ПОСТАНАК ВРСТА

Вања Ђурковић Софија Милошевић

IV - 2

Шта су биолошке врсте?

• На Земљи постоје милиони врста. Биолози процењују да их има више од 5 000 000, од чега је до сада описано 1 750 000.

• Природњаци су вековима класификовали организме у врсте на основу сличности. Врсте су посматрали као групе сличних јединки које су одвојене од других група јасним разликама. Најчешће се радило о морфолошкој сличности.

• Пре појаве Дарвинове теорије мислило се да су врсте јасно одвојене и непроменљиве, а да је варијабилност унутар сваке врсте врло мала. Међутим, варијабилност унутар врста је велика: јединке се често знатно разликују у погледу одређених особина.

• Сличност не мора обавезно да подразумева сродност. Мора да постоји још нешто, нешто што лежи у основи те сличности, у изгледу и што може да се користи као биолошки критеријум припадности врсти – репродукција, односно могућност размене гена.

• Према овој биолошкој дефиницији врста се састоји од једне или више популација чији су чланови способни да се међусобно укрштају, дајући плодно потомство, а репродуктивно су изоловани од чланова других група.

• Међутим, ни овакав приступ се не може применити увек. Код организама који се бесполно размножавају не може се говорити о међусобном укрштању.

• Зато се при одређивању врста узимају у обзир и други критеријуми, односно разлике у низу других особина – еколошких, морфолошких и др.

Како настају врсте?

• Постанак нове врсте назива се специјација. Кључни догађај у постанку нових врста је успостављање репродуктивне изолације.

Механизми репродуктивне изолације• Механизми репродуктивне изолације су биолошки

механизми који спречавају укрштање припадника различитих врста. Они чувају генетичку целовитост врсте, спречавајући проток гена између различитих врста.

• Преоплодни механизми спречавају да уопште дође до оплођења. Они укључују размножавање у различито време, различита станишта, разлике у понашању или у грађи репродуктивних органа, као и биохемијско ‘’неслагање’’ гамета.

• Постоплодни механизми делују после оплођења. Порток гена спречен је тиме што се не формира плодно потомство. Хибрид може или да угине на раном ступњу ембрионалног развића или да преживи до полне зрелости, али без могућности да оствари потомство.

Начин постанка врсте

• Постанак врста један је од најважнијих еволуционих догађаја. Врсте могу да настану на различите начине – у зависности од тога како се група јединки одваја од остатка врсте и како се прекида проток гена између њих.

• Најчешћи начин је да се врста подели на групе јединки које су раздвојене у простору. Ово се назива алопатричка специјација или географска специјација јер се заснива на улози географских баријера у подели популације и спречавању протока гена.

• Те географске препреке могу да буду реке, океани, планине, пустиње, кретање глечера, померање речних токова, спајање и раздвајање континената, издизање планина...

• Изоловане популације морају да се прилагоде условима у различитим срединама. Главну улогу у томе има природна селекција. Различити селекциони притисци, мутације, случајне промене и одсуство протока гена доводе до тога да популације временом постају све различитије по својој генетичкој структури. Када поново дођу у додир, не могу више успешно да се укрштају.

• Географска изолација није увек неопходна за настанак врста. Нова врста може да се појави на истој територији као и родитељска ,тј. да се одвоји од родитељске врсте репродуктивно , али не и просторно. То се назија симпатричка специјација.

• Проток гена између група јединки се прекида захваљујући хромозомским променама, а најчешћи начин се заснива на повећању хромозомских сетова. Полиплоидна врста настаје када се укрсте јединке чији гамети садрже више од једног сета хромозома.

• Тако се, током само једне генерације, путем полиплоидије успоставља препрека за проток гена између родитељске и новостворене, потомачке врсте.

• Овај начин специјације нарочито је чест код биљака. Многе познате гајене врсте биљака настале су на овај начин: пшеница (6n), дуван (4n), кикирики (4n).