РЕКЕ ЕВРОПЕ

Реке Европе деле се у седам сливова:

1. Атлански слив

2. Слив Северног леденог океана

3. Балтички слив

4. Северноморски слив

5. Црноморски слив

6. Средоземни слив

7. Слив Каспијског мора

Сливoви Европе

Опште карактеристике река

*Реке на Северу Европе – бројне, брзе, кратке. Уливају се у Норвешко, Балтичко и Баверцово море. Повезују језера (која су бројна). Зими могу бити залеђене, а у пролеће су богате водом.

*Реке Средоземног слива – слабо развијене речне мреже. Највише је воде зими у њима, и могу да се излију из корита. Лети постају плитке.

*Реке Западне Европе – извиру у планинама, сардже много речног наноса, који таложе у доњем току. Речна мрежа је густа, реке су богате водом, током целе године, а зими се не леде.

Највеће Европске реке*ВОЛГА, УРАЛ

*ДУНАВ, ДЊЕПАР

*РАЈНА, ЕЛБА

* СЕНА, ЛОАРА

*ТИБАР, ВАРДАР

*ПЕЧОРА,СЕВЕРНА ДВИНА

*ОДРА, ВИСЛА

Реке Каспијског слива

ВОЛГА

*Волга је најдужа река Европе, дугачка 3.534 километара. Протиче кроз Русију. Стари Грци су је звали Ра.

*Волга извире у Валдајском горју, а улива се у Каспијко море. У целој својој дужини Волга има пад само од 156 метара.*У Волгу утиче око 200 река, а читав слив има око 151.000 река,

речица, потока и других водотокова. Укупно сливно подручје Волге обухвата површину од 1,36 милиона квадратних километара. Волга као водени пут повезује север и запад Европе са Каспијским морем и средњом Азијом. Средња годишња количина воде износи 258 милијарди кубних метар

ВОЛГА(карта) ВОЛГА(ток)

Реке Каспијског сливаУРАЛ

*Урал је река у Русији и Казахстану, дуга је 2 428 km. Чини природну границу између Европе и Азије.*Извире на источној страни Јужног Урала а улива се у Каспијко

језеро. Површина слива обузвата 220 000 km². Тече кроз полупустињско подручје, где делимично губи воду. У горњем току почетком новембра почиње да се леди, а у средњем и доњем току крајем новембра. У пролеће плави велике површине.*Плован је до Уралска (517km). Десне притоке су му

Сакмара и Кушун, а леве Орл, Илек и Утва. На његовим обалама највећи градови: Мафнитогорск, Оренбург, Орск, Уралск.

УРАЛ(у пролеће и зими)

УРАЛ(карта)

Реке Црноморскиг слива

ДУНАВ

*Дунав (нем. Donau, свк. Dunaj, мађ. Duna, укајински Дунай, рум. Dunărea, тур. Tuna, енгл. The Danube) је најдужа река у Европској унији и друга река по дужини у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду од својих изворишних кракова Берге и Бригах код града Донауешингена. Дунав је дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.

*Дунав је у историји био једна од најсталнијих граница Римског царства. Река протиче кроз или чини границу 10 држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.

ДУНАВ(карта) ДУНАВ

Реке Црноморског сливаДЊЕПАР

*Дњепар река у Источној Европи која извире у Русији, тече кроз Белорујису а у Украјини се улива у Црно мора. Трећа је по величини европска река (после Волге и Дунава) с дужином од 2285 km.*Међу првима, Дњепар спомиње старогрчки историчар Херодот (5. век пре

Христа) под именом Бористен (у дословном преводу са старогрчког „онај што тече са севера“). Римски историчар називају ову реку Данаприс док је за време Кијевске Русије међу Словенима био познат као Славутич.*Дњепар извире у Валдајском горју у западној Русији и наставља кроз степска

подручја Белорусије. 115 km свога тока чини природну границу између Белорусије и Украјине кроз коју наставља свој пут према Црном мору, у које утиче делтским ушћем. Дуж тока реке изграђен је низ хидроелектрана (Кијевска, Каневска, Кременчугска, Дњепродзержинска, Дњепрогес, Каховска и Дњепрогес II), а последњих 800 km пре уливања у Црно море, сачињавају ланци неколико акумулационих језера насталих њиховом изградњом. Електране на Дњепру производе енергију која покрива 10% потреба целе Украјине.Плован је 1990 km од ушћа. Местимично се пловидба одвија бочним каналима

ДЊЕПАР(карта) ДЊЕПАР

Реке Северноморског сливаРАЈНА

*Река Рајна (хол. Rijn; фр. Rhin; нем. Rhein; итал. Reno) је једна од најдужих и најважнијих река у Европи дуга 1.234 km, с просечним протоком од више од 2.290 кубних метара воде у секунди. Име Рајна долази од келтског Renos, што дословце значи „она која тече“, од праиндоевропског корена rei- ("тећи, трчати").*Рајна и Дунав образовали су највећи део северне границе Римског

царства, и од тих времена Рајна је виталан пловни водени пут, којим се превози роба у унутрашњост континента. Служила је и као одбрамбена линија, а често је регионална и међународна граница. Многи замкови и праисторијска утврђења сведоче о њеној важности као воденог пута.

РАЈНА(карта) РАЈНА

Реке Северноморског сливаЕЛБА

Лаба (чеш. Labe) или Елба (нем. Die Elbe) је једна од највећих средњовековних река. Извире у Чешкој. Дуга је 1165 километара. Слив реке је у Немачкој (65,5%), Чешкој (33,7%), а веома малим делом у Аустрији (0,6%) и Пољској (0,2%). Улива се у Северно море код Куксхавена, близу улаза у Килски канал.Име реци су можда дали Келти који су њене воде запосели у старом веку. Келтско слово (можда 'elb') значило је напросто велика река и јавља се у много река у Шведској и према неким изворима има исходиште у индо-европским језицима у значењу бели и светао или чист а у многим античким праменима се река назива „Албис“ са значењем бели, светао, чист. Чешко име је одвођено вероватно од германског „Алба“ и једино је име реке које није женског рода. Захваљујући Келтима је Влтава сматрана за притоку Елбе а не супротно.

ЕЛБА(карта) ЕЛБА(ЛАБА)

Реке Атлантског сливаСЕНА

*Сена (фр. La Seine) је река у Француској дуга 777 километара. Извор Сене се налази на 470 метара надморске висине у месту Сен Жермен на Сени у департману Златна обала. Ток реке углавном прати правац југоисток-северозапад. Улива се у Ламанш у близини града Авра. Њен слив има површину од 78.650 квадратних километара.

*Од 855. Викинзи су почели да плове Сеном, опљачкали су Нормандију и опсели Париз. Викинзи су се за стално населили на ушћу Сене око 896`. После потписивања споразума 911. војводство Нормандија је признато од стране француског краља Шарла III. Од средине 16. па све до почетка 20. века снадбевање Париза дрвом за грејање одвијaло се Сеном. Године 1684. краљ Луј XIV је отворио Марлијеву машину, која је служила да црпе воду из реке за фонтане и базене у Версају. 1830. почело је сређивање Сене изградњом брана. У ноћи између 19. и 20. августа 1944. прве америчке трупе су прешле Сену.

СЕНА(карта) ПАРИЗ

Реке Атлантског сливаЛОАРА

*Лоара (фр. La Loire, лат. Liger) је најдужа река у Францујској. Има дужину од 1013 километара и слив који покрива 117.000 km². Извире у области Севен, делу Централног масива у јужној Француској, на надморској висини од 1.408 метара. Затим тече око 1000 километара на север кроз Невер до Орлеана, па на запад кроз Тур и Нант до ушћа у Бискајски залив код Цен Назера. Главне десне притоке Лоаре су Мен и Ердр, док су леве: Алије, Шер, Ендр, Вијен и Севр Нантез. Средњи проток Лоаре је 850 m³/s.*На реци Лоара не постоје природне препреке за пловидбу. Каналима је

повезана са другим француским водотоцима. Воде реке Лоара се користе за хлађење четири нуклеарне централе.*Централни део долине река Лоара, између места Сили на Лоари и Шалон на

Лоари, је под заштитом УНЕСКО (Светска баштина) од 2000. За њене обале у овом делу су карактеристични виногради и дворци.*Име реке потиче од галске речи лига, што означава нанос.

ЛОАРА(карта) ЛОАРА

Реке Средоземног сливаТИБАР

Тибар (итал. Tevere, енгл. Tiber), трећа по дужини река у Италији са 406 km, после Поа и Адиђеа, протиче кроз Рим у правцу од планине Фумајоло до Тиренског мора, у које утиче са два рукавца: један који пролази кроз предграђе Остије на југу, а други кроз Фијумићино на северу. Слив Тибра је око 18.000 km².Вероватно је име Тибар пре-латинског порекла, као и римски назив Tibur (данас Тиволи). Прича се да се митски краљ Тиберније, девети од легендарних краљева Алба Лонге, утопио у реци Албула, која је потом названа Тибар. Овај мит можда може објаснити сећање на ранији пре-индоевропски назив реке, 'беле' од седимената. Легенде кажу да су браћа близанци Ромул и Рем остављени на обали Тибра, где их је спасила вучица.С друге стране, ако је етрурско лично име Thefarie, настао од имена реке, етрурско име за Тибар било би Thefar. Да ли то значи „бело“ није познато. Најсроднија позната етрурска реч је вероватно thafna, „пехар."

ТИБАР(карта) РИМ(ВАТИКАН)

Реке Средоземног слива

ВАРДАР

*Вардар је највећа река која протиче кроз Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 км, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².*Река Вардар извире у Врутоку, неколико километра северно

од Гостивара у Републици Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море.

*Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.*Македонији припада 80% речног тока Вардара (301 км), због чега

је данашња Македонија и носила име Вардарска бановина у време Краљевине Југославије.

ВАРДАР(карта) СКОПЉЕ

Реке слива Северног ледено океана

ПЕЧОРА

*Печора (рус. Печора́ ) је велика река у европском дијелу Русије. Протиче кроз Аутономну Републику Коми и Ненечки аутономни округ. Дуга је 1.809 km.*Печора извире на Уралу, источно од Уст-Иљича недалеко од

тромеђе АР Коми, Хантаја-Мансија аутономног округа и Свердловске области. Тече према северу кроз градове Троицко-Печорск, Вуктил, Печору и у својој делти кроз Нарјан-Мар. Улијева се у Печорски залив Баренцовог мора, 10 km од градића Јушина.*Река Печора је пловна, али је већим делом године залеђена. У

поречју Печоре, између северног Урала и Тиманске узвисине се налази велико лежиште мрког угља.

ПЕЧОРА(карта) ПЕЧОРА

Реке слива Северног леденог океана

СЕВЕРНА ДВИНА

Северна Двина (рус. Северная Двина́ ́) је река на северу европског дела Русије. Тече кроз Вологдску и Архангелску област, у дужини од 744 km, а улива се у Двинском заливу Белог мора. Реку треба разликовати од Западне Двине.Настаје спајањем река Југа и Сухоне, па је пловна целим својим током. Највише се користи за пријевоз дрвених трупаца. Севернодвински канал спаја Северну Двину са Волшко-балтичким воденим путем.Од извора према ушћу налазе се седећи важнији градови: Велики Устјуг, Котлас, Новодвинск, Архангелск, Северодвинск — морска лука.

СЕВЕРНА ДВИНА

Реке Балтичког слива

ОДРА

Река Одра (чеш. Odra, пољ. Odra, нем. Oder, лат. Viadrus, Viadua) је река у Централној Европи. Извире у Моравској (Републик Чешка) и тече кроз западну Пољску где сачињава 187 километара границе између Пољске и Немачке (део тзв. линије Одра-Ниса). Река се улива у Шчећинску лагуну северно од Шчећина и онда путем три рукавца (Дзивна, Свина и Пене) истиче у Балтичко море.Река Одра је дуга 854 километра: 112 у Чешкој, 742 у Пољској (укључујући 187 на граници са Немачком) и друга је по дужини у Пољској, после Висле. Протиче кроз Шлеско војводство, Војводство Опоље, Доње Шлеско војводство, Војводство Љубуш, и Западно Померанијско војводство у Пољској и државе Бранденбург и Мекленбург-Западна Померанија у Немачкој.Највеће леве притоке су Опава, Лужичка Ниса и Бобр, а десна Варта.Највећи град на реци Одра је Вроцлав. Други важнији градови су Острава, Опоље, Глогов, Франкфурт на Одри, Шћећин, Свиноујшће.

ОДРА(карта) ОДРА

Реке Балтичког слива

ВИСЛА

Висла (пољ. Wisła), је најдужа пољска река и једна од највећих у источној Европи. Дуга је 1.047 км. Извире на југу Пољске, а утиче у Гдањском заливу у Балтичко море.Извире на надморској висини од 1.106 метара над морем на западним падинама Баранија Горе на планинском венцу Шлески Бескиди. Годишњи просечни проток износи 1.054 м³/с. Сливно подручје има површину од 194.424 км², од чега 168.699 км² на територији Пољске, а остатак се налази у суседним државама. Река тече од југа према северу пролазећи кроз неколико великих пољских градова: Краков, Варшаву, Гдањск и друге.

ВИСЛА(карта) ВАРШАВА

Aндрић Ђорђе VI-1Ранковић Александар VI-3

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!