Број 4 Јун 2009 Година i€¦ · Топ Зона Електронски часопис...

Број 4 Јун, 2009 Година I

Топ Зона Електронски часопис за тинејџере Број 4 Јун, 2009. Година I

Спонзор Microsoft®

Уредник Милан Габарић

Редакција Петар Марковић Милија Јовичић Марија Јанковић Катарина Милановић Владимир Пауновић Милијада Живић‐Илић Милош Поповић

Графичка обрада Петар Марковић Милош Поповић Лектура и коректура Маја Тодоровић Контакт адреса [email protected]

Топ Зона тражи младе

Ако сте тинејџер (13‐19 година), интересује вас да се упознате са једним од ова три занимања и усавршите своје вештине у тим областима, пријавите се

на редакцијску адресу

[email protected]

Постаните сарадник већ данас!

3 Топ Зона http://www.microsoft.com/scg/casopiszaucenike

уводна речСлободно време, шта то беше? „Часопис, који има за задатак да Вас научи како се прави часопис!“ То је била реченица Милана Габарића када ми је пришао са идејом о покретању овог часописа. Мени се допало да се неки млади људи окупе око једне такве идеје и да своје слободно време потроше на један квалитетан начин, на све оно што једна добра дефиниција слободног времена јесте! Време без обавеза, односно, време које сами креирамо, дружење, забава, читање, музика, филмови, инфомисање, медији, аматерско стваралаштво, активизам и волонтеризам, неформално образовање... Слободно време Окружена слабом и несадржајном понудом, када је реч о култури, млада особа је приморана да самостално организује своје слободно време. Погрешне теме врло сумњивог квалитета, поготово када је култура у питању, пласирају се младима кроз све врсте медија. Сама чињеница да су креатори садржаја и текстова млади људи, вршњаци оних којима је овај часопис и намењен, добар је предзнак за актуелност тема. Мислим да је овај часопис, после три пилота и три редовна броја, на добром путу да покрије све квалитетне садржаје за испуњавање слободног времена. Визуелни помаци Поред садржаја часописа, важан чинилац је и његова визуелна идентификација. С обзиром на моју улогу у стварању овог часописа осећам се позван да кажем нешто о његовом изгледу! Када је часопис покренут било је неких идеја да треба да подсећа на неки од већ постојећих класичних часописа за младе. Када кажем „класичних“ мислим на оне који су одштампани. У самом старту претпостављени су оквири штампаног часописа, међутим с обзиром на то да се часопис дистрибуира у електронском облику, а могућности које пружају данашњи електронски медији су далеко веће него што то пружају класичне

технике штампе, та специфичност из броја у број се, у визуелном смислу, све више истиче. Бићу слободан да изнесем једну претпоставку да ће будући часописи све више да се користе овом формом електронског издања и да ће интегрисати и мултимедијалне садржаје. Већ смо сведоци да се постојеће новине све више публикују у виду интернет издања и да тај вид информисања постаје све популарнији. Ово даје нови изазов за визуелно обликовање часописа. Графички уметник, дизајнер, је тај који визуелно презентира садржаје, што често може да буде разлог зашто нас је нешто привукло. Идеја да поред садржаја, млади људи и визуелно креирају овај часопис добила је свој епилог у томе да се Петар, један од чланова редакције, упустио у овај не баш мали захват. Петар који је од „Пилот броја 3“ све више и више „крив“ за изглед овог часописа, уноси свој лични печат. Моји страхови, после већ три самостално ураћена броја и после почетне стегнутости (овде мислим на потребу да се све доведе до техничке савршености), сада резултирају Петровом опуштеношћу и преданошћу креативном процесу. Верујем да ће имати успеха ако ово занимање одабере као свој будући животни позив. Као и моји претходници, искористио бих ову прилику да упутим један позив за све који су заинтересовани да се укључе у визуелно креирање часописа, да нам се јаве, [email protected]

Милош Поповић

| Тема броја

Хоби је назив за активност која се обавља због личног задовољства, а не због новчаних награда или примања. Кроз хоби особа може проширити знање, вештину и искуство, успоставити (бројне) контакте с другим људима које занима исти хоби. За успех у хобију особа може добити и награду од круга истомишљеника или од шире заједнице (нпр. за сликарство или фотографију), али основа хобија је лично задовољство.

Све чиме се људи баве може бити предмет хобија: уметност и музика, плес, сликарство, техника, као и моделарство, програмирање, наука, као астрономија, математика, спорт, занатских послова као што су столарство, шивење, пољопривреда ‐ виноградарство, вртларство, пчеларство; или активности попут узгоја и дресуре паса, сакупљања марака, посматрање птица.

Понекад хоби прерасте у посао. Пионири својим новим хобијима понекад започну нову индустрију (нпр. Стив Џобс и Стив Вознијак индустрију PC рачунара својим Apple‐ом).

Хоби

Алекса Родић Припремио


Волонтирање на Универзијади

Т оком тражења волонтера за Универзијаду, појавили су се

бројни, позитивни и негативни коментари на тему волонтирања уопште. Чињеница да је број пријављених волонтера већи од 16.000 и да су то, углавном млади људи, наводи на помисао да су млади заиста ради да учествују у оваквом догађају. Међутим, у јавности се могу наћи два различита мишљења о томе да ли треба волонтирати и шта је волонтирање уопште. Неки људи имају велике предрасуде према волонтирању. Сматрају да је то рад без новца, да се ради о чистом губљењу времена и не виде његову сврху. Они који су отворено против, не само да сами не желе да се укључе, већ су њихове приче често повод што многи одустају од волонтирања. Међутим, има много људи који сматрају да своје слободно време могу да проведу корисно, бавећи се нечим волонтерски. Они знају да постоје људи којима је потребна помоћ и схватају да мало њиховог времена може много помоћи. Неки помажу деци, старим људима, мањинама, да се боље осећају у свету и да се лакше прилагоде. Такође, има и оних који учествују у пројектима, покрећу људе, стварају нове погледе на свет и својом активиношћу стварају

нове трендове. Сви волонтери Универзијаде су млади у души, са сличним циљевима и великом жељом да буду корисни у једном оваквом пројекту. Они желе да помогну да се овај велики спортски догађај орга‐низује на што бољи начин и да сви на крају буду срећни што су били тамо и учествовали. Као један од мотива за

волонтирање

на Универзијади наводи се дружење и упознавање нових људи, затим сустретање са новим културама и обичајима у другим деловима света. Ово је диван начин да се упознају све земље света преко њихових становника и то у нашој држави. Неки су знатижељни у погледу самог догађаја и за њих највећу радост

представља само учествовање на Универзијади. Они су срећни јер знају да ће бити близу највећих спортских догађаја. Ово је, такође, добар начин да се усаврше језици и, можда, науче нови. Оно што сви желе, то је једно ново, лепо искуство са овако великог

догађаја. Универзијада је јединствена прилика да

у својој земљи дочекамо много младих, позитивних људи. Треба им пренети српски дух и љубазност, уз поштовање њихове културе. Очекује нас лепо дружење, које ће нам помоћи да схватимо теркултуралност у правом смислу те речи. Биће потребна

велика толеранција и међусобна сарадња

свих људи, како би тим функционисао и како би се све

одржавало по плану. Зато је ведар дух веома битан.

Волонтери Универзијаде шаљу један велики осмех, као знак гостопримства и љубазности којом ће дочекати госте, трудећи се да цео догађај протекне у најбољем реду. Знају да ће допринети томе својим радом, али су и сигурни да ће се за то време лепо провести, научити неке нове ствари, упознати пуно нових људи, стећи друштво и да ће понети предивне успомене са овог догађаја.

Препоруке за слободно време

У јулу почиње највеће спортско такмичењекоје се одржава у Србији, Универзијада. То је друго највеће спортско такмичење у свету, а многи га знају као “Олимпијада за студенте”. Србија ће од 1. до 12. јула бити домаћин спортистима из преко 170 земаља, који ће се такмичити у 15 спортских дисциплина. Организација једног овако великог такмичења подразумева пуно залагања, новца и рада, како би се све постигло. Међутим, оно што ће свакако обележити нашу Универзијаду је преко 10.000 волонтера који ће помагати у реализацији овог догађаја.

Марија Станојевић

О д часова до два ујутру, могли сте посетити било коју од 190 изложби широм земље са једном једином улазницом која је износила највише 300 динара (у Београду). У Новом Саду улаз је био бесплатан за млађе од седам и старије од седамдесет година. Осим ова два града, манифестација је обухватила и Крагујевац, Аранђеловац, Бачку Тополу, Бор, Чачак, Инђију, Кладово, Лесковац, Ниш, Ужице, Велику Плану, Врање и многе друге градове. Пре две године, током прве Ноћи музеја на националном нивоу, било је обухваћено девет градова, а прошле године већ двадесет три града. Са двеста хиљада посетилаца више него прошле године, Ноћ музеја руши све рекорде, али и предрасуде о занимању наших суграђана за културу, уметност и науку.

Како је текло одбројавање

Може се слободно рећи да „Ноћ музеја“ није од оних догађаја у којима учествујете тако што дођете на место одржавања и преседите неколико сати, забављајући се или не. Да бисте максимално уживали, у осам сати разноликих поставки, потребно је да се претходно информишете, распитате,

испланирате своју руту. Једино ограничење је колико брзо можете обићи све што желите, уз очекиване редове испред најпопуларнијих музеја. У сваком случају, организатори су се потрудили да Вам омогуће јасан увид у садржаје и програм целе вечери. Осим у неколико (бесплатних) дневних новина и часописа, све детаље могли сте сазнати и на сајту: http://nocmuzeja.org, а направљене су и странице, односно канал, на популарним сајтовима Facebook, MySpace, Youtube. За љубитеље фотографије који не воле да само пасивно разгледају поставке, организовано је више фото‐конкурса у сарадњи са различитим медијима и институцијама: „Музеј као инспирација”, “Мода у ноћи“, “Љубав је”, “Где цар иде пешке”. Градски саобраћајни превоз поново је подржао рад групе “Ноћ музеја”. Од осамнаест часова, у Београду је улазница за “Ноћ музеја” уједно важила и као карта за ГСП, а у Новом Саду је отворена посебна градска линија која је саобраћала у зони у којој су се налазиле све локације. И сам аутобус био је ''Мобилна изложба'' цртежа; једног уметника, насталих током вожње градским

превозом. Иновација ове године је и опција ''Моја стаза'' на наведеном сајту, односно лак начин да листањем локација на сајту обележите и лако упамтите, па касније и одштампате, листу објеката које желите да обиђете.

Гужва у престоници Осим вечитих великих штрајкова, политичких демонстрација и протеста, ретко која позитивна ствар „извуче“ 300.000 Београђана на улице у једној ноћи. Град је био подељен на седам зона, а карте је било могуће купити на осам продајних места или испред било ког музеја. Једна од изложби, којој дефинитивно нису могли да одоле ни млађи, а ни старији (који су неке од тих ствари можда и искусили), била је изложба ''Кажњавање ученика кроз историју'' у Педагошком музеју. Када су први пут почеле да се додељују оцене, када су почеле прве казне? Зашто је битна борба за дечија права? Једна од поставки се састојала од лутке намргођеног професора са штапом у руци, дечака у нечему, што данас називамо справа за мучење, и још једног ученика који клечи на кукурузу. Комичан детаљ била је

“Ноћ Музеја” 2009

Пола милиона посетилаца прошло је кроз више од 190 локација у четрдесет једном граду у Србији током овогодишње „Ноћи музеја“. Истоимена уметничко‐продукцијска група организовала је ову, невероватно популарну манифестацију по шести пут ове године, као део Европске ноћи музеја. Истог дана, 16. маја, 1.900 музеја и галерија у 40 других земаља учествовало је у овом глобалном, културно‐уметничком догађају.

Повратак музејске грознице


Марија Јанковић

стара ђачка књижица у којој је забележено да је ученик добио укор одељенског старешине јер је затражио мастило у току часа! На разбијање предрасуде да је “Ноћ музеја” ограничена само на музеје, утицала је поставка ''Рачунари или како је све почело'' Математичког факултета у Београду. Изложени су били стари модели рачунара, а оно што је свакоме измамило осмех је био хард диск капацитета 1GB, а величине неког данашњег већег кућишта кућног рачунара. У истом холу, на ПМФ‐у, експериментима се представио Хемијски факултет, а нашло се и пар астрономских експоната у знак (текуће) Међународне астрономске године. Петнаест хиљада људи је током тих осам часова посетило Етнографски музеј, његову сталну поставку народних ношњи, старих алата и оруђа, ентеријера некадашњих кућа, и тренутну, под називом ''Скадарско џубе'', која се односи на одећу коју су некада у Скадру и Призрену, подједнако носиле жене, припаднице три најраспрострањеније вере. Ред испред Војног музеја био је можда чак и дужи него прошле године. Стална поставка овог музеја води Вас кроз историју, од времена пре досељавања наших предака са Карпата на ове просторе. Кроз дугачак, завијени ходник, можете пратити развој оружја и војничке опреме из доба када је Балкан био део Римског царства, из времена Немањића, Косовског боја, ропства под Турцима, времена устанака и Првог светског рата. Ова тура завршава се прегледом неких експоната и трагичних детаља из НАТО бомбардовања 1999. године. Премијерно, у “Ноћи музеја”, Војни музеј је представио поставку

''Карикатура у рату'' (у оба светска рата), а одржан је и пропратни програм: концерт октета ''Станислав Бинички'', израђивање карикатура посетилаца, плесање валцера и играње кола. За домаћице, али и за све гурмане, Дворски комплекс на Дедињу, организовао је изложбу ''Из краљевске кухиње''. Посетиоци су имали прилику да кроче у призор некадашње кухиње Белог двора, сусретну се са шпоретом на угаљ, стоним миксером, млином за кафу, па и да погледају луксузни прибор за јело, као што је скупоцени сребрни есцајг, кристалне чаше и порцеланско посуђе ''Розентал''. На крају, они који би од толике приче о храни огладнели, добијали су на поклон рецепте укусних старих јела. Посећена поставка је била у Конаку кнегиње Љубице (''Живот у глини''), Галерији САНУ (''Молекули''), Природњачком музеју (''Нај, нај, нај... гљива''), а као занимљиве локације за младе издвојили бисмо и ''Панк музеј у малом'' у Дому омладине, и ''Звездине звезде'' у Музеју ФК ''Црвена звезда''.

Музејска грозница у целој земљи

Нови Сад се може похвалити са 140.000 посетилаца. Најпосећенији је био Музеј Војводине са поставкама ''Завичај на Дунаву'', на којој је представљен некадашњи релативно дуги, заједнички живот српског и немачког народа на тлу Војводине; представљена су и три златна римска парадна шлема, богато накићена, а уз ту изложбу приређена је и понављана током вечери демонстрација војне вежбе легионара. Велику пажњу у Новом Саду је привукла и изложба ''Скелетоманија'' у Заводу за заштиту Србије, остварена у сарадњи са

Природњачким музејом из Београда. Представљени су скелети великог броја животиња. Чланови дечјег црквеног хора ''Свети Сава'' из Лознице, у „Ноћи музеја” опробали су се и у улози манекена и модела током изложбе ђачких одела у Србији, из претходна два века, у Шабачкој гимназији. Најпосећенија изложба у Шапцу била је ''Куварице и још понешто'' у Народном музеју. У овом граду забележено је 25.000 посетилаца. У Бору је најпосећенији био концерт у Парк музеју, на коме су, у корпи камиона, наступиле борске рок групе. Такође, међу посетиоцима Музеја рударства и металургије у Бору, нашао се и велики број оних којима је то био први пут да су се нашли у неком музеју. Тешко да било шта, осим те информације и статистике о укупном броју посетилаца, може бити већи комплимент организаторима овог фантастичног догађаја. Надамо се да се из свега овога може закључити, да је у нашој земљи најмасовнија забава ‐ у музејима, као и да су посетиоци схватили значај историје, културе, уметности, али и детаља свакодневног живота, који на крају постају најзанимљивији музејски експонати.

К акао је мала зимзелена биљка, која расте у тропским пределима

Америке и Африке. Најновија истраживања показују да је првобитна домовина какаоа највероватније био Амазон, одакле су људи ову биљку пренели до Мексика. Најстарији остаци употребе какаоа за које данас знамо, стари су више од три хиљаде година. Сматра се да је какао испрва служио за справљање алкохолног пића. Међу Астецима, једна ћурка вредела је стотину какаових зрна, а један свеж авокадо ‐ три зрна. Уопште, зрна какаоа коришћена су као нека врста новца у пределима данашњег Мексика до Никарагве, у време пре Колумбовог открића Америке. Сви народи које су Астеци покорили, а који су се бавили гајењем какаоа, плаћали су порез у овој валути. Сам Колумбо је донео примерке ове биљке у Шпанију, а крајем шеснаестог века, почело је допремање какаоа у Европу у сврхе

справљања чоколадног напитка. Међутим, сада се напитак знатно разликује од првобитног ‐ избачене су љуте папричице, а додати су млеко, шећер и ванила. Прва чоколада у чврстом агрегатном стању настала је крајем осамнаестог века, а тек половином деветнаестог века направљена је чоколада какву данас познајемо. До краја деветнаестог века произведена је, по први пут, и млечна чоколада.

Које све врсте чоколада постоје? Иако одговор на ово питање испрва изгледа једноставно, назив чоколаде који видите на њеном омоту, заправо је углавном законски дефинисан. Од какаоа добијамо три основна производа ‐ течну чоколаду (истопљено, ферментисано и печено зрно какаоа) , чоколадни маслац (путер) и немасни део чоколаде ‐ какао прах. ''Неслатка'' чоколада је

чиста, течна чоколада, помешана с неким масним састојком да би се добила чврста супстанца. Тамна или црна чоколада је чоколада без млека, насупрот млечној чоколади која садржи млеко у праху. Чоколада за кување је црна чоколада, којој је додат шећер. Бела чоколада састоји се претежно од шећера и масти. Мешовита чоколада је израз за супстанце ‐ комбинације какаоа и неких биљних масти, односно уља која се користе као замена за чоколадни путер. За сваку од наведених врста чоколаде, као и за неке ненаведене, у САД, ЕУ, Русији, Јапану и другим развијеним земљама, законски је строго регулисано колико процената од основних производа мора да садржи одређена врста чоколаде, па тако, на пример, у САД млечна чоколада мора да садржи најмање 10% тзв. течне чоколаде и најмање 12% млечних састојака.

Ти си моја чоколада...

''Љубав, биохемијски није различита од конзумације великих количина чоколаде''. Уколико ни Ви не можете да замислите дан или недељу без ове посластице, сигурно сте се бар некад запитали...


Како се чоколада прави? Након сакупљања какао зрна са дрвећа, при чему плодови морају бити у потпуности зрели, она пролазе процес ферментације, након чега се суше, до недељу дана изложена сунцу. Зрна се, затим, у фабрици чисте и прже, издваја се само зрно из љуске, меље се и након тога претвара у течну чоколаду, из које се могу добити масни чоколадни маслац и немасни какао прах. Једна од техника која се користи за добијање чоколаде, јесте мешање течне чоколаде, чоколадног путера и какао праха са ванилом, млеком, шећером. Неки произвођачи чоколаде захтевају да се дефиниција чоколаде преиначи тако да се уместо чоколадног путера, могу користити масти добијене од других биљака, као и вештачки заслађивачи, али тренутно то није дозвољено. Направљена смеса, загрејана довољно да остане течна, излаже се процесу у ком се настоји да честице смесе постану ситније од онога колико човечији језик може да осети. На крају, настоји се да се честице чоколаде кристализују на такав начин (строго одређена температура и други услови) да касније делује углачано, чврсто и да се топи тек на нормалној температури људског тела. Другим речима, овај финални процес обезбеђује да се чоколада топи тек у Вашим устима.

Ко прави чоколаду? Преко две трећине какаоа у целом свету производи се у западној Африци. Какао индустрија је главни извор прихода за око 50 милиона људи. Постоји неколико произвођача од којих готово све остале фабрике набављају чоколаду у сировом облику, да би је претопиле и додале састојке по својим рецептима. Имена ''чоколадних гиганата'' свакако су Вам позната, те би се у одговору на питање ''ко прави чоколаду?'' ваљало спустити до нивоа радника у фабрикама и на плантажама. Без намере да Вам огадим омиљену посластицу, идући пут када се будете сладили чоколадом, требало би ипак да мислите о неким чињеницама, мада свакако имајте

на уму да се оне никако не односе само на индустрију какаоа. Највећи светски извозник какоа је Обала Слоноваче, држава у западној Африци. Према истраживањима Међународне организације рада, од 200.000 деце која раде у оквиру „какао индустрије“ у тој држави, 12.000 деце су жртве трговине људима. Од када је 1998. године UNICEF изнео податке о томе да постоји облик ропства на Обали Слоноваче, било је неколико објављених књига, неколико BBC‐јевих документараца и још UNICEF‐овог истраживања. Тек у претходне две године, остварили су се помаци на овом пољу, али још увек исувише мали наспрам, поражавајуће ситуације. Они који се боре против искоришћавања дечје радне снаге, инсистирају на томе да они не желе да људи престану да једу чоколаду, већ да постану свесни да проблем у индустрији постоји. Како чоколада утиче на здравље? Оно што ће свакако изненадити неке читаоце јесте да чоколада, али само црна чоколада и сам какао, имају више позитивних него негативних утицаја на здравље. Углавном, друге врсте чоколаде, нарочито оне слабијег квалитета, због мешања са разним супстанцама, убијају позитивне карактеристике какаоа. Умерено

конзумирање црне чоколаде, пре свега повољно утиче на крвоток, смањује крвни притисак и смањује ризик од инфаркта. Нека истраживања чак показују да црна чоколада има антиканцерогени ефекат, односно да смањује ризик и од добијања рака. Један од позитивних ефеката, такође, јесте и повећана активност мозга. Са друге стране, не смеју се занемарити негативне стране чоколаде ‐ зависност коју изазива, као и гојазност, која представља све већи здравствени проблем у земљама попут САД. Постоје индикације да претерана конзумација чоколаде може изазвати тровање оловом, које, може довести до оштећења нервног система, кардиоваскуларних проблема, болести бубрега и репродуктивних органа. Када је реч о миту да чоколада доприноси појави бубуљица, не постоји слагање међу научницима, а неки чак заступају став да чоколада управо не доприноси томе, будући да смањује стрес, изазивањем појачаног лучења сератонина, (нарочито љубитељима чоколаде) добро познатог ''хормона среће''. Пријатно нам било!

Марија Јанковић

М ноги људи имају предрасуде када замишљају особе које се

баве науком. Прве асоцијације су везане за беле мантиле, наочаре, чудан поглед, епрувете... Тој слици су доста допринели књижевност и филм. Сетимо се романа „Франкенштајн“ Мери Шели, и настала екранизације тог романа 1931. године. За време Другог светског рата имали смо вампира научника – Арманда Теслу у филму „Повратак вампира“. На неки начин, то је кулминирало 1964. године филмом „Др. Стрејнџлав“ Стенлија Кјубрика (уколико већ нисте, обавезно погледајте овај филм). Све то је утицало да се створе предрасуде да научници немају слободно време, тј. да се они готово никад и не одмарају, већ да су окупирани експериментима. Срећом, у науци имамо велики број контра‐примера, а позабавићемо се оним неким најпознатијим.

Еурека! Архимед са Сиракузе (287. п.н.е. ‐ 212. п.н.е.), сигурно је један од најпознатијих научника и изумитеља у историји цивилизације. Бавио се математиком, физиком и астрономијом. Први је израчунао приближну вредност броја Пи. Једна

од најпознатијих научних анегдота, коју сви знају, јесте она у којој је Архимед узвикнуо: „Еурека“. Краљ Хијеро је наредио Архимеду да открије да ли га је златар преварио и у његову златну круну ипак ставио сребра. Да би се одморио, Архимед је легао у каду пуну воде. Купајући се синула му је идеја на који начин ће то урадити. Приметио је да када уђе у каду истисне одређену запремину воде. Пошто није смео да растопи круну и проучи састав, ово је била много једноставнија варијанта, потопиће круну у каду и видети колики ниво воде ће измерити, а затим ће исти поступак поновити, овај пут са истом количином чистог злата, тако да уколико запремина буде иста, златар није преварио краља.

Микроорганизми Антон ван Левенхук (1632 – 1723) био је брусач стакла из Делфта у Холандији. Познат је као „отац микробиологије“. Током професионалног посла брусача стакла, заинтересовао се и за микроскопе и у слободно време почео да експериментише са њима. Прво је радио на њиховом усавршавању и за то потрошио много ноћи и слободног времена. Одлучио је да посматра микроскопске

феномене и по први пут уочио микроорганизме, а поред њих, посматрао је бактерије (Селеномаде из људских уста), сперматозое (због овога је имао проблема са свештенством) и мишиће.

Ипак се окреће! Тешко је, ипак, рећи за старе астрономе, да ли су своја открића остваривали током „радног“ или „слободног“ времена. Али, свакако, треба издвојити Галилеа Галилеја (1564. ‐ 1642.) кога многи сматрају „оцем модерне науке“. Док је Левенхук користио микроскоп за посматрање микроскопских феномена, Галилеј је израдио телескоп којим је посматрао ноћно небо. Открио је четири Јупитерова сателита, приметио Сатурнове прстенове, фазе планете Венере. Један од најважнијих закључака до којег је Галилео дошао, јесте да сва тела падају истим убрзањем. Ово је тек експериментално проверено у време космичких летова. Иначе, Галилеј ово није доказао бацањем тела са торња у Пизи (као што пише у већини уџбеника), већ пуштањем тела низ стрму раван. У претходним бројевима је било више речи о Галилеју и Међународној години астрономије 2009.

„Еурека!“ ... у слободно време

Вероватно, већина људи сматра да се до многих великих открића и пробоја у науци дошло неким истраживањем, мукотрпним радом. Да ли је заиста тако или се “еурека” моменат дешава и у слободно време?


Милија Јовичић

Јабуке и гравитација Нема читаоца који се, као мали, није запитао, зашто када скочи, мора да падне на земљу. У време „велике куге“, 1666. године, млади студент са Кембриџа, Исак Њутн (1643 ‐ 1727), долази на имање своје мајке, како би се склонио са факултета док епидемија не утихне. После оне о Архимеду, сигурно најпознатија анегдота каже да је Њутну у тренутку одмора у воћњаку, пала јабука на главу. У то време, дискутовало се о необичној сили која држи небеска тела на окупу, да не падну једна на друга, али Њутн се први запитао о јачини те силе и да она није само ограничена на небеска тела. Изгледа да је јабука била повод да две деценије касније, Њутн опише законе универзалне гравитације и законе кретања у најутицајној научној књизи „Математички принципи филозофије природе“.

Грашак и гени У недостатку новца да доврши студије на Филозофском факултету у Оломуцу, млади Грегор Мендел (1822 – 1884), бива приморан да постане фратар и упише теолошку школу у Брну (Чешка). Дипломирао је математику 1850. године и покушао је да се упише на студије биологије, али није

успео. Управо у овој области ће дати највећи допринос. У то време је била модерна прича о варијацији у врстама. Млади Мендел ће у манастиру седам година садити грашак и пратити промене на врстама. Откриће неке од закона наслеђивања и постати родоначелник модерне генетике. Нажалост, његов допринос ће тек почети да цене у 20. веку.

Све је релативно? Вероватно највећа икона науке 20. века је Алберт Ајнштајн. Сигурно да је списак свега што је Ајнштајн урадио предугачак за један текст, али да се фокусирамо на слободно време. Пред 1905. годину, Ајнштајн је слободне ноћи проводио дискутујући са пријатељима. Из тих

ноћних разговора и идеја о којима су дискутовали, Ајнштајн је 1905. године објавио „Специјалну теорију релативности“, где уводи брзину светлости у вакууму као највећу могућу брзину, еквивалентност енергије и масе итд. Наравно, било би занимљиво позабавити се и тиме како уопште долази до научних открића. Можда невероватно звучи, али и до неких великих пробоја, током дуге историје науке, дошло је сасвим случајно. У слободном времену, такорећи. О томе ипак неки други пут...

Мала школа физике Милија Јовичић

Универзум у чаши вина „Једна стара песма каже: „Цео универзум се налази у чаши вина“. Ми, вероватно, никада нећемо знати у ком смислу је песник то мислио, за песнике није писано да би се разумело. Али тачно је, да ако погледамо довољно близу чашу са вином, можемо видети цео Универзум. Постоје ствари из физике: окретање течности која испарава у зависности од временских услова и ветра, одблесци у чаши, наша машта додаје атоме. Стакло је направљено дестилацијом стена, у његовом саставу видимо тајне доба у Универзуму, и еволуцију звезда...“ Ричард Фајнман „Предавања из физике“

Жабице и бомбе

Зашто камен одскаче од површине воде и прави „жабице“? Када бацимо камен и он удари у воду, камен гура воду на доле. Услед Трећег Њутновог

закона (закона акције и реакције), вода истом силом гура камен на горе. Камен одскаче, а онда поново, услед силе земљине теже, пада у воду. Наравно, пре бацања камену ћемо дати јак „фелш“ (спин), да би

задржао правац кретања, у супротном, не би се одбио од воде, већ упао у њу. Веровали или не, Британско ратно ваздухопловство је искористило ово да би направило бомбе „жабице“. Било је немогуће

бомбардовати немачке бродове, поготову што би авиони били под сталном ватром. Зато је

конструисана бомба цилиндричног облика која је испуштана раније у воду, и која је попут „жабице“

одскакала од воде до циља.

Кувана јаја Како, на најједноставнији могући начин, открити да ли је јаје потпуно кувано или не? Довољно је да завртите јаје, кувано јаје ће се зауставити много пре, док ће се некувано много дуже окретати.

Зашто? Зато што је некувано јаје несиметрично и течност унутар љуске ће много дуже ротирати,

него да је у питању чврсто кувано јаје.


Лансирање ракете Закони одржања у физици спадају у најосновније законе. Овде ћемо се позабавити законом одржања импулса, који каже да је укупна количина импулса у неком систему, пре и после неког догађаја, иста. Уврежено је погрешно мишљење да се ракете крећу „одгурујући“ се од површине. Шта ће се десити када ракета не буде у свемиру имала неку површину, од које би се могла одгурнути? Оно што покреће ракету јесте закон одржања импулса. При лансирању, ракета избацује гасове на доле (одређене масе и великих брзина) и тиме она губи део импулса. Тада, „на сцену ступа“ закон одржања импулса, а да би се они ускладили, ракета се креће навише, чиме је укупан импулс пре и после лансирања остао исти.

Како запалити шибицу?

У свакодневном животу осећамо трење, било да ходамо, возимо бицикл, аутомобил, ролере, клизамо

на леду... Сила трења тежи да заустави наше кретање. Наравно, трење не одговара такмичарима Формуле 1, али у свакодневном животу трење и те

како може бити корисно. Превлачењем шибице преко кресива на кутији, палимо шибицу. Али, неће свако превлачење запалити шибицу. Уколико споро

превучемо шибицом преко кресива, ништа се не дешава, али када брзо превучемо, шибица се пали.

Трење је оно што пали шибицу. Када превучемо брзо шибицом преко кресива, услед трења, долази до загревања додирне површине испод шибице и

кресива, што је довољно за почетак реакције горења шибице.

„Одлетимо до Месеца“ Како побећи гравитационој сили Земље и напустити је? Ако бацимо камен у ваздух, вратиће се и пасти на тло. Али, да би напустио планету, морамо му дати велику брзину, познатију као прву космичку брзину, са којом би камен напустио планету и постао Земљин сателит. Уколико бисмо, повећали брзину, камен би напустио Земљину орбиту, а та брзина је позната као друга космичка брзина. Са трећом космичком брзином, камен би напустио Сунчев систем и ушао у међузвездани простор.

Мала школа фотографије

У претходним бројевима смо се бавили техничком страном прављења фотографије. У овом броју, бавићемо се најбитнијим делом фотографије – композицијом.

Петар Марковић

Лекција 3: Како се добро компонује фотографија

Н е каже се узалуд, да добра композиција чини више од пола фотографије. Можете бити мајстор у одређивању техничких параметара (бленда, експозиција, итд.) фотографије, али ако је добро не укомпонујете, нећете постићи никакав ефекат. Композиција носи поруку дела и у складу са тим, треба пажљиво бирати „угао“. Овај део процеса израде фотографије је

кључан, а како је у питању креативан посао, на вама је да кренете у истраживање света из различитих углова. Ја ћу се потрудити да вам дам неке основне смернице и „инстант“ решења која ће вам помоћи да без много муке на брз начин пронађете одговарајућу композицију за Ваш рад, док вас пракса не „искали“ у мајсторе композиције.

Већина аматера, субјекат фотографије „смешта“ у центар, чиме решава проблем композиције, јер добија „уравнотежену“ слику, али тиме чини фотографију просечном, незанимљивом и умањује њену уметничку вредност. Професионалци максимално користе линије и облике да постигну динамичност фотографије.

За фотографију је потребан један клик, али за добру фотографију потребно је знање!

Савет 1: Зумирање Веома је битно одредити однос међу елементима фотографије и јасно је да најдоминантнији међу њима мора бити најистакнутији, а да се однос међу осталим, мање битним, не наруши. Најсигурнији начин је испуњавање кадра или зумирање. На овај начин, избацићете све непотребне елементе и фокусираћете се на један предмет. Једини задатак који имате јесте да објекту пронађете место на фотографији, а да фотографија не изгледа досадно. Један начин је да поштујете правило трећина о коме ће бити речи у даљем тексту. Пример овакве композиције је фотографија „Победника“, који је „зумиран“ чиме је кадар испуњен, а сам предмет фотографије је ексцентричан (изван центра) како фотографија не би била сувише монотона.

Савет 2: „Потчињени и натчињени“ Још један занимљив ефекат у композицији можете постићи ако предмет фотографишете „одозго“ или „одоздо“. Управо разликом у висини, одређујете важност предмета. Уколико је „нижи“ од вас – истаћићете његову инфериорност у односу на друге елементе. Уколико је „виши“ – истичете његову надмоћ (као пример имате фотографију „Победника“). Уобичајено је да предмети имају исту важност (најчешће су то неке формалније фотографије), али постоје случајеви кад ће вам ова техника бити итекако потребна и интересантна.


Хоризонталне линије „смирују“ фотографију. Уколико је фотографија исувише хоризонтално перспектована, може изгледати досадно. Међутим, ако постоји неки објекат који би могао да „разбије“ ту монотоност, обавезно га треба искористити (фото‐пример : девојка на плажи контрира монотоности хоризонталних линија воде и неба, својим ексцентричним положајем и вертикалом коју оцртава њено тело). Хоризонталне линије имају још једну намену ‐ помажу да се одреди хоризонт када фотографишете пејзаже. Уколико линија спајања неба и земље лежи на средини фотографије, тиме поручујете да су небо и земља подједнако битни. Ако подигнете хоризонт, примат ће имати земља, док у супротном случају примат има небо. (ово је једно од правила „трећина“ о коме говорим у даљем тексту)

Вертикалне линије су далеко динамичније од хоризонталних и служе да се истакне величина неког предмета. Пример таквих линија су стабла, људи, и др. Зато, ако желите да истакнете висину – окрените апарат у усправан положај. (фото‐пример: стене)

Дијагонале су најдинамичније од свих линија и самим тим привлаче највећу пажњу посматрача. Битно је избегавати „пресецање“ фотографије на две целине дијагоналом. Ако постоји више дијагонала, добија се облик троугла (или пирамиде, ако је реч о простору) што многоструко увећава динамичност фотографије. Фото пример: Партенон

Савет 4: „Правило трећина“ Још једна олакшица у кадрирању, могла би Вам бити познавање овог правила. Наиме, замислите да кадар изделите двема вертикалним и двема хоризонталним линијама, на девет једнаких делова (уколико ваш апарат има функцију GRID, тј. мреже, обавезно је укључите да бисте у пракси видели о чему говорим. Уколико ову опцију не поседујете – употребите машту ). На вама је само да објекат поставите на пресецима тих линија, чиме ћете натерати посматрача да крене у визуелну претрагу дела. Поред тога, што ћете овим правилом лакше позиционирати објекат, можете се поиграти и другим елементима (пример хоризонта који сам споменуо пишући о хоризонталним линијама). Напомињем да се овог правила не морате слепо држати, али ће вам оно свакако добро доћи.

Савет 3: Линије и облици

Млади, између неинформисаности и незаинтересованости

Топ Зона: Тема нашег броја је слободно време. Како млади у Нишу најчешће проводе слободно време према вашим подацима? Наташа: Не постоје званична истраживања о томе како млади у Нишу проводе слободно време и шта би променили у културном, забавном и спортском животу Ниша. Требало би урадити анкете по старосним групама, које би дале смернице о томе шта млади мисле о овој теми, што су неки планови Канцеларије. Лично, сматрам да је организација слободног времена младих веома лоша, што делом зависи од њих самих, али, такође, сматрам да је потребно више дешавања у граду. Млади своје време не организују добро и углавном, остају код куће и уз сајтове за дружење. Проблем је и непостојање клубова и удружења младих, тако да осим невладиних организација и подмладака политичких странака, не постоје велике групе којима млади могу да се прикључе. Топ Зона: Шта младима највише недостаје у Нишу? Наташа: Један од великих хендикепа у Нишу је, као и у целој Србији, непостојање биоскопа. Такође, сматрам да је обавештеност о догађањима у граду мала, јер се често дешава да се о многим концертима и изложбама, сазна тек по њиховом завршетку. Истраживања која су вршена показују да је неинформисаност велика, или зато што млади не прате локалне телевизије или зато што информације у медијима уопште не постоје. Топ Зона: Које су активности Канцеларије за младе у Нишу везане за повећање активиности младих? Наташа: Једна од функција Канцеларије за младе је координација међу младима. Она је ту да реши проблеме младих који јој се обрате или да организује манифестације и реализује идеје које млади изнесу. Међутим, велики проблем је недовољна информисаност младих о Канцеларији и другим активностима на чему тренутно радимо, трудећи се да приближимо младима улогу Канцеларије за младе.

Топ Зона: Колико млади људи желе да се баве волонтерским радом и колико су заинтересовани за додатне активности ван школе или факултета? Наташа: Заинтересованост је веома мала, уколико не постоји нека материјална или друга корист. У Нишу постоје активне невладине организације, унутар којих се млади људи баве волонтерским радом. Но, чињеница је да је то веома мали број људи и да треба повећати активиност младих. Канцеларија помаже свим младим људима који дођу са идејама и жељом да нешто раде. Топ Зона: Који су најчешћи проблеми и жеље младих због којих вам се обраћају? Које старосне групе су у питању? Наташа: Највише нам се обраћају млади завршних година средњих школа и студенти. Највећи проблем је неинформисаност, тако да нам често долазе млади који траже одређене податке. Рецимо, обраћају нам се људи који траже посао, а немају потребне иформације о фирмама, конкурсима или не знају како да крену са тражењем. Затим, долази пуно младих који имају предлоге за организовање неких акција које решавају одређене проблеме или им је циљ побољшање друштвеног и културног живота у Нишу или желе да сазнају нешто о истим. Топ Зона: Да ли сматраш да млади квалитетно проводе своје слободно време и како би могли боље да га искористе? Наташа: Потребна је већа понуда дешавања у складу са интересовањима младих. Немогуће је организовати људе који сами немају жеље за то, али је велики проблем недостатак садржаја за оне који воле да посећују културна и друштвена дешавања у граду. Посао канцеларије је да идеје младих спроведе и на тај начин повећа многобројност и разноврсност садржаја. Важна улога Канцеларије је у давању подршке младима како би остварили своје потребе и задовољили интересовања.

Интервју: Наташа Станојевић, Канецеларија за младе, Ниш

Наташа Станојевић је представник општине Палилула у Канцеларији за младе у Нишу. Завршила је друштвено‐језички смер гимназије „Светозар Марковић“, а затим Правни факултет у Нишу. Говори енглески и француски језик. Интересују је пре пре свега људска права и права младих, а бави се и радом са друштвеним мањинама. Главна функција Канцеларије за младе је рад на оснаживању капацитета и помоћ младима у решавању проблема.

Марија Станојевић


В О Д И Ч

Улоге: Том Хенкс, Јуан МекГрегор. Жанр: Трилер

приредио: Петар Марковић

Анђели и демони

Филм настао по роману Дена Брауна "Анђели и демони", објављеном 2000. године, представља почетак приче о Роберту Ленгдону, професору са Харварда, експерту на пољу религијских симбола. Публици је већ представљен његов лик у другој књизи Дена Брауна „Да Винчијев код“, по којој је настао истоимени филмски хит. У "Анђелима и демонима", Ленгдон добија позив да оде у Швајцарски истраживачки институт како би анализирао загонетни симбол урезан на грудима убијеног физичара. Оно што открива је незамисливо: смртоносна освета Католичкој цркви од стране вековима старе тајне организације ‐ Илуминати. Очајнички покушавајући да спасе Ватикан од снажне темпиране бомбе, Ленгдон се у Риму удружује са прелепом и тајанственом научницом Виториом Ветром. Заједно крећу у френетичну потеру кроз запечаћене крипте, опасне катакомбе, напуштене катедрале и најскривенију одају на земљи... одавно заборављено скровиште Илумината.

Улоге: Метју Меконахи, Џенифер Гарнер, Мајкл Даглас Жанр: Романтична комедија

Карлос Сантана

Калемегдан 11.7.2009. 21:00

SINEAD O`CONNOR

Сава центар 3.7.2009. 20:00

Simply Red

Калемегдан 26.6.2009.

Све моје бивше

Заклети нежења Конор присуствује венчању млађег брата, на коме га прогањају духови његових старих љубави укључујући и невестину најбољу пријатељицу. Како би заједно открили шта је то направило од Конора тако неосетљивог човека, оне га воде кроз његову љубавну прошлост, садашњост и будућност у нади да ће пронаћи праву љубав док не буде касно

Разгледнице Париза... Фотографије: Петар Марковић

Број 4 Јун 2009 Година i€¦ · Топ Зона Електронски часопис...

Documents