ФИЛОЗОФИЈАФИЛОЗОФИЈА РАЦИОНАЛИЗМАРАЦИОНАЛИЗМА

Декарт, Декарт, Спиноза и Спиноза и

ЛајбницЛајбниц

РЕНЕ ДЕКАРТ (1596-1650)РЕНЕ ДЕКАРТ (1596-1650)

ДЕКАРТДЕКАРТ методологија методологија Полази се од универзалне сумње, која Полази се од универзалне сумње, која

треба да нас ослободи свих предрасудатреба да нас ослободи свих предрасуда • • УтврУтврђђује четири правила методекоја ује четири правила методекоја

происходе из самог разума:происходе из самог разума: 1. ЈАСНОСТ и РАЗГОВЕТНОСТ као 1. ЈАСНОСТ и РАЗГОВЕТНОСТ као

критеријум сазнањакритеријум сазнања 2. АНАЛИЗА (која је дотад била потиснута 2. АНАЛИЗА (која је дотад била потиснута

од синтезе)од синтезе) 3. СИНТЕЗА (успостављање реда међу 3. СИНТЕЗА (успостављање реда међу

деловима преосталим после анализе)деловима преосталим после анализе) 4. СИСТЕМАТИЧНОСТ(сакупљање, 4. СИСТЕМАТИЧНОСТ(сакупљање,

сређивање и класификација података пре сређивање и класификација података пре проучавања)проучавања)

: :

ДЕКАРТДЕКАРТ методологија методологија• • Постоје два пута откривања истине:Постоје два пута откривања истине: а) а) ИНТУИЦИЈАИНТУИЦИЈА основни инстинкт уз нагон за самоодржањемосновни инстинкт уз нагон за самоодржањем нужно закључивањеиз (малобројних) простих природанужно закључивањеиз (малобројних) простих природа обезбеђује разговетност појмоваобезбеђује разговетност појмова б) б) ДЕДУКЦИЈАДЕДУКЦИЈА:: нужно закључивањенужно закључивање сама интелигенцијасама интелигенција схвата основне појмове и тоталитетсхвата основне појмове и тоталитет

али у помоћ се може призвати иали у помоћ се може призвати и::

– – ИНДУКЦИЈАИНДУКЦИЈА (набрајање): (набрајање):– – користи при провери сваког многочланог низа изведеног користи при провери сваког многочланог низа изведеног

дедукцијомдедукцијом– – користи се у одмењивању интуиције, када она бива немогућакористи се у одмењивању интуиције, када она бива немогућа

ДЕКАРТДЕКАРТ радикална сумња радикална сумња Применом:Применом:– – радикалне сумње (у све постојеће) и радикалне сумње (у све постојеће) и – – правила методеправила методе долази се до потпуно поуздане основне истине: „Cogito, долази се до потпуно поуздане основне истине: „Cogito,

ergo sum.“ergo sum.“• • ДУХ:ДУХ:– – самим својим постављањем потврђујеи гарантује свој битаксамим својим постављањем потврђујеи гарантује свој битак– – као формални акт представља критеријум своје истинитостикао формални акт представља критеријум своје истинитости• • Историјски превратничка поставка разума као ауторитета Историјски превратничка поставка разума као ауторитета

(насупрот богу)(насупрот богу)• • Крајња истина ове тезе јесте сагледавање идентитета Крајња истина ове тезе јесте сагледавање идентитета

мишљења и биткамишљења и битка• • У мишљењесе убрајају сва својства душе (превазилази се У мишљењесе убрајају сва својства душе (превазилази се

троделна концепција душе):троделна концепција душе):– – сумњање –памћењесумњање –памћење– – одрицање –схватањеодрицање –схватање– – потврђивање –љубавпотврђивање –љубав– – осећање –мржња и сл.осећање –мржња и сл.

ДЕКАРТДЕКАРТ мислећа ствар мислећа ствар Cogito, за разлику од наведених облика мишљења, није просто Cogito, за разлику од наведених облика мишљења, није просто

мишљење већ мишљење већ самосвест –она је свест која мишљење чини својим предметомсамосвест –она је свест која мишљење чини својим предметом а) Чак и када се човек вара (погрешно мишљење) он ипак а) Чак и када се човек вара (погрешно мишљење) он ипак

мислимисли б) Знање о томе да човек мисли јесте очевидна истинаб) Знање о томе да човек мисли јесте очевидна истина вв) та се чињеница интуитивно сагледава као акт властите ) та се чињеница интуитивно сагледава као акт властите

свести, дакле човека самогсвести, дакле човека самог гг) који, према томе, постоји) који, према томе, постоји • • На тај начин:На тај начин: – – конкретно „ја“, које мисли одређено нешто као свој предмет конкретно „ја“, које мисли одређено нешто као свој предмет појављује се као:појављује се као: – – универзално „ја“, као чиста апстракција, ка „ја мислим универзално „ја“, као чиста апстракција, ка „ја мислим

уопште“, формални уопште“, формални акт свестиакт свести – – и напокон, као „ствар која мисли“–res cogitanс, метафизичка и напокон, као „ствар која мисли“–res cogitanс, метафизичка

супстанцијасупстанција

ДЕКАРТ. протежна стварДЕКАРТ. протежна ствар И сам предмет сазнања постаје апсолут, јер се и тела и све коначне И сам предмет сазнања постаје апсолут, јер се и тела и све коначне

ствари могу јасно и разговетно представитиствари могу јасно и разговетно представити• • Но све квалитативне особине су за Декарта нешто мутно и Но све квалитативне особине су за Декарта нешто мутно и

хаотично, привид и заблуда наше маште, чега разум треба да се хаотично, привид и заблуда наше маште, чега разум треба да се ослободи својом методомослободи својом методом

• • Оно што се јасно може сазнати на спољним стварима су њихова Оно што се јасно може сазнати на спољним стварима су њихова квантитативна одређењаи њихови математички, геометријски квантитативна одређењаи њихови математички, геометријски односиодноси

• • Очишћени од свих чулних квалитета, предмети постају геометријске Очишћени од свих чулних квалитета, предмети постају геометријске тачке у простору, а материја тај и такав геометријски простор –тачке у простору, а материја тај и такав геометријски простор –протежностпротежност

а) Лишавањем свих квалитативних одређењаа) Лишавањем свих квалитативних одређењаб) материја се поставља као апстрактнаб) материја се поставља као апстрактнавв) па као таква и реално –продукт разума) па као таква и реално –продукт разума• • Но пошто постојање простора не може да буде само реалност Но пошто постојање простора не може да буде само реалност

мисли:мисли:– – јер би мисао мислила само себејер би мисао мислила само себе– – а сазнање би остало без свог објекта сазнавањаа сазнање би остало без свог објекта сазнавања простор се проглашава за нешто по себи постојеће, нешто изван простор се проглашава за нешто по себи постојеће, нешто изван

мишљењамишљења он постаје: протежна стварон постаје: протежна ствар –– res еxtеnсa, тј. супстанцијаres еxtеnсa, тј. супстанција

ДЕКАРТДЕКАРТ механицизам и континуум механицизам и континуум материјематерије

Под утиском задивљујућег напретка модерне природне науке, а Под утиском задивљујућег напретка модерне природне науке, а нарочито нарочито

механике покушава на онтолошко питањеда одговори у механике покушава на онтолошко питањеда одговори у механичком смислумеханичком смислу

– – Механика је наука о:Механика је наука о:• • кретањима телакретањима тела• • њиховим узроцима (силама)њиховим узроцима (силама)• • начинима на које кретања зависе од силаначинима на које кретања зависе од сила• • Духовна супстанција (res cogitanс) и божанска супстанција Духовна супстанција (res cogitanс) и божанска супстанција

пребивају на потпуно другим нивоима стварностипребивају на потпуно другим нивоима стварности• • Емпиријско-материјална природа је одређена:Емпиријско-материјална природа је одређена:– – телесном супстанцијом (res еxtеnсa):телесном супстанцијом (res еxtеnсa):• • бесконачнабесконачна• • савршено хомогенасавршено хомогена• • у себи идентична масау себи идентична маса• • дељивадељива– – кретањем делова те супстанције, којим бива обликована природа кретањем делова те супстанције, којим бива обликована природа

сваке појединачне ствари и природа као целина –бића каосваке појединачне ствари и природа као целина –бића као машинемашине

• • Једна покренута хомогена маса је бесконачан континуумЈедна покренута хомогена маса је бесконачан континуум

ДЕКАРТДЕКАРТ метафизика метафизика Из нужности самог кретања Из нужности самог кретања

декартовске мисли следи да:декартовске мисли следи да: простор као продукт мишљењапростор као продукт мишљења

постаје нешто потпуно различито постаје нешто потпуно различито и апсолутно одељено од тог и апсолутно одељено од тог истог мишљењаистог мишљења

ред сазнавања постаје ред ред сазнавања постаје ред стварностистварности (сазнајни конституенс (сазнајни конституенс постаје метафизичка категорија)постаје метафизичка категорија)

ДЕКАРТДЕКАРТ метафизика метафизика одвајају се:одвајају се:

– – сазнање од светасазнање од света– – субјексубјекаат од објектат од објекта

постављају се као независни:постављају се као независни:– – материјална супстанција (res материјална супстанција (res extensa), чији jе главни aтрextensa), чији jе главни aтриибубутт ппррооттeжeжннoсoстт

духовна супстанција (res cogitans), духовна супстанција (res cogitans), чији је главни aтрчији је главни aтриибубутт м миишљењешљење

ДЕКАРТДЕКАРТ О О ББогогуу1. Супстанција је оно што постоји 1. Супстанција је оно што постоји

самодовољносамодовољно2. Атрибут је основно, опште својство 2. Атрибут је основно, опште својство

супстанцијесупстанције3. Модуси (стања) су стала својства датог 3. Модуси (стања) су стала својства датог

атрибута, а самим тим и –супстанцијеатрибута, а самим тим и –супстанције• • Овим дуализмом поставља се сама Овим дуализмом поставља се сама

разлика битка и мишљења, а не и разлика битка и мишљења, а не и јединствојединство

• • Покушај измирења увођењем Покушај измирења увођењем ББога као ога као треће супстанцијетреће супстанције у метафизикуу метафизику

ДЕКАРТДЕКАРТ О О ББогогууОнтолошки доказ постојања Онтолошки доказ постојања ББогаогаИз чињенице да поседујемо идеју о Из чињенице да поседујемо идеју о

ББогу можемо да изведемо божије огу можемо да изведемо божије постојање:постојање:

– – будући да је будући да је ББог савршен у сваком ог савршен у сваком погледупогледу, , а човек нијеа човек није

– – онда узрок идеје о онда узрок идеје о ББогу није у огу није у човеку, већ у човеку, већ у ББогуогу

ДЕКАРТДЕКАРТ О О ББогогуу• • Бог:Бог:– – је гаранција истинитости нашег сазнањаје гаранција истинитости нашег сазнања– – јер нам је усадио природно светло ума јер нам је усадио природно светло ума

(lumen naturale) којим се интуитивно(lumen naturale) којим се интуитивноосведочујемо у осведочујемо у погледу сопственог погледу сопственог постојањапостојања

– – је савршен и добар, те нас као такав не је савршен и добар, те нас као такав не варавара

• • Ако ми, ипак, имамо и лажне идеје, онда Ако ми, ипак, имамо и лажне идеје, онда то произилази из наше несавршеностито произилази из наше несавршености

Барух де СпинозаБарух де Спиноза

СПИНОЗА СПИНОЗА метафизикаметафизика • • Настојање да се превлада декартовски Настојање да се превлада декартовски

дуализамдуализам 1. Супстанција:1. Супстанција: – – само једна: „Бог или природа“ (lat. deus само једна: „Бог или природа“ (lat. deus

sive natura)sive natura) – – сама свој узрок (causa sui) (да би постојала сама свој узрок (causa sui) (да би постојала

није потребан никакав спољашњи узрок)није потребан никакав спољашњи узрок) – – има бесконачно много атрибута, али ми има бесконачно много атрибута, али ми

познајемо само два: протежност и познајемо само два: протежност и мишљењемишљење

– – суштина и егзистенција се подударајусуштина и егзистенција се подударају

СПИНОЗА СПИНОЗА метафизикаметафизика

2. Атрибути:2. Атрибути: – – представљају непосредну бит представљају непосредну бит

супстанције, али ипак нису идентични супстанције, али ипак нису идентични са њомса њом

– – бесконачни субесконачни су – – суштина и егзистенција се суштина и егзистенција се

подударајуподударају – – садржавају у себи бесконачно садржавају у себи бесконачно

мноштво модусамноштво модуса

СПИНОЗА СПИНОЗА метафизикаметафизика 3. Модуси:3. Модуси: – – јесу стања супстанцијејесу стања супстанције – – изражавају супстанцију само посредно–изражавају супстанцију само посредно–

преко атрибутапреко атрибута – – коначне, ограничене, појединачне коначне, ограничене, појединачне

ствари (појаве)ствари (појаве) – – суштина модуса није у њима самима, већ суштина модуса није у њима самима, већ

је њихова егзистенција одређена другим је њихова егзистенција одређена другим модусом, а овога опет другим и тако у модусом, а овога опет другим и тако у

бескрајбескрај • • Из овако постављене основе Спиноза ће Из овако постављене основе Спиноза ће

дедуковати читаву своју филозофију.дедуковати читаву своју филозофију.

СПИНОЗА СПИНОЗА супстанција и супстанција и модусимодуси

• • По својој дефиницији супстанција у себи По својој дефиницији супстанција у себи садржава постојањесадржава постојање

• • Супстанција:Супстанција: – – апсолутни и бескрајни битак (без почетка и апсолутни и бескрајни битак (без почетка и

краја: краја: вечна и нестворена)вечна и нестворена) – – аутономна (неузрокована; сама свој креатор)аутономна (неузрокована; сама свој креатор) – – с бесконачно много атрибутас бесконачно много атрибута – – природа створитељица (lat. natura naturans)природа створитељица (lat. natura naturans) • • Коначне ствари(модуси):Коначне ствари(модуси): – – одређенеодређене – – узрокованеузроковане – – међусобно ограниченемеђусобно ограничене – – садрже у себи своју властиту негацијусадрже у себи своју властиту негацију – – створене природа (lat. natura naturata)створене природа (lat. natura naturata)

СПИНОЗА СПИНОЗА детерминизамдетерминизам • • Бог постоји:Бог постоји: – – снагом нужности своје властите природе (causa sui)снагом нужности своје властите природе (causa sui) – – слободно (природа која као целина постоји, делује и слободно (природа која као целина постоји, делује и

ствара снагом својих иманентних законитости и ствара снагом својих иманентних законитости и одређења, а не својевољно)одређења, а не својевољно)

• • Апсолутни детерминизам појединачних ствари, Апсолутни детерминизам појединачних ствари, испада делимичан узрочни однос:испада делимичан узрочни однос:

– – у реду и вези ствариу реду и вези ствари – – у реду и вези идеја (између којих нема међусобног у реду и вези идеја (између којих нема међусобног

узајамног узајамног деловања, па ни узрочног односа)деловања, па ни узрочног односа) • • Све су промене само спољашњи појавни моменти, а Све су промене само спољашњи појавни моменти, а

у својој основи све остаје увек једно те истоу својој основи све остаје увек једно те исто • • Узрок претходи својој последици логички, а не Узрок претходи својој последици логички, а не

временски:временски: – – они су од искона идентични, једно су и истоони су од искона идентични, једно су и исто – – али посматрано с различитих гледиштаали посматрано с различитих гледишта

СПИНОЗАСПИНОЗА - паралелизам поредака света и - паралелизам поредака света и сазнањасазнања

• • Човек:Човек: – – као коначно биће мора да живи у складу с као коначно биће мора да живи у складу с

природним законимаприродним законима – – природне законе мора прво да сазнаприродне законе мора прво да сазна • • Математика:Математика: – – представља сазнајно-теоријски идеалпредставља сазнајно-теоријски идеал – – пружа геометријску методу истраживањапружа геометријску методу истраживања – – слови као онтолошка претпоставка (свет је слови као онтолошка претпоставка (свет је

рационална, механичка, геометријска рационална, механичка, геометријска структура)структура) • • Метода следи из поставке о потпуној Метода следи из поставке о потпуној

паралелности:паралелности: – – реда и везе идеја (сазнајни ред)реда и везе идеја (сазнајни ред) – – реда и везе ствари (онтолошки ред)реда и везе ствари (онтолошки ред)

СПИНОЗАСПИНОЗА - паралелизам поредака света - паралелизам поредака света и сазнањаи сазнања

СВЕТ И СЛИКА СУБЈЕКТА СУ ЈЕДНО: СВЕТ И СЛИКА СУБЈЕКТА СУ ЈЕДНО: мисаона и протежна снага мисаона и протежна снага

супстанције су сасвим једнаке: све што супстанције су сасвим једнаке: све што из ње следује идеално следује и реалноиз ње следује идеално следује и реално

То значи да:То значи да: – – извесно тело (које се појавило у извесно тело (које се појавило у

атрибуту протежности) иатрибуту протежности) и – – идеја о њему (која се појављује у идеја о њему (која се појављује у

атрибуту мишљења)атрибуту мишљења) представљају једну те исту ствар само представљају једну те исту ствар само

различито дату, тј. испољену у два различито дату, тј. испољену у два различита модусаразличита модуса

ТРАДИЦИЈАТРАДИЦИЈА СПИНОЗАСПИНОЗАтворац (створеног)творац (створеног) апсолутно јединство апсолутно јединство

створеног и творећегствореног и творећегсила или душа светасила или душа света сам свет у његовој сам свет у његовој

свеукупностисвеукупностичисто спиритуаланчисто спиритуалан спиритуалан и спиритуалан и

материјаланматеријаланвременски претходан и временски претходан и трансцендентантрансцендентан

истовремен са светом и истовремен са светом и њему иманентанњему иманентан

антропоморфан и антропоморфан и персонализованперсонализован

без разума и вољебез разума и воље

слободанслободан нужаннужан

БОГБОГСПИНОЗА. deus sive СПИНОЗА. deus sive naturanatura

СПИНОЗА - СПИНОЗА - етикаетика• • Добро и зло су релативни појмови и спадају у Добро и зло су релативни појмови и спадају у

производе разума, а не реалностипроизводе разума, а не реалности • • Постоје три основна афекта: жудња, радост и Постоје три основна афекта: жудња, радост и

жалост, све остало су њихове жалост, све остало су њихове комбинације или последицекомбинације или последице • • Човеков задатак је да помоћу разумског Човеков задатак је да помоћу разумског

сазнања савлада своје афектесазнања савлада своје афекте • • Адекватне идеје омогућују делање, а Адекватне идеје омогућују делање, а

неадекватне узрокују трпеће стањенеадекватне узрокују трпеће стање • • Моралним се постаје тако што се одбацују Моралним се постаје тако што се одбацују

нижи и прихватају виши ступњеви сазнањанижи и прихватају виши ступњеви сазнања • • Слобода је нужност делања у сопственој Слобода је нужност делања у сопственој

природи –Бог је најслободнијиприроди –Бог је најслободнији • • Нема апсолутне слободе (слобода и нужност Нема апсолутне слободе (слобода и нужност

се прожимају и усклађују)се прожимају и усклађују)

СПИНОЗА - СПИНОЗА - етикаетика

СЛОБОДА ЈЕ САЗНАТА НУЖНОСТСЛОБОДА ЈЕ САЗНАТА НУЖНОСТ Сазнањем човек може да се уздигне Сазнањем човек може да се уздигне

до: врлине, слободе, среће и до: врлине, слободе, среће и блаженстваблаженства

Интелектуална љубав према Богу је:Интелектуална љубав према Богу је: – – целовита свест и свестрана целовита свест и свестрана

делатност духаделатност духа – – радња којом дух посматра самог радња којом дух посматра самог

себе, у пратњи идеје Бога као узрокасебе, у пратњи идеје Бога као узрока

Готфрид Вилхелм Фрајер Готфрид Вилхелм Фрајер фон Лајбниц (1646-1716)фон Лајбниц (1646-1716)

ЛАЈБНИЦ ЛАЈБНИЦ гносеологијагносеологија • • Настојање да се измире материјализам и Настојање да се измире материјализам и

спиритуализамспиритуализам • • Разум има одлучну предносту односу на чулаРазум има одлучну предносту односу на чула • • Сазнање може да буде:Сазнање може да буде: мутно или мутно или јаснојасно неадекватно или неадекватно или адекватноадекватно

симболичко или симболичко или интуитивноинтуитивно ((савршено сазнање је истовремено: јасно, савршено сазнање је истовремено: јасно,

адекватно и интуитивноадекватно и интуитивно)) • • Аристотелов попис од 10 категорија сведен је Аристотелов попис од 10 категорија сведен је

на следећи начин:на следећи начин: супстанција, квантитет, квалитет, релација, супстанција, квантитет, квалитет, релација,

деловање и трпљењеделовање и трпљење

ЛАЈБНИЦ - ЛАЈБНИЦ - супстанцијасупстанција • • кључан филозофски појам (Декарт, кључан филозофски појам (Декарт,

Спиноза)Спиноза) • • суштински независна, активна и суштински независна, активна и

многострана (бити значи деловати)многострана (бити значи деловати) (нема потребе као Декарт и Спиноза) (нема потребе као Декарт и Спиноза)

да је супстанција: једна, независно да је супстанција: једна, независно постојећа постојећа и индивидуалнаи индивидуална

• • Независна, многострана средишта Независна, многострана средишта деловања називају се монадамаделовања називају се монадама

ЛАЈБНИЦ - ЛАЈБНИЦ - супстанцијасупстанција

––сличне:сличне: ▪ ▪ једноставне су (без једноставне су (без делова) делова)

▪ ▪ недељиве недељиве

▪ ▪ неуништивенеуништиве

– – различите:различите:▪ ▪ апсолутно, а не само апсолутно, а не само геометријски или хемијскигеометријски или хемијски

▪ ▪ недељиве су, јер су недељиве су, јер су метафизички ентитети, метафизички ентитети, средишта силесредишта силе

▪ ▪ међусобно су све различите, међусобно су све различите, док сви атоми личедок сви атоми личе▪ ▪ нематеријалне су, због чега нематеријалне су, због чега делују на нематеријаланделују на нематеријаланначин, па могу да начин, па могу да представљају и друге монаде,представљају и друге монаде,а атоми су материјални и а атоми су материјални и врше само материјалне врше само материјалне функцијефункције

• • Монаде су у односу на атоме:Монаде су у односу на атоме:

ЛАЈБНИЦ - монадеЛАЈБНИЦ - монаде а) од њих се састоји свака супстанција, тј. оне а) од њих се састоји свака супстанција, тј. оне

саме јесу једина супстанцијасаме јесу једина супстанција б) више су налик души него телу, одакле б) више су налик души него телу, одакле

следи да је свеколика природа живаследи да је свеколика природа жива в) нематеријалне су, управо по својој моћи в) нематеријалне су, управо по својој моћи

представљањапредстављања г) свака монада је свет у малом (микрокосмос)г) свака монада је свет у малом (микрокосмос) д) огледало читавог универзума: у релацији су д) огледало читавог универзума: у релацији су

са свим другим монадама и све се међусобно са свим другим монадама и све се међусобно одражавају (неко свевидеће око би, гледајући одражавају (неко свевидеће око би, гледајући у једну монаду, могло да види у њој одражен у једну монаду, могло да види у њој одражен целокупан остатак створеног света)целокупан остатак створеног света)

ЛАЈБНИЦ - монадеЛАЈБНИЦ - монаде међусобно се разликују по моћи међусобно се разликују по моћи

представљања и материјалностипредстављања и материјалности 1. нестворена монада, Бог, одражава све 1. нестворена монада, Бог, одражава све

ствари јасно и адекватно (нематеријална)ствари јасно и адекватно (нематеријална) 2. створена монада, људска душа, 2. створена монада, људска душа,

представља свесно, али не и потпуно јасно представља свесно, али не и потпуно јасно (делимично материјална)(делимично материјална) 3. сви нижи облици монада имају све 3. сви нижи облици монада имају све

мутније представе (све већа мутније представе (све већа материјалност)материјалност)

ЛАЈБНИЦЛАЈБНИЦ - перцепција као - перцепција као деловањеделовање

• • Покушај да се споји предсократовски Покушај да се споји предсократовски материјализам и Платонов идеализамматеријализам и Платонов идеализам

• • Нису строго одељени:Нису строго одељени: – – материја и духматерија и дух – – њихове функцијењихове функције • • Свет се састоји од неограниченог Свет се састоји од неограниченог

броја недељивих монадаброја недељивих монада (скала од најнижих честица прашине (скала од најнижих честица прашине

до највишег створеног интелекта)до највишег створеног интелекта)

ЛАЈБНИЦЛАЈБНИЦ - перцепција као - перцепција као деловањеделовање

• • Представљање је деловањеПредстављање је деловање • • Представљање је каратеристика и Представљање је каратеристика и

материјалних и нематеријалних ствари: материјалних и нематеријалних ствари: оно је мост који спаја две врсте оно је мост који спаја две врсте супстанција: материју и духсупстанција: материју и дух

• • Постоји супстанцијални континуитет (од Постоји супстанцијални континуитет (од рудиментарне „мале перцепције“ рудиментарне „мале перцепције“ минерала до „аперцепције“ људске душе)минерала до „аперцепције“ људске душе)

• • Између монада не може бити никаквог Између монада не може бити никаквог међуделовања, него свака монада обавља међуделовања, него свака монада обавља своју сопствену делатност своју сопствену делатност (представљања)(представљања)

ЛАЈБНИЦ - кореспонденција ЛАЈБНИЦ - кореспонденција монадамонада

• • Опасност: ако је свака монада за Опасност: ако је свака монада за себе, свет би пребивао у хаосусебе, свет би пребивао у хаосу

• • Бог је на почецима стварања ствари Бог је на почецима стварања ствари уредио тако промене у једној монади уредио тако промене у једној монади савршено одговарају променама у савршено одговарају променама у другим монадама које припадају датом другим монадама које припадају датом системусистему

• • Пример:Пример: – – између душе и тела нема никаквог између душе и тела нема никаквог

утицаја, али, као што два часовника утицаја, али, као што два часовника тачно подешена показују исто време тачно подешена показују исто време независно један од другогнезависно један од другог

ЛАЈБНИЦ - кореспонденција ЛАЈБНИЦ - кореспонденција монадамонада

– – физичка делатност монада тела одговара физичка делатност монада тела одговара психичкој активности монада душепсихичкој активности монада душе

– – тело се понаша као да душа уопште не тело се понаша као да душа уопште не постоји, а душа као да нема никаквог телапостоји, а душа као да нема никаквог тела

– – али ипак обоје делују тако као да утичу али ипак обоје делују тако као да утичу једно на другоједно на друго

• • Разлика у степену објашњава сваку Разлика у степену објашњава сваку могућу различитост:могућу различитост:

– – нема ломова у континуитету природенема ломова у континуитету природе – – ниже постојање само је мањи степен оног ниже постојање само је мањи степен оног

вишег(минерал, биљка, животиња, човек)вишег(минерал, биљка, животиња, човек)

ЛАЈБНИЦ - континуитет ЛАЈБНИЦ - континуитет постојањапостојања

Удвостручавање је бесмислено: нема две Удвостручавање је бесмислено: нема две исте монаде, па ни два предмета или два исте монаде, па ни два предмета или два догађаја, иначе би то био један предмет, догађаја, иначе би то био један предмет, односно један догађајодносно један догађај

Свака ствар се разликује од сваке друге Свака ствар се разликује од сваке друге ствари =» не постоје истинске супротностиствари =» не постоје истинске супротности

Постоје само бесконачно минијатурни Постоје само бесконачно минијатурни покрети:покрети:– – течност је чврста са нижим степеном течност је чврста са нижим степеном чврстинечврстине– – животиње су људи са бесконачно малим животиње су људи са бесконачно малим разумом итд. разумом итд.

Примена теорије инфинитезималног рачунаПримена теорије инфинитезималног рачуна

ЛАЈБНИЦ - БогЛАЈБНИЦ - Бог • • пребива у средишту огромног пребива у средишту огромног

хармоничног система монада (света)хармоничног система монада (света) • • јесте изворна, бесконачна монадајесте изворна, бесконачна монада • • неограничено је моћан, мудар и добарнеограничено је моћан, мудар и добар • • створио је систем монада у коме створио је систем монада у коме

влада најбољи могући облик хармонијевлада најбољи могући облик хармоније (Свет је најбољи могући свет, а врховни (Свет је најбољи могући свет, а врховни

закон коначних бића је закон бољег)закон коначних бића је закон бољег) • • његова воља мора да прихвати оно његова воља мора да прихвати оно

што његово разумевање види као што његово разумевање види као савршенијесавршеније

ЛАЈБНИЦ - БогЛАЈБНИЦ - Бог • • могуће монаде су присутне у вечности Божанског могуће монаде су присутне у вечности Божанског

ума –у њима пребива импулс ка остварењу (што је ума –у њима пребива импулс ка остварењу (што је могућа монада савршенија, тај импулс је већи) могућа монада савршенија, тај импулс је већи)

• • пред „његовим престолом“ одиграва се пред „његовим престолом“ одиграва се такмичење у коме најбоље монаде побеђују: Бог такмичење у коме најбоље монаде побеђују: Бог мора видети које су најбоље и, стога, желети мора видети које су најбоље и, стога, желети њихово остварењењихово остварење

• • у позадини закона бољег делује темељнији закон у позадини закона бољег делује темељнији закон – – закон довољног разлогазакон довољног разлога

„„ствари или догађаји су стварни када постоји ствари или догађаји су стварни када постоји довољан разлог за њихово постојање“довољан разлог за њихово постојање“

• • то је основни закон мишљења, баш као што је и то је основни закон мишљења, баш као што је и првотни закон постојањапрвотни закон постојања

ЛАЈБНИЦ - теодицијаЛАЈБНИЦ - теодиција • • Покушај да се помири идеја о доброти Бога са Покушај да се помири идеја о доброти Бога са

постојањем зла у светупостојањем зла у свету • • Претпоставља се да:Претпоставља се да:

– – је само Бог савршенје само Бог савршен– – је он узрок свеколиког добра, али не и злаје он узрок свеколиког добра, али не и зла– – он само допушта злоон само допушта зло– – иначе –човек не би био слободаниначе –човек не би био слободан

• • Пошто је човеку остављена могућност да бира Пошто је човеку остављена могућност да бира између добра и злаизмеђу добра и зла

• • Бог је створио свет као хармоничну целину Бог је створио свет као хармоничну целину различитих делова (па и супротстављених)различитих делова (па и супротстављених)

• • Свет у коме живимо није савршен, али је ипак Свет у коме живимо није савршен, али је ипак „најбољи од свих могућих светова“„најбољи од свих могућих светова“

ЛАЈБНИЦ. теодицијаЛАЈБНИЦ. теодиција Признаје се вредност свим постојећим Признаје се вредност свим постојећим

доказима постојања Бога:доказима постојања Бога:– – допуњава доказ о случајности коначних допуњава доказ о случајности коначних бићабића– – преобликује (декартовски) онтолошки доказпреобликује (декартовски) онтолошки доказ– – додаје (платонски) доказ о нужности наших додаје (платонски) доказ о нужности наших идејаидеја

(наше идеје нису нужне тек у хипотетичком, (наше идеје нису нужне тек у хипотетичком, већ и у апсолутном и категоричком смислу, већ и у апсолутном и категоричком смислу,

а та се нужност не да објаснити без а та се нужност не да објаснити без признавања да постоји апсолутно нужно Бићепризнавања да постоји апсолутно нужно Биће