ИСТОРИЈА 3. ГОДИНА

Проналазак штампе се приписује Немцу Јохану Гутенбергу. Прва књига коју је он штампао била је Библија (1455). Код нас прве штампане књиге су црквене књиге Октоих и Псалтир (1493). Штампане су црквене књиге и карте за играње. На Латеранском концилу 1515. Године тражено је да црквене власти испитају све књиге. Тако је уведена црквена цензура. 1559. године Папа објављује списак забрањених књига, Индекс.

Колумбо 1492. године октрива Америку, направљен први глобус, 1522. године Магелан опловљава свет. Бартоломео Дијаз 1488. године опловљава Рт добре наде. Конквистадор Фернандо Кортес осваја Мексико 1519-1522 и покорава Астеке. Франциско Пизаро у Ј. Америци 1531-1535 покорава Инке. Град Потоси постаје највеће рударско насеље на свету.

Свето римско царство. Први владар који је био на прагу уједињења Европе, Карло Велики крунисан је за цара 800. године у Риму. Три универзалистичка царства: Царство Карла V, Османско и Московска Русија Ивана Грозног. Термин С.Р.Ц немачке народности користи од 962. године и крунисања Отона I за цара а назив Немачка се јавља око 1500. године. Титула цара је била изборна не наследна. Територијама царства заједнички су били само владар и Рајхстаг. Моћ царства расте од 1438. године када кнежеви изборници бирају цареве из породице Хабзбурга. Ширење започиње Максимилијан I (1493-1519) не ратовима већ браковима. Свој врхунац досегло је у време Карла V који је за цара изабран 1519. године. Карло је припадао Хабзбурзима и од њих је наследио Аустрију и Бургундију, а од мајке Шпанију. У његов сукоб са папом око световне власти умешао се и француски краљ Франсоа I. Сукоб је почео у време избора за цара. Ратови су исцрпљивали обе стране. Карло је приморао Франсоа да се одрекне својих права на Италију, а за узврат се одрекао права на Бургундију, миром у Канбреу (1529). Од 1535. године ратовао је против Турака и ослободио Тунис. Како је Француска постала турски савезник, обнавља се рат. Ратовање је завршено смрћу Франсоа I, миром у Като-Камбрезију (1559). Последњи успех остарује женидбом сина Филипа II са Маријом Тјудор. Карло је крунисан у катедрали Ахену. Одрекао се престола 1556. године. Карло V је сину Филипу II поверио власт над Низоземском, Шпанијом, Италијом и Америком, док је брату Фердинанду I поделио на управу аустријске, угарске, и чешке поседе. Тако је кућа Хабзбурга подељена на шпанску и аустријску грану као и царство. После завршетка верских ратова Аугсбуршким миром 1555. године, настао је период мира који је трајао до почетка Тридесетогодишњег рата (1618) у коме су се Аустрија и Француска борила за превласт над Немачком. Представу о цраству мења Пруска са Брандербургом, коју је предводила династија Хоенцолерн. Коначним заузимањем Шлезије у Седмогодишњем рату (1756-1763), Немачка је реком Мајном подељена на два табора. Царство је престало да постоји 1806. године престало да постоји када се Франц II одрекао круне.

Хришћанска црква је и после раскола 1054.године била једина међународна институција. Реформисти захтевају да се црква врати Светом писму, а да се Библија са латинског преведе на друге језике. Реформацију је започео Мартин Лутер. Он је 1517. године устао против продаје опроштајница грехова и предочио то 95 познатих теза. Папа га је искључио из цркве, те је он спалио папску булу (1520). Тиме започиње нову веру, евангелистичку, која ће уједињењем са другим реформисаним верама постати протестанска. На сабору у Вормсу (1521) није успео да одбрани своје учење. У Немачкој је 1524. године избио Велики сељачки рат. Лутер је у рату између племства и сељака и племства био уздржан, да би на крају стао на страну племства. Сељаци су сломљени 1525. године а Томас Минцер је погубљен. Минстерски експеримент 1534/5 вођен у Минстеру под диктатуром Јохана од Лајдена. Најрадикалније учење проповедали анабаптисти. Аугзбуршким миром 1555.године римокатоличка и протестанска вера постале су равноправне. Улрих Цвингли увео је протестантизам у Цириху. Жан Калвин, творац је калвинизма. У Француској протестанти су се звали хугеноти. Џон Нокс преноси протестантизам у Енглеску који постаје познат као англиканска црква. Радиклани протестанти звали су се пуританци. Најважније тековине реформације: разбијање јединства римокатолика, превод Библије на остале језике. Васељенска патријаршија је најстарија православна црква. Њено седиште било је у Цариграду. Признала је самосталност СПЦ 1219.године. РПЦ је преузела примат. Постајали су и унијати.

Римокатоличка обнова је започета оснивањем нових монашких редова, од којих су језуити најважнији. Та замисао потекла је од Игњације Лојоле које их је основао 1534. године. Седиште им је било у Риму. Ред је укинут 1773. године а обновљен 1814. Осим црквених редова постојао је и централни инквизиторски суд основан у Риму 1554. године. Трентски концил одржаван је у 3 наставка од 1554. до 1563. године. Сабор је сазвао Павле III, али је дуго чекао да Карло V оконча ратовање и да им се прикључи. Одлуке концила потврђене су 1564. године. Десет грађанских ратова захватило је Француску (1562-1598). Најстрашнији од свих био је покољ који су римокатолици извршили над хугенотима и калвинистима у Вартоломејској ноћи 1572. године. Нантским едиктом (1598) хугенотима је дозвољена ограничена слобода вероисповести, али не у Паризу. Верска слобода им је потврђена 1629. године Алеским едиктом. Римокатоличка обнова изазвала је Тридестогодишњи рат (1618-1648) који је се водио између протестантских и католичких држава. Хабзбурговци су били присталице римокатоличке реформације. Немачки кнежеви 1608. године оснивају Протестански савез под вођством фалачког кнеза док католици (1609) оснивају Католилчку лигу. Швеђани и Французи спасили су протестанте и нанели Аустрији пораз код Лицена (1632). Вестфалским миром прошириле су своје територије.

Апсолутистичке морахије су имале краља, државни савет који је временом постао влада, и парламент. 18. век је век просвећеног апсолутизма. Три царства су исказивали жељу да буду универзална: Османско, Шпанско, Московска Русија. Филип II је одржавао своју власт у Шпанији уз помоћ инквизиције. Мавари који су били добри земљорадници,

насилно су превођени у хришћанство, а после неуспеле побуне (1568) расељени су по Кастиљи. Његов полубрат Хуан победио је турску флоту код Лепанта. Шпанија и Португал су се ујединили 1580. године. У рат са Енглеском је ушао зато што су помагали протестанте, а као изговор је узео погубљење шкотске краљице Марије Стјуарт (1587). У јулу 1588. године доживљава пораз, а Шпанија постаје другоразредна држава. Португалији је 1688. године призната независност за време последњег Хабзбурга, Карлоса II, а на његово место су дошли Бурбони, пошто је на престо дошао Филип V. Миром у Утрехту 1713. године изгубила је све поседе у Италији и Белгију и Гибралтар. Карлос III боље организује државу па тако Арагон, Каталонија и Валенсија губе своја самоуправна права. Формирани су кортес као представничко тело краљевине и влада. Поред муслимана Филип II је за непријатеље сматрао и протестанте. У Низоземској својом политиком изазива опозицију. После побуне 1566. године шаље војводу од Албе да смири непослушне поданике. Пљачка Антверпена изазива отпор и у јужном католичком делу. Нови Устанак (1572) имао је више успеха. Виљем Орански је предводио побуну а Албиног наследника су убили побуњеници. Ганским споразумом (1576) устанак је примирен јер побуњеници нису још хтели да прекидају везе са Шпанијом. Јужно становништво ствара Аралску унију (1579) остајући поданици Шпаније. Седам провинција севера Низоземске ствара Устретску унију. Нова држава названа је Уједињене провинције али убрзо добија име Холандија. Била је прва грађанска република.

Енглеском је у 16. веку владала династија Тјудора. У том добу, иако измучена 100 – годишњим ратом и Ратом ружа, успела је да постане водећа сила. Протестанти који су долазили из европских земаља доносили су новац знање и унапредили су производњу. Хенри VIII је у почетку био окренут католицима, да би 1534. године Законом о супрематији узимао њихову имовину. Основана је Англиканска Црква. Доба Елизабетине владавине је доба успона. Радила је на уједњењу са Шкотском и Ирском. Енглези су угушили ирски устанак а поседе населили енглеском досељеницима. Лондоска берза основана је 1566. године. Источна индијска компанија (1600) била је најважније трговачко удружење. Последњи посед у Европи био је Кале изгубљен 1559.

У француској истичу се двојица политичара, Ришеље и Мазарен. Анри IV, је стабилизовао династију. Наследио га је малолетни син Луј XIII, уместо кога је управљало намесништво његове мајке Марије Медичи. Због сукоба у Скупштини сталежа 1614. године она је распуштена и није се састајала до француске револуције. Кардинал Ришеље био је први краљев министар од 1624. до 1642. године. Водио ратове против Шпаније, немачких држава, Аустрије. Истакао се угушењем побуне хугенота, освојивши Ла Рошел и издавањем Алеског едикта милости (1629). После смрти краља и њега, на власт долази краљица Ана намесник малолетног Луја XIV. Дужност првог министра обављао је Жил Мазарен. Феудалци изазивају грађански рат 1648-1653 под називом фронда. Луј XIV, крунисан је у Ремсу (1654). Када је умро Мазарен изјавио је да ће бити сам свој министар. Имао је надимак ,,Краљ сунце“ и познат је по изреци ,,Држава, то сам ја!“. Колбер

министар финансија се истакао јер је творац економске политике меркантилизма која се заснива на већем извозу а мањем увозу. Повећао је порезе. Луј је имао највећу стајаћу војску. Последњи рат вођен је против ,,Велике Алијансе“ Енглеске, Холандије, Аустрије, Пруске. Повукао је Нантски едикт, забранио протестантизам. Луј XV је рекао ,,После нас потоп“.

Московска кнежевина ослободила се Татара 1480. године, за време владавине Ивана III Васиљевича. Он је ујединио независне руске територије, удеоне кнежевине. Заустављајући поход Турака, Русија постаје царство. Московска Русија је наследница византијске традиције јер је црква признала цару врховну власт. Руска црква постала је аутокефална 1448. године. После династијске кризе на престо долази Иван IV Грозни. За време њега руска власт се проширила. Мајка Јелена му је српског порекла. Царску титулу узео је 1547. године. Заузео Казан 1552. године и Астрахан 1556. године. Борис Годунов оснива 1589. године патријаршију. У Москви се 1613 састао Земски савез где је племство бирало новог цара. За цара је изабран Михаил Фјодорович Романов. Окончао рат са Пољацима и заузео Азов на дону (1637). Прикази су били једна врста министарства. Припајање украјинских територија (1667). Петар I 1689. збацио сестру Софију. Доводио науку, слао људе на страно школовање. Проширио државу на простор Каспијског мора и Азејберџана. 1709. побеђује шведског краља код Полтаве а миром у Ништаду (1721) добија балтичке земље. Катарина II је успешно ратовала против Турака и на копну и на мору. (1768-1774). Кучук-Кајнарџијским миром 1774. изборила се за право заштите хришћана у Турској као и пролаз кроз Босфор и Дарданели. Нови успешан рат поведен је (1787-1792). Тада су 1783. године када је освојен Крим одредила га за будућу базу своје флоте.

Највеће освјачке успехе Турска је постигла за време Селима и Сулејмана I величанственога. Највећи поход је био њихов продор до Беча (1529, 1683) којег никада нису успели да освоје. Турској је статус велике силе признат на Париском конгресу 1856. године. Српски народ је живео у подручију: Аустрије, Турске и Млетачке републике. Била је поморска сила све до битке код Лепанта. Турска 1547. године признаје АУ равноправност Најзначајнији рат био је рат Турске против АУ, где су АУ подржавале Русија, Пољска, и Млетачка република. Савез хришћана познат по називу Света лига. Рат је трајао од 1683 до 1699. 1688 АУ заузима Београд. У Македонији избија Карпошев устанак 1689. Турска затим креће у офанзиву, заузима Ниш и Смедерево 1690. Уследила је велика сеоба Срба под вођством Арсенија III Чарнојевића. Турска је поражена код Сланкамена (1691) а принц Еуген Савојски продро је у Сарајево и спалио га. Млетачка република је хтела после Крита да се прошири и на Пелопонез. Турци су Пелопонез повратили 1715. и од тада почиње да слаби МР. Турска креће 1716. године у рат са АУ где губи већи део Србије. У Пожаревцу је склопљен мир 1718. године. АУ Турској 1736. објављује рат али Турска успева да поврати већи део Србије. АУ је поражена а мир је склопљен у Београду 1739.

Турска је била подељена на беглуке санџаке и нахије. Нахија је најмања административна јединица. Санџаци су се делили и на кадилуке у којима је власт вршио кадија. Највећа власт припадала је Султан из династије Османлија. Мехмед II је одобрио братоубиство. Извршна власт припадала је Дивану (Царско веће) односно Порти. На челу је био велики везир. Шеих ул ислам је највиши верски достајнственик у турској. Елитни војници су били јаничари. Најважнији су били коњаници, бласници тимара, односно спахије. Муслимани се деле на суните и шиите. Постојала су два закона: верски, шеријат, и закон односно кануни. Друштво се делило на аскере и рају. Харач је био врста пореза. Радна обавеза према спахији кулук. Миријска земља је сва земља у европском делу Турске која припада сулатану. Феудални систем: хас, зеамет, тимар, вакуф.

Обнова Пећке патријаршије догодила се 1557. године. Два су разлога због тога. Учешће Срба у освајању Баната и жеља Мехмеда Паше Соколовића да се одужи народу. Првих пета патријарха је било из његове породице. Јерархију ПП су чинили патријарх, архиеписком, митрополит, владика, архимандрат, игуман, монаси и обични свештеници. На челу цркве био је Архијерејски сабор из кога је биран патријарх а султан потврђивао бератом уз новчану надокнаду. У бунама и ратовима највиђе су се истакли патријарх Јован и Пајсије. После сеобе из 1690. султан именује Калиника за патријарха. Мустафа III издаје ферман 1766. године којим укида ПП. Карловачка и Цетињска митрополија преузимају бригу о српском народу.

Највећа буна Срба била је у Банату 1594. током које су Турци пренели мошти Светог Саве и спалили на Врачару. Још једна сеоба десила се под вођством Арсенија Чарнојевића IV.

,,Нека други воде ратове, а ти срећна Аустријо, жени и удај.“ Први модеран рат у Европи био је Тридесетогодшњи рат (1618-1648). Избио је у Чешкој. У рат су ушли Данци (1625), Швеђани (1630) и Французи (1635). Претње Шведске и Француске да ће освојити Баварску и Аустрију, натерало је АУ на мир, познат као Вестфалски. Карловачким мирам (1699) добили су Ердељ, миром у Утрехту (1713) Низоземску, Ломбардију, Напуљску краљевину коју су убрзо изгубили и Тоскану и делове Италије. Од 1711. године АУ има назив Аустријска монархија са наследним правом Хабзбурга. Војна крајина или граница представља простор који је АУ уступила Србима уз договор да ратују за њих против Турске. Имали су своје установе и институције, а све то било је прописано Српским статутима (1630) године, које је донео Фердинан II. У Дугом рату од 1593. до 1606. показала се корисност Војне крајине. Слабљењем Турске, нестала је и Војна крајина. 1687. године Хрватска се признаје као наследни део АУ. Карло VI, пошто није имао мушких потомака, 1713. године издаје Прагматичну санкцију, којом је женској деци доделио право да дођу на власт. Два најистакнутија владара јесу Марија Терезија и њен син Јозеф II. Скоро сви па и она су водили рат за Шлезију. Успела је да свог мужа Франца Лотариншког погура да постане цар СРЦ, а њега је затим наследио син Јозеф. За време његове владавине, започет је последњи аустро-турски рат (1788) који ће завршити његов брат Леополд II (1791). Марија Терезија је подстицала мануфактуру и трговину. Реформе

Јозефа II доводе до централизације монархије. Патентом о толеранције (1781) омогућена је слобода вероисповести.

Почетком 17. века угасила се династија Тјудор, а на власт је дошла династија Стјуарт. Ново племство, са развијеном привредом одликовало је стварање капиталистичких фармера. Више нису желели апсолутистичку монархију већ уставну. Ирска је стављена под војну управу, а са Шкотском је створена персонална унија, пошто је Џејмс I наследио своју мајку Марију Стјуарт на престолу Шкотске. Сукоб владара и парламента је био у томе што је владар могао да убира порезе без дозволе парламента. Када је краљ Чарлс I хтео да уведе нове порезе морао је да затражи сагласност парламента. Издао је Петицију о правима (1628), којом се обавезао да неће сам узимати порезе, и да неће грађане затварати без судске пресуде. Устанак у Шкотској га је присилио да сазове Кратки парламент 1640. чији рад је трајао три недеље, а затим и Дуги парламент који је ради од 1640 до 1660. Делио се власт и опозицију. После погубљења краљевог министра и бискупа парламент је донео следеће мере: укидају се ванредни судови, парламент се мора бар једном састајати у 3 године, порези се не могу убирати без дозволе. Долази до побуне, и тако се Енглеска нашла у првом и другом грађанском рату (1642-1649). Личност која је дала обележје ове епохе је Оливер Кромвел. Победио је краља код Марстон Мура (1644) и Незбија (1645), после којих је краљ побегао у Шкотску, али пошто им је одбио права они су га вратили у Енглеску. Погубљен је (1649), а енглеска је проглашена републиком. Кромвел је угушио устанак дигера и устанке у Шкотској и Ирској. Кромвел је наметнуо унију с Енглеском. И узео титулу протектора републике одбивши крљебску круну. Писани устав, Инструмент владавине (1653). Донео је Навигациони акт 1651. да би мога се носио са поморском трговином и да само енглески бродови имају право да увозе страну робу у Енглеску. Умро 1658. Енглеска је била пуританска република. Енглески парламент, горњи дом позвао је на престо Чарлса II, обновио монархију али није врати поредак стари. Енглеска постаје уставна грађанска морахија. У револуцији образоване су две странке виговци, торијевци. Када је краљ Џејмс други омогућио слободу исповести збачен је 1688. Познато је под називом славна револуција јер је била без крви. Виљем III је Актом о престолонаследнику довео немачку династију државе Хановер. Енглески парламент се састоји од два дома од 18. века. Горњи и доњи.

У Америци је постојало 13 колонија. На челу сваке је био гувернер. Да би подмирила дугове Енглеска је на челу са Џејмсом III повећала порезе што је изазвало у колонијама велико незадовољство. Потом је посебним законом опорезовала многе производе као што је чај. Одбијањем да повуче порез на чаје, изазвало је велико незадовољство и америчка омладина је у знак незадовољства у Бостонском протесту (1773) побацала велике количине чаја. Рат за независност између 13 колонија и Енглеске 1775-1783 створио је Сједињене Америчке Државе. Американци на конгресу у Филаделфији доносе Декларацију о независноти 1776. године. Победом код Јорктауна 1781. године завршено је ратовање. Париским миром (1783) створене су САД. Устав су добили 1787. године. САД

постаје држава са представничким системом са председником, конгресом који држи законодавну власт и дели се на представнички дом и сенат, и на Врховни суд који има право да одбаци сваки закон. Први председник био је Џорџ Вашингтон. Државе у Јужној Америци биле су уставне монархије до 1889. године.

У Европи доба просвећености почиње са развојем рационализма. Рационалисти се залажу за промену апсолоутистичких монархија у просвећени апсулутизам. Највише су се истицали Русо,Волтер, Монтескје. Волтер се истакао критиком политичког уређења француске. Русо се прославио делом Расправа о наукама и уметности (1750) и Друштвеним уговором. Губитак колонија за време владавина Луја XV означава почетак кризе у Француској. Француско друштво делило се на 3 сталежа. Свештенство, племство и трећи сталеж. За време владавине Луја XVI долази до Француске револуције јер је незадовољство било огромно. Због кризе краљ је после 175 година сазва скупштину сталежа у Версају. Трећи сталеж је имао 600 посланика. Да би избегао надглашавање прогласио се 17. јуна народном скупштином. Долази до прогласе уставне монархије. Мирабо је био један од вођа револуције који осликава борбу. Охрабрио је народ да се супротстави краљевој војсци. Заузели су Бастиљу и спалили је. Доноси се Декларације о правима човека 1789. и укида се феудализам. Уставотворна скупштина доноси устав. Истомишљеници се окупљају у клубове што су претеча странака. Најпознатији био је Јакобински клуб који је окупљао републиканце а предводио га је Робеспјер. Његово радикално крило се окупљало око жиродинаца а демократско крило око монтањера. У Кордиљерски клуб одлазила је ситна буржоазија. Фејански је био монархистички.

У Француској уставна монархија је укинута 1792. године. Законодавно тело звало се Конвент тј. скупштина равномерних грађана. Слобода, братство јединство. После погубљења краља долази до побуне 1793. где јакобинци протерују жиродинце и завели су диктатуру. Вођа револуције био је Робеспјер. Послат је на гиљотину 1794. зато што је изневерио револуцију. Трећи револуционарни устав десио се 1795. године. Законодавна власт припала је дводневном Савету а извршна Директоријуму. Државни удар извршио је конзул Наполеон Бонапарта, Сијес и Роже-Дико. Потом је донат четврти устав (1799). Васкрсао је монархију у облику царства. Миром у Базелу Француској је призната лева обала Рајне. Она је била сам од 1793. и захваљујући Робеспјеру успела је да постигне одређене успехе. Наполеон је Аустрију присилио на мир у Кампо Формију 1797. године. Французи 1798. године заузимају Рим и проглашавају Римску републику. Енглеска је нон-стоп ратовала са њом. Одлуком Раштатског конгреса 1799. године Француска је задржала своје природне границе добијене освајањем. Споразумом у Линевилу 1801. Аустрија признаје одредбе мира у Кампо Формију. Француска се одрекла Египта у корист Турске. Наполеон је био први конзул а 1802. године проглашен је доживотним конзулом. Нови уставом стиче право да именује наследнике. 1804. године прогласио се царом свих Француза. Енглеска обнавља рат 1803. Победом код Трафалгара Енглеска стиче предност. На копну Наполеон је био непобедив. Миром у Пожуну Аустрија предаје Венецију, Истру

и Далмацију Француској. Баварска и Виртемберг постају краљевине. СРЦ нестаје 1806. а немачке државе образују Рајнску конфедерацију. После победе над пруско-руским трупама миром у Тилзиту 1807. створено је Варшавско војводство. 1807. Покорава Португал. Миром у Шенбруну Аустрија је капитулирала. Наполеон је направио низ закона који су чинили Наполеонов кодекс. Са Турском 1812. склапа Букурешки мир и повлачи се из Србије и спрема за поход ка Русији. Међутим руска зима га је омела. Код куће 1813. године савезници улазе у Парис и споразумом у Фонтенблоу био је присиљен да буде само владар Елбе. 1815. се враћа у Француску и покушава да обнови све у својој владавини сто дана. Побеђен је код Ватерлоа. Употребљавао је привредни рат.

Бечким конгресом 1814. и 1815. Француска је сведена на територије из 1792. Конгрес се одржао у Аустрији. Швајцарска постаје састављена од 22 кантона и признаје јој се вечна неутралност. Света алијанса је штитила режиме у земљама над којима је имала контролу. Грчки рат 1821-1829 је рат против Турске и жеља да постану независни. Немачке државе 1834. оснивају царинску унију. Белгија и Холандија се одвајају 1830.

Београдски пашалук је била административна јединица турског царства. Одметници од султана 1801. године завели су своју власт. Звали су се дахије. То су били, Фочић Мехмед-ага, Мула Јусуф, Кучук Алија и Аганлија. У српска села се само ишло при узимању пореза. 1803. године у Орашцу био је састанак устаника међу којима се издигао Карађорђе. Морали су се ослободити страха од издаје. Сеча кнезова је догађај који су Турци починили како Срби не би имали вође. Период од 1804-1815 познат је као ратни период Српске револуције. Ток ратовања раздвојиле су 3 вође. Карађорђе Први српски устан 1804-1813, Хаџи Проданова буна 1814 и Милош Други српски устанак 1815. Одлука о првом донета је на Сретење. Прва већа битка се одиграла на Дрлупи а затим су устаници освојили Рудник. у Битки код Чокешине су углавном учествовали сви хајдуци. Битка на Иванковцу десила се 1805. година. Највећа битка Првог српског устанка догодила се 1806. године на Мишару. Капетан Жикић саградио је највећи шанац под називом Делиград. Београд је био циљ. Циљ рата био је ослобођење Србије. Заједничко ратовање Срба и Руса (1807-1812). 1807. године Устаници су ушли у Лозницу и протерали Турке из Ужица. Срби и Руси су победили Мула-пашу на Штубику. Французи су приморали Русе да склопе примирије 1807. године у Слобозију.

Ћеле Куле су настале као одговор на шанац на Чегру.Битне су битке код Варварина у којима је 1810 учествовао Хајдук Вељко и код Лознице. Тичарско поље је место победе Срба. 1811. Срби су потукли нишког пашу на Грамади али је 1812. уследио Букурешки мир. Скупштина устаника одржала се у Крагујевцу 1812. У покореној Србији 1813. важила је наредба да се 12 дана убија мушко становништво у Шумадији. Милош Обреновић је значајна личност ПСУ. Хаџи Проданова буна 1814 десила се спонтано код манастира Трнаве. У Книћу је био први сукоб. Припреме за ДСУ обавиле су се у Рудовцима и у Вреоцима. За вожда је изабран Милош Обреновић 1815. на Цвети. Милош је кренуо на

Чачак и добио га. Затим су Турци кренули на Љубић али су заустављени. Затим су Срби пошли на Пожаревац.

Oбнова државе је највећа тековина револуције. Први уставник закон донет је 1805. године. а 1808. године други. Трећи устани закон донет је 1811. године састављен од седам аката. Правитељствујшчи совјет је био извршни орган основан 1805.

Преговоре Милоша са Турском водили су депутације. Србима се издаје између 1815. и 1816. 8 фермана. Србија се претвара у протекторат, али је проблеме решавала ратом 1828-1829. који је завршен Једренским миром. Хатишериф из 1830. године призната је независност цркве, право Турака да бораве само у царским градовима. Хатом је кнезу Милошу признато наследно право. Његова династија је утемељена Бератом из 1830. 1833. издаје се нови Хатишериф у коме Србија добија нових 6 нахија. Србија је стекла статус аутономне кнежевине. Београдски пашалук био је подељен на 12 нахија. 1835 Укида се феудализам у Србији.

Милош је влада апсолутистички од 1815-1839 године. Његова власт бива ограничена уставом из 1838. 1834. добија султанов орден, а 1835 на инсистирање Русије борави у Стамболу у знак захвалности за аутономију. Још један устав издат је 1838. године. Институције су чинили Државни савет, народна скуштина, Правосуђе. Кнеза Милоша је наследио болешљиви кнез Милан који је умро после 1 месеца. Порта је признала његовог млађег брата Михаила за кнеза. Кда је стигао у Србију 1840. распустио је намесништво а владу поверио Ђорђу Протићу. 1842. бежи у Аустрију. Владавину Александра Карађорђевића обележио је хатишериф из 1853. године. Њега су на власт довели уставобранитељи. Државни савет је за време његове власти имао највећу мооћ. Обреновићи су радили на свом повратку, те је он после Петровске скупштине 1848. морао да сазове и Светоандрејску 1858. Обреновићи долазе назад исте године. Држава се посветила правосуђу тада добија своје судове, отварају се школе. Национални програм је уједињење свих српски земаља. Најпознатији програм Начертаније Илије Гарашанина, Вука Караџића Срби сви и свуда и Константина Николајевића, Српске Сједињене државе.

За време друге владавине кнеза Милоша оснажена је аутономија Србије, 1859. године донет је закон о наследству престола. Ферманом из 1867. године током Михаилове владавине уређено је да морају стојати и турске и српске заставе.

Намесништво је владало уместо Милана Обреновића међу којима је до 1872. био Јован Ристић, Гавриловић и Миливоје Петровић. Од 1876-1878. траје Руско-српски рат против Турске. Споразумом у Рајхсштату, Србије се могла шити само у правцу Новопазарског санџака. Независност је србија добила на Берлинском конгресу 1878. године. Србија добија 4 округа Нишки Пиротски, Врањски и Топлички.

За време Петра I, II, у Црној Гори је владао облик теократије, држава је била теократска заједница племена. Махмуд Паша напада 1785. године цетињски манастир. Црногорци су

га победили на Мартинићима. Погинуо је на Крусима. У ЦГ постојала је крвна освета. Најача државна институција била је Правитељства суда црногорског и брдског 1798. Петар II, био је и световни и духовни владар. 2 пута је безуспешно покушавао да освоји Подгорицу. Везир Мехмед Решид нудио му је Берат који је он одбио. Никола Радоњић покушао је да склопи државну заједницу СЦГ – Холмију. Петар II je укинуо гувернадурство и протерао Радоњиће из ЦГ. Уз помоћ Вукотића и Вучићевића основао је Правитељствујшчи сенат 1831.. Перјанице су били телохранитељи.

Кнез Данило је наследио свог оца Петра II. 3 момента су најважнија за ЦГ: увођење световне власти 1852., Париски конгрес 1856. и Берлински конгрес 1878. Акт из 1852. године одредио монархистички облик владавине. ЦГ се помиње први пут 1856. године на Париском конгресу. Никола Петровић Његош наследио је стрица Данила. Владао је 58 године. Рат у 1861 и 1862. години умало га није коштао целе државе. У Херцеговини 1875 издаје устанак. Црногорци су 1877 заузели Никшић. ЦГ војска је победила на Вучјем Долу Муктар пашу 1876. године и код Фундине.