Г Л А С Н И К C P I Ï C K O r Г Е О Г Р А Ф С К О Г Д Р У Ш Т В А B U L L E T I N DE LA S O C I É T É S E R B E DE G É O G R A P H I E

ГОДИНА 1971. ANNÉE 1971.

CBECKA LI — Bp. 1 TOME LI — No. 1

ГАВРО ШКРИВАНИН

ΠΥΤΕΒΗ Y СРЕДНОВЕКОВНОЈ 3 E T И

Рад првдставља одељак нашег већег дела, γ рукогаису, γ коме смо, поред критичког ооврта на досадашње студије о оредњовековним путевима, детаљно изнели и методолошку обраду, у1кључујући ту и путеве γ средаовековној Зети. За разлику од досадашњих радова, на истакнутој теми, нарочито омо користили оредњевековне орпске повеље, писма и књижевност, грађу из туроких дефтера и посебно теренска истраживања археолошких налаза. При одређивању праваца и трасе иутева водили смо рачвуна о конфигурацији терена. Такође, настојали смо, када je το било могуће, да ооједине тачке на путевима, или деонице вежемо за ‘Војно-политичке економске и културне догађаје.

Из научног апарата виде ce извори, употребљена литература и остали на- учни инструменти.

Путеви Y средњовековној Зети могу ce поделити: на приобалске путеве, као и на оне који су ишли залеђем, више или мање упоредо са њима, затим, на путеве који су са приморја изводили у унутраш- њост земље. Као што ћемо касније видети, то су били главни путеви, већим делом римски, од којих су неки коришћени, не само у сред- њем веку, већ и до наших дана.

Трајност путних траса и праваца главних путева била je услов- љена речним долинама и котлинама на испресецаном планинском тешко пролазном карсном земљишту· Политичка и економска пове- заност средњовековне Зете са Србијом утицала je на промене кому- никацијских праваца, односно на подизање нових и напуштање ста- рих путева, приликом промена политичких граница, или тежишта земље.

Путеви који су изводили са Зетског приморја y унутрашњост Србије, углавном, од Котора до ушћа реке Дрима, звали су ce општим именом »VIA DE ZENTE« (Зетски πγτ) (N. Jorga, Notes et Extract II, 237. . „Дубровчани cy разумели da u m je Деспот затворио „ La via de Zenta per Choicin”. Односи ce на Гојчина Црнојевића, Балше III влас- телина y западној Црној Гори). Уствари, то je био сноп путева који ce делио: на групу путева који су изводили у предео Рибнице т.ј. у Подгорицу, данас Титоград, па су ce одатле рачвали, углавном према севрру, y долину реке Зете и долину реке Лима. Исходне тачке ових путева била су морска пристаништа у Котору, Будви и Бару.

За разлику од претходне, друга група je обухватала путеве, ко- ји су од Улциња па до ушћа реке Дрима изводили ка Скадру и то пре- ко Свача и Дања, затим речним токовима реке Бојане преко св. Срђа

I

76 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

и Вакха, и реком Дримом до Љеша, a одатле сувим путем за Дањ и даље за Призрен.

Пут из Котора (Catera, Decaterum, Ecaterum, itd.), који данас служи као пречица, ишао je одмах изнад северо-источне ивице града, па ce пењао на Крстац, село Његуш, a одатле преко Кривачког Ждре- ла изводио je на Цетиње, које ce први пут помиње 1. IX 1440. године, затим поред града Сокола за долину рек^Зете, поред села Маркови- не. „с тесну пута кои иде к Марковини” (J. Томић, Прилози за истори- ју Црнојевића и Црне Горе, Споменик СКА XLVII, 1909, 15). Занимљи- во je да и М. Болица говори (1614) да ce из Катуна довозило y Котор месо и сиреви, a жито из Љешког Поља, што значи, највероватније поменутим путем. (Mar. Bolice Kotoranina opis Sandžakata Skadarskog, od godine 1614. od S. Ljubiéa, Starine XII, 1880, 172).

3a Подгорицу ce стизало преко села Улића, или Ријеке Црноје- вића. Веома вероватно да je забрана деспота Бурђа, од 14. VIII 1435. г., којом ce не дозвољава караванима да иду y Котор за со и другу робу, обухватала и овај каравански пут. (S. Ljubić, Listine IX, 1890, 83 . . .« 14. VIII 1435. god., Despoti non permitantur caruane ire Chata- rum pro sale el mercandis«). И овај πγτ, који Μ. Болица зове „стари пут Куча”, био je у употреби и 1614. г.

Из Котора пут je ишао за Подгорицу, где ce стизало за два дана, затим ce одатле настављало за Плав, Пећ и даље за Косово. По М. Бо- лици, овим путем ce слала пошта, из Венеције преко Котора за Под- горицу и даље. (Болица, н. д. 187—188).

Пут из Будве (Budoe, Butua, Batua, Старицрад) je ишао преко села Браића на село Прекорницу, село Заћир, Ријеку Црнојевића и даље за Подгорицу, данашњи Титоград, или од села Браића на село Угњи за Цетиње, пролазећи под брдо Вртјелка „како ходи пут од Це- тина Вртјелци”, како то стоји у повељи Ивана Црнојевића, приликом оснивања манастира на Цетињу 1485. године. (F. Mikiosich, Monu­menta Serbica, Viennae 1857, 532).

Пут из Бара (Antibaris, civitas Avarorum, Antivaris, Tivari, Бар), имао je два пута, један je водио за Подгорицу, a други за Улцињ. Пут за Подгорицу je ишао преко превоја Суторман, који ce помиње као предео, 1296. год., под именом Сасутоморштица, {И. Уастребов, Препис хрисовуља на Цетињу, ГС¥Д XLVII, 1879, 225), y долину Црмничке реке, па одатле на Ријеку Црнојевића и даље за Подгорицу, пошто ce сјединио са Которским путем. Свакако да ce помен пута од стране Скендербега Црнојевића, 1527. год., приликом одређивања црквених и забешких граница, односи на овај пут, који пролази поред села За- беса и „гледа γ Годиње”, дакле села, која и данас постоје. Џастребов, н. д. 229. . „Menb како гледа окоГодиш по e o s H U K O M b " ) . Вероватно ce овим путем кретао краљ Војислав, 1142. године, када je ишао из Црмнице за Бар да осујети сједињење византијске војске са војском кнеза Љутовида, која je наступала од Скадра, како стоји у летопису попа Дукљанина. Други пут je водио из Бара за Улцињ преко села Добре Воде и даље за Скадар.

У Светостефанској хрисовуљи помиње ce „велија цеста”, код разграничења забрана Ботун, чије ce име сачувало у називу села Бо-

ПУТЕВИ Y СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ЗЕТИ 77

тун југозападно 10 километара од Подгорице-Титограда. (Љ. Коваче- вић, Светостефанска хрисовуља, Споменик СКА IV, 1890, 5). С обзи- ром на положај села Ботуна, као и на чињеницу да ce после брода преко реке Мораче, говори о ,,великој цести”, најввроватније да ce ради о једном од познатих путева, »Via de Zente«, који води из Бара, Будве и Котора за Рибницу—Подгорицу, и даље за y долину реке Аима.

Пут из Рисна (Risinium, Rissena) je водио y унутрашњост земље преко Леденица, затим преко Грахова, да би ce нешто севарније укрс- тио са путем који je из Дубровника водио за Оногошт, данас Ник- шић. Средњовековни пут из Рисна за Оногошт ишао je трасом старог римског пута, и то од села Ријечани па до села Штедим-а, где ce на- лазио центар античке Андерве. (Artur John Evans, Antiquarium Re- searches in Illyricum, pars I, II, Westminster 1883, 88—92; D. Serge- jevski, Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe, GZM XVII, 1962, 100— 103 i karta IV). По Јов. Ердељановићу, постоје остаци старог пута у Горњем Трешњевском Пољу, који иде ка селу Кобиљем Долу. Има местимично сачуваних делова старе калдрме ширине више од 1 мет- ра, негде и по 2 метра, пупаста у средини. Није искључено да ce овим путем ишло из Леденица за Оногошт, или из Грахова за долину реке Зете према Спужу. (Јован Ердељановић, Стара Црна Тора, Насеља 24, 1926, 641).

Оногошт (Sanderua, Anderva, Nagoste, Anagastum, Оногошт) je представљао важну раскрсницу путева још за време Римљана. Кроз Оногошт je пролазио залеђем главни пут, односно римски »via mili- taris«,Kojn je ишао од Нароне (данас село Вид, код Метковића), пре- ко Diluntuma (данас Столац), на Pardua (данас село Горњи Градац, југоисточно од Љубиње), даље за станицу Ad Zizio (вероватно данас село Моско, североисточно од Требиње), даље на станицу Leusinium, вероватно данас село Паник, сев-ист. од Требиње), на Sallunto-Salthua, (данас локалитет Сантулија у селу Ријечанима, западно од Оногошта) Y Sanderva (данас село Озринићи и Моштаница, или село Штедим, западно од Никшића—Оногошта). Из Оногошта пут je настављен долином реке Зете, преко станице Varis (вероватно ce налазила код села Повије), на станицу Nalata (вероватно код Спужа), на станицу Bersumno (налазила ce на подручју данашњег Титограда код руше- вина Рибнице), одатле на станицу Sinna (налазила ce северно од Скадра, код села Коплику—Купелника), и напослетку станица Scobre, (данас Скадар—Албанија). (D. Sergejevski, Rimska cesta Narona—Leu­sinium, GZM XVII, 1962, III—II3; isti, Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe, GZM XVII, 1962, 73—109; Д. u M. Гарашанин, Римске ко- .чуникације y Црној Гори, Историја Црне Горе J, 170—173, и 321; И. Мијовић, Alata — Рибница, Старинар н.с. XV—XVI, 1964—65. 69—93).

Постојање развалина старог римског лшста на реци Моштаници, 5 километара западно од Никшића, где ce претпоставља да ce нала- зио центар античког града, затим 14 пронађених мил>оказа и 3 утвр- ђена да су постојали, што значи укупно 17, на релацији Никшић-село Паник, потнрђује постојање римског пута на тој релацији. Делом на- ведене деонице пута, тј. од Никшића до села Ријечани ишао je, углав- ном, средњовековни пут из Никшића за Дубровник.

78 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

Према подацима П. Шобајића, стари пут из Оногошта за Под- горицу водио je преко Планинице испод Острога, кога су Турци звали „Острог богаз”. На овом делу пута je очувана стара калдрма и то од Кунка па преко Планинице. Одатле je пут силазио преко Повије на извор Зете, па je даље ишао Добрим Пољем на Слап, па преко Велета и Пажића на Спуж и Подгорицу. (П. Шобајић, Бјелопавлићи и Пје- шивци, Насеља 15, 1923, 307). За разлику од данашњег пута, који иде десном страном Зете, стари пут je npoAaaiio левом страном. У Спужу je нестао стари мост, који je имао камене стубове, a дрвену горњу подлогу. (Мак. Шобајић, Старине y Зети, Београд 1892, 31; Нада Катанић — Милош Гојковић, Граћа за проучавање старих камених мостова и аквадуката y Србији, Мшседонији и Црној Гори, Београд 1961, 180).

По Андрији Јовићевићу, идући од Скадра на север, пут je про- лазио поред Болеза (!), испод Градине, крајем Самобора, па иза Хума где ce спушта y поље, a одатле je пролазио кроз данашње село Тузи за Диоклију. На путу од Подгорице према Скадру још данас постоје три миљоказа, један изнад, a други испод села Тузи, док ce трећи на- лази код села Вуксалићи (!), a треба Вукса Лекића. (Андрија Јовиће- вић, Малесија, Насеља 15, 1923, 14 ,.. миљокази стрче изнад земље 1.90 м, ваљкастог су облика, док су испод земље четвртастог облика; П. Мијовић, Alata — Рибница — Подгорица, Старинар XV—XVI, 1964—65, 69—93).

Y Светоарханђеловској повељи (1348.) помиње ce „вели пут”, или велики пут, код села Купелника, данас Коплику северно од Скадра, y Албанији. (П. J. Шафарик, Хрисовуља цара Стефана Ауш.ана коим оснива манастир св. Архангела Михајла и Гаврила y Призрену, ГСУА XV, 1862, 287 .. код разграничења стоји: „и право H u c h полт на Вели поут”, или „и поутгмљ велим ,̂").

Судећи по налазима миљоказа, затим помена „великог пута”, y поменутој повељи, може Ce претпоставити да ce траса старог рим- ског пута и дредњовековног, углавном подудара са трасом данашњег пута Подгорица (Титоград) — Скадар.

Поред описаног пута који je ишао залеђем из Дубровника и Требиња за Оногошт, данашњи Никшић, и даље за Скадар, кроз Оно- гошт je пролазио и пут, који je ишао из Невесиња на исток, преко села Залома, раније за време Османлија Залом Паланка, на Гацко, a одатле безводним кланцем Дуге стизало ce y Оногошт.

Такође, из Оногошта један други пут je водио y правцу северо- истока преко планине Аукавице, која ce помиње y Жичкој повељи, (1220) и истоименог села. Одатле je настављао преко данашњег Шав- ника, где ce и данас налази стари камени мост, звани „латинска ћуприја". {К. Јиречех, Трговачки путеви и рудници y средњовековној Србији и Босни, Зборник К. Јиречека I, Београд 1959, 286—287; Ката- нић—Гојковић, н.д. 183). Пут je даље настављао преко предела Дроб- њака, који ce први пут помињу 1285. затим 1354, и 1444. године као племе, које je становало на Дурмитору y пределу Језера (Ехега), на висини преко 1444 метра, где je херцег Стефан летовао „удишући свеж ваздух и уживајући у дивном погледу на Дурмитор”. (Јиречек, н. д. 287, напомена 243—247). Даље je пут настављао у севароисточном

ПУТЕВИ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ЗЕТИ 79

правцу све до Брезнице, односно Пљевље, где ce укрштао са главним, тзв. „цариградским путем”. Овај пут ce звао, y дубровачким доку- ментима »Via de la Planine inverso Anagasto«, или »Via Anagasti«. (M. AuHuh, Аубровачка средњовековна караванска трговина, ИЧ III, 1937, 125). Д. и М. Гарашанин, претпостављају да je y том правцу пролазио и римски пут. (Д. и М. Гарашанин, Римске комуникације y Црној Гори, Истор. Црне P opel 170—174).

На крају поменућемо и пут који je из Оногошта ишао на исток, кроз предео Жупе на манастир Морачу, a одатле преко Колашина за Брсково, данашњи Мојковац. Према прикупљеним подацима на те- рену, 1970. године, кириџије су ишле; од Никшића на Миоље Поље — Мачак — Мораково — Ровце — Међуречје — манастир Морача — Црквине — Колашин — Т|ребал>ево — Мојковац (средњовековно Брс- ково). Друга, чешће коришћена варијанта била je: Никшић — Ауково— Коњско — Крња Јела—Ауке Бојовића—Баре Бојовића—Стрмац —· Аукавица — Требијеш — Веље Дубоко — Аијешње — Отска Гора — Јасеновско Брдо — манастир Морача, и даље као и претходни пут. Ровчани су ишли првим путем, a Доњоморавчани преко Аијешње и Требијеша, т.ј. другим путем. Водовска кола могу ићи преко Тушиња— Љешња и Отске Горе, где je пут широк до два метра. (Екипу су са- чињавали др Г. Шкриванић, научни саветник Историјског института, Гордана Томовић асистент и Милпца Николић, стручни сарадник, обе из Историјског института. Истраживање je вршено 22. и 23. VII, 1970. године. Подаци су прикупљени: од Нове Вујисића, учитеља y пензији, родом из Колашина; Косте Костића, старог 75 година из села Миоље Поље; Машана Аакићевића из села Баре, роћен 1900. године; Нићи- фора Пековића из села Крње Јеле, и т.д.). Ови путеви су представљали најкраћу везу између Дубровника и Брскова* средњовековног рудни- ка сребра, познатог трговачког места. Први помен му пада око 1280. године, као трговачко место ce последњи пут помиње 1399. године, a напуштено je 1433. године. Y Брскову ce, од краја XIII века кује сре- брни новац, налик на млетачки »Grossi de Brescoa«. (K. Јјречек, Трго- вачки путеви и рудници y средњ. Србији и Босни, Зборник К. Јиричека I, 270; Л>. Стојановић, Повеље и писма I, 6 (4) „оу EpbCKoe^ трвгв”). Највероватније ce овим путевима одвијао најинтензивнији караван- ски саобраћај са Дубровником.

Римски приобалски пут забележен je на Појтингеровој табли (Peutengeriana) од Epiduara (Цавтата) са следећим станицама: Resi­nam (Рисан) Batua (Будва) — Vicinium (Улцињ) — Scobre (Скадар). (На Табули je погрешно уписан редослед станица, па je Vicinium став- љен, пред Batua). (К. Miller, Weltkarte des Castorius genannt Die Peu- tingerische Tafel, Ravensburg 1800, seg. VII, 1 i 2). Веома je вероватно да je Стефан Немања користио овај пут када je, после 1183. године, освајао Будву, Котор, Бар, Улцињ и друге градове. (Стефан Првовен- чани, Живот Стефана Немање, превео М. Башић 1930, Београд, 45). Y старом дубровачком катастру, тј. Libro Rosso—Matizza помиње ce «L’altra via antigua«, xj. други стари пут, који иде средином Кона- BocKor Поља, па све до Приевора, и данас на источној граници Кона-

*) (Brescoa, Brescoua, Briscoa, Priscoua, ΒρΒΟΚΟΒΐ).

80 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

воске жупе. {Libro Rosso—Matizza, 499 do 452, пред овим путем ce помиње »la via antigua« (1. V 1427.) који ude од границе Биелема на исток до изнад Обода, a испод села Ускопља y Конавлима); за ши- рину пута ce каже да буде »passa dui«, што може да буде два κόρακα, или τάκο исто и ширине два распона обеју руку, јер y Далмацији ce и данас каже за распон обеју руку „паш”). Вероватно да ce помен старог пута односи на стари римски пут̂ који je водио из Епидаура y Ресинум. '

Рибница—Подгорица—Титоград (Îîersumno, Bersuminum) рим- ска станица налазила ce на подручју данашњег Титограда, средњове- ковне Подгорице, где су рушевине Рибнице, на ушћу реке Рибнице y Морачу. ( П. Мијовић, Alata—Рибница—Подгорица, Старинар, н. с. XV—XV/, 1964—65, 69—93; Д. и М. Гарашанин, Римске комуникације y Црној Гори, Истор. Црне Горе I, 171).

Поред описаних путева који су водили из Подгорице ка Ник- шићу и Скадру, Ново Вујисић je дао податке и за тзв. „Горски пут", који je ишао од Титограда за Колашин и даље на север: Титоград — Биоче — Пелев Бријег — Вјетарник — Јаблан — Матешево — Кола- шин — Требаљево итд. (усмено саопштење).

Преко реке Рибнице подигнут je тзв. Немањин мост, на око 20 метара удаљен од ушћа y реку Морачу. По народном предању мост je из Немањине епохе. Величина великог отвора износи 10.80 м, ви- сина изнад реке 3.70 м. Коловоз ширине 3.05 м. (Катанић—Гојковић, н.д. 192).

Један други пут водио je из Подгорице на Медун, па преко пре- воја изл1бђу планина Колштице и Криситори на катун и језеро Рика- вац, затим Сироботницом y долину Врмошке реке поред села Грнчара, за Гусино, данас село Гусиње, и даље за Плав. (Г. Шкриванић, Мрежа путева према Светостефанској (1313—1318), Грананичкој (1321), Де- чанској (133.0) и Светоарханћеловској (1348—52) повељи, Истор. час. V, 1956, 388—389). Y дефте(ру из 1497. године помиње ce, уствари, исти пут који je преко Медуна и Кучких планина водио за Плавску област, затнм долином реке Лима за жупу Будимљу, предео данашњег Иван- града, па кроз предео Бихор даље за Сјеницу и Рас. (В. Đurđev, Iz Isto- rije Crne Gore, Brdskih t Malisorskih plemena, Sarajevo 1954, 179). Занимљиво je да Μ. Болица предлаже Млетачкој Републици да ce плаћа Кучким кнезовима Лалу Дрекаловићу и Нику Рајићеву по 12 талира годишње за обезбеђење писмоноша по „Старом путу”, уствари, по овом путу. (J. Ердељановић, Кучи племе y Црној Гори, Насеља 4, 1907, 244—245). Поред везе Подгорице са Плавском облашћу преко Медуна, постојао je и пут који je водио преко села Диноша, југо-источ- ио од Титопрада, за село Селца, y долини реке Цијевне, па на превој Годиље (на висини 1187 м), село Лази y Гусиње и даље y Плав. Тај исти пут je везан са Скадром, једним краком који ce одвајао из око- лине ријеке Цијевне на источне падине планина Буковика и Јагодне, па je преко села Куша упадао у главни пут Подгорица — Скадар, код Купелника, данас Коплику, и изводио y Скадар. (Ljubić, Listine IX, 83, . . »et homines Plave non permittantur carauane ire similiter Scu­tarum«).

ПУТЕВИ y СРЕДЊОВЕКОВНШ ЗЕТИ 81

Из предела Плава, поред пута који je водио долином реке Лима, Један други пут je скретао преко планине Чакора за Пећ, седиште српских архиепископа и патријарха, од краја XIII века па до Kipaja 1766. год. Уствари, овај пут je ишао из села Велике преко планине Чакора и Ругова за Пећ. За прелаз од Велике у Пећ, А. П. Ирбијева и М. Макензијева бележе да je коњски пут каменом постављен и обе- лежен и сада римским остацима. (Путовање по словенским земљама 00 М. Макензијеве и А. П. Ирбијеве, превео Чед. Мијатовић, Београд 1868, 269—270; Стојан Новаковић, Никољ Пазар и Бихољград, Годиш- њица Н. Чупића 4,1882, 309—311).

Карта путева y средњовековној Зети Carte des routes dans la Zeta médiévale

Г^ред овога пута преко Чакора, постојао je и пут којим ce Чакор обилазио и то од села Десни Метох y долину реке Бјелухе на „пећски пут , или, од Десног Метоха директно за Дечане. По сачуваном пре-

82 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

дању, наведеним путевима су саобраћала кола. (Шкриванић, н. д. 389, нап. 5).

Напослетку, постојао je још један пут који je из предела Плава извадио Y предео Пећи, идући од Бевчине (неубициран) уз гору Ко- шуту (и данас код Плава) па у Савин Сенокоз, код Пећи. (М. С. Мило- јевић, Дечанске хрисовуље, ГСУД XII, 1880, 58).

По К. Јиречеку, из околине Плавск^ језера водио je друм се- варно долином реке Лима према Будим^у, a одатле кроз предео Би- хор Y Сјеницу и Рас. Арапски географ Идриси, реку Лим зове Лина, a млетачки путописац, Домениго Негри (1567) Линус. Године 1398. Турци су на горњем Лину, a 1399. год. пише Пашаит Дубровчанима ,,да пошилате своје трговце y Србље на Марачу и на Лим . Цезтом, која je ишла долином реке Лима, ишли су дубровачки каравани, тако су октобра 1435. године задржане вунене тканине (штофови) у Бу- димљи, које су биле упућене караваном из Дубровника. (Јиречек, Трговачки путеви и рудници 284, нап. 232 . .. „panni retenti a Budim- glia”). Такође, 5. XI 1450. год, оставили су трговци дубровачког ка- равана товар свиле у Бихору (Bichor) y залог „pro aliquibus daciis . (D. A. Lam. de For. 24, fol. 10, za 5. X I 1450. g.).

Из Пећи ce даље ишло, поред Дечана за Призрен, или преко Истока, Сухог Грла за св. Димитрија, данас Кос. Митровица, и Треп- чу, о чему ће бити говора касније. Напослетку, из Пећи je постојао још и пут који je водио, углавном ̂ долином реке Дренице за Косово Поље, како ce το да закључити из Дечанске и Светоарханђеловске по- веље, када ce говори о путу „кои слази мегју Куманово и мегју Бела- ћевац”, као и о цести која ce „от туду вину цестом над Архидијаче y Глбоки поток”, дакле, код села, која и данас постоје западно од Приштине, код ушћа реке Дренице у Ситницу. (Дечанске хрисовуље 27; CeeToapxanhe/ioecKa хрисовуља 284). У XVI веку млетачки курири су ишли из Котора преко Златице, код Подгорице, на Плав, Пећ, Ново Село, на Белом Дриму, и поред планине Голеша, јужно од Приштине, избијали на „Босански пут”, па преко Самокова и Пловдива стизали су Y Цариград за 18 дана. (Јиречек, Трговачки путеви и рудници 285, нап. 237).

Друга група путева „Via de Zente”, која ce стицала y Скадру и Дању, као што смо раније подвукли, изводила je у област Призрена.

Скадар (Scodra, Scobre, Scutarum, Scutari, Скадар) je био пове- зан, раније описаним путем, са Рибницом, односно Подгорицом, за- тим и са облашћу Плава и преко Пећи са Косовом, долином реке Цијевие. Међутим, из раније цитираног дефтера из 1497. год., види ce да су Клименти давали „дербенџије”, тј. чуваре путева за пут који je ишао из Скадра за Петрошбан, данас Петросјан, северно од Ска- дра, и одатле за жупу Алтин, која ce налазила y пределу варошице Тропоје, или Трипоје, како ce назива у Дечанској хрисовуљи. (Бур- ћев, н. д. 179). Еванс-а je обавестио један фрањевац о постојању оста- така старог римског пута, сада обраслог у коров, који иде северном обалом реке Дрима на Тропоју, кроз област Краснића, Никан и даље за Љеш (А. J. Evens, Antiquarium Researches in Illyricum, pars I i II, Westminster 1880, 66, 67). Није искључено да je y питању један део претходно поменутог пута.

ПУТЕВИ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ЗЕТИ 83

Из Улциња (Vicinum, Ulcinium, Dulcigno, Dulcinium, Olcigno А ц и н б , У л ц и њ ), пут je ишао поред Загојског блата, преко старог Свача, затим десно обалом реке Бојане за Скадар. (Р. Marković, Putovanje ро Balkanskom poluotoku, Rađ JAZU 84, 1887, 62).

Од великог привредног значаја била je пловност реке Бојане, од ушћа до манастира св. Срђа и Вакха, данас у развалинама y селу Оботи, јужно од Скадра — Албанија, где ce налазило пристаниште „portus Sancti Sergii . Τγ ce вршио истовар робе са бродова, па ce одатле караванима преносила y унутрашњост земље. Y Св. Срђу je био велики трг, са складиштима соли, разним магацинима и трго- вачким кућама. Одатле ce вршило снабдевање Зете и северне Алба- није са сол>у. (М. Спремић, Свети Срћ под млетачком влагићу (1396— 1478), Зборник Филозофског факултета VII-1, Београд 1963, 296, 297 и 298, нап. 3). Из повеље војводе Владислава, од 15. VIII 1451. г, са- знајемо да je св. Срђ био један од четири стара трга где ce наплаћи- вала царина за дродату со. (Љ. Стојановић, Писма и повеље II, 702 (126)). Иако има података, од 23. XII 1422. године, да су реком Бојаном пловиле и оперисале млетачке галије, ипак нам изгледа да je το било само до св. Срђа. (Ljubić, Listine 8, 1886, 208,. . „et supra- comitis culphi cum galeis GENTIBUS NOSTRIS eis commissis in Boi- anam ut guerizent et damnificent viriliter inimicos nostros’’). Поред свих настојања Млечана да учине Бојану пловном до Скадра, није им успе- ло, па je и дал>е остало да ce до Скадра пловило искључиво малим бродицама. Под изговором да рибњаци на Бојани спречавају пло- видбу Млечани су их порушили. (Спремић, н. м.).

Од Скадра на исток 11 километара, налазио ce брод на реци Дриму, преко пута старог града Дања (Dagnum, Dani, de Dagno, Дан) који ce помиње као место где су обичавали српски владари да про- воде зиму, затим, где je била зетска царина, коју су 17. I 1368. год, Балшић-и укинули Дубровчанима, a 24. IV 1385. године укидају им и „бродарину”. (Љ. Стојановић, Писма и повеље I, 104 (105), 113 (110); Јиречек, Трговачки путеви и рудници 280, нап. 2136). Балшк II, 24. IV 1385. г, ослобађа трговце који полазе у Србију, a пролазе кроз Дањ „да не плате ништа”. (L. Thalloczy, С. Jireček, E. Sufflay, Acta Alba­niae, II, Vinodobonnae 1918, 388 (93).

Y Дању ce састајао скадарски пут с оним који je из Лзеша дола- зио, било из Драча, или са ушћа реке Дрима. Овим путем су крста- ши грофа Рајмонда из Тулузе стигли у Драч, у току зиме 1096/97. г (К. Јиречек, Историја Срба I, Београд 1950, 138—139). Према кази- вању Стефана Првовенчанога, јуна 1216. године, Михајло I, или ,,Анћел дука Комнен , драчки деспот, користио je вероватно, овај пут, када je из Драча заузео Скадар. (Стефан Првовенчани, Живот Стефана Нелшње, превео М. Башић, 71; Јиречек н. д. I, 167). До ушћа Дрима ce долазило бродовима морским путем, затим би ce, према подацима из XVI века, вршио претовар робе са галија на мале бро- дице, па би ce речним током стизало y Л>еш (Lissus, Lesgium, Lessas, Alexium, Л>еш). Сматрамо да je више плићина речног тока, a не моч- варно залеђе, узрок да ce Љеш није развио у значајни пристанишни град, као св. Срђ. Мочварно залеђе није ништа сметало да преко њега води део великог пута, који je из Драча преко Л>еша и Дања ишао

84 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

за Орбију, односно преко Дања γ Sclavoniu. (Acta Albaniae II, 488(123__124), 14. XI 1392.... „tenendo apertas et securas stratas mercan-tie, per quas itur de Durachio in Sclavoniam ).

Пристаниште Medoua (Medua), због слабе везе ca унутрашношћу није имало услове да ce развије у значајнији пристанишни град.

Од Дан>а пут одмиче од реке Дрима, миридитским планинама, пролазећи Пуку, римску Епикариу, — зктим пролази поред извора реке Фанди, па силази стрмом долиноЉ реке Госке, пролазећи под именом „стари пут” поред села Сакато, како то стоји y Светоар^нђе- ловској повељи, па избија на Дрим, поред св. Спаса (Spaiso, Спас), где ce налазила царина, од чијих прихода Стефан Дечански дарива манастиру Хиландару 150 перпера годишње. (Светоарханћеловска хрисовуља, TCYA 286—287, F. Miklosich, Mon. Serbtca V^nnae 1858, 111). Св. Спас ce помиње y времену од 1. III 1309. до 28. U iJiU. године, као место где су опљачани млетачки трговци „derabati et spoliati fuerunt in cantrata que vocatur Lo Spaiso . (Acta Albaniae I, 1913, 593 (175); L. Ljubić, Listine I, 1868, 299).

Од Cb. Cnaca пут je ишао левом обалом реке Дрима пролазећи кроз села Сирић, Шикљу и Круимаду, данас Сриџе, Шике и Крематх, која села je цар Душан поклонио манастиру св. Арханђела у Призреиу. (Светоарханћеловска хрисовуља, ГСУД XV, 286) затим преко дана- шњег Везировог моста прелазио на десну обалу, да би ce код дана- шње Љум куле поново пребацио на леву обалу. Темељи моста код Везировог хана су веома стари иако je горња конструкција из тур· ског времена. (Катанић-Гојковић н. д. 27—31;). Дрема подацима из путописа из XVI века, могло ce ићи од Св. Спаса стално левом обалом реке Дрима, но с тим, што ce Црни Дрим (у XVI в. „Drino chiamato Negro”), лгорао тада прелазити чамцем. По преласку Л>ум куле, дола- зило ce преко села Добруште и Рибника y Призренско Поље и Приз- рен (F. Matković, Putovanja ро Balkanskom Poluotoku, Rad JAZU 84, 1887, 58 i 68; a iscrpnije u Radu 124, 28, i 36—37:). Уствари, ово je био римски пут, како ce το може закључити по Појтингеровој Табли, и поменима „стари пут” у повељама. Y путописима из XVI века го- вори ce да су Римљани изпрадили овај пут од ушћа Дрима, дивљим горским пределом. (Матковић, н. д. Rad JAZU 84, 65—68; Rad 124, 33—34). Напослетку, морамо нагласити да je из Св. Спаса један пут водио преко данашње Баковице за Трепчу.

R é s u m é

GAVRO šiCRIVANIC

LES ROUTES DANS LA ZETA MÉDIÉVALE

Le problème des routes dans la Zêta médiévale a été traité sur la base des matériaux d’archives publiés, ensuite de vieilles chartes serbes, de la littérature, des defters turcs, de la littérature historique, archeo-

ИУТЕВИ V СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ЗЕТИ 85

logique etc. Nous sommes efforcés d’établir, outre les directions consta­tées des routes, aussi les parties des tracés sur les secteurs particuliers des routes, au moyen des découvertes archéologiques publiées — anti­ques et médiévales — aussi bien que par les recherches faites sur le terrain.

Le travail renferme les descriptions de quelques routes médiévales, inconnues jusqu’à présent.