских гаранција, те трошкови финансирања поврата ПДВ-а, цијена коју нуди БХ Телецом према иностраним оператерима када са њима закључује уговоре је мања од оних трошкова које је он наметнуо Подносиоцу захтјева, па је на тај начин практично искључио Akt.online као конкурента на иностраном тржишту, а у сваком случају му је онемогућено да под истовјетним условима наступа на овом тржишту.

- Да цијене транзитирања међународног саобраћаја нису на било који начин одређене од стране РАК-а, те да се Подносилац захтјева у више наврата обраћао РАК-у тражећи да одреди трошковно оријентирану цијену терминације међународног саобраћаја.

- Да је из документације достављене Конкуренцијском савјету у ранијем поступку видљиво како количина саобраћаја у фиксној мрежи почиње опадати у децембру 2009. године, а да од јануара 2010. године иста пада драстично, те предлаже Конкуренијском савјету да обавеже БХ Телецом да предочи листу свих билатералних уговора које има са иностраним оператерима за период од 1.1.2010. године па надаље, како би се утврдило по којој се цијени врши обрачун минутаже страним оператерима.

- Да је коначна цијена по којој алтернативни оператер може да нуди своје услуге међународним оператерима нешто виша. БХ Телецом исту услугу нуди међународним оператерима на темељу билатералних уговора и тиме постиже да међународни саобраћај иде директно у мрежу привредног субјекта БХ Телецом, а не преко другог оператера, јер директно договара терминацију на интерконекцијским тачкама. Међународни оператер нема интереса да сарађује са алтернативним оператерима ако истом БХ Телецом нуди повољније цијене терминације међународног саобраћаја. На овај начин БХ Телецом злоупотребом монополског положаја поништава сваку конкуренцију на тржишту, те је ове цијене потребно регулисати путем трошковно оријентиране ЛРИЦ методе, како је то урађено код терминације националног саобраћаја. Трошкови терминације су исти за обје услуге терминације међународног и домаћег саобраћаја.

- Да је БХ Телецом, поред смањења цијена на међународном тржишту, понудио боље цијене терминације међународног саобраћаја за оператере који прихвате лимитиране количине саобраћаја које терминирају у мрежу привредног субјекта БХ Телецом, што представља класичну уцјену, јер за оператера то значу да њихови линкови (које плаћају мјесечно) нису оптимизирани, што даље значи да оператер има више трошкова него у случају да није лимитиран у количини саобраћаја. Са ова два потеза БХ Телецом је смањујући цијене на међународном тржишту привукао саобраћај директно на своју

1 Податaк прeдcтaвљa пословну тајну


мрежу, а на локалном тржишту лимитирао конкуренцију у јасно дефинисане оквире, дајући боље цијене, а заузврат захтјевајући лимитирање саобраћаја.

- Да је БХ Телецом покушао да ублажи овај дебаланс у току ранијег поступка пред Конкуренцијским савјетом, нудећи нешто повољније цијене за локалне алтернативне оператере и поновно увођење категорије неограниченог "терминирања", а индикативно да је овај покушај услиједио након тражења увида у билатералне уговоре са ино-оператерима.

- Да је из свега неведеног очито да је привредни субјекат БХ Телецом злоупотријебио свој доминантни положај у складу са чланом 10. Закона. Конкуренцијски савјет је оцијенио да није могуће без

проведеног поступка утврдити постојање повреде Закона о конкуренцији на које Подносилац захтјева указује, те је донио Закључак о покретању поступка број: 05-26-03-01-10-II/11 дана 8.7.2013. године (у даљем тексту: Закључак), против привредног субјекта БХ Телецом, ради утврђивања злоупотребе доминантног положаја, из одредби члана 10. став 2) тачке а), б), ц) и д) Закона о конкуренцији.

У складу са чланом 33. став (1) Закона о конкуренцији, Конкуренцијски савјет је доставио Закључак на изјашњење актом број: 05-26-03-01-15-II/11 дана 8.7.2013. године привредном субјекту БХ Телецом.

У остављеном року за доставу одговора, привредни субјекат БХ Телецом је поднеском број: 05-26-3-01-16-II/11 од дана 22.7.2013. године затражио продужења рока за доставу одговора на запримљени Закључак.

Конкуренцијски савјет је размотрио наведене захтјеве и утврдио да постоје оправдани разлози за усвајање истих, те је у складу са чланом 33. став (2) Закона, привредном субјекту одобрио продужење рока за достављање одговора на Захтјев.

Дана 5.8.2013. године под бројем: 05-26-03-01-18-II/11 Конкуренцијски савјет је запримио Одговор на захтјев за покретање поступка поднесен од стране привредног субјекта БХ Телецом.

Конкуренцијски савјет је привредном субјекту БХ Телецом упутио захтјеве за додатном доставом података и документације, актом број: 05-26-3-01-23-II/11 дана 2.10.2013. године и актом број: 05-26-3-01-26-II/11 дана 11.10.2013.године.

У смислу напријед наведених захтјева, тражена документација и подаци су достављени актом број: 05-26-3-01-29-II/11 дана 21.10.2013. године и актом број: 05-26-3-01-35-II/11 дана 29.10.2013. године.

Противна страна је у Одговору на захтјев за покретање поступка и осталим поднесцима достављеним Конкуренцијском савјету, у битном навела сљедеће: - Да навод Akt.online да не би требала бити спорна

чињеница да РИП предвиђа да је БХ Телецом дужан да закључи уговор о интерконекцији са Подносиоцем захтјева у року од 90 дана од дана одређеног за почетак преговора, није тачан, јер одредба члана 4.1.5. РИП-а гласи: "Рок за окончање преговора је 90 (деведесет) дана од договореног термина за почетак преговора, у противном БХ Телецом и Оператор имају право затражити рјешење спора од стране РАК-а".

- Да су нетачни наводи Akt.online да је БХ Телецом злоупотријебио доминантан положај, продужавањем рокова за закључивање Споразума о интерконекцији јер је поступак успостављања интерконекције и закључивања уговора трајао дуже од 90 дана од усаглашеног датума почетка преговора.

- Да је Akt.online доставио захтјев за интерконекцију на мрежу БХ Телецома БХ Телецому дана 7.2.2007. године. Захтјев није био потпун и уредан, али је БХ Телецом показао кооперативност и сагласио се да преговори почну 26.2.2007. године.

- Да од 26.2.2007. године до 31.8.2007. године између БХ Телецома и Akt.online није било спорних питања у вези закључивања Споразума о интерконекцији, али такођер нису постојали ни услови за закључивање споразума. Наиме, у том периоду је одржан низ договора о техничким условима, које је требало испунити да би се приступило тестирању, које у првој фази није дало задовољавајуће резултате. Чињенице о кашњењу од стране Akt.online, како у достављању уредне документације, усаглашавању термина, тако и због ревидирања захтјева у погледу количине капацитета и кашњења у фази тестирања, се могу установити из обострано потписаног извјештаја о тестирању, који је саставни дио Споразума о интерконекцији, као и других достављених доказа од стране БХ Телецома.

- Да БХ Телецом није проблематизовао ништа у вези са реализацијом захтјева Akt.online за интерконекцију, све до започињања незаконитих дјелатности, што не значи да није могао и то у складу са РИП-ом. Тако је могао у складу са тачкама 4.1.2. и 4.1.3. РИП-а одложити започињање преговора, јер вријеме за отклањање недостатака Захтјева не улази у рок за окончање преговора (тачка 4.1.3. РИП). БХ Телецом није користио ову могућност, напротив, писменим актом број: 01.5-4.2-2333/07 Ал, од 21.2.2007. године обавијестио је Akt.online да се као почетак преговора предлаже термин 26.2.2007. године, уз услов да се у року од 10 радних дана оконча поступак измјене уписа у судском регистру и достави доказ. Сагласност на термин за почетак преговора од стране Akt.online се доставља 6.3.2007. године, а доказ о извршеној измјени у судском регистру, Рјешење број: 065-0-Рег-06-002398 од 2.3.2007. године, дана 5.3.2007. године (БХ Телецом је могао утврдити да је захтјев поднесен 5.3.2007. године, а не 7.2.2007. године).

- Да је Akt.online поднио захтјев број 138-07/1 којим је извршио измјену захтјева за интерконекцију, тако што одустаје од услуге Избора оператора или ЦС услуге. Тај захтјев је у БХ Телецом-у примљен 22.5.2007. године. Након тога дана 24.1.2008. године, актом број: 024-08/1, Akt.online опет допуњује захтјев и доставља ново рјешење из судског регистра, план саобраћаја за двије године, план оквирних капацитета за двије године и контакт особе.

- Да је на састанку од 15.3.2007. г., БХ Телецом одобрио повезивање путем оптичког система преноса у просторијама Akt.online, што није била обавеза. На том састанку су утврђене обавезе које је Akt.onлине морао испунити, како би БХ Телецом могао да прикључи на оптички раздјелник оба краја положеног кабла и инсталира своју активну опрему за пренос у ТК ормару Akt.online, чиме би се тек стекли услови за почетак тестирања. БХ Телецом није проблематизовао ни отказ ЦС услуге и 1 Е1 линка намјењен за реализацију тог сервиса (што такође продужава преговоре), нити кашњења која је узроковао Акт.онлине у току тестирања (примјера ради, кашњење у вези са Q788 end-to-end тестова је трајало готово мјесец дана, тестови су договорени 19.6.2007. године а тестирање започело 22.6. и извршено


17.7.2007.). Извјештај о извршеним ISDN end-to-end тестовима је саставни дио закљученог Споразума о интерконекцији.

- Да је почетак тестирања интерфејса у складу са РИП-ом договорен 29.5.2007. г., о чему је обавјештен Akt.online актом број: 01-5-4.2-2333/07 7. О свим мјерењима и тестирањима сачињени су извјештаји, односно документи који су обострано потписани од стране БХ Телецома и Akt.online, и ти документи су саставни дио закљученог Споразума о интерконекцији. Посљедњи интерконекцијски тестови су обављени 19.7.2007. г., о чему је сачињен документ "Тестирање саобраћаја са оператором Akt.online", који је обострано потписан 23.7.2007. године;

- Да је БХ Телецом претпостављао да се ради о злоупотребама и поднио захтјев, а читаво вријеме од подношења захтјева Akt.online за интерконекцију, БХ Телецом је обављао активности у складу са РИП-ом на успостављању интерконекције, јер није ни имао чврсто сазнање да се заиста ради о злоупотреби односно незаконитим активностима Akt.online.

- Да је БХ Телецом сазнао да је РАК покренула поступак тек 13.8.2007. године, када је добио акт РАК-а број: 05-29-1885-2/07, у коме се обавјештава да Akt.online незаконито обавља услуге одлазних међународних телефонских позива са бројева из нумеративног опсега БХ Телецома. У таквој ситуацији, БХ Телецом је могао само да обавјести Akt.online да постоји спор, што је и учинио актом број:01.5-3.4-133/07 2 ЕЛ, од 31.8.2007. године, наводећи у акту да то може имати утицаја на закључење Споразума о интерконекцији.

- Да је одговорност за дуже трајање поступка закључивања Споразума о интерконекцији, искључиво на страни Akt.online, а БХ Телецом, као одговор на незаконите активности Akt.online, одлаже закључивање Споразума тек 31.8.2007. године и то до окончања поступка који је покренут пред РАК-ом.

- Да је у Рјешењу РАК-а, број УП: 02-07-120/08 од 7.4.2008. године, којим је утврђено кршење дозволе и Закона о комуникацијама од стране Akt.online, у образложењу констатовано да се БХ Телецом обратио са захтјевом за предузимање мјера у вези са могућом злоупотребом дана 23.7.2007.године.

- Да је од усаглашеног датума почетка преговора (26.2.2007. године) протекло 6 мјесеци, у току којих уопште није постојао спор, који фирма Akt.online наводи као разлог због кога су преговори трајали дуже, а из анализе доказа достављених од стране привредног субјекта БХ Телецом, може се установити да је до продужавања преговора дошло искључиво кривицом Akt.online, како због његове административне, тако и због техничко/технолошке неспремности.

- Да се не ради о ситном прекршају, већ о врло озбиљном прекршају учињеном од стране Akt.online са умишљајем, то врло увјерљиво доказује коинцидирање повлачења захтјева Akt.online за ЦС услугу (услуга избора оператора) и 1 Е1 линка и уговарања са УНИТИЦ-ом транзитирања одлазног међународног саобраћаја оствареног на телефонским бројевима из нумеративног опсега БХ Телецома. Наиме, једини легалан начин, на који је УНИТИЦ као претплатник БХ Телецома, могао да остварује међународне позиве по уговореном "блоку бројева" БХ Телецома, преко оператора телекомуникација

Akt.online, односно једини легалан начин на који је Akt.online могао да УНИТИЦ-у пружи "услугу одлазног међународног саобраћаја", претпостављао је постојање Споразума о интерконекцији између БХ Телецома и Akt.online, у којем је уговорено и пружање/кориштење ЦС услуге, затим имплементацију услуга ЦС/ЦПС оператора Akt.online на ТК систему БХ Телецома, и уколико УНИТИЦ жели да међународне позиве остварује путем услуге ЦПС (услуга предизбора оператора), потребан је и закључен уговор о кориштењу услуга између УНИТИЦ-а и Akt.online, што је Akt.online као озбиљан оператор телекомуникација знао, али је ипак закључио да ће имати мање трошкова ако нелегално транзитира међународни саобраћај за УНИТИЦ, па из тог разлога у току преговора отказује услугу ЦС и 1 Е1 линк.

- Да су тврдње Akt.online да БХ Телецом сада чини прекршај за који је Akt.online проглашен одговорним, јер је закључио уговор са УНИТИЦ-ом по којем врши "транзитирање телефонског саобраћаја од стране УНИТИЦ д.о.о. Сарајево, као фирме која није овлаштена за пружање јавне телефонске услуге", такође нетачне, јер је УНИТИЦ претплатник односно крајњи корисник БХ Телецома, па из основа је потпуно легално да БХ Телецом транзитира његов остварени међународни саобраћај на бројевима из додијељеног нумеративног опсега БХ Телецома, по властитим телекомуникацијским капацитетима.

- Да је Akt.online, користећи незаконито бројеве из нумеративног опсега БХ Телецома, спријечио БХ Телецом да врши евидентирање и законито пресретање јер је до незаконитог упада фирме Akt.online у нумеративни опсег БХ Телецома, постојала техничка могућност евидентирања и пресретања, а уједно је постојала и законска обавеза БХ Телецома да те функције остварује у свом нумеративном опсегу. Управо на тај начин, својим незаконитим поступцима Akt.online је угрозио интегритет и сигурност рада мреже. Осим тога, нетачно је да за алтернативне операторе не постоји могућност евидентирања и законитог пресретања. Напротив, саставни дио РИП-а је да се ове функције за алтернативне операторе остварују путем БХ Телецома.

- Да БХ Телецом није имао приступ опреми и уређајима путем којих компанија Akt.online реализује позиве, иако по правилима која регулишу односе у овом сектору, сваки корисник има обавезу да због сигурности и интегритета система омогући увид у стање и врсту опреме коју користи.

- Да су из наведених разлога (очувања сигурности рада мреже и очувања интегритета мреже) постојали законски услови да БХ Телецом ограничи приступ мрежи, односно да не закључи споразум о интерконекцији све док Akt.online незаконито обавља дјелатност којом се угрожава сигурност и интегритет мреже.

- Да је незаконито обављање дјелатности одлазних позива у међународном саобраћају, са бројева из нумеративног опсега БХ Телецома, несумњиво у супротности са начелом савјесности и поштења. Због тога је било неразумно и неосновано очекивати и захтијевати да БХ Телецом са фирмом Akt.online као партнером закључи било какав споразум све док се тај


партнер понаша супротно начелима савјесности и поштења.

- Да би РАК, као надлежна институција за рјешавање спорова који се јаве у току преговора о интерконекцији између оператора искористио овлаштења и донио одлуке о спорним питањима да је сматрао да се ради о незаконитој ситуацији. Очигледно је да није, а и коначан исход потврђује да су спорна питања рјешена и да је БХ Телецом закључио Споразум о интерконекцији са фирмом Akt.online.

- Да је дана 21.1.2008. године, Akt.online актом број: 024-08/1, обавијестио БХ Телецом да престаје са незаконитим пружањем говорних услуга и затражио реализацију интерконекције са БХ Телецомом, што је и учињено у најкраћем року.

- Да је нејасно на који начин Akt.online изводи закључак да постоји пасивна легитимација на страни БХ Телецома у односу на постављени Захтјев, односно како Akt.online закључује да је БХ Телецом одговоран у вези са чињеницом да, како наводи у Захтјеву, цијене терминације међународног саобраћаја нису регулисане од стране РАК-а, као и да РАК није до данас извршила анализу нити одредила обавезу трошковног приступа код одређивања цијене терминације међународног саобраћаја. Континуисаним нападом на БХ Телецом, Akt.online покушава у ствари утицати на РАК да кораке либерализације тржишта телекомуникација у БиХ усклади са жељама и тежњама правног субјекта Akton д.о.о. Љубљана, оснивача Akt.online.

- Да се увидом у позитивне законске и друге прописе, којима је регулисана дјелатност телекомуникација у БиХ, може утврдити да је Босна и Херцеговина несумњиво опредијељена за либерализацију тржишта телекомуникација, како је то и наведено у уводу важеће Политике сектора телекомуникација у БиХ 2008.-2012.г и да ће се на том путу остварити више стратешких циљева, као што је осигурање потпуне конкурентности оператора и сервис провајдера на овом тржишту, осигурање ефикасности сектора телекомуникација уопште, кроз ефикасну контролу квалитета и цијена пружених услуга, базираних на трошковном принципу.

- Да се на службеној страници РАК-а (www.rak.ba - телекомуникације - ТК тржиште - Анализа релевантног тржишта) налазе два документа чијом анализом се јасно може утврдити слиједеће: 1) да је РАК започела активности на имплементацији обавеза рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства доношењем документа Оквирни елементи и план за увођење рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства у телекомуникацијама у БиХ од 5.10.2012. године и 2) да су одвајање рачуноводствених евиденција и обавеза контроле цијена и вођења трошковног рачуноводства наведене у Правилу као обавезе које се намећу оператерима са значајном тржишном снагом на релевантном тржишту. У том циљу, дакле у склопу имплементације рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства, РАК ће тек дефинисати оквир за припрему регулаторног извјештаја и других информација које су оператори са значајном тржишом снагом обавезни периодично достављати РАК-у.

- Да у 2013. години још увијек није окончан поступак потпуне примјене "трошковног принципа" у

утврђивању цијена, а нарочито то није био случај у вријеме настајања спора око успостављања интерконекције, као и у периоду реализације закљученог споразума о интеракцији, дакле од 2008. до подношења захтјева Akt. online за покретање поступка из 2011. године.

- Да се у документу Анализа тржишта позива који завршавају у индивидуалним мобилним мрежама - велепродајни ниво, на страни 14. став други, наводи да је обавеза имплементације трошковне орјентације утврђена и у Политици сектора телекомуникација, што још увијек није реализовано у Босни и Херцеговини. У досадашњој пракси регулације велепродајних цијена, Агенција је користила методу поређења цијена на упоредивим тржиштима (benchmarking).

- Да је на јавним консултацијама које су провођене од стране РАК-а у поступку усвајања Анализе тржишта позива који завршавају у индивидуалним мобилним мрежама, била покренута инцијатива од стране алтернативних оператора да се регулира цијена терминирања међународних позива, међутим, став који је у расправи истакнут од стране РАК је сљедећи: "Агенција остаје при ставу да трошковна регулација међународног саобраћаја у овој фази не би била одговарајућа и пропорционална обавеза, јер не би помогла постизању ефикасне конкуренције на тржишту терминације у мобилне мреже. Ради чињенице да је ово прва системска регулација велепродајног тржишта мобилне терминације, битно је фокусирати се на најважније проблеме овог тржишта, а то је смањење цијене мобилне терминације за саобраћај који је започео и завршио унутар БиХ, неовисно да ли је започео у мобилним или фиксним мрежама".

- Да је у погледу навода о опадању количине саобраћаја коју Akt.online терминира у фиксну мрежу БХ Телецома, у реализацији Уговора о интерконекцији са БХ Телецомом у периоду 2009.-2012. године директан показатељ да БХ Телецом злоупотребљава доминантни положај, индикативно је да Akt. online не анализира количине терминиране у мобилну мрежу, у истом периоду. Тако у достављеној табели која садржи количине саобраћаја терминираног у фиксну и мобилну мрежу, потенцира чињеницу да количине саобраћаја које терминира у фиксну и мобилну мрежу опадају, али не наводи да, примјера ради, у 2010.години, у мјесецу фебруару терминира у мобилну мрежу количину од (...) КМ, што је највећи износ за цијелу 2008., 2009. и 2010. годину, док је у марту, терминирао (...) КМ. Наведени подаци упућују на закључак да је Akt.online одлучио да у одређеном периоду не терминира саобраћај, како би добио податке које користи као аргумент у току овог поступка.

- Да Akt.online као пружалац услуга јавне фиксне телефоније на подручју БиХ не постоји током 2010. године и да тек 2012. добија лиценцу за пружање услуге Carrier Selection (CS). То значи да све до 2012. године, Akt.online не пружа јавне фиксне телефонске услуге за БиХ грађане, али зато пружа услуге терминације међународног саобраћаја ИНО операторима, транзитирајући га у Босну и Херцеговину преко словеначког оператора Akton. Ово значи да Akt. online посредно, преко своје компаније мајке, дјелује на велопродаји, што указује да је


логично да се може поредити са cca. 20-так ИНО оператора са којима БХ Телецом има директан линк за терминирање и генерирање међународног саобраћаја, а не са БХ Телецом као пружаоцем јавне фиксне телофоније у БиХ.

- Да је Akt.online крајњим корисницима у БиХ понудио услугу одлазног међународног позивања која се реализује путем основне интерконекцијске услуге тек у априлу 2012. године, а то је морао учинити како би задржао Дозволу. Тренутно учешће Akt.online у укупном CS саобраћају (CS услугу нуди још пет алтернативних оператора) је свега испод (...)% (на нивоу цца 9.000 мин/мјесечно). Akt.online нема ни властиту инфраструктуру путем које би могао понудити фиксни телефонски прикључак крајњим корисницима, иако је, увидом у базу података доступно на РАК-овој страници, закупио нумеративни блок од РАК-а, али га до сада није активирао, јер нема крајњих корисника. Из свега се закључује да Akt.online своје пословање базира искључиво на велепродаји међународне говорне телефоније од чега крајњи корисници у БиХ немају никакве користи.

- Да је нетачна тврдња коју истиче Akt.online, да БХ Телецом нелегалним средствима спрјечава његов рад, тако што одређује неконкурентне цијене за пружање услуге терминације међународног саобраћаја. Наиме, такве тврдње су неосноване, јер је у складу са РИП-ом БХ Телецом овлаштен да одређује комерцијалне цијене, али је тачна и чињеница да је БХ Телецом увијек нудио нижу цијену Akt.online у односу на ИНО операторе.

- Да је ускладу са важећом регулативом БХ Телецом могао одредити исту цијену Akt.online-у као и ИНО оператерима са којима послује, јер би управо на тај начин у равноправан положај били стављени сви препродавци услуге терминације у мрежу БХ Телецома. БХ Телецом то није учинио јер је уважавао чињеницу да Akt.online и други алтернативни оператори имају додатне трошкове банкарске гаранције и интерконекцијских линкова (нпр. неки ИНО партнери као што је Телецом Италиа имају већу цијену од Akt.online-а за БХТ фиксну мрежу, док сви ИНО партнери БХ Телецома имају већу цијену за мобилну мрежу БХ Телецома):

- Да то указује да је продајна цијена коју Akt.online постиже претежно виша од цијене коју БХ Телецом нуди ИНО партнерима. У прилог овоме говори чињеница да БХ Телецом има сарадњу са 20 директних оператора који терминирају, не само властити саобраћај из својих земаља, већ и преостали саобраћај из свих крајева свијета (процјена БХ Телецом је да саобраћај остатка свијета учествује у проценту од 9,40% до 36,69 % у укупном саобраћају, а то у минутама значи цца од 2,5-10 милиона минута/мјесечно у 2010. години). То значи да оператори нуде терминацију у БиХ по цијени коју формирају тако што на цијену коју добију од БХ Телецома додају mark-up (маржу) за услугу транзита, коју пружају трећој страни. Дакле, ако поредимо разлику која остаје Akt.online-у између цијене по којој продаје БХ Телецом мреже и трошка (тј. цијене коју плаћа БХ Телецому за његове мреже), та је мрежа увећана за њихов mark up на официјелну цијену коју БХ Телецом нуди на ино тржиште. У вези са наводима Подносиоца захтјева, који се

односе на цијене терминације међународног саобраћаја, БХ

Телецом, поред претходно изложених аргумената, указује на сљедеће: - Да су нетачни наводи Akt.online да БХ Телецом

злоупотребљава положај оператора са значајном тржишном снагом тако што нуди боље комерцијалне услове страним операторима у односу на услове које нуди домаћим и алтернативним операторима, у погледу цијене терминације међународног саобраћаја.

- Да је у вези са цијенама терминације у међународном саобраћају, БХ Телецом у цијелости поступао у складу са Одлуком о политици сектора телекомуникација БХ за период 2008.-2012. година и правилима РАК-а.

- Да БХ Телецом има закључене споразуме којима су утврђене цијене терминације у међународном саобраћају са седам алтернативних оператора. Нити један од тих алтернативних није покренуо било какав поступак или ставио приговор на цијене терминације утврђене споразумима са БХ Телецомом. Дакле, ако седам алтернативних оператора сматра да су понуђене и уговорене цијене омогућиле фер конкуренцију, онда је то свакако релевантан доказ да БХ Телецом није злоупотребљавао полажај оператора са значајном тржишном снагом и да цијенама терминације у међународном саобраћају није спријечио фер конкуренцију.

- Да је Akt.online одбио да са БХ Телецом закључи споразуме који су предвиђали повољну цијену терминације у међународном саобраћају, под истим условима као и други алтернативни оператори. Очигледно је да Akt.online одбија закључити споразуме по нижој цијени терминације у међународном саобраћају, јер сматра да би на тај начин даље ослабио своју позицију у овом поступку пред Конкуренцијским савјетом, с обзиром да су понуђене цијене веома повољне за сваког алтернативног оператора.

- Да у сваком случају, цијене терминације у међународном саобраћају које Akt.online, чак и одбијајући споразуме са повољнијом цијеном, плаћа БХ Телецому, не спрјечавају Akt.online да буде конкурентан на тржишту, односно да оствари значајну добит у своме пословању добити.

- Да Akt.online приговара цијенама које БХ Телецом уговара на страном тржишту односно са страним операторима. При том је значајан елеменат да са већином релевантних страних оператора БХ Телецом не уговара искључиво своје цијене терминације, него се ради о реципрочним уговорима којима се уређују и други односи у одлазном и долазном међународном саобраћају, што свакако утиче и на конкретну цијену терминације. Такви односи БХ Телецома са страним операторима и такав начин уговарања цијена терминације није у супротности нити са једним прописом који регулише област комуникација и ни на какав начин није на штету алтернативних оператора.

- Да БХ Телецом са страним операторима потписује билатерални уговор којим се регулишу терминације међународног саобраћаја за саобраћај у оба правца. Прецизније, како БХ Телецом утврђује цијену терминације у своју мрежу тако и ИНО оператор утврђује цијену терминације у своју мрежу за полазни међународни саобраћај који остваре искључиво корисници БХ Телецома. У оваквим релацијама, када свака страна посједује властити полазни међународни саобраћај и настоји га пласирати на ИНО тржиште по


што повољнијим цијенама, уз то посједују и властити интерконекцијски линк од краја до краја, БХ Телецом нема уопште улогу wholeseler-а (продаја на велико) него само у директном преговарачком поступку покушава контролисати и смањити властите трошкове ради остваривања разумне добити у датом тренутку. Дакле БХ Телецом не скупља ничији полазни саобраћај осим свог властитог, да би га пласирао на ино тржиште и то му је код билатералних преговора главна преговарачка снага, тј. за оно што добије има и шта дати за разлику од Aktona који је на тржишту само "сакупљач" туђег саобраћаја. При томе треба напоменути да позитивни прописи из ове области у БиХ дају право Akt.online да пружа фиксне јавне телефонске услуге у домаћем и међународном саобраћају на територији БиХ, дакле и услугу одлазног међународног саобраћаја, али Akt.online то фактички не ради из њему познатих разлога.

- Да БХ Телецом има могућност да у комерцијалним аранжманима са својим кључним партнерима понуди и добије боље цијене због постојања велике количине retail минута, а то је уобичајена пракса у овом сегменту пословања.

- Да Akt.online нема могућност склапања количинског договора са његовим партнерима, који укључује смањење цијене, јер Akt.online нема своје властите кориснике и ако има лиценцу за пружање услуге Carrier Selection од 2012. године, што је ствар избора његове пословне политике. Надаље, сама чињеница да Akt.online дјелује на овом сегменту БиХ тржишта искључиво као "wholesaler" (продавац на велико), показује да он у тој улози не доприноси либерализацији БиХ тржишта у смислу бољег квалитета и нижих цијена за БиХ кориснике.

- Да на основу предњих закључака о разлозима и циљевима поступања Akt.online, упућује на чињеницу да се од стране Akt.online анализира само количина саобраћаја у фиксној мрежи, док у анализу нису укључени подаци о количинама саобраћаја у мобилној мрежи, нити подаци о укупној количини саобраћаја. У том контексту врло је индикативно да Akt.online своју анализу завршава са априлом 2010. године и на тај начин избјегава информисати Конкуренцијски савјет да је у мају мјесецу 2010. године Akt.online у фиксну мрежу БХ Телецома терминирао количину од (...) минута, а у мобилну (...) минута. Све то указује на вјероватноћу да Akt.online, за потребе овог поступка и поступака које води према другим институцијама, прилагођава своју текућу пословну политику и пословне аранжмане тако што смањује терминацију у фиксну мрежу, а повећава терминацију у мобилну мрежу. При томе се отвара посебно питање како је могуће да је Akt.online у мају мјесецу 2010. године терминирао у фиксну мрежу (...) минута. Уколико Конкуренцијски савјет сматра да има основа

и разлога за даље испитивање наступа БХ Телецома на страном тржишту, у том случају би било неопходно, прије свега дефинисати релевантно међународно тржиште за сваку телекомуникациону услугу ради даљег утврђивања чињеничног стања и испитивања евентуалног утицаја на фер конкуренцију. Због тога би било неопходно да се од сва три телеком оператера са значајном тржишном снагом, као и од свих алтернативних оператора затраже сви подаци, уговори и друге исправе о аранжманима са страним партнерима, као и докази о поријеклу укупног саобраћаја који је путем Akt.online и других алтернативних оператора

терминиран у мрежу БХ Телецома и других оператора са значајном тржишном снагом. У том смислу било би потребно извршити и експертни увид у њихово, стварно пословање на домаћем тржишту и пословање са иностраним операторима, како би се дошло до тачних података о пословним резултатима свих телеком оператора, када је у питању тржиште услуге терминације ино-саобраћаја.

4. Усмена расправа

Будући да се ради о поступку странака са супротним интересом Конкуренцијски савјет је у току поступка вођеног пред Конкуренцијским савјетом одржао двије усмене расправе на којима су се заступници странака изјаснили о чињеницама и околностима на којим се темељио Захтјев и Закључак (Записник са усмене расправе број: 01-05-26-028-43-II/09 од дана 2.6.2010. године и Записник са усмене расправе број: 01-05-26-028-46-II/09 од дана 11.6.2010. године).

Конкуренцијски савјет је на захтјев странака у поступку, одржао и трећу усмену расправу дана 17.12.2013. године, а у складу са одредбом члана 39. Закона о конкуренцији.

На усменој расправи одржаној дана 17.12.2013. године у Конкуренцијском савјету у име странака у поступку су приступили њихови законски заступници и пуномоћници којом приликом су имали могућност да једни другима постављају питања и разјасне међусобно спорне ствари (Записник са усмене расправе, акт број: 05-26-03-01-64-II/11).

Подносилац захтјева је на усменој расправи приложио емаил Амре Краљевић, шефа службе за интерконкецију и услуге велепродаје у БХ Телецому, који представља понуду БХ Телецома за услуге терминације/транзитирања међународног саобраћаја у мрежу БХ Телецом за период од 1.1.2014. године, те изјавио да уколико ступи на снагу нови цјеновник БХ Телецом-а да ће им бити онемогућено даље дјеловање на тржишту и затражио доношење привремене мјере у складу са чланом 40. Закона о конкуренцији на начин да се БХ Телецому забрани повећање цијене за услуге терминације/транзитирања међународног саобраћаја у мрежу БХ Телецома до окончања поступка, односно да се наложи да до тада задрже цијене на постојећем нивоу.

Противна страна се на напријед наведено изјаснила наводећи да захтјев за доношење привремене мјере није јасан, односно да се не зна на који се приједлог односи, да ли на овај од 13.12.2013. године или на поднеске раније достављене и да тврдње нису ничим доказане осим паушалног навођења. Као доказ да наводи који су изнесени нису реални и тачни, приложили су емаил од 11.2.2013. године упућен БХ Телецому од стране Игора Кошира, директора привредног субјекта Актон, Љубљана, који указује да Akt.online има довољно простора за обављање своје дјелатности на подручју Босне и Херцеговине.

Противна страна је такођер затражила да Конкуренцијски савјет донесе рјешење којим ће утврдити да привредни субјекат БХ Телецом, због протека рока за доношење рјешења за утврђивање злоупотребе доминантног положаја не злоупотребљава доминантни положај. С тим у вези истиче се да је поступак покренут закључком од 16.2.2010. године, да из одредби члана 11. и 41. Закона о конкуренцији произилази да поступак по захтјеву за утврђивање злоупотребе доминантног положаја не може трајати дуже од 7 (седам) мјесеци. Овај поступак против БХ Телецома се води 46 мјесеци што је у супротности са законским одредбама. Одредбе које су


наведене нису једине у Закону о конкуренцији којима је предвиђено да проток одређених рокова производи одређене правне посљедице. У конкретном случају поступак пред Конкуренцијским савјетом против БХ Телецом-а траје готово 4 године. Сврха законских одредби је да привредне субјекте заштити од негативних ефеката дугих периода правне неизвјесности. Уколико се не примјене законске одредбе овај поступак ће трајати вјероватно још двије до три године, ако суд буде одлучивао истим темпом. Ако суд поништи ново рјешење овај поступак може трајати неограничено. Постојање одлуке Суда у управном спору не представља препреку да Конкуренцијски савјет донесе рјешење на основу одредби члана 11. став (2) и члана 41. Закона. Предметна пресуда је правоснажна само у формално правном смислу па је Конкуренцијски савјет обавезан провести поступак, али има могућност да донесе исту одлуку као и у претходном поступку. Другачије поступање би значило да се крше одредбе чланова 11. и 40. Закона што би представљало преседан у овом случају, а за посљедицу би имало измјену будуће праксе и довело би у питање и друге одлуке које су раније донесене на овај начин.

5. Релевантно тржиште

У складу са чланом 3. став (1) Закона и чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10) релевантно тржиште се одређује као тржиште одређених производа и/или услуга који су предмет обављања дјелатности привредних субјеката на одређеном географском подручју.

Релевантно тржиште производа обухвата све производе и/или услуге које потрошачи и/или корисници сматрају међусобно замјењивим, под прихватљивим условима, имајући у виду посебно њихове битне карактеристике, квалитет, уобичајену намјену, начин употребе, услове продаје и цијене.

Конкуренцијски савјет је одредио да у предметном поступку постоје два релевантна тржишта производа и/или услуга и то:

- релевантно тржиште производа и/или услуге интерконекције на фиксну мрежу БХ Телецома и

- релевантно тржиште производа и/или услуге терминације међународних позива у фиксну мрежу БХ Телецом и транзит међународних позива преко фиксне мреже БХ Телецома у мобилну мрежу БХ Телецома

Релевантно географско тржиште обухвата цјелокупан или значајан дио територије Босне и Херцеговине на којем привредни субјекти дјелују у продаји и/или куповини релевантног производа под једнаким или довољно уједначеним условима и који то тржиште битно разликују од услова конкуренције на сусједним географским тржиштима.

У конкретном случају релевантно географско тржиште је Федерација Босне и Херцеговине, будући да се све тачке интерконекције привредног субјекта БХ Телецом налазе на подручју Федерације Босне и Херцеговине.

У смислу наведеног, Конкуренцијски савјет је за релевантно тржиште предметног поступка утврдио два тржишта и то тржиште терминације међународног саобраћаја у фиксну и мобилну мрежу БХ Телецома у Федерацији Босне и Херцеговине и тржиште интерконекције на фиксну мрежу БХ Телецома у Федерацији Босне и Херцеговине.

6. Утврђивање чињеничног стања

У предметном поступку, приступило се прикупљању релевантне документације и података, те је увидом у исте утврђено сљедеће: - Да је РАК дана 9.10.2007. године донијела Листу

оператора са значајном тржишном снагом број: 03-29-2374-1/07, у којој се наводи да су БХ Телецом, Телеком Српске а.д. Бања Лука, Краља Петра I Карађорђевића 61-А, 78 000 Бања Лука и Хрватске телекомуникације д.о.о. Мостар, Кнеза Бранимира бб, 88 000 Мостар оператори телекомуникација у Босни и Херцеговини који имају значајну тржишну снагу на тржишту услуге фиксне и мобилне телефоније.

- Да је РАК дала сагласност на РИП за повезивање на фиксну мрежу БХ Телецома број: 01-6.7-12420/05 од 26.5.2005. године.

- Да у тачки 4.1.5. Референтне интерконекцијске понуде за повезивање на фиксну мрежу привредног субјекта БХ Телецом, стоји да је рок за окончање преговора за закључивање Споразума о интерконекцији 90 (деведесет) дана, од договореног термина за почетак преговора, у противном БХ Телецом и Оператор имају право затражити помоћ у преговорима од стране РАК-а.

- Да је тачком 6. Референтне интерконекцијске понуде за повезивање на фиксну мрежу БХ Телецома, дефинисано склапање комерцијалног уговора између БХ Телецома и Оператора (међународних и националних) за услуге које нису обухваћене у РИП-у.

- Да се услуге из тачке 6.1.1.2 РИП-а које подразумјевају транзит саобраћаја из мреже оператора према страном оператору и услуге из тачке 6.1.1.3 које подразумјевају транзит саобраћаја из иностранства у мрежу оператора преко БХ Телецома, наплаћују по цијенама које су комерцијално (билатерално) договорене.

- Да Политика сектора телекомуникација за период 2008.-2012. година, као један од стратешких циљева наводи осигурање ефикасности сектора и потпуне конкурентности оператора и пружалаца услуга кроз ефикасну контролу квалитета и цијена пружених услуга, базираних на трошковном принципу. У складу са Политиком сектора телекомуникација за период 2008.-2012. година, РАК је донијела Правило о анализи тржишта електронских комуникација ("Службени гласник БиХ", број 85/11) у којем су обавезе одвајања рачуноводствених евиденција и обавезе контроле цијена и вођења трошковног рачуноводства наведене као обавезе које се намећу проглашеним операторима са значајном тржишном снагом на релевантном тржишту. Оквирни елементи и план за увођење рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства у телекомуникацијама БиХ, донесен од стране РАК-а 5.10.2012. године, је документ у ком су изложени општи принципи рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства, те су у истом дати приједлози за предузимање неопходних корака у имплементацији ових обавеза операторима са значајном тржишном снагом на релевантном тржишту, а примјена истих почиње од 2014. године (www.rak.ba.)

- Да је привредни субјекат Akt.online, дана 7.2.2007. године поднио Захтјев за интерконекцију на фиксну мрежу привредног субјекта БХ Телецом и то за услуге интерконекцијског линка, услуге сигнализације, услуге одлазног саобраћаја преко услуге избора


оператора и услуге за међународне и националне операторе, те да су се обје стране усагласиле да термин почетка преговора о имплементацији интерконекције буде 26.2.2007. године.

- Да је као дан почетка тестирања одређен 29.5.2007. године, а да су посљедњи интерконекцијски тестови обављени дана 23.7.2007. године, те да је након тога требало још услиједити евентуално преговарање о комерцијалним условима уговора о инетрконекцији.

- Да се БХ Телецом дана 23.7.2007. године обратио РАК-у са захтјевом за предузимање мјера у вези са могућим злоупотребама од стране оператора Akt. online.

- Да је БХ Телецом дана 31.8.2007. године обавијестио Akt.online да је од стране РАК-а обавијештен да је у току поступак утврђивања потенцијалних злоупотреба од стране Akt.online, те да ће БХ Телецом наставити преговоре о интерконекцији након доношења званичног става РАК-а по овом питању.

- Да је дана 27.11.2007. године одржан састанак, којем су присуствовали представници РАК-а и привредних субјеката Akt.online и БХ Телецом, на тему застој у интерконекцијским преговорима између Akt.online и БХ Телецома и на тему изнајмљивања локалних водова. На састанку је закључено да ће РАК послати допис привредном субјекту БХ Телецом у којем ће навести да су оператори Akt.online и УНИТИЦ у прекршају и да се, независно од тога, требају наставити преговори и реализација интерконекције између Akt.online и БХ Телецома.

- Да је привредни субјекат Akt.online дана 21.1.2008. године обавјестио привредни субјекат БХ Телецом да је раскинуо уговор о пружању услуге одлазних међународних телефонских позива привредном субјекту УНИТИЦ.

- Да је Споразум о интерконекцији на фиксну мрежу између Подносиоца захтјева и БХ Телецома потписан дана 1.2.2008. године.

- Да привредни субјекат Akt.online има закључен Споразум о терминацији међународних позива у фиксну и мобилну мрежу БХ Телецом, те да овај уговор подразумијева довођење међународног саобраћаја у фиксну мрежу и транзитирање истог преко фиксне мреже БХ Телецома у мобилну мрежу БХ Телецома.

- Да привредни субјекат БХ Телецом има потписане Уговоре о треминацији међународних позива у фиксну и мобилну мрежу БХ Телецома са осамнаест страних оператора, те да ти уговори подразумјевају довођење међународног саобраћаја у фиксну мрежу и транзитирање истог преко фиксне мреже БХ Телецома у мобилну мрежу БХ Телецома, као и слање саобраћаја из фиксне и мобилне мреже БХ Телецома у мрежу тих ИНО оператора.

- Да је РАК дана 4.2.2008. дописом број 05-29-9-1/08 одговорио на упит Akt.online везано за регулисање цијена терминације међународних позива да су сви легислативни и регулаторни документи РАК-а утемељени на ЕУ моделу и да је такав став примјењен и приликом давања сагласности на РИП документе које су урадили оператери с значајном тржишном снагом за тржиште фиксне телефоније и да то значи да постоје услуге чије се цијене обавезно дефинирају, али и оне за које се цијене уговарају на комерцијалној основи, као и да у случају дефинирања цијена за терминирање међународних позива, када се преко

мреже доминантног оператора међународни позиви транзитирају у мреже нових оператора и терминирају код претплатника нових оператора, ради се о услузи чију цијену оператори формирају на основу међусобних договора.

- Да је РАК дана 7.4.2008. године донио Рјешење број УП1: 02-07-120/08, у поступку покренутом по пријави БХ Телецома, против Akt.online, ради кршења прописа и услова дозволе за пружање фиксне јавне телефонске услуге, којим је утврђено да је Akt.online прекршио одредбе Дозволе за пружање фиксних јавних услуга и одредбе Закона о комуникацијама, закључивши уговор о пружању јавне фиксне услуге за УНИТИЦ.

- Да је РАК на упит Конкуренцијског савјета (допис број: 01-26-10-816-I/10 од 15.11.2010. године) у погледу одређивања цијене терминације међународних позива, одговорио дописом број 05-39-3607-2/10 од 24.12.2010. године (запримљен под бројем: 01-26-10-816-1-I/10 дана 27.12.2010. године) навео да се цијене за међународну терминацију позива формирају на бази договора између заинтересованих телеком оператора, те да РАК не даје сагласност на овакве цијене и оне претпостављају обострани комерцијални интерес.

7. Процесни приговори

БХ Телецом је истакао процесни приговор да је против пресуде Суда БиХ у управном спору поднесен захтјев за преиспитивање пресуде те да се због могућности да Апелационо вијеће Суда БиХ донесе пресуду којом ће се усвојити захтјев и пресуда укинути, те предмет вратити Управном одјељењу суда БиХ, БХ Телецом сматра да су у складу са изложеним испуњени услови да Конкуренцијски савјет у складу са чланом 139. а у вези члана 135. Закона о управном поступку донесе Закључак којим се поступак прекида до доношења одлуке Апелационог суда БиХ.

Пресудом суда БиХ број С1 3 У 003765 10 У 24.4.2013. године је поништено Рјешење Конкуренцијског савјета број 01-05-26-028-63-II/09 од 4.11.2010. године, те предмет враћен туженом органу на поновно рјешавање. Обзиром да је пресуда Суда БиХ обавезујућа за Конкуренцијски савјет, исти је наставио са поступком.

8. Доминантан положај

Члан 9. став (1) Закона прописује да привредни субјекат има доминантан положај на релевантном тржишту роба или услуга, ако се због своје тржишне снаге може понашати у значајној мјери независно од стварних или могућих конкурената, купаца, потрошача или добављача, такођер узимајући у обзир удио тог привредног субјекта на тржишту, удјеле које на том тржишту имају његови конкуренти, као и правне и друге запреке за улазак других привредних субјеката на тржиште.

Конкуренцијски савјет је током провођења предметног поступка утврдио да на територији Босне и Херцеговине, у складу са Листом оператора са значајном тржишном снагом број: 03-29-2374-1/07, сачињеном од стране РАК-а, привредни субјекат БХ Телецом, као и привредни субјекти Хрватске телекомуникције д.д. Мостар и Телекомуникације Српске а.д. Бања Лука, проглашен за оператера са значајном тржишном снагом на тржишту услуге фиксне и мобилне телефоније, дакле да има доминантан положај.


9. Злоупотреба доминантног положаја

Оператери са значајном тржишном снагом, БХ Телецом, Хрватске телекомуникације д.д. Мостар и Телекомуникације Српске а.д. Бања Лука, сачињавају РИП документ о условима и начину прикључка на њихову инфраструктуру, а на садржај и услове из истог РАК даје сагласност. Оператери са значајном тржишном снагом путем РИП-а нуде могућност алтернативним оператерима да се прикључе на њихову инфраструктуру како би могли пружати одређене телекомуникацијске услуге.

Конкуренцијски савјет је анализом РИП документа привредног субјекта БХ Телецом утврдио да се БХ Телецом чланом 4.1.1. обавезао да ће, уколико захтјев оператера садржи све потребне документе сагласно РИП-у, усвојити захтјев и предложити термин за почетак преговора, те у складу са чланом 4.1.5. РИП-а окончати преговоре о интерконекцији у року од 90 дана од договореног термина за почетак преговора и закључити Споразум о интерконекцији. Из наведеног произилази да је тачан навод Противне стране да се рок од 90 дана не односи на закључење уговора, већ завршетак преговора.

Из утврђеног чињеничног стања произилази да је Akt.online дана 7.2.2007. године, поднио Захтјев за интерконекцију на мрежу привредног субјекта БХ Телецом. Због чињенице да захтјев није био комплетан и уредан привредни субјекат БХ Телецом и привредни субјекат Akt. online су се усагласили да као почетак преговора буде 26.2.2007. године, а 19.7.2007. године су завршени интерконекцијски тестови, о чему је и састављен документ "Тестирање саобраћаја са оператором Akt.online" дана 23.7.2007. године. Завршетком тестирања се стичу услови за закључење споразума о интерконекцији, евентуално треба још договорити комерцијалне услове, уколико исти већ нису договорени.

Конкуренцијски савјет је утврдио да је по завршетку тестирања требало још уговорити комерцијалне услове и потписати споразум о интерконекцији, што се није десило у разумном року, већ шест мјесеци касније, тек након што је Подносилац захтјева раскинуо уговор са привредним субјектом УНИТИЦ. Дакле, БХ Телецом, као оперетер са значајном тржишном снагом, био је обавезан омогућити интерконекцију на властиту мрежу другим оператерима, а у конкретном случају, за закључивање споразума о интерконекцији Подносиоца захтјева је условљовао обавезама које немају везе за предметом споразума о интерконекцији, односно од Подносиоца захтјева тражио да раскине уговор о пружању услуге одлазног међународног саобраћаја коју је обављао за привредни субјект УНИТИЦ.

Конкуренцијски савјет није прихватио оправданим став привредног субјекта БХ Телецом да је незаконито обављање дјелатности одлазних позива у међународном саобраћају са бројева из нумеративног опсега БХ Телецома од стране Подносиоца захтјева, несумњиво у супротности са начелом савјесности и поштења, те да је због тога било неразумно и неосновано очекивати и захтијевати да БХ Телецом са фирмом Akt.online као партнером закључи било какав споразум све док се тај партнер понаша супротно начелима савјесности и поштења. Наиме, привредни субјекат БХ Телецом има доминантан положај на релевантном тржишту и као такав има посебну одговорност, а и према важећим прописима из области телекомуникација је био обавезан да омогући интерконекцију на властиту мрежу под условима предвиђеним РИП документом. Евентуално незаконито поступање Подносиоца захтјева је тек требало да буде

утврђено од стране надлежног органа тј. РАК. У току поступка је утврђено да је РАК на састанку одржаном 27.11.2007. године јасно изрекао свој став у погледу наведеног тј. да се поступак закључивања споразума о интерконекцији треба наставити невезано за утврђивање ове повреде од стране Akt.online.

БХ Телецом је дана 28.12.2007. године обавјестио РАК и Akt.online дописом број: 01.5-3.4-13326/0 о ставу Управе друштва БХ Телецом везано за закључак са састанка одржаног 27.11.2007. године и став РАК-а "да се процес успостављања интерконекције за услугу терминирања међународног саобраћаја између Akt.online и БХ Телецом треба наставити и окончати" да сматрају став РАК-а необавезујућим те да у овом случају дају предност ставу Управе друштва БХ Телецом.

Дакле, БХ Телецом је одлучио да истраје у постављању услова и споразум о интерконекцији је закључио тек када је Подносилац захтјева испунио постављени услов тј. раскинуо уговор са УНИТИЦ-ом, што представља повреду Закона из члана 10. став (2) тачка д) јер је забрањена свака злоупотреба доминантног положаја која се, између осталог, односи на закључивање споразума којима се условљава да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговачком обичају немају везе са предметом таквог споразума.

Слиједом наведеног, Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 1 диспозитива.

У погледу навода Подносиоца захтјева да је БХ Телецом ИНО оператерима нудио повољније цијене терминације позива у фиксну и мобилну мрежу БХ Телецома, Конкуренцијски савјет је утврдио да су према РИП документу привредног субјекта БХ Телецом који је био на снази у спорном периоду, цијене терминације домаћих позива у фиксну и мобилну мрежу биле унапријед утврђене, док је за цијене терминације иностраних позива у фиксну и мобилну мрежу прописано да се исте договарају на комерцијалној основи. На предложени РИП документ РАК даје своју сагласност, и тек након тога исти ступа на снагу.

Привредни субјекат Akt.online има закључене уговоре са страним операторима о терминацији међународних позива у фиксну и мобилну мрежу БХ Телецома, што значи да привредни субјекат Akt.online терминира међународни саобраћај у мрежу привредног субјекта БХ Телецом, а привредни субјекат БХ Телецом даље те позиве води до крајњег корисника, односно својих претплатника.

Привредни субјекат БХ Телецом са страним операторима потписује билатерални уговор којим се регулишу терминације међународног саобраћаја за саобраћај у оба правца. Прецизније, БХ Телецом утврђује цијену терминације у своју мрежу, тако и страни оператор утврђује цијену терминације у своју мрежу за полазни међународни саобраћај који остваре искључиво корисници БХ Телецома.

На захтјев Конкуренцијског савјета привредни субјекат БХ Телецом је дана 29.10.2013. године поднеском број: 05-26-3-01-35-II/11 доставио преглед свих закључених уговора са ИНО оператерима у којима је наведено број уговора, датум закључивања уговора, период важења уговора, и цијене терминације позива у фиксну и мобилну мрежу БХ Телецома. Због обимности предметних уговора овлаштене службене особе Конкуренцијског савјета су дана 6.11.2013. године у просторијама БХ Телецома извршили увид у закључене уговоре између привредног субјекта БХ Телецом и страних телеком оператора, како би се увјерили у вјеродостојност навода из поднеска БХ


Телецома број: 05-26-3-01-35-II/11 од дана 29.10.2013. године. Увидом у наведене уговоре, утврђено је да нема одступања у подацима које је БХ Телецом доставио у односу на податке садржане у уговорима.

У тачки 6.1.1.2 РИП-а (број: 01-6.7-12420/05 од 26.5.2005. године) је дефинисано да су цијене за терминацију међународног саобраћаја у фиксну и мобилну мрежу комерцијалне, односно ствар билатералног договора између БХ Телецома и оператора.

Увидом у уговоре којима су утврђене цијене терминације позива у фиксну и мобилну мрежу привредног субјекта БХ Телецом, закључене између привредног субјекта БХ Телецом и страних оператера, односно, са Подносиоцем захтјева, упоређене су цијене наведених услуга.

Табела 1.

Р.бр. Период важења Распон цијене у

фиксну мрежу (мин-макс)*

Просјечна цијена у фиксну мрежу

Цијена Акт.онлине за фиксну мрежу

Распон цијене у мобилну мрежу

(мин-макс)

Просјечна цијена у мобилну мрежу

Цијена Акт. онлине за мобилну мрежу

1. 1.1.2010.-

31.12.2010. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

2. 1.1.2011.-

31.12.2011. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

3. 1.1.2012.-

31.12.2012. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

4. 1.1.2013.-

31.12.2013. (...) (...) (...) (...) (...) (...)

5. 1.1.2014. - надаље

(...) (...) (...) (...) (...) (...)

*Све цијене изражене су у конвертибилним маркама Упоредбом цијена које је БХ Телецом имао

договорене са страним оператерима са цијенама које је имао Подносилац захтјева за исту услугу, утврђено је да нису тачни наводи Подносиоца захтјева да БХ Телецом даје повољније услове страним операторима приликом закљичивања уговора о терминацији међународних позива у фиксну и мобилну мрежу БХ Телецома. Такођер, чињеница је да је РАК препустила операторима утврђивање цијена терминације међународних позива на комерцијалној основи и није направила разлику у погледу домаћих и страних оператера.

Конкуренцијски савјет из осталих навода странака у поступку и достављених доказа, као и доказа прикупљених по налогу Конкуренцијског савјета није утврдио злоупотребу доминантног положаја у смислу члана 10. став (2) тачке а) директно или индиректно наметање нелојалних куповних и продајних цијена или других трговачких услова којима се ограничава конкуренција, тачке б) ограничавање производње, тржишта или техничког развоја на штету потрошача или тачке ц) примјене различитих услова за исту или сличну врсту послова са осталим странама, чиме их доводе у неравноправан и неповољан конкурентски положај, за привредни субјекат БХ Телецом, па се у том дијелу Захтјев одбија као неоснован.


10. Новчана казна

У смислу члана 48. став (1) тачка б) Закона, новчаном казном у износу највише до 10,0% (десет) вриједности укупног годишњег прихода привредног субјекта, из године која је претходила години у којој је наступила повреда закона, казниће се привредни субјекат, ако злоупотријеби доминантни положај на начин прописан одредбама члана 10. овог Закона.

Конкуренцијски савјет је увидом у биланс успјеха за период 1.1.2006.-31.12.2006. године привредног субјекта БХ Телецом утврдио да је исти у 2006. години, као години која је претходила повреди Закона, остварио укупни приход од (...) КМ.

Полазећи од неспорно утврђене чињенице да је привредни субјекат БХ Телецом, прекршио члан 10. став

(2) тачка д) Закона, приликом закључивања Споразума о интерконекцији на фиксну мрежу БХ Телецома на територији Босне и Херцеговине, злоупотријебио доминантан положај на релевантом тржишту, Конкуренцијски савјет је изрекао новчану казну у износу од 150.000,00 КМ што износи (...)% укупног прихода у 2006. години, као години која је претходила повреди Закона.

Конкуренцијски савјет је приликом одређивања висине новчане казне узео у обзир намјеру те дужину трајања повреде Закона, као и посљедице које је иста имала на тржишну конкуренцију, у смислу члана 52. Закона, те је утврдио да је повреда Закона трајала краћи временски период (6 мјесеци) као и да је та повреда окончана од стране БХ Телецом самоиницијативно, без интервенције надлежних органа. Надаље, накнадно је од стране РАК-а утврђено кршење дозволе и Закона о комуникацијама од стране Akt.online закључивањем уговора о пружању јавне фиксне услуге са привредним субјектом УНИТИЦ (Рјешење РАК, број УП: 02-07-120/08 од 07.04.2008. године), на којем је БХ Телецом инсистирао да буде раскинут као услов за закључење Споразума о интерконекцији.

У случају да се изречена новчана казна не уплати у утврђеном року, иста ће се наплатити присилним путем, у смислу члана 47. Закона, уз обрачунавање затезне камате за вријеме прекорачења рока, према важећим прописима Босне и Херцеговине.


11. Привремена мјера

Анализирајући истакнуте наводе и понуђене доказе Подносиоца захтјева и Противне стране везано за затражену привремену мјеру, имајућу у виду одредбе члана 36. Закона према којим је терет доказивања на странци која је поднијела захтјев за покретање поступка, Конкуренцијски савјет на основу истих није у вријеме подношење захтјева могао утврдити прелиминарну повреду у смислу члана 40. став (1) Закона која би могла краткорочно штетно утицати на поједине привредне


субјекте, па самим тиме није могао правовремено одредити привремену мјеру.


12. Административна такса

Подносилац захтјева Akt.online је дужан платити административну таксу у износу од 1.500,00 КМ у корист буџета Инстистуција Босне и Херцеговине, у складу са чланом 2. Тарифни број 107. Тачка ф) Одлуке о висини административних такси у вези са процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11).

13. Поука о правном лијеку

Против овога Рјешења није дозвољена жалба. Незадовољна страна може покренути управни спор

пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овога Рјешења.



Горан Распудић, с. р.

235 Na osnovu člana 42. stav (2) Zakona o konkurenciji

("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) i člana 209. stav (1) Zakona o upravnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), Konkurencijsko vijeće, na 82. (osamdesetdrugoj) sjednici održanoj dana 18.2.2014. godine, donijelo je

ZAKLJUČAK O ISPRAVCI RJEŠENJA BROJ 05-26-3-01-70-II/11 OD

6.2.2014. GODINE

1. U tekstu Rješenja broj 05-26-3-01-70-II/11 od 6.2.2014. godine, u tački 2. dispozitiva riječi: "zbog kršenja člana 10. stav (2) tačke a) Zakona o konkurenciji", mijenjaju se i glase: "zbog kršenja člana 10. stav (2) tačke d) Zakona o konkurenciji".

2. Ovaj Zaključak je sastavni dio Rješenja broj 05-26-3-01-70-II/11 od 6.2.2014. godine.

3. Ovaj Zaključk je konačan i bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće je na 80. (osamdesetoj) sjednici održanoj dana 6.2.2014. godine donijelo Rješenje broj 05-26-3-01-70-II/11 kojim je utvrđeno da je privredni subjekt BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo zloupotrijebio dominantni položaj na tržištu interkonekcije na fiksnu mrežu, uslovljavajući privredni subjekt Akt. Online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo da obustavi pružanje usluge odlaznog međunarodnog saobraćaja za UNITIC d.o.o. Sarajevo, kao uslov za zaključenje sporazuma o interkonekciji, što predstavlja povredu Zakona o konkurenciji u smislu člana 10. stav (2) tačka d) zaključivanje sporazuma kojima se uslovljava da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkom običaju nemaju veze sa predmetom takvog sporazuma.

U tački 2. dispozitiva navedenog Rješenja izrečena je novčana kazna privrednom subjektu BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo, zbog kršenja člana 10. stav (2) tačke a) Zakona o konkurenciji.

Naknadnom provjerom je ustanovljeno da se tačka 2. dispozitiva Rješenja ne slaže sa tačkom 1. istog u pogledu zakonske odredbe koja je prekršena (tačka 1. dispozitiva) i zakonske odredbe zbog koje je kazna izrečena (tačka 2. dispozitiva), pa se ova očigledna pogreška ispravlja dispozitivom ovog zaključka.

Pouka o pravnom lijeku

Odluka Konkurencijskog vijeća je konačna. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred

Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovoga Rješenja.


SarajevoPredsjednik

Gordan Raspudić, s. r.

Na temelju članka 42. stavak (2) Zakona o konkurenciji

("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) i članka 209. stavak (1) Zakona o upravnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), Konkurencijsko vijeće, na 82. (osamdesetdrugoj) sjednici održanoj dana 18.2.2014. godine, donijelo je

ZAKLJUČAK O ISPRAVCI RJEŠENJA BROJ 05-26-3-01-70-II/11 OD

6.2.2014. GODINE

1. U tekstu Rješenja broj 05-26-3-01-70-II/11 od 6.2.2014. godine, u točki 2. Izreke riječi: "zbog kršenja članka 10. stavak (2) točke a) Zakona o konkurenciji", mijenjaju se i glase: "zbog kršenja članka 10. stavak (2) točke d) Zakona o konkurenciji".

2. Ovaj Zaključak je sastavni dio Rješenja broj 05-26-3-01-70-II/11 od 6.2.2014. godine.

3. Ovaj Zaključak je konačan i bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće je na 80. (osamdesetoj) sjednici održanoj dana 6.2.2014. godine donijelo Rješenje broj 05-26-3-01-70-II/11 kojim je utvrđeno da je gospodarski subjekt BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo zlouporabio vladajući položaj na tržištu interkonekcije na fiksnu mrežu, uvjetujući gospodarski subjekt Akt. Online d.o.o., Fra Anđela Zvizdovića 1, 71000 Sarajevo da obustavi pružanje usluge odlaznog međunarodnog prometa za UNITIC d.o.o. Sarajevo, kao uvjet za zaključenje sporazuma o interkonekciji, što predstavlja povredu Zakona o konkurenciji u smislu članka 10. stavak (2) točka d) zaključivanje sporazuma kojima se uvjetuje da druga strana prihvati dodatne obveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkom običaju nemaju veze sa predmetom takvog sporazuma.

U točki 2. izreke navedenog Rješenja izrečena je novčana kazna gospodarskom subjektu BH Telecom d.d. Sarajevo, Obala Kulina Bana 8, 71000 Sarajevo, zbog kršenja članka 10. stavak (2) točke a) Zakona o konkurenciji.

Naknadnom provjerom je ustanovljeno da se točka 2. izreke Rješenja ne slaže sa točkom 1. istog u pogledu zakonske odredbe koja je prekršena (točka 1. izreke) i zakonske odredbe zbog koje je kazna izrečena (točka 2. izreke), pa se ova očigledna pogreška ispravlja izrekom ovog zaključka.

Pouka o pravnom lijeku

Odluka Konkurencijskog vijeća je konačna.


Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Rješenja.


Sarajevo Predsjednik


На основу члана 42. став (2) Закона о конкуренцији

("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09) и члана 209. став (1) Закона о управном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), Конкуренцијски савјет, на 82. (осамдесетдругој) сједници одржаној дана 18.2.2014. године, донио је

ЗАКЉУЧАК О ИСПРАВЦИ РЈЕШЕЊА БРОЈ 05-26-3-01-70-II/11 ОД

6.2.2014. ГОДИНЕ

1. У тексту Рјешења број 05-26-3-01-70-II/11 од 6.2.2014. године, у тачки 2. диспозитива ријечи: "због кршења члана 10. став (2) тачке а) Закона о конкуренцији", мијењају се и гласе: "због кршења члана 10. став (2) тачке д) Закона о конкуренцији".

2. Овај Закључак је саставни дио Рјешења број 05-26-3-01-70-II/11 од 6.2.2014. године.

3. Овај Закључк је коначан и биће објављен у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.


Конкуренцијски савјет је на 80. (осамдесетој) сједници одржаној дана 6.2.2014. године донио Рјешење број 05-26-3-01-70-II/11 којим је утврђено да је привредни субјекат БХ Телецом д.д. Сарајево, Обала Кулина Бана 8, 71000 Сарајево злоупотријебио доминантни положај на тржишту интерконекције на фиксну мрежу, условљавајући привредни субјекат Akt. Online д.о.о., Фра Анђела Звиздовића 1, 71000 Сарајево да обустави пружање услуге одлазног међународног саобраћаја за УНИТИЦ д.о.о. Сарајево, као услов за закључење споразума о интерконекцији, што представља повреду Закона о конкуренцији у смислу члана 10. став (2) тачка д) закључивање споразума којима се условљава да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговачком обичају немају везе са предметом таквог споразума.

У тачки 2. диспозитива наведеног Рјешења изречена је новчана казна привредном субјекту БХ Телецом д.д. Сарајево, Обала Кулина Бана 8, 71000 Сарајево, због кршења члана 10. став (2) тачке а) Закона о конкуренцији.

Накнадном провјером је установљено да се тачка 2. диспозитива Рјешења не слаже са тачком 1. истог у погледу законске одредбе која је прекршена (тачка 1. диспозитива) и законске одредбе због које је казна изречена (тачка 2. диспозитива), па се ова очигледна погрешка исправља диспозитивом овог закључка.

Поука о правном лијеку

Одлука Конкуренцијског савјета је коначна. Незадовољна страна може покренути управни спор

пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овога Рјешења.



Гордан Распудић, с. р.

AGENCIJA ZA STATISTIKU BOSNE I HERCEGOVINE

236 Na osnovu člana 8. stav 2. tačka h) Zakona o statistici

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljuje

SAOPĆENJE O PROSJEČNOJ MJESEČNOJ BRUTO PLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA

DECEMBAR 2013. GODINE

1. Prosječna mjesečna bruto plaća po zaposlenom ostvarena u Bosni i Hercegovini za decembar 2013. godine iznosi 1.309 KM.

Broj 10-43-7-1-273-1-2/14 20. februara 2014. godine

SarajevoDirektor

Zdenko Milinović, s. r.

Na temelju članka 8. stavak 2. točka h) Zakona o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljuje

PRIOPĆENJE O PROSJEČNOJ MJESEČNOJ BRUTO PLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA

PROSINAC 2013. GODINE

1. Prosječna mjesečna bruto plaća po zaposlenom ostvarena u Bosni i Hercegovini za prosinac 2013. godine iznosi 1.309 KM.

Broj 10-43-7-1-273-1-2/14 20. veljače 2014. godine

SarajevoRavnatelj

Zdenko Milinović, v. r.

На основу члана 8. став 2. тачка х) Закона о статистици Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 26/04 и 42/04), Агенција за статистику Босне и Херцеговине објављује

САОПШТЕЊЕ О ПРОСЈЕЧНОЈ МЈЕСЕЧНОЈ БРУТО ПЛАТИ ЗАПОСЛЕНИХ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА

ДЕЦЕМБАР 2013. ГОДИНЕ

1. Просјечна мјесечна бруто плата по запосленом остварена у Босни и Херцеговини за децембар 2013. године износи 1.309 КМ.

Број 10-43-7-1-273-1-2/14 20. фебруара 2014. године

СарајевоДиректор

Зденко Милиновић, с. р.

237 Na osnovu člana 7. stav 2. Zakona o plaćama i naknadama

u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 50/08) i člana 8. stav 2. tačka h) Zakona o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljuje


SAOPĆENJE O PROSJEČNOJ ISPLAĆENOJ MJESEČNOJ NETO

PLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA DECEMBAR 2013. GODINE

1. Prosječna isplaćena mjesečna neto plaća po zaposlenom ostvarena u Bosni i Hercegovini za decembar 2013. godine iznosi 838 KM.

Broj 10-43-7-1-273-1-2/14 20. februara 2014. godine

Sarajevo Direktor

Zdenko Milinović, s. r.

Na temelju članka 7. stavak 2. Zakona o plaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 50/08) i članka 8. stavak 2. točka h) Zakona o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljuje

PRIOPĆENJE O PROSJEČNOJ ISPLAĆENOJ MJESEČNOJ NETO

PLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA PROSINAC 2013. GODINE

1. Prosječna isplaćena mjesečna neto plaća po zaposlenom ostvarena u Bosni i Hercegovini za prosinac 2013. godine iznosi 838 KM.

Broj 10-43-7-1-273-1-2/14 20. veljače 2014. godine

Sarajevo Ravnatelj

Zdenko Milinović, v. r.

На основу члана 7. став 2. Закона о платама и накнадама у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 50/08) и члана 8. став 2. тачка х) Закона о статистици Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 26/04 и 42/04), Агенција за статистику Босне и Херцеговине објављује

САОПШТЕЊЕ О ПРОСЈЕЧНОЈ ИСПЛАЋЕНОЈ МЈЕСЕЧНОЈ НЕТО ПЛАТИ ЗАПОСЛЕНИХ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ЗА ДЕЦЕМБАР 2013. ГОДИНЕ

1. Просјечна исплаћена мјесечна нето плата по запосленом остварена у Босни и Херцеговини за децeмбар 2013. године износи 838 КМ.

Број 10-43-7-1-273-1-2/14 20. фебруара 2014. године

СарајевоДиректор

Зденко Милиновић, с. р.


S A D R Ž A J

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

224 Odluka o izmjenama tarife administrativnih taksi (bosanski jezik) 1

Odluka o izmjenama tarife administrativnih pristojbi (hrvatski jezik) 5

Одлука о измјенама тарифе административних такси (српски језик) 9

225 Odluka o naknadi za korištenje radiofrekventnog spektra u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 12

Odluka o naknadi za korištenje radiofrekven-cijskog spektra u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 16

Одлука о накнади за коришћење радиофре-квентног спектра у Босни и Херцеговини (српски језик) 19

226 Odluka o izmjenama i dopuni Odluke o nastavku rada Ekespertnog tima radi izrade cjelovitog prije-dloga u vezi primjene i provođenja Sporazuma o pravnom položaju snaga (PfP/NATO SOFA) (bosanski jezik) 22

Odluka o izmjenama i dopuni Odluke o nastavku rada Ekspertnog tima poradi izrade cjelovitog prijedloga u svezi primjene i provedbe Sporazuma o pravnom položaju snaga (PfP/NATO SOFA) (hrvatski jezik) 22

Одлука о измјенама и допуни Одлуке о наставку рада Експертског тима ради израде цјеловитог приједлога у вези примјене и провођења Споразума о правном положају снага (PfP/NATO SOFA) (српски језик) 23

227 Odluka o imenovanju Koordinacijske radne grupe za nastup na EXPO Milano 2015 (bosanski jezik) 23

Odluka o imenovanju Koordinacijske radne skupine za nastup na EXPO Milano 2015 (hrvatski jezik) 23

Одлука о именовању Координационе радне групе за наступ на ЕXPO Милано 2015 (српски језик) 24

228 Odluka o izmjeni Odluke o imenovanju članova Odbora za Rome pri Vijeću ministara Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 24

Odluka o izmjeni Odluke o imenovanju članova Odbora za Rome pri Vijeću ministara Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 25

Одлука о измјени Одлуке о именовању чланова Одбора за Роме при Савјету министара Босне и Херцеговине (српски језик) 25

229 Odluka o visini naknade za pristup bazi sudskih odluka Centra za sudsku dokumentaciju Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 26

Odluka o visini naknade za pristup bazi sudbenih odluka Centra za sudbenu dokumentaciju Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 26Одлука о висини накнаде за приступ бази судских одлука Центра за судску документацију Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине (српски језик) 27

230 Odluka o obaveznim obukama iz oblasti evropskih integracija (bosanski jezik) 28Odluka o obveznim obukama iz područja europskih integracija (hrvatski jezik) 29Одлука о обавезним обукама из области европских интеграција (српски језик) 30

231 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 31Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 31Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 31

232 Rješenje o imenovanju Komisije za provođenje konkursne procedure za imenovanje članova Uprave Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 32Rješenje o imenovanju Povjerenstva za provedbu konkursne procedure za imenovanje članova Uprave Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 32Рјешење о именовању Комисије за провођење конкурсне процедуре за именовање чланова Управе Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине (српски језик) 32

KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

233 Rješenje broj 03-26-1-036-8-II/13 (bosanski jezik) 33Rješenje broj 03-26-1-036-8-II/13 (hrvatski jezik) 35Рјешење број 03-26-1-036-8-II/13 (српски језик) 37

234 Rješenje broj 05-26-3-01-70-II/11 (bosanski jezik) 40Rješenje broj 05-26-3-01-70-II/11 (hrvatski jezik) 51Рјешење број 05-26-3-01-70- II/11 (српски језик) 62

235 Zaključak o ispravci Rješenja broj 05-26-3-01-70-II/11 od 6.2.2014. godine (bosanski jezik) 75Zaključak o ispravci Rješenja broj 05-26-3-01-70-II/11 od 6.2.2014. godine (hrvatski jezik) 75Закључак о исправци Рјешења број 05-26-3-01-70-II/11 од 6.2.2014. године (српски језик) 76


AGENCIJA ZA STATISTIKU BOSNE I HERCEGOVINE

236 Saopćenje o prosječnoj mjesečnoj bruto plaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini za decembar 2013. godine (bosanski jezik) 76

Priopćenje o prosječnoj mjesečnoj bruto plaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini za prosinac 2013. godine (hrvatski jezik) 76

Саопштење о просјечној мјесечној бруто плати запослених у Босни и Херцеговини за децембар 2013. године (српски језик) 76

237 Saopćenje o prosječnoj isplaćenoj mjesečnoj neto plaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini za decembar 2013. godine (bosanski jezik) 76Priopćenje o prosječnoj isplaćenoj mjesečnoj neto plaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini za prosinac 2013. godine (hrvatski jezik) 77Саопштење о просјечној исплаћеној мјесечној нето плати запослених у Босни и Херцеговини за децембар 2013. године (српски језик) 77


Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretar Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Štampa: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za I polugodište 2014. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Број č 15sllist.ba/glasnik/2014/broj15/glasnik015.pdf · 2014-02-26 · utorak, 25. 2. 2014. s...

Documents