кардио васк

17
Kardiovaskularne Kardiovaskularne bolesti bolesti Радили Радили : : Саво Аничић Саво Аничић Милица Младеновић Милица Младеновић Професор Професор : : Љубица Лалић Љубица Лалић

Upload: gospodin-savo-anicic

Post on 06-Aug-2015

140 views

Category:

Documents


1 download

TRANSCRIPT

Kardiovaskularne Kardiovaskularne bolestibolesti

РадилиРадили::

Саво Аничић Саво Аничић

Милица МладеновићМилица Младеновић

ПрофесорПрофесор: : Љубица ЛалићЉубица Лалић

• Kардиоваскуларне болести (срчане болести) су класа обољења које обухватају срце или крвне судовe (артерије и вене)

• Kардиоваскуларне болести остају највећи узрок смртних случајева широм света.

• Више од 17 милиона људи је подлегло кардиоваскуларним болестима током 2008

• Ризик од кардиоваскуларних болести се смањује здравом исхраном, вежбањем, и избегавањем пушења

Срчани удар• Срчани удар или инфаркт

миокарда је једна од манифестација исхемијске болести срца

•  Најјаче угрожени крајеви су са вишим стандардом, а то су: ужа Србија,а посебно Војводина.

• Најчешћи узрок инфаркту је закрчење крвних судова који снабдевају крвљу срчани мишић (атеросклероза).

Постоје два узрока инфаркта:• Када дође до пуцања плака,када се његов садржај

ослободи и запуши неку од артерија• А други,ређи је грчење срчаног мишића око артерије

Чести фактори који убрзавају болест: ~ генетика,болест је наследна, ~ код гојазних особа,и особа са повишеним

холестеролом, ~ повишен крвни притисак, ~ јавља се код страсних пушача, ~ код шећерних болести ~ код особа без физичке активности и честих

стресова,итд...

ТАХИКАРДИЈА• Је симптом који представља повећан број

откуцаја срца• Тахикардије се могу поделити на:• Синусна тахикардија - тахикардија

најчешће настала у склопу нормалних физиолошких процеса (напор)

• ентрикуларна тахикардија - патолошка аритмија срца чији је узрок у мишићу коморе срца

• Суправентрикуларна тахикардија - патолошка аритмија срцa чији је узрок у срцу, али није у мишићу коморе срца (има изузетака због традиционалних разлога)

ХИПЕРТЕНЗИЈА• Aртеријска хипертензија

је акутна или хронична болест у којој је повишен артеријски крвни притисак.

• Последице: мождана крварења,обољења на бубрезима, мозгу и очима.

• Према узроку настанка, постоје две врсте хипертензије:

~ есенцијална ~ секундарнаПрема трајању, хипертензије се класификују као :

• Хроничне (вишемесечне или трајне) • Акутне (пар сати до пар дана)

Хипотензија• Хипотензија у медицини и физиологији означава

притисак испод нормалног. • Хипотензија се појављује на пример код мишићног

тонуса • Примарна хипотензија - трајно низак крвни

притисак коме се не може открити узрок назива се примарном хипотензијом

• Секундарна хипотензија - стања која могу узроковати низак притисак су: крварење, инфекције, дехидратација, различите болести срца - инфаркт, аритмије, мождани удар итд...

Емболија• Емоболија лат. embolia је заживотно

преношење различитих материјалних честица (емболуса) крвним или лимфним путем

• На местима емболизације формирају се исхемијска огњишта, тј. фокусне некрозе

• Порекло честица (емболуса) може бити из организма или ван њега.

• Постоје више врста емболија као што су: тромбна емболија, масна емболија, ваздушна и масна емболија итд...

Подела емболија према правцу кретања емболуса

• Ортоградну емболију у којој се емболус креће у хомологном правцу, односно правцу нормалног струјања крви

• Ретроградну емболију у којој се материјал креће у супротном правцу од струјања крви

• Парадоксну или укрштену емболију у којој се преношење честица из венске мреже у артеријски крвоток обавља преко отвора или дефекта у прегради срца

Статистика кардиоваскуларних

болести • Болести срца и крвних судова

представљају највећи број смртности у Србији

• У србији за смрти преко 51% криве су кардиоваскуларне болести

• Статистички гледано на сваких 15 минута премине једна особа од последица болести срца или крвних судова

• Чињеница је да се на ове промене може знатно утицати малим променама у исхрани и начину живота

Неке од превенција болести крвних судова

• Доктори препоручују да се престане са пушењем

• Смањити време проведено у седењу• Пити веће количине течности• Смањити количину оброка, али, не укидати

доручак, ручак или вечеру• Јести воће и коштуњаве плодове• Јести црну чоколаду и пити вино у мањим

количинама