ДИЈАЛЕКТИ ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКАСРПСКОГ ЈЕЗИКА

ДА СЕ ПОДСЕТИМОДА СЕ ПОДСЕТИМОКако се нормира језик?

Шта улази у норму српског књижевног језика?

Која наречја постоје у српском језику?

Које изговоре разликујемо у штокавском наречју?

На који начин су створени ти изговори?

Који дијалекти улазе у норму српског књижевног

језика?

Шта чини новоштокавску акцентуацију?

Захваљујући коме народни говори улазе у

књижевни језик? Зашто?

Дијалекти српског језика

ЕКАВСКИ (И)ЈЕКАВСКИ СТАРИЈИ: СТАРИЈИ:*призренско-тимочки * зетско-јужносанџачки* косовско-ресавскиМЛАЂИ: МЛАЂИ:* шумадијско-војвођански * источнохерцеговачки* шумадијско-војвођански * источнохерцеговачки

НАРОДНИ ГОВОРИ УЗЕТИ СУ ЗА НАРОДНИ ГОВОРИ УЗЕТИ СУ ЗА ОСНОВУ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА. ОСНОВУ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА.

МЕЂУ ЊИМА ПОСТОЈИ РАЗЛИКА У МЕЂУ ЊИМА ПОСТОЈИ РАЗЛИКА У АКЦЕНТУ, ПАДЕЖИМА, АКЦЕНТУ, ПАДЕЖИМА,

ГЛАГОЛСКИМ ОБЛИЦИМА. НА ГЛАГОЛСКИМ ОБЛИЦИМА. НА РАЗЛИЧИТИМ ТЕРИТОРИЈАМА У РАЗЛИЧИТИМ ТЕРИТОРИЈАМА У

УПОТРЕБИ СУ РАЗЛИЧИТИ УПОТРЕБИ СУ РАЗЛИЧИТИ НАРОДНИ ГОВОРИ. ПО НАРОДНИ ГОВОРИ. ПО

ТЕРИТОРИЈАМА НА КОЈИМСЕ ТЕРИТОРИЈАМА НА КОЈИМСЕ КОРИСТЕ, ДОБИЛИ СУ НАЗИВКОРИСТЕ, ДОБИЛИ СУ НАЗИВ..

ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ

• Заступљен у северозападној Србији и

Војводини

• Особине:

- Четвороакценатски систем,

- 7 падежа,

- Јат је замењен гласом Е,

- -у неким облицима изостаје глас Х

(ладовина, оћу)

- Група АО сажима се у О (мого, реко)

ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ• Заступљен у источној херцеговини,

северозападној Црној Гори, делу БиХ, западном делу Санџака и западној Србији.

• Особине:- -Четвороакценатски систем,- 7 падежа,- Јат је замењен гласом (И)ЈЕ,- Јавља се јекавско јотовање (ђед, шћети),- Углавном нема гласа Х (љеб, рана,...)- Група АО се сажима у О (пјево, дошо)- Инфинитив се завршава на –Т(И), -Ћ(И)

(казат, рећ)

ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИПОДДИЈАЛЕКТИ: призренско-јужноморавски,призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањскитимочко-лужнички•Заступљен је на југоистоку Србије и на границама према Бугарској и Македонији.

• Особине:-Постоји један нагласак, налик краткосилазном, који

може бити на било ком слогу у речи;Падежни систем је аналитички - у синтетичком

облику постоји номинатив, акузатив и вокатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа (дошъл са снају - дошао са снахом, разговара о дете - разговара о детету);

Чува се стари полугласник, који је у свим другим дијалектима промењен у -а (дън - дан, тънък - танак).

 Самогласно л (упореди стандардни језик - самогласно р) је у неким деловима дијалекта задржано (плн - пун, длг - дуг, слнце - сунце, слза - суза), док је у другим деловима прешло у -лу (плун, длуг, слунце, слуза). 

Сугласници ћ и ђ у овом дијалекту често прелазе у ч и џ: свеча, меџа.

-Постоје сви глаголски облици као у стандардном језику, али се разликују у творби и положају нагласка:* Футур се гради помоћу ћу/ће + презент Ћу дођем вечерас. - Доћи ћу вечерас. Ће дођеш сутра. - Сутра ћеш доћи. Ће га видимо вечерас. - Видећемо га вечерас. Ће гу видимо вечерас. - Видећемо је вечерас. Ће ги видимо вечерас. - Видећемо их вечерас.На крају мушког родарадног глаголског придева задржано је првобитно л (казал, работил), али је у неким деловима замењено са -ја (казаја). Аорист се много чешће користи него имперфекат.

Сугласника х нема (страота - страхота, греота - грехота).Примери употребе прилога: "cи“, и прилога „ги“ „га" и „гу“.А што си идеш там? - Зашто идеш тамо? Немој од то да ги причаш. - Немој о томе да им причаш.Пример употребе (присвојне заменице?) „си“. (себи)Ћу си идем кући. - Отићи ћу својој кући. (у неким крајевима - Ћу си идем дома). Гледај си посо. - Гледај своја посла.У неким крајевима се уместо упитне речце шта користи речица какво или кво Какво/Кво работиш? - Шта радиш? Какво/Кво си работил? - Шта си радио? (у неким крајевима је „работио“ уместо „работил").

КОСОВСКО-РЕСАВСКИ• Заступљен у централном делу Србије

(територија Метохије, преко Косова и Копаоника, североисточна Србија, Крагујевац, Крушевац, Смедерево, североисточни део Баната...

• Особине:-Чува стару акцентуацију (три акцента),

- Јат је замењен гласом Е,

- често изостаје глас Х (ладовина, оћу),

- Компаратив се гради додавањем наставка –

ШИ (новши, црнши)

- Футур први се гради по моделу Ће да учи/ће

учи

ЗЕТСКО-ЈУЖНОСАНЏАЧКИ*Почиње од Пераста и Улциња на југу и југозападу, те се простире све до границе са Албанијом. Обухвата највећи део Црне Горе, као и делове Србије око Санџака.

Особине:

Постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу

јавити на сваком слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни

књижевни језик не дозвољава.-Јат је замењен гласом (И)ЈЕ,-Јавља се јекавско јотовање ( ( ђеца, ђевојка и пљесма), -Инфинитив се завршава на –Т(И), -Ћ(И) (казат, рећ)

-Не разликују се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе

кретања; нпр. Селим се у кућу и Живим у кућу.

глаголски облици имперфекат и аорист се још увек користе у овом

дијалекту (нпр. Он иђаше код мене).

ШТА СМО НАУЧИЛИШта су дијалекти?

Ко је заслужан што су народни говори ушли у

основу српског књижевног језика?

Који су дијалекти у иснови српског књижевног

језика?

Које су њихове особине?

Којим дијалектом му говоримо?

Који је поддијалекат којим ми говоримо?

Од чега одступа наш говор у односу на књижевни?