СРПСКО-ТУРСКИ РАТОВИ

Ленка ЦветковићТијана Петровић

КНЕЗ МИЛАН ЈЕ 29. ЈУНА 1876. ГОДИНЕ ОБЈАВИО РАТ

ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ.

Портрер сликара Стеве Тодоровића из 1881. године

Портрет из млађих кнежевих дана

Након тајног споразума Русије и Аустроугарске (споразум у Рајхштату), Босна и Херцеговина су препуштене аустроугарском утицају, чиме је Србији омогућено територијално проширење једино према југу- долином Мораве и према Новопазарском санџаку. Турска се тада сматрала „Болесником на Босфору“ и њена моћ бивала је све мања.

У Србији су вести о устанку у Херцеговини 1875. године су веома узрујале и покренуле народ, то јест јавно мњење да уђе у рат против Турске. Црна Гора је непосредно помагала устанике,а склопивши савез са Србијом и она улази у рат.

Српска војска била је недовољно увежбана и спремна, те је поражена у код Бијељине и Векилог извора (Зајечар)Велики српски губићи догодили су се и у биткама код Великог Шиљеговца и Ђуниса (Ккрушевац).

Битка код Алексинца, битка за Моравац, августа 1886. године

Војни логор српске војске током рата 1886. године

Војска је била слабо наоружана и без одговарајућег вођства и искуства, јер се пола века није ратовало. У помоћ су јој дошли и руски официри.

Транспорт рањеника у зграду Општине, која је у Јагодини, током ратова, служила као болницаОву фотографију забележио је руски дописник 1886. године

Споменик умрлим ратницима у Српско-турском рату, налази се

на Новом гробљу у Београду

Српске војсковође у првом рату-оном 1886. године, познатијем под називом Јаворски рат. Завршен је миром у Цариграду 28. фебруара 1887. године.Србија је задржала свеоне територије које је поседовала и пре рата.

У току Јаворског рата, у Србију долази генерал Михаил Черњајев са неколико хиљада руских добровољаца (такође су дошли и италијански у бугарски добровољци). Черњајев је предводио једну значајну победу српске војске- ону на Шуматовцу, када је погинуло 9000 наших и дупло више турских војника.

Генерал Михаил Черњајев приказан у илустрованом календару „Орао“

Седамнаестог октобра 1876. године је српска војска под командом руског генерала Михаила Черњајева у Ђунису претрпела катастрофалан пораз, иначе једини у дотадашњој Черњајевој војној каријери

руски фотограф Громан записао је на полеђини слике да је ово место са ког су Турци узели Ђунис 1876. године

У једној од битака код Алексинца погинуо је и пуковник Рајевски, прототип Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењина“

Такође, композиција Петра Чајковског „Словенски марш“ инспирисана је Српско-турским ратовима, те руским добровољцима који су у њима учествовали.

Други српско-турски рат предтавља рат Кнежевине Србије против Турске у циљу ослобађања јужних крајева и осигурања пуне независности Србије. Рат је трајао од 13. децембра 1877. до 5. фебруара 1878. године.

Ослобођење Ниша 1878. године

Српска војска на крају ових ратова ослобађа Прокупље, Пирот, Ниш, Лесковац и Врањљ, а део српске војцке продри је и до Грачанице, где је српску војску затекла вест о руско-турском примирју. Они су склопили мир марта 1878. године у Сан Стефану, предграђу Цариграда.

Зграда у којој је потписан Сан Стефански споразум