К|ада ови редови (уз подра- зумевајуће закашњење) стигну до читаоца, он ће

већ слутити (или бар поуздано предвиђати) резултате првог круга председничких избора. А то значи да у други круг улазе Борис и Тома. Или ће се дого- дити неко велико, сасвим нео- чекивано изненађење. Узгред буди речено, није ли ова кон- статација кршење предизборне тишине? Ако погледамо датум са насловне странице овог бро- ја, онда није. Иначе јесте.

Но, то заправо и није права тема ових редова. Јер се гледа- ње у пасуљ код Срба више не исплати. Бити у праву или по- грешити - исто вам се ’вата. Оно чиме желим да се позаба- вим, јесу предизборне кампа- ње председничких кандидата. У нас постоји (неписано) пра- вило да, после избора, са ста- рим или новим председником, сасвим свеједно, самозвани аналитичари политичких при- лика дођу до (обавезујућег?) за-

ч Ј кључка како је кампања лиде- ра који је надвладао своје про-

тивкандидате најзаслужнија за коначни исход председничке трке. Па се, је ли, тој кампањи придају епитети свежине и оригиналности, овог или оног, а то, последично, значи да су кампање губитника испале оличење јада и беде нашег дру- штвеног контекста. Наравно да такво закључивање не пије воду. Свака кампања, добитничка шш губитничка, мање је плод политичког капацитета кандидата, док је, знатно више, резултат маркетиншког осмишљавања његовог имиџа уз вруће пароле и уз малу помоћ фото-шопа. Отуда се оне, у суштини, међусобно и не разликују. Али су, свака за себе, одређена порука. Ваља их правовремено прочитати.

Тако је, на пример, кампања кандидата ДС-а, иначе пред- седника дотичне партије и в.д. председника државе Тадића, прилично хетерогена, што би се рекло шарена, а то је до- каз да у маркетиншком тиму са седиштем у Крунској, са- стављеном иначе од чланова бивше рок групе Идоли, вла- да демократски принцип, да је свако равноправан са сва- ким другим када је-реч о рекламцим идејама и трикови- ма. Има, рецимо, онај спот који је мини-биографија канди- дата, који се за седење у председничкој фотељи припрема још од малих ногу, па, онда, слагалица о његовим сусрети- ма са светским званичницима и моћницима, што се може испоставити као контрапродуктивни приступ. Но, овако или онако, базична тачка предизборног наступа господина Та- дића јесте ипак спот у коме он, прошавши претходно ко- зметички третман, излаже суштину свог (политичког?) про- грама. И каже да ће, уколико га грађани поново изаберу, помоћи сиротињи. На то се један радикал запитао шта га је, у време трајања његовог претходног мандата, спречава- ло да се позабави отклањањем узрока беде у којој некако преживљава значајан проценат власника бирачког права. Узмимо да је обећање господина Бориса уобичајена пред- изборна реторика на бази празних обећања. А баш се не- како потрефило да ових дана двоје стараца умре од глади у страћари без воде, струје и грејања.

Али, битно је нешто друго. Дотични спот Тадић започиње тврдњом како ће истрајати да Косово остане у саставу Срби-

је и да Србија мора истрајати на свом европском путу. Обе ствари су на свом месту. С тим што се (будући?) председник не изјашњава око тога где је поменути европски пут, да ли је тај пут асфалтиран или је у макадамском стању. Није ни битно, уосталом. Оно што може изазвати недоумицу код гра- ђана јесте да српски европски пут и опстанак Косова (у срп- ским међународно признатим границама) не иду заједно. Шта- више, они су очевидне супротности. Јер, како ће Србија ис- трајати у својој амбицији да постане члан ЕУ (и да истовре- мено сачува Косово) када најмоћније чланице Европске зајед- нице већ имају консензус да признају самопроглашење неза- висности јужне српске покрајине (и да то, посредно, урачу- нају као попуст српској аспирацији да постане равноправни члан ЕУ)? Тешко. Практично никако. Отуда би за Тадића би- ло боље да се, у изнудици, определи за једну солуцију: или ћемо истрајати у праведној борби за опстанак Косова у ме- ђународно признатим српским границама, па макар нас то коштало прекидом преговора са ЕУ, чије неке чланице ми- сле другачије, или ћемо наставити да клечимо у предсобљу ЕУ без обзира на цену нашег евентуалног чланства. Избор за једну од тих опција, у оба случаја, изазива погубне последи- це. Али се то, ваљда, подразумева.

С друге стране, занимљива је предизборна кампања ЛДП-овог кандидата Чеде Јовановића. Уколико је то уопште кампања која рачуна са позитивним ефектима у овом избор- ном циклусу. Више је реч о сажетим политичким говорима, чији би ефекти требало да дођу до изражаја на локалним из- борима у мају месецу. Тешко је разумети шта Чеда заправо хоће. Можда хоће да нам поручи како слабо стоји са дикци- јом. А ни политички циљеви нису нам сасвим јасни. Но, све- једно, нешто је сигурно. Наиме, препоручујући себе за буду- ћег председника Србије у једном углавном килавом споту, Јо- вановић каже да је права храброст борити се за 100 одсто љу- ди, а не за 15 одсто територије. Претпоставља се на коју те- риторију он мисли. Тиме је, хоћеш-нећеш, прекршио Устав. Који и овако не признаје. Мора се, пак, признати да је врућа парола добро смишљена. Важни су људи, а не територије. Живот је закон. Међутим, баш овако како је пласирана, те- за пропушта воду на све стране. Јер, губитком 15 одсто тери- торије, наиме Косова, више це може бити речи о бризи за 100 одсто грађана. Будући да неки грађани (још) живе с ону стра- ну административне линије разграничења. Коликоје то у про- центима? Рецимо, 10-15 одсто. Према томе - Чеда се не за- лаже за 100 одсто грађана, већ, у најмању руку, за 85 проце- ната истих, правдајући своју метафору пристанком на губи- так 15 одсто територије. Политика је, знамо, уметност могу- ћег. Зато је у њој дозвољено да се заговара немогуће.

Ш ајзад, када се ради о питању Косова, радикали су зау- зели тврд гард. С тим да њихов председнички канди- дат Тома Николић, који ће уколико изгубимо Косово

отићи у манастир, каже да - ако га грађани изаберу за пред- седника, што је мало вероватно, али је могуће - неће ратова- ти за јужну покрајину, јер, мислили ми шта нам је воља, Ср- бија нема више деце за губљење. То је, нема сумње, тачно. Али, Николић се нада како ће грађани схватити његову по- руку онако како он жели, то јест да је војна девастација Ср- бије плод седмогодишње ДОС-овеке власти. Колико памтим, у минулих седам година се није ратовало. Јесте да је досовски министар војни, наиме Тадић, учинио доста да се оружана си- ла сведе на статус почасне гарде, али су ратови (у којима Ср- бија, додуше, није учеетвовала) вођени у време док је СРС био млађи партнер у власти црвено-црне коалиције, односно баш ономад када су нам деца гинула. То је, шта се може, грех про- шлости. Ако СРС хоће да се ослободи те прошлости, односно својих грехова с краја деведесетих година XX века, онда би то ваљало отворено признати. Радикали тиме ништа не би из- губили. Само би добили. Ако Маја Гојковић нема ништа про- тив. А Шешељ је ионако оправдано одсутан. ■