РОЂЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА

Јована Деврња, 6-2ОШ „Бранко Радичевић“

Батајница

„А кад се наврши време, посла Бог Сина својега јединороднога да спасе род људски.“ У то време изиђе заповест римског императора Августа, да се попише сав народ у римској Царевини. Сходно тој заповести требао је свако да оде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Дјевом у Витлејем, град Давидов, јер су обоје били од царског Давидовог колена.

Како се у тај мали град слеже много народа, Јосиф и Марија нису могли да нађу преноћиште ни у једној кући, због чега су се склонили у једну пећину, где су пастири своје овце чували. У тој пећини роди Пресвета Дјева Спаситеља света, Господа нашег Исуса Христа. Роди Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека.

Она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом је пришао и праведни Јосиф. И он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе... Дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих како певају: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.“ За њима стигоше и три мудраца с Истока, вођени чудесном звездом. Они новорођеном Спаситељу дароваше: злато, тамјан и измирну.

• Mи прослављамо рођење Христово као празник који називамо Божић, који се прославља 7. јануара (25. децембра) на тај дан људи се поздрављају: Мир Божији - Христос се роди! Ваистину се роди!

• 40 дана пред Божић почиње пост. Православни пост има две стране: духовну и телесну. Духовна страна поста огледа се у уздржавању од злих помисли и дела. То је период када опраштамо онима који су нам нанели зло. А телесна страна поста подразумева промену начина исхране и избегавање неке врсте хране.

Пост престаје на Божић. Божићна трпеза је увек свечана. И поред многобројних јела за које су заслужни машта домаћице и финансијске могућности домаћина,трпеза мора да има обавезна обредна јела и чесницу. Чесница је погача у коју се убаци новчић.Чесница се за доручак ломи рукама и ко у свом парчету нађе новчић има среће у току године.

Бадњи дан се прославља 6. јануара, дан уочи Божића, и део је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају Ко је? одговара Бадњак вам долази у кућу. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори Добро вече бадњаче!. Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима Срећно вам Бадње вече, на шта га укућани отпоздрављају са Бог ти добро дао и среће имао, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Ораси који су у угловима нико не узима.

После Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле