Кад у Њујорку цожелите да једе- те пилетину која је трчала, или јаја од кокошке која је такође тр-

чала, или органски гајену зелену са- лату, морате да платите трипут више него иначе кад једете надуване пили- ће, гумене парадајзе, безукусни кине- ски лук, и хлеб обојен адитивима... И тако је свуда у свету. Сем код нас. У старе приче о здравој српској храни ви- ше нико не верује. Јер, природно гаје- на храна је одавно у свету постала при- вилегија богатих. Код нас, хронично сиромашних, не знате ни где да је на- ђете, сем ако немате неког свог “поу- зданог” на селу, а такви су све ређи. На пијацама срећете препродавце који воће и поврће купују на Кванташкој пијаци, а одакле је тамо стигло, бог зна. Нажалост, ми смо још у индустријској револуцији, и у Србији ма- ло ко жели да се бави по- љопривредом, села су напу- штена и пропала, па је и српски сељак врста у изу- мирању. Зато је све више пољопривредних произво- ђача. А они ће увек изабра- ти да гаје страну сорту ко- ја је трипут роднија, круп- нија и наоко лепша, од не- ке домаће, ситне и квргаве, која је много здравија.

Изумиру ли домаће сорте? Шта је са националном банком биљних гена и колекцијом аутохтоних сорти биљака које су сакупљене крајем осамдесетих година прошлог века и чувају се у Ин- ституту за кукуруз у Земун пољу? Да ли постоји национални или било који план за очување и гајење аутохтоних сорти кад је већ Србија, хтели ми то или не, још увек сеоска средина, која своје туристе може да привуче само не- такнутом природом и здравом храном?

На ово последње питање, одговор је најлакши. Не постоји план.

Александар Петровић, потпредсед- ник Националне комисије за сарад- њу са Унеском “Човек и биосфера”, примећује да су овде, углавном, на власти “жртве технолошког оптими- зма, људи који не осећају значај очу- вања биолошке разноврсности”.

- Одавно је свуда у свету схваћено да су тоталитаризам, монокултур- ност и наметање технолошки припре- мљених сорти - кратког даха. Глоба- лизам је снажан у обећању, оскудан у реализацији. Он намеће неку врсту технолошког ропства и зависности. Јер, те биљке које се увозе немају нор- малан циклус, морају стално да буду технолошки подржаване у свим фа- зама, каже др Петровић, професор на Универзитету у Крагујевцу.

Банка биљних гена: При том је по- зната чињеница да је Србија “значајан извор биодиверзитета у Европи” буду- ћи да је више од половине свих европ- ских врста, и биљних и животињских, настањено баш у Србији. Тако је очу- вање српског биодиверзитета, речју, од интернационалног значаја. Што важи

и за остале бивше југословенске репу- блике. Зато је, пре двадесетак година, Агенција за исхрану и пољопривреду при УН (Рооб АпсЈ А§пси11иге Ог§ашга- ћоп, РАО) дала новац за изградњу Бан- ке биљних гена у Батајници на Дуна- ву. Паралелно са тим пројектом у ко- ји је уложено неколико десетина ми- лиона долара а који је данас власни- штво Министарства пољопривреде, 1987. године је започет и пројекат ге- нофонда, прављење колекције пољо- привредних сорти у семену.

Др Милутин Пенчић, који је водио тај пројекат, каже: „Банка биљних ге- на је требало да буде регионални цен- тар у оквиру РАО-а.Ту је требало да се проучавају и развијају утицаји но- вих биотехнологија на генетичке ре- сурсе. Међутим, почео је рат...”

Ипак, колекција пољопривредних

култура у семену је сачувана и с го- динама, увећана. Привремено се, већ скоро 20 година, налази у Институту за кукуруз у Земун пољу. У ишчеки- вању да Банка биљних гена, “про- функционише”. Формално-правно, ти аутохтони материјали су такође вла- сништво Министарства пољопривре- де, а Институт их чува по уговору.

Владимир Пекић, истраживач из Банке гена Института за кукуруз у Земун пољу, каже да није задовољан чувањем аутохтоних сорти. И одно- сом државе према сопственом наци- оналном богатству.

“Та колекција је веома значајна за државу. Постоји и база података о свим тим аутохтоним врстама. Ту је и више од 200 врста. Али, више од 100 су медицинске и ароматичне сорте, које имају само по један или два узор- ка, зато се тај број на први поглед чи- ни импозантнији него што заиста је- сте. С друге стране, имамо велике ко- лекције кукуруза, пшенице... Кукуру- за има више од 2 200 узорака. То је аутохтони материјал пореклом из СФРЈ, односно СРЈ, и сад на крају Ср- бије. Странци се изненаде кад виде ка- кву Банку гена имамо, а она још увек не ради”, објашњава мр Пекић.

Јер, само у Банци на Дунаву посто- ји могућност за дугорочно чување ге- на, на минус двадесет. Институт за ку- куруз, пак, има услове средњерочног чувања. То значи, каже Пекић, да се у дугорочној варијанти семе чува на много дужи период, без умножавања:

„Сваким умножавањем у том сред- њерочном чувању губи се део дивер- зитета, а дугорочно чување се засни- ва на што ређем умножавању.

Онда не долази до губитка генетич- ког идентитета материјала.

Колекција која се код нас чува већ скоро 20 година, у средњорочним условима, већ је деградирана. Дру- штво је равнодушно, држава не обраћа довољно пажње на агробио- диверзитет и национални ресурс. Ми смо, у поређењу са осталим бив- шим републикама, имали предност јер је код нас остала та зграда. А бивше републике увелико раде на

организациЈи с в о ј и х националних банки гена.”

Невиностбез заштите: Ваљда зато што су и Хрвати и Словенци опет, пре нас, постали свесни да чувајући на адекватан начин оно што имате, обез- беђујете изворе за стварање нових сорти. Чувате своју независност на тај начин; у супротном, мораћете да мо- лите, да тражите, да плаћате.

Др Пенчић, оснивач Банке гена у бившој Југославији, да- нас председник Југословенске инжењерске академије, дода- је: „Тржиште тражи да воће и поврће изгледа лепо на око, да буде уједначене величине и боје. Да издржи транспорт.А генофонд, ти генетички ре- сурси служе као градивни материјал, као цигле за кућу, јер без генетичких ресурса ви не можете да правите нову сорту. Парадајз јабучар, на пример, данас постоји, он је селекционисан, од те старе сорте јабучара. А ми ипак је- демо углавном генетски мо- дификован парадајз, који се увози из Грчке. Зашто? Зато што има дебелу кору и лако се транспортује. Све те старе сорте, углавном. тешко се тран- спортују, због танке. нежне љуспе и сочног меса. Зато их лако замењују тим генетски модификованим који- ма је транспортабилност најзначајни- ја предност. Али тај парадајз је неу-

кусан, није сочан, не мирише, речју, он је безвредан.”

Исто је и са јабукама, крушкама, шљивама, паприком. Тржиште одлу- чује. Тако су будимка, колачарка, ко- жара, шуматовка, домаће сорте јабука, одавно избачене из тржишне утакми- це. Зашто? Некима је стабло високо па нема ко да бере, кажу, јер се сад гаје патуљаста стабла јабуке, не виша од ме-

тар и по, да би се лакше комбајном бра- ле. Домаће сорте су, истини за вољу, ружне на око, па их нико неће. Неке рађају сваке треће године, па нису про- фитабилне. Др Александар Петровић пита: „Шта је проблем у томе? Можеш да купиш југо а можеш и мерцедес . Има, дакле, јефтиних јабука ниског ква- литета, али и оних скупљих које су

здравије, квалитетније и рађају сваке треће године и мораш да их спустиш са планине. Проблем је у томе што те јабуке које рађају сваке треће године ни- су подржане правима интелектуалне својине. Те наше јабуке су невиност без заштите. Кад би се, кроз права инте- лектуалне својине, заштитила географ- ска ознака порекла, елементарна за- штита жигом, оне би биле јасно раз- двојене од масе других производа који немају та својства и квалитет. Онда би оне имале и своју цену. Биле би три- пут скупље и сигурно би се нашли они који би их спустили с планине.”

Црвена ранка и живи огањ: Пољо- привредни произвођачи ће рећи да то у пракси баш и није могуће јер, кад бисмо, рецимо, покренули производњу шљивовице од црвене ранке, што је пројекат професорке др Евице Мрати- нић са Пољопривредног факултета у Земуну, једва да бисмо могли да на- пунимо један супермаркет у Немачкој. Толико смо слабо организовани. Ме- ђутим, др Петровић подсећа на најску- пљу кафу на свету. То је копи лувак или кафа из цибетке, животиње слич- не мачки, која живи на Суматри и је- де зрела зрна кафе, која затим мешта- ни ваде из њеног измета. Сто грама ове кафе, најфинијег квалитета, до које се тешком муком долази, кошта скоро 100 долара. Преко Интернета се може наћи за 14 фунти по унци (1 унца је 28,35 г). А годишње се произведе само 500 килограма кафе копи лувак.

ада и сељак у најзабитијем сеоцету и комбинати (под условом да су приватизовани) труде да једном жетвом остваре што већи принос, па самим тим и приход, јасно

; је да за традицију у Србији нема баш пуно слуха. Код нас још нема економских услова за масовнију потрошњу производа ор- ганске пољопривреде. Уосталом, и у свету су овакви произво- ди скупљи од масовне производње хране и, намењени су, пре

; свега, онима са дубљим џепом.Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду При-

; вредне коморе Србије, каже да се може говорити о три пери- ода у развоју аграрне производње.

- Са циљем да се постигне велика производња са истим ча- совима рада и већи профит са гајења аутохтоних, које су сеја-

- не до 60-их година, од 1956. године се почиње с применом но-- вих хибрида. До тада су од сорти пшенице сејана банут и ста- ! робанатска жита, а од кукуруза су најзаступљенији били зубан, I беле сорте и канзас. То су културе које дају ниже приносе па : самим тим и мањи доходак али бољи квалитет, арому, укус...

Још нема хибрида код стрних жита, већ се гаје приноскије сор- те пшенице, овса... а хибриди су код кукуруза, сунцокрета...,

: набраја Простран наводећи да та фаза траје до 90-их година, када креће фаза генетски модификованих производа.

Као и код примене хибрида, циљ генетски модификоване производње (ГМО) је производња и узгој биљних култура и животињских врста којеће давати већи принос па самим тим и профит. Код ГМО је, међутим, пуно непознаница, а најма- ње од њих су квалитет, укус... У основи је страх од непозна- тог. Мада нема доказа да конзумирање генетски модифико- ваних производа негативно утиче на здравље, остаје страх

од тога да ли ће се штетне последице испољити тек у наред- ним генерацијама.

И док се присталице и противници коришћења ГМО произ- вода за исхрану прегањају, у свету је наступила четврта фаза.

- Пропагира се органска пољопривреда, у којој се и поред модерних технологија гаје аутохтоне сорте. Док се ови који стварају генетски модификоване производе труде да од аутох- тоних сорти задрже природну отпорност, а од хибрида велику производњу (дакле, сорте отпорне на болест уз мање кори- шћења хемије), органска пољопривреда даје здрав, квалите- тан производ. Али, приноси су мали. Због тога органска пољо- привреда тражи богате потрошаче јер таква производња је скупа и само богати могу да је плате па и оно здраво, квали- тетно пиле које кљуца, наглашава Простран.

„Циљ и у Европи и уопште да у употреби буде заступљено око десет одсто органске пољопривреде а да буде форсирана комерцијална пољопривредна производња. Дакле, не ГМО. Европа зазире од ГМО али ГМО производи се 'пробијају’ пола- ко. Треба пратити ЕУ. Они су од 1998. године, када су катего- рично рекли ’не’ ГМО, почели да праве уступке. Сетимо се да је италијански министар тада забрањивао увоз ГМО соје. Сад дозвољавају промет и да се на тржишту могу појавити одређе- ни генетски модификовани производи. Али, услов је да такви производи буду видно обележени. Пустили су одређене сорте, попут кукуруза шећерца и одређених врста соје. Код нас посто- ји Закон о забрани производње ГМО хране. ГМО соја је у Срби- ју ушла као донација али, генерално, као производна инвазија не постоји. Неко може да пита зашто се дозвољава промет а не и гајење. Одговор је врло јасан. Ако извозимо прехрамбене производе од генетски немодификованих биљака, светће их ра- дије куповати. То све има своју цену. А не заборавимо да се од соје доста тога производи. У том делу продуктивности много се више цени немодификована соја од модификоване”.

На светским берзама, додуше, посебно не воде ГМ и „обич- на” соја. Али, у комерцијалним аранжманима две стране, кад купац тражи немодификовану, постиже се за десет до 15 од- сто повољнија цена.

Драган Дедић, начелник Одељења за признавање и зашти- ту сорти пољопривредног биља при Министарству пољопри-

Др Евица Мратинић, професор посеб- ног воћарства на Пољопривредном фа- култету у Земуну, каже да је најбоља ракија од шљиве црвене ранке: „Она је толерантна према вирусу шарке. Нама је вирус шарке уништио шљиварство. Пожегача, маџарка су осетљиве. Црве- на ранка је толерантна, а то значи да се зарази, али јој не смета, она рађа. Она је као створена за индустријску сорту. И одлична да се одржава закоровљено на- пуштено земљиште које наследници не продају, иако на земљи нису остали. И ето прилике. Мала су улагања, не тра- жи много агротехнике а може да пону- ди производ врхунског квалитета.” Про- фесорка Мратинић верује да је грешка настала онда када смо помислили да само директним копирањем страних сорти можемо да унапредимо воћар- ство. „У воћарству не може да се копи- ра. Оно што важи у Шпанији, Италији, Француској, не мора да значи да ће ов- де дати добре резултате. Између два ра- та гајили смо будимку, колачару, ша- рунку, па белицу, читав низ сорти, а он- да смо то одједном напустили, решили

вреде, каже да се поред већ по- стојећих сорти и хибрида, без об- зира на то да ли је реч о домаћем или увозном семену, све ново- створене сорте испитују пре не- го што „уђу у производњу”.

- Кукуруз се испитује на три доосам заштићених локалитета, неко мање значајно поврће на три. Сва увозна роба, дакле, семе које легално уђе у земљу, пре употребе се испитује. Ниједна генетски модификована сорта није прошла овуда, каже Дедиђ, напомињући да је ге- нетски модификована соја, која је сејана на пољима у Србији, у земљу ушла илегално.

Ти приноси су, иначе, по откривању (у инспекцијским кон- тролама) уништавани. Одређене количине су спаљиване у Термоелектрани у Обреновцу.

Испитивање се спроводи кроз два теста: \/С11 (контрола производне и употребне вредности) и 0118 тест (различитост, униформност и стабилност семена). Да би нека нова сорта би- ла призната, мора у \/С1) тесту да се исконтролише и да по- зитивне резултате на принос, количину корисних материја, да буде отпорна на измрзавање...

- Да би нека нова домаћа или увозна сорта пшенице била призната, потребно је да има већи принос и бољи квалитет од стандарда који се узима као параметар. Такође се мери и про- ценат влаге и отпорност на полегање. Ако ове услове испуни, од 2005. године се ради и 0115 тест: мора да се утврди да је различита од већ постојећих и признатих, наводи Дедић ко- ментаришући да то „у основи значи да се проверава да ли је плагијат али и да ли ће променити карактеристике”.

Када се установи да нека нова сорта испуњава услове да се одобри, комисија даје предлог министру (пољопривреде) да је одобри и тада може отпочети производња култура од тог семена. Домаћи институти, пре свега Земун поље и Ново- садски су у односу на иностране произвођаче семенске робе у предности јер знају климат, навике потрошача... али не тре- ба занемарити и одличан квалитет њиховог семена. Уоста- лом, Новосадски институт има сорте сунцокрета које су изу- зетне. Њихово семе се сеје у целој Европи.

тренд увођења страних сорти, јер сиро- машни народи немају шта ту да траже, треба узети од оних који то могу да ство- ре. Тако смо увели златни делишес, јо- натан, црвени делишес, гомилу сорти које имају тржишне вредности и гајили смо их у условима који њима не одго- варају, а домаће смо занемарили.” Нови пројекти од 2000. до данас не финан- сирају оплемењивање воћака односно стварање нових сорти. Да ли је то тренутни или дугорочни став актуелене власти да као сиромашна земља треба само да преузимамо стране сорте?

Међутим, чини се да смо исту по- литику водили и крајем 19. века. Остало је забележено да је египатски црни лук 1889, потиснуо „наш лукац” не само на страним него и по дома- ћим пијацама.

Стеван Коњовић, учитељ вртларства и пчеларства, у књизи „Повртарство за школу и народ” из 1891. од слатких сор- ти домаћег црног лука препоручује жу- ти крушковасти лукац, жути пљосна- ти, грдни борнерски, округли мадеир- ски, триполски, рокамболски. Тих сор-

ти одавно више нема. Остала је у не- ким старим часописима и књигама из 1888, забележена и сорта живи огањ, веома љута а по боји и облику слична “нашем обичном луку”. На српској пи- јаци је одавно нема. Заменио је кине- ски лук. Квалитета робе са бувљака.

А свет је и те како заинтересован за производњу здравствено безбедне хра- не коју ми свакодневно губимо. Орган- ска пољопривреда подразумева да се не користе минералне материје дода- те споља; дакле, нема минералних ђу- брива, пестицида, хербицида, фунги- цида, користе се само природна сред- ства. Стајско ђубре, пре свега. Ништа не сме да буде генетички модифико- вано, не сме да се користи ниједно сред- ство за заштиту од корова, болести, ин- секата. За ту органску производњу ка- жу да може да заузме свега 10 одсто комерцијалне производње. Ти произ- води имају далеко већу цену, него ко- мерцијални, и та ниска производња ко- ја би изгубила битку у комерцијалној утакмици, али због квалитета који има, зато што је то органска природ-

на производња, она би имала много већу цену. И тако јесте свуда у свету.

Ми и даље живимо у сти- ху Живојина Стојковића али- јас Којота који се смеје:

У подне, чудног човека нађу, Над њим је дозрела смоква,

а он се мори глађу.■ ЗОРА ЛАТИНОВИЋ

- Ми нисмо ти који ће неко- ме одредити коју културу и чије семе ће сејати. Задатак овог министарства је да обезбеди услове под којима ће произвођач моћи да ода- бере најквалитетније семе,

да се смањи или избегне ризик, каже Дедић напомињући да добри произвођачи купују проверено семе од института.

Општепознато је, међутим, да се у Србији пуно њива засе- је семеном са тавана уместо оригиналном семенском робом из овлашћених института. Дедић истиче да и то утиче на сма- њење приноса али да нису сељаци у Србији једини који „сеју семе са тавана”. Практикују то и многи комбинати. Процена је да се у Србији чак 50 одсто њива засеје несеменском ро- бом. У најбољем случају реч је о првој репродукцији семен- ске робе. Ово, међутим, практикују и произвођачи у Европи. Иако цена семена у цени производње учествује са три до 15 одсто (најскупље је семе шећерне репе и дувана) и у Немач- кој се око 20 одсто њива засеје зрневљем „с тавана”.

Произвођаче у процесу од сејања до брања много више му- че цене хемијских производа за заштиту оиља, трошкови за на- бавку (или најам) механизације као и цене горива. Генетски мо- дификоване сорте су ту својеврстан мамац јер код њих је сама технологија производње олакшана: само једном се засејано по- ље „пређе” тоталним хербицидом и чека се време брања.

Путеви илегалног уласка семена генетски модификоване соје су посао за државне органе. Поставља се, међутим, пи- тање да ли су сељаци у Мачви и Војводини, који су га илегал- но набавили, па остали без усева, знали да им ГМО семе со- је неће дати веће приносе.

Дедић објашњава да се генетском модификацијом соје обезбеђује само лакше одржавање усева. Дакле, мање коро- ва али не и већи приноси. Колика је ту конкретна уштеда у пи- тању, тешко је израчунати.

Испада, дакле, да би држава уместо инспектора који ше- тају по њивама, сељаке требало да упозна са оваквим дета- љима.

■ Ј. ПУТНИКОВИЋ

да воћарство пребацимо у В ој- водину, равничарске крајеве. Зашто? Зато што се тад гајила нека малоприносна пшеница. Воћарство је било профитабил- није. Међутим, нигде се, на све- ту, не запоставља брдско-пла- нинско подручје. Оно је опти- мално еколошко подручје за га- јење воћака. Е, онда је постао