LAZA KOSTIć -BIOGRAFIJA-

SADRZAJ

• Rodjenje• Biografski podaci• Obrazovanje• Pesme• Zanimljivosti• Pitanja

RODJENJE

•Rođen je 1841 god. u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici.

Biografski podaci

• 1841 - rodio se 31. januara, "na Tri jerarha, u ponoći", u Kovilju, u Bačkoj, od oca Petra, graničarskog podoficira, i matere Hristine, iz ugledne trgovačke kuće Jovanovića.

• 1851 - otac ga, posle završene osnovne škole u Kovilju, odvodi u pančevačku nemačku realku, gde svršava dva razreda.

• 1852 - u jesen upisuje se u III razred novosadske gimnazije, gde mu je nastanik JovanÐorđević.

• 1855 - u jesen odlazi u Budim, gde svršava nemačku višu gimnaziju i polaže maturu 1859, upisuje se na pravni fakultet u Pešti.

• 1863 - 30. decembra određuju se referenti za njegova Maksima Crnojevića, podnesenog Matici srpskoj.

• 1864 - u leto organizuje u Novom Sadu proslavu tristagodišnjice Šekspira.• 1866 - 15. maja polaže doktorat prava i postaje profesor na novosadskoj gimnaziji.• 1867 - putuje na svetsku izložbu u Pariz, potom na sveslovensku etnografsku izložbu

u Moskvu; izabran za velikog beležnika novosadskog magistrata, u kojem će služiti pet godina (do maja 1872).

• 1869 - putuje u Prag, na otvaranje češkog narodnog pozorišta; kratko vreme pritvoren u Pešti, zbog tobožnjeg učešća u zaveri protiv kneza Mihaila.

• 1871 - septembra učestvuje na izradi ustava Društva za oslobođenje i ujedinjenje srpsko; prvi boravak na Cetinju.

• 1872 - avgusta uhapšen u N. Sadu i proveo pet meseci u peštanskom istražnom zatvoru, denunciran od političkih protivnika.

• 1873 - izabran za srpskog poslanika u peštanski Parlamenat, čiji je član do god. 1876.

• 1876 - pritvoren zbog optužbe da je vrbovao dobrovoljce za Srbiju.• 1878 - sekretar Jovana Ristića na berlinskom kongresu.• 1880 - marta stupa u službu Ministarstva inostranih poslova u Beogradu, postavljen

za sekretara srpskog poslanstva u Petrogradu, gde ostaje samo četiri meseca, vraća se u Beograd.

• 1881 - oktobra preuzima uredništvo Srpske nezavisnosti, organa liberalne stranke, i uređuje ga do oktobra 1883; po izbijanju timočke bune, prelazi u Zemun i zimu provodi u Subotici, kod prijatelja.

• 1884 - na poziv kneza Nikole odlazi na Cetinje, gde ostaje do aprila 1891.• 1891 - vraća se u zavičaj, živi u Novom Sadu i Krušedolu.• 1895 - u jesen ženi se Julijanom Palanački, i od tada živi u Somboru.• 1909 - 3. juna završava svoju poslednju pesmu Santa Maria della Salute.• 1910 - u petak, 9. decembra ujutru, umire u jednom bečkom sanatorijumu; sahranjen

na somborskom groblju.

OBRAZOVANJE

Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gimnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava na Peštanskom univerzitetu. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima.

Treći pesnik romantičarske omladinske trijade Laza Kostić, nesumnjivo je najkontroverznija ličnost u srpskoj poeziji, pisac od koga je književna kritika napravila slučaj. Od svog pokolenja više slavljen nego shvaćen, on je pod starost dočekao gotovo sveopšte osporavanje pa i prezir u književnoj javnosti. Tri najistaknutija srpska kritičara, Lj. Nedić, B. Popović i J. Skerlić, različiti po pogledima i metodu, bili su jedinstveni u poricanju ovog pesnika. Punu književnu afirmaciju Kostić je doživeo tek posle smrti. Moderni pesnici i kritičari posle prvog i, naročito, drugog svetskog rata, u njemu su videli svog duhovnog preteču, začetnika moderne srpske poezije.

I u životu i u poeziji Kostić je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Važio je kao primer bizarna, ekscentrična, razbarušena romantičara koji u svemu što radi hoće da bude drukčiji od ostalih, izdvojen, originalan. U tome su jedni videli genijalnost, a drugi šarlatanstvo. Međutim, taj pesnički fantasta bio je najobrazovaniji među pesnicima romantičarskog kruga i jedan od najučenijih naših ljudi 19.. Jedini helenofil među romantičarima, on je bio i prvi šekspiroman među njima, pisac koji je najviše doprineo Šekspirovu kulturu u srpskom romantizmu, naš najznačajniji prevodilac engleskog dramatičara u 19. stoleću. Helenizam, Šekspir, srpska narodna poezija – to su tri osnovne pretpostavke Kostićeva dela. U mladosti je bio jedan od omladinskih prvaka, aktivan u svakodnevnom političkom životu, poslanik na srpskim saborima i u peštanskom parlamentu, hapšen zbog svoje političke aktivnosti, buntovnik, apologet srpstva. U poznim godinama on doživljava transformaciju što podseća na onu koju je pre njega doživeo J. Ignjatović: razočaran u nacionalne ideale svoje generacije, on se odvaja od naprednog pokreta, svojih drugova i nekadašnjih saboraca i ulazi u tabor klerikalaca i konzervativaca, što je, kao i kod Ignjatovića, bio jedan od razloga njegove nepopularnosti i osporavanja u poslednjem periodu života.

Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i drugih vrlo istaknutih pisaca. Pa ipak, za nepunih deset godina stvaranja on je odmah istaknut u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. On je napisao oko 150 lirskih i dvaestak epskih pesama, balada i romansi;

Zanimljivosti Laza Kostić je, kažu, oblačio belo odelo pre nego što bi seo da piše.

Stvaralački čin je morao biti svečan, slika je morala imati barokni ram. Možda je to belo odelo analogon onom žutom prsluku Teofila Gotjea, kao što je Lazin elitizam prizivao dendizam Bodlerov. Kako god da je, u velikim očima malih palančana kostim pesnikov nalikovao je ludačkoj košulji koja, po dosta proširenom mišljenju, ovom "bezumniku" najviše priliči. Zbilja nije znao meru, nije voleo razboritost, ni zdravu pamet. Nije hteo da ide "za utrenikom, za batom i vikom svetine", vazda je hodio svojim putem, ili stranputicom. 

Nema zagonetnijeg pisca u srpskoj književnosti; niko nije živeo u takvom neskladu sa svojom okolinom niti u takvom skladu sa svojim delom. Sve što je stvorio sazdano je od suprotnosti i protuslovlja, od paradoksa i kalambura, igre reči i jarkih metafora, disparatih slika i blistavih poređenja, mutnih refleksija i smelih ideja, od preoznačenih i izmišljenih reči, od radosti i ogorčenja, od besa i besova, od neizlečive sete i dubokog osećanja poraza, ovog zatočnika vremena prošlog zagledanog u vreme buduće. 

PESME SNOVE SNIVAMSnove snivam, snujem snove, snujem

snove biserove, u snu zivim, u snu disem, al' ne mogu sitne snove, ne mogu ih da napisem. Snove snivam, snove snujem, u slike bih da ih kujem, al' su sanci poletanci, ne mogu ih da prikujem srcu mome laganome. Al' nasloni na te snove tvoje grudi biserove, dve ledene biser kapi: ta bi studen smrzla snove, sve te slike sledila bi.

EJ,PUSTO MORE     

Ej, pusto more! Ej, pusti vali!Ponosni beljci, srcani zdrali!Vi mi svu moju radost preneste,I opet zato umorni neste!Koji je od vas blazeni djogaSto j' odn'o  morem dragana moga?Il' nije jedan toliko sretan?Pena vas bela sve poduzela,Svi ste ga valjda trkom preneli;Zato ste besni, konjici beli!Al' da vas pustim na pleca gojnaTugu kad draga izgubi vojna,Taj teret ne bi preneti pregli,Svi bi k'o janjci morem polegli,Tuga bi moja u more pala -Al' bi i mene sobom odzvala!

1. Koje godine je rodjen Laza Kostic?

2. Gde je rodjen Laza Kostic?

3. Kojeg je velikog pisca Kostic citao I prevodio?

4. Kojem knjizevnom pravcu u srpskoj knjizevnosti pripada Laza Kostic?

5. Koja je Kosticeva najznacajnija I najpoznatija pesma?

• NEVENA MATEJIC

• TEODORA SIMOVIC

• ANDJELA MILOSEVIC