ИЗРАДА ПРОЈЕКТНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

- 1 -

Садржај :

1. ИЗРАДА ПРОЈЕКТНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ..............................................................................1

Одговорност за израду пројектне документације.............................................1 Организациона структура за пројектовање.......................................................2 Планска документација и урбанистички улазни подаци за пројектовање....3 Технологија израде пројектне документације..................................................3 Садржина техничке документације (за објекте високоградње).......................8

ИЗРАДА ПРОЈЕКТА ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ГРАЂЕЊА..............................10

Појам пројекта технологије и организације грађења......................................10 Утицај пројекта организације и технологије грађења на квалитет . управљања пројектом.........................................................................................10 Садржај пројекта технологије и организације грађења...................................11

2.

УПРАВЉАЊЕ ТЕХНИЧКОМ ДОКУМЕНТАЦИЈОМ У ТОКУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА, У ОКВИРУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ РАДОВА НА ГРАДИЛИШТУ............................15

Управљање документацијом током реализације пројекта...............................15 Садржај и начин вођења грађевинског дневника, грађевинске књиге и књиге инспекције.............................................................................................................18 Вршење стручног надзора у току изградње објекта.........................................22

О техничкој документацији и управљању техничком документацијом из Закона о уређењу простора (Сл. гласник РС бр. 84/02) и Правилника о вршењу стручног надзора у току изградње објеката (Сл. гласник РС бр. 7/04)............................................................................24

Прилози.................................................................................................................29

Литература.............................................................................................................32

- 2 -

1. ИЗРАДА ПРОЈЕКТНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

Одговорност за израду пројектне документације

Резултати процеса пројектовања имају одлучујући утицај на коначан финансијски успјех једног пројекта, са становишта инвеститора и са становишта генералног извођача. У том смислу могу се дефинисати двије карактеристичне ситуације у погледу одговорности за израду пројектне документације:

1) процес пројектовања се одвија у организацији и под директном контролом инветитора

2) процес пројектовања се одвија у извођачкој групацији, коју најчешће заступа генерални извођач

Између наведене две крајње ситуације постоји низ модалитета везаних за

реализацију појединих фаза са становишта инвеститора или са становишта извођача. Значај подјеле одговорности за израду пројектне документације је уважен и у

послједњим издањима уговорних форми орданизације FIDIC из 1999, укојима су понуђени типови уговора разврстани управо по овом критеријуму.

У прво поменутој ситуацији, уобичајено је да инвеститор дефинише своје захтјеве

и могућности одређеној пројектантској фирми која, на основу њих, пројектује и даје пројектна рјешења, најчешће не улазећи дубље у могућу технологију извођења радова неког конкретног извођача. Пројектант обавља своју функцију од израде идејних скица и рјешења до израде извођачких детаља. Овај случај, када се пројектни процес обавља у организацији и под директном контролом инвеститора, је карактеристичан за традиционални систем уговарања, код кога се пројектна документација израђује прије уговарања извођења радова на градилишту. Рјеђи је случај да се пројектовање и грађење одвијају паралелно, а да инвеститор у потпуноси одговара за квалитет и динамику израде пројектне документације.

Друга ситуација која се јавља или у случају када је инвеститоров упит дефинисан општим функционалним параметрима, па извођач ангажује своје пројектанте, да би одредио врсту и обим будућег посла, или у случају када полазећи од својих интереса и конкретне ситуације, инвеститор дефинише и разрађује неке значајније функционалне параметре на нивоу који је приближан идејном пројекту, а након склапања уговора препушта извођачу израду главног и извођачког пројекта. Ради се дакле о реализацији пројекта гдје је извођачу, до одређене границе додјељена функције пројектанта.

У обе претходно наведене варијанте, инвеститор у уговору увијек задржава за себе право контроле тока израде пројектне документације и самих пројектних рјешења. Инвеститор може да контролише извођачеву израду пројектне документације тако што ангажује стручног консултанта, који у нјегово име или заједно с њим прегледа и одобрава документацију.

- 3 -

Организациона структура за пројектовање

Пројектовање има техничко-комерцијалну функцију, као и велики утицај на све показатеље успјешности грађења и пројекта у цјелини. Позиција пројектанта је доминантна позиција на пројекту и по природи ствари сугерише монопол на знање о пројекту и на могућа техничко-технолошка рјешења, која директно утичу на одлуке у области финансирања и потрошње на пројекту. Због тога треба тежити у пракси да управљање израдом пројектне документације и управљање извођењем радова чине једну функционалну цјелину, обједињену у функцији директора пројекта, који има пуну одговорност у току реализације пројекта, али и право одлучивања о свим битним питањима. У тако битном послу project menager има пуно сарадника груписаних у различитим областима, али и у различитим нивоима управљања и руковођења. Мада је организациона структура сваког пројекта различита, на великим пројектима, када је ријеч о области пројектовања, project menager, углавном има два кључна сарадника: организационо и уговорно управљање пројектовањем обавља руководилац пројекта (design menager), а техничко-технолошко управљање пројектовањем главни и одговорни пројектант (key designer).

Планирање и организација пројектовања је сложен посао на шта може да укаже и просто набрајање области у којима се траже пројектна рјешења на примјеру стамбеног насеља са пратећим садржајима:

- урбанизам којим се рјешава и уређење терена; - инфраструктура у којој се пројектују и рјешавају улице, спољни развод електричне

енергије, гасних и телефонских инсталација, топловода, спољно освјетљење, водовод и канализација, и пречишћавање отпадних вода;

- архитектура у којој се рјешава и унутрашња обрада површина и опремање објекта; - геомеханика; - конструкција и то у бетону, челику и дрвету; - фундирање; - термотехника у којој се рјешавају проблеми гријања, вентилације и за поједине

просторије климатизације; - електроинсталације, које обухватају инсталације јаке стује и инсталације слабе

струје (телефонија, противпожарни и противпровални системи, а некад и аудио-визуелни системи у објектима);

- гасне инсталације и тд.

Наведени низ пројектних активности обавезно условљава и велики број претходних активности код истражних радова и прикупљања података и услова за пројектовање од одговарајућих институција и комуналних фирми. Са њима се паралелно одвијају и активности на геодетском снимању терена, као и изради пројекта организације и технологије грађења.

Управљање израдом пројектне документације је дакле, врло сложен посао, који захтијева претходно прецизно дефинисану организациону структуру, са јасно подјељеним правима и обавезама, као и развијен информациони систем података. Врло је важно да се оствари добра координација између пројектаната различитих струка. Такође је битно обезбједити квалитетну контролу процеса пројектовања, координација и правовремена размјена информација, упоређивање планираног и стварног стања.

- 4 -

Упоредо са израдом финалне верзије пројектне документације, ако не и раније, приступа се техничко-технолошкој и комерцијалној припреми и планирању извођења радова. Планирање и контрола извођења радова и свих активности на пројекту, као саставни дио управљања пројектом, значајно утичу на пословни успјех генералног извођача. Планска документација и урбанистички улазни подаци за пројектовање

Да би обезбједила локацију, а потом и све потребне услове за пројектовање, грађевинску дозволу и изградњу, грађевинска фирма треба да посједује процедурална знања о генералном и детаљном урбанистичком планирању.

Планска документација представља цјеловит склоп и међусобну интеракцију узајамно повезаних парцијалних чинилаца становања, привредних и друштвених активности и потреба.

У ширем смислу просторним планом за одређену територију (општину, град, регион, републику, државу) дефинише се граница подручја за које се план доноси, а затим се описује намјена површина, размјештај становнишва, мрежа насеља, саобраћајна и техничка инфраструктура, као и основе за стимулисање развоја.

Просторним планом се одређује подручје насељеног мјеста, за које се критеријуми и рјешења за изградњу и уређење утврђују урбанистичким плановима. Урбанистичким плановима се усаглашавају потребе и могућности урбаних средина и предвиђају оптимална урбанистичка рјешења и детаљна организација простора. Технологија израде пројектне документације

Пројектни задатак

Планском деокументацијом се дефинише низ улазних података реллевантних за израду пројектне документације. Ови улазни подаци које администравтивно прописује надлежни орган, морају се поштовати од стране учесника у пројекту. Поред улазних података из планске документације, за извођача је битно да се добро сагледају и портебе инвеститора, јер је његова одлука о уласку у реализацију пројекта обавезно условљена претходним размишљањем и одређеној представи о вриједности, типу и функцији и величини будућег објекта. Од сталних улазних података треба поменути климатско-географске факторе, као и различита ограничења и услове карактеристичне за локално тржиште.

Израда пројектне документације је процес који има свој развојни пут који је у потпуној корелацији са нивоом прецизности улазних података које дефинише онај који поставља задатак, најчешће сам инвеститор у виду пројектног задатка. Пројектним задатком инвеститор, по правилу прецизира какав и колико велики објекат жели, гдје хоће да га изгради, какве садржаје потенцира у њему, дајући тиме одреднице којима се индентифицира посао. За веће пројекте уобичајено је да пројектни задатак за пројектовање настаје на основу ангажовања консултаната, искуства инвеститора и резултата добијених прединвестиционим студијама, у којима се првенствено анализирају варијантна рјешења и оцјењују финансијски ефекти пројекта.

- 5 -

Сваким новим урађеним сегментом пројектне документације повећава се ниво знања о пројекту, и самим тим, више и боље прецизирају техничко-технолошки, функционални и финансијски захтјеви, али и услови и ограничења који битно утичу на даљи рад у процесу израде пројектне документације. У питању је својеврстан итеративан производни процес којим треба управљати, а ради квалитетнијег управљања потребно га је у цјелини сагледати и испланирати и то по свим параметрима од потребних ресурса, до стриктног спровођења контроле квалитета.

Нивои у изради пројектне документације

У пракси свуда у свијету, уобичајено је да се израда пројектне документације врши у фазама, односно нивоима, при чему је сваки сљедећи ниво карактеристичан виши степен детаљности и усаглашености. Са становишта инвеститора, најчешће разликујемо сљедеће генералне нивое у разради пројектне документације:

- израда идејних рјешења, која обухвата стручну формулацију проблема са циљем да се обави почетно усклађивање потреба, жеља и буџета инвеститора, као и да се скицирају оквири за разраду детаљних пројеката;

- израда идејног и главног пројекта, која обухвата разраду техничке документације, најчешће у бар два нивоа (идејни и главни пројекат), како би се осигурала интегравија свих система у објекту и обезбједила документација за извођење радова, уз додатну разраду градилишних цртежа и извођачких детаља.

- израда документације потребне за експлоатацију објекта, која укључује извођачке цртеже са свим измјенама током градње, битним за одржавање објекта и опреме, као и текстуална упутства о експлоатацији.

На сличан начин су правила пројектовања објеката била објашњена у претходном Закону о изградњи објеката (Сл. гласник РС, бр 44/95 и 24/96), при чему су били дефинисани сљедећи нивои разраде пројектне (техничке) документације:

- разрада пројектних скица (генералног рјешења), гдје се уочава концепција објекта

- идејни пројекат, који настаје разрадом генералних рјешења и заједно са њим представља најнижи ниво детаљности у разради пројектне документације

- главни пројекат, у коме „морају бити одређена сва физичка, техничка и технолошка својства објекта, која омодућавају оперативне послове грађења објекта, односно која су од значаја за заштиту јавног интереса и провјеру поштовања важећих прописа (безбједност, стабилност, усклађеност са задатом функцијом, утицај на околину и сл.) што се контролише у поступку прибављања грађевинске дозволе“

- извођачки пројекат (радна документација) којом се документују поједине операције током изградње и чијим нивоом детаљности се обезбјеђује технички исправно извођење позиција из главног пројекта;

- пројекат изведеног објекта, који је уствари, комбинација главног и извођачког пројекта, са унијетим измјенама током градње, у форми погодној за експлоатацију објекта.

Законска регулатива је прихватила значај пројекта одржавања објекта, као и

пројекта технологије и организације грађења, који обезбјеђују сагледавање важних

- 6 -

аспеката изградње и експлоатације објекта, а не самих концепцијских и детаљних техничких рјешења о објекту и садржају унутар објекта.

Техничка документација је принципијелно развијена у двије групе. Прву групу

чини техничка документација за тзв. стандардне објекте, док другу групу чини техничка документација за које грађевинску дозволу издаје надлежни државни орган.

Прије почетка израде техничке документације за објекте за које одобрење за изградњу издаје Министарство, односно аутономна покрајина, обављају претходни радови, на основу чијих резултата се, од стране овлаштених и посебно лиценцираних аутора, израђује претходна студије изводљивости и студија изводљивости. Студија изводљивости треба да сасржи и идејни пројекат.

Претходни радови обухватају: истраживања и израду анализа и пројекта и других сличних материјала; прибављање података којима се анализирају и разрађују геолошки, геотехнички, геодетски, хидроошки, метеролошки, урбанистички, технички, технолошки, економски, енергетски, сеизмички, водопривредни и саобраћајни услови; услове заштите од пожара и заштите животне средине, као и друге услове од утцаја на градњу и кориштење одређеног објекта.

Идејни пројекат, јесте пројекат којим се одређује намјена положај, облик,

капацитет, техничко-технолошке и функционалне карактеристике објекта, организациони елементи и изглед објекта и треба да садржи ситуациони план, цртеже који одређују пројекат у простору ( основе, карактеристичне пресјеке, изгледе), намјену објекта, технички опис и планирану инвестициону вриједност објекта.

За објекте високоградње идејни пројекат треба да садржи: - идејни архитектонски пројекат - идејни пројекта конструкције - идејни пројекат електричних инсталација - идејни пројекат инсталација гријања, вентилације, климатизације и гасних

инсталација - идејни пројекат инсталација водовода и канализације - идејни пројекат лифта и ескалатора

Главни пројекат јесте пројекат којим се утврђују грађевинско-техничке,

технолошке и експлоатационе карактеристике објекта са опремом и инсталацијама, техничко-технолошка и организациона рјешења за градњу објекта, инвестициона вриједност објекта и услови одржавања објекта и израђује се за потребе изградње објекта, у складу са одобрењем за изградњу.

Главни пројекат нарочито треба да садржи: 1) податке геотехничких и других потребних истражних радова 2) разраду техничко-технолошких карактеристика објекта са опремом и

инсталацијама; 3) прорачун грађевинских конструкција, стабилности и сигурности објекта; 4) податке потребних геодетских радова; 5) рјешење темељења објекта;

- 7 -

6) техничко рјешење инфраструктуре са начином прикључења и уређења слободних површина;

7) услове заштите сусједних објеката; 8) предмјер и предрачун;

Према томе, за објекте високоградње главни пројекат треба да садржи: - главни архитектонски пројекат - главни пројекта конструкције - главни пројекат електричних инсталација - главни пројекат машинских инсталација гријања, вентилације, климатизације и

гасних инсталација - главни пројекат инсталација водовода и канализације - главни пројекат заштите од пожара - главни пројекат лифта и ескалатора

Главни пројекат подлијеже техничкој контроли, чије трпшкове може да сноси инвеститор. Техничку контролу може да врши предузеће, односно друго правно лице које испуњава услове за израду техничке документације прописане законом, кроз систем лиценци које дореди инвеститор. Извршена техничка контрола пројектне документације је услов за добијење дозволе.

Извођачки пројекат јесте пројекат који садржи разраду свих неопходних детаља за грађење објекта према главном пројекту.

Пројекат изведеног објекта јесте пројекат који приказује изведено стање објекта и израђује се за потребе кориштења и одржавања објекта

Процедурални карактер пројектовања

Процедура пројектовања је редослијед међусобно условљених корака који

учесници у реализацији пројекта, посебно инвеститор, извођач и пројектант чине од почетне идеје, па до формирања документације о изведеном објекту. Процедура пројектовања је веома условљена тржиштем на коме се ради и основном законском регулативом из ове области, али и од других фактора. Од других фактора треба истаћи утицај типа објекта, обима и комплексности радова, опремљености објекта и других специфичних предмета конкретног посла. Поред тога на процес пројектовања веома много може да утиче и сам инвеститор, одлучујући се за форсирање одређене уговорне стратегије. Због овако разноврсних утиаја на пројектовање, немогуће је говорити о једнинственој процедури.

У процесу пројектовања опредјељују се кључни трошкови цјелокупне инвестиције, а нарочито у првим нивоима разраде, када се формирају идејна рјешења и идејни пројекат. Тада је уобичајено да се ради неколико варијанти, да би се сагледале све техничко.-технолошке, функционалне и финансијске посљедице сваког од њих, наравно и предности и донијела одлука о даљем правцу рада на изради пројектне документације.

Приступ изради пројектне документације у многоме зависи од тога да ли се пројектују нови објекти или је у питању реконстукција постојећих. Од тога, као и од врсте објекта, у многоме зависи и састав и хијерархија пројектног тима, у које се по потреби могу укључити и стручњаци који добро познају технологију функционисања предметног

- 8 -

објекта. Повећањем комплексности пројекта утиче се и на структуру и обим пројектне документације.

Са становишта процедуре пројектовања, идејним скицама и рјешењима сагледавају се жеља инвеститора, будући обим посла, функционалност објекта и обезбјеђују основни подаци за прецизнији прорачун оправданости цјелокупне инвестиције. Када се на овако добијена рјешења добије сагласност свих заинтересованих старана, уобичајено је да се формира пројектни задатак за израду комплетног идејног пројекта за предметни објекат.

Идејни пројекат садржи идејне пројекте свих врста радова, у којима се најчешће

налазе: технички опис пројектованих радова, основни прорачуни, предмјер и предрачун радова и графички прилози у ситнијој размјери, рецимо 1:200 или 1:100. Посебно интересантни дијелови и проблеми се детаљније анализирају и презентују. Контрола пројектовања треба да обухвати сталну провјеру техничке усаглашености између дијелова документације, али и контролу трошкова и времена у фази израде пројектне документације.

Након инвеститоровог усвајања идејног пројекта, често се на великим пројектима приступа формирању тендерске документације и избору извођача радова, којим се препушта или даља пројектне документације под стриктном контролом колсунтаната, или му се континуирано обезбјеђује од стране инвеститора потребна пројектна документација за извођење радова који, често, теку паралелно са израдом извођачког пројекта.

Уговарање пројектовања је свакако важан корак у процедури пројектовања, коме треба посветити максималну пажњу. Могуће уговорне стратегије и односи инвеститора, пројектанта и извођача су бројне. Оно што је за њих заједничко је да се за разне случајеве дефинишу подјеле одговорности.

Послије усвајања идејног пројекта, приступа се изради главног пројекта. Главни

пројекат сваке врсте радова треба да обухвати све потребне елементе да би се могло приступити реализацији извођења радова. Главни пројекат минимално треба да садржи: детаљан технички опис свих предвиђених радова, све прорачуне битне за процјену тачности и квалитета усвојених рјешења, детаљан предмјер и предрачун свих предвиђених радова који обухватају поједине фазе, графичке прилоге који морају бити ткви да комплетно дефинишу изградњу објекта, а у размјери која се за објкте високоградње најчешће креће од 1:100, 1:50, па све до 1:1.

Пројекат изведеног стања лако се формира континуираним евидентирањем

измјена током реализације посла на градилишту. Тиме се обезбјеђује документација неопходна за експлоатацију и одржавање објекта.

Процедура пројектовања се за веће пројекте, често прецизно дефинише у уговорној

документацији, са циљем да се процес пројектовања прилагоди природи објекта и потребама учесника у реализавији пројекта, нарочито инвеститора. Већи инвеститори често стандардизују своје процедуре за пројектовање и бесплатно их дијеле извођачима који конкуришу за посао, тежећи да тиме олакшају своје управљање пројектом и касију експлоатацију објекта.

- 9 -

Типична процедура пројектовања за већи пројекат на тржишту које се руководи препорукама маеђународне организације FIDIC, има неколико десетина старница, кроз прилоге даје папирне и софтверске копије предефинисаних формулара, који се морају користити у комуникацији између извођача/пројектанта и инвеститора.

Координација пројектовања

Координација или усаглашавање појединих техничких рјешења током израде техничке документације. Пројектовање и изградња инфраструктурних објеката, због великог броја инфраструктурних система које је потребно координирано пројектовати, градити и функционално упаковати, представља значајан стручни подухват. Синхрон план је значајан стручни документ који приказује преклапање и усаглашеност различитих врста инсталација, комбиновано са архитектонском основама и пресјецима, гдје се стиче већи број инсталација Садржина техничке документације (за објекте високоградње) Техничка документација садржи:

- општу документацију која треба да има: 1) насловну страну са називом и локацијом објекта, називом пројекта и датумом израде, називом и адресом инвеститора, називом и адресом предузеча, односно другог правног лица које је израдило техничку документацију. 2) извод из одговарајућег регистра, за предузеће, односно груго правно лице које је израдило техничку документацију 3) Рјешења о одређивању главног и одговорног пројектанта за цио пројекат и одговорних пројектаната појединих дијелова пројеката 4) Копија лиценце одговорног пројектанта 5) Извод из урбанистичког плана, односно акт о урбанистичким условима 6) Остали потребни услови наведени у изводу из урбанистичког плана, односно акта о урбанистичким условима 7) Прописане и овјерене изјаве одговорних пројектаната о међусобној усаглашености

свих дијелова пројекта

- пројектни задатак, као полазна основа за израду пројекта садржи: 1) циљеве и сврху израде пројекта 2) податке о условима из одговарајуће просторно планске и урбанистичке документације 3) опште податке о објекту (локација, намјена, архитектонско обликовање, димензије, спратност, капацитет, захтјевани материјали и начин обраде итд) 4) податке о техничким подлогама за пројектовање (истраживачки радови и др.) 5) податке о захтјеваном нивоу инсталације и опреме 6) податке о технолошким процесима штетностима и опасностима које потичу од тих процеса 7) специфичне захтјеве (унутрашње и спољашње уређење, термичка заштита, заштита од буке.) 8) рок за изградњу пројекта

- 10 -

9) потпис и овјера инвеститора

- подлоге за израду техничке документације (геодетске и сеизмолошке подлоге, геотехничке елаборате, као и остале подлоге односно елаборате зависно од врсте објекта и пројекта

- текстуалну документацију

(технички опис и технички услови за пројектовање и извођење)

- нумеричку документацију (одговарајући прорачуни од зависности од врсте пројекта)

- графичку документацију

(ситуациони план, основе, карактеристичне пресјеке и изгледе и др.)

- 11 -

ИЗРАДА ПРОЈЕКТА ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ГРАЂЕЊА Појам пројекта технологије и организације грађења

Пројектом технологије и организације грађења се на јасан и прегладан начин показује концепција извођења пројектованог објекта. Њиме се дефинишу елементи усвојене технологије, односно изабраног система грађења и опремања објекта, изабране механизације, планираног распореда производних дијелова градилишта, састава и броја радне снаге, мреже спољних и унутрашњих транспортних путева, итд. На основу тога стварају се услови за квалитетнију процјену и практичну реализацију посла, нарочито када су у питању претходни, припремни и помоћхи радови.

За мање објекте, основе технологије грађења често су већ уграђене у пројектантске техничке описе и калкулације, док за комплексније објекте овај аспект обавезно треба посебно сагледати. Како се у пракси, по правилу, пружа могућност избора између више могућих технологија рада, то су неопходне одређене оптимизације на бази техничко-економских параметара организације пословања. Пројектом се, између осталог експлицитно доказује оправданост примјене препоручене технологије и њене предности у односу на алтернативна рјешења. Понекад је чак упутно промјенити и основна пројектантска рјешења због уштеда које сугерише технолошка и оранизациона анализа.

Пројекат технологије и организације грађења је на многим тржиштима обавезни саставни дио пројектне документације, који се ради након завршетка одређеног броја осталих пројеката, прије свега архитектонско-грађевинског и пројекта инсталацијаа и опремања. Претходно урађени пројекти могу бити разрађени на идејном или детаљном нивоу, па у складу са тим можемо говорити о нивоу разраде пројекта технологије и организације грађења. Поред готових пројеката, подлоге за израду пројекта технологије и организације грађења су обавезно и уговор о грађењу, топографске карте и снимци терена, карте јавних путева, геолошки и геомеханички извјештаји, хидролошка и микроклиматска опажања понашањарелевантних величина (нивои воде, очекиване темпрературе на микролокацији, дубина мржњења, влажност и брзина вјетра у зони градилишта). Неопходно је да се прикупе и информације о произвођачима материјала, проспекти машина, каталози алата и материјала, грађевинске норме, модућности изнајмљивања опреме и алата, услови снабдијевања енергијом, усвојене техничке спецификације. Драгоцјени су и подаци добијени интервјуисањем појединих експерата и могућих учесника у реализацији пројекта, као и разни извјештаји сачињени послије обављања истражних радова и обиласка зоне градилишта. Утицај пројекта организације и технологије грађења на квалитет управљљања пројектом

На основу квалитетног пројекта организације и избора оптималне технологије грађења могућа је квалитетнија процјена укупних трошкова грађења, за објекат у цјелини и његовим дијеловима. Омогућено је правовремено сагледавање првих корака којее треба преузети за формирање градеилишта, припрему посла и почетак радова, а нарочито за

- 12 -

јасно разграничење обавеза инвеститора и извођача. Поред тога обезбјеђују се неопходни елементи за закључивање о динамици одвијања радова и потребама градилишта за кључним ресурсима. На основу свега тога се прописује оптималан приступ управљања пројектом у токи изградње. Садржај пројекта технологије и организације грађења

Садржај и форма пројекта технологије и организације грађења, код нас, могу да варирају, зависно од типа објекта и специфичних услова у којима се он раелизује. Овдје је дат само могући садржај пројекта технологије и организације:

1. Технички извјештај са основним технолошким и организационим условима за извођење радова је посљедњи у низу текстуалних прилога који се израђују, али се поредослиједу коричења пројекта ставља на прво мјесто. Његов циљ је да пружи прву и довољну информацију о основној концепцији технологије и организације грађења. У њега би требало да буду укључени сљедећи важнији подаци:

- назив објекта, адреса и мјесто градње; - назив и адресе инвеститора и извођача; - назив и адресе одговорних пројектаната; - технички показатељи о објекту, као што су списак просторија са њиховом

намјеном, сумарни и детаљни обрачун грађевинске површине, релевантни запремински показатељи, тежине и габарити вансеријсе опреме;

- основни технолошки подаци о изградњи објекта, коментар и побољшана рјешења преузета од пројектаната објекта, опис технологије изградње по врстама главних радова са коментарима унутрашњег и спољашњег транспорта;

- списак и опис важнијих објеката привредног градилишта, уз кратак опис њиховог размјештаја;

- напомене о типу, броју и примјени ангажоване механизације; - карактеристике и напомене о прикључцима и траси развода флуида и електричне

енергије за привремене потребе градилишта; - препоруке, коментари, улазни подаци и ограничења значајни за пројектовање

организационе структуре и информационог система пројекта; - основна упутства и улазни подаци за плаанирање и контролу квалитета на основу

сагледане технологије рада; - основна упутства, препоруке и ограничења за оптимално временско планирања,

укључујући идентификацију кључних догађаја, обавезне и препоручене везе између активности, учене лимите у ресурсима, као и друге специфичности везане за редосљед и трајање радова;

- претпоставке, упутства и ограничења од важнисти за планирање трошкова; - идентификовани кључни ризици и препоруке за њихову даљу анализу.

Дијелови техничког описа детаљне технологије извођења појединих радова понекад се прикључују пројектантским спецификацијама (техничким описима), како се не би расипале информације битне за сагледавање обима посла.

2. Технологија извођења радова заснива се на прорачунавању прикупљених

- 13 -

подлога и сагледавању услова за извршење радова. Специфични подаци, као што су нпр. Ниво подземних вода, врста и категирија тла, слојевитост, добијају се из техничке документације и користе при формирању глобалне стратегије извођења одређених радова и ширем избору механизације.

Методе које се користе за анализу и приказ технологије су карта процеса и/или дијаграм тока, илустроване шеме за кључне технолошке поступке и дијаграми радних операција. Није риједак случај да се избор неких технолошких поступака илуструје снимцима са сличног пројекта, или форографијафијама локације. Такође често се прилажу и фотографије или дијелови проспекта постројења и уређаја који ће бити кориштени у току изградње.

Прецизним приказом технологије олакшава се задатак избора механизације и анализа потребних ресурса.

3. Прорачун фонда радног времена се формира на основу статистички

обрађених података о температури и количини падавина у области грађења у току посљедњих двадесет година. Ови подаци се прибављају из хидро-метеролошких билтена и годишњака, а неки од њих су садржани и у појединим стандардима. Табеларним прорачуном броја дана када је могуће извршење одређене врсте радова, као што су бетонски, земљани, монтажни, рад са каменом, и усвајањем дневног фонда радних сати, броја и трајања смијена, добија се годишњи фонд радног времена који се користи код прорачуна механизације и код планирања поменутих врста радова.

4. Анализа снабдијевања основним материјалима „франко градилиште“ на основу студије извора снабдијевања или услова набавке, са могућностима и трошковима транспорта, складиштења и манипулације представља основно улазни податак за касније формитање јединичних цијена ресурса, који се користе за процјену трошкова. Подлоге за овај посао су: списак локалних произвођача основних материјала, дужине и начин транспорат од произвођача до градилишта, специфични локални услови набавке, паковања транспорта и манипулације са цијенама по јединици мјере. Услове снабдијевања треба технички описати, а анализу резултујућих карактеристичних трошкова табеларно. За материјале који се морају депоновати на градилишту треба прорачунати величину неопходних складишта, у складу са очуваном динамиком потрошње, а добијене резултате приказати у пеми уређења градилишта.

5. Шири и ужи избор грађевинских машина за главне радове заснива се на списку расположивих машина из машинског парка одабраног извођача радова. Карактеристике усвојених машина кључне са становишта технологије рада, као што сунпр. дијаграм носивости аутодизалице и дубина ископа багером, могу бити илустроване копијама или дијеловима проспеката. Код ширег избора механизације нужно је прецизно сагледавање услова рада, у које прије свега спадају: категорија и врста тла, појава подземне воде, ширина фронта рада, обим посла и динамика извршења, обученост и број руководилаца, како би формиране комбинације биле технолошки оправдане. Текстуални коментар ширег избора машина је неопходан дио пројекта, јер се њиме поткрепљује изражена потреба за одређеним типовима машина. Ужи избор машина треба заснивати на актуелним (прорачунатим) цијенама по часу рада и прорачунатим учинцима машина из

- 14 -

ширег избора. Табеларни приказ комбинација и прорачуна коштања машинског рада по јединици мјере олакшавају неопходну упоредну анализу.

6. Шема монтаже подразумијева приказ у основи и карактеристичним пресјецима извођења радова на монтажи са потребним прорачунима напона у носачима и средствима за подизање. То је дио пројекта којим се анализира монтажа носеће конструкције. У шеми треба детаљно приказати трајекторије кретања средстава за монтажу и њихове стајне тачке, диспозицију депоновања носача, начим монтаже и начин причвршћења или укрућења носача до фазе повезивања са осталим носачима. Обавезно треба објаснити начин кориштења помоћних средстава за монтажу, као што су јармови, лаке монтажне скеле и ограде. Шема треба да садржи приказ оса објекта и друге ознаке битне за стицање увида у орјентацију објекта на локацији и правац унутрашњих и спољних транспортних путева. На карактеристичним стајним тачкама треба дати детаљан приказ крака дизања са назнаком момента дизања и елемента ротације и транслације носача који се монтира. Шему монтаже треба добунити ознаком зона у којима је током рада дозвољен приступ само члановима екипе монтажера, као и осталим подацима по слободном избору, са усвојеном легендом симбола.

7. Шема организације градилишта са прорачуном површина за објекте привременог насеља и привредног градилишта је дио пројекта у коме се сва парцелна рјешења сложеног проблема грађења треба да сведу у оквиру задате ликације. Шема је комплексан цртеж који не само да графичким средствима коментарише елементе технологије рада (унутрашњи транспортни путеви, положај и веза проиѕводних погона, дробилана и сепарација, мреже пратећих инсталација водовода, гаса и електро напајања, распоред и радијус дејства грађевинске механизације...) већ захтијева и посебне прорачуне броја и величине објеката привременог стамбеног насеља и депонија материјала. Све садржаје треба набројати у листи објеката. Све битне димензије (габарити објекта, растојања стационарних положаја машина од објекта, ширине пролаза) дају се котирањем уз евентуалну назнаку висинских кота кључних тачака градилишта. По потреби даје се и довољан број вертикалних пресјека, а обавезно је све праћено детаљним текстуалним описом и одговарајућим прорачунима.

8. Анализа претходних и припремних радова логично слиједи из шеме и описа организације градилишта и претходних тачака у којима је дефинисана технологија изградње. Уобичајено је да се формира претходан опис или списак ових радова (обим посла), са анализом потребних ресурса, трошкова и времена, које треба уградити у одговарајуће трошковне и временске планове за реализацију пројекта. Понекад је неопходно да се формира и одобри посебна пројектна документација за поједине комплексне претходне и припремне радове, као што су: екстензивна припрема терена, обезбјеђење косина или сусједних објеката, физичка заштита радова, изградња приступних путева и мостова, итд.

9. План припреме мијера заштите на раду у току извођења радова треба да обезбјеђује прописану и адекватну заштиту радника у току производних процеса који могу бити штетни по њихово здравље. По правилу треба описати и/или графички преставити: средства личне заштите, мјере заштите од опасних дијелова алата и

- 15 -

механизације; начине обезбјеђења дијелова оплате, скела и опреме против претурања под дејством вјетра; мјере заштите радника у току подизања и монтирања носача; средства и знаке обиљежавања простора са опасним материјалима, простора са монтажом у току и самог градилишта, као и средства противпожарне заштите (описати врсте, начин употребе и размјештај на градилишту). Као прилог потребно је дати скице радних скела и корпи за монтажу носача на висини.

Као посљедица добро сагледане технологије рада, лакше се уочавају критични послови и ризици које треба истражити. Често се намећу јасне препоруке у погледу стратегије управљања пројеком и разраде планова управљања (вријеме, трошкови, квалитет). Због тога је корисно и у пракси присутно да пројекат технологије и организације грађења додатно анализира и припреми квалитетне улазне податке за поједине елементе управљања пројектом који директно зависе од усвојене технологије рада, као што су: препоруке за оптималну процјену времена и трошкова и препоруке о оптималној организационој сруктури и информационом систему за управљање пројектом.

За веће пројекте, сваки од наведених могућих дијелова пројекта технологије и организације грађења може да постане предмет посебног, веома детаљног проучавања, уколико околности у којима са реализује пројекат то захтијевају. На примјер у случају извођења комплексних подземих радова, радова у води или радова са експлозивом, инсистира се на додатној разради примјене мијера заштите на раду.

- 16 -

2.

УПРАВЉАЊЕ ТЕХНИЧКОМ ДОКУМЕНТАЦИЈОМ У ТОКУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА, У ОКВИРУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ РАДОВА

НА ГРАДИЛИШТУ Извођењем радова на гадилишту, реализује се идеализовани модел са процјењеним

спољашњим утицајима и ограничеонм могућношћу сагледавања у форми инвестиционо техничке (пројектне) документације. Оступања пројектованог и замишљеног модела од реалности утолико су мања уколико је била квалитетнија припрема посла. Припрема посла за извођача почиње радом на понуди, наставља се уговарањем и траје током израде комплетне техничке документације и свих пратећих активности на комерцијалним и осталим пословима.

Извођачу још преостаје да се посвети претежно оперативним проблемима, као што су:

- изградњи објекта разрађивањем техничко технолошких и организационих рјешења рјешења

- комерцијалним активностима на правовременом избору и обезбјеђењу потребних ресурса и опреме на градилишту.

- контроли испуњења сопствених уговорних обавеза о роковима реализације појединих фаза рада

- наплати извршеног посла - стратешки дефинисаној и врло прецизној комуникацији са инвеститором. Иако је на папиру слика завршеног пројекта сасвим јасна, врло често, усљед

дјеловања разних фактора поремећаја, пројекат не може да буде завршен у планираном року, са планираним трошковима и да се одликује захтијеваним квалитетом. Да би се утицај фактора поремећаја преуредио и умањио, релизација пројекта се контролише.

Контрола реализације пројекта има за циљ да континуирано осматра реализавију посла, правовремено идентификује потенцијалне проблеме и преузима корективне акције у циљу даљњег контролисаног одвијања пројекта. Осматрање и контролисање обухвата стални увид у активности и поређење са плановима, али и стални превентивни утицај на факторе који могу довести до поремећаја.

Управљање документацијом током реализације пројекта

Врсте техничке документације битне за ову фазу су: пројектни задатак, идејна рјешења, детаљни цртежи, предмјер радова, технички описи (спецификације), синхрон планови, итд.

Техничка документација, која се обично формира прије реализације посла на градилишту, може да буде изузетно обимна (много стручних области, неколико верзија) и разнородна (цртежи, текст, табеле, фотографије, филмски записи и слично).

За објекте високоградње састоји се од сљедећих пројеката:

- архитектонски пројекат

- 17 -

- пројекат констукције - пројекат инсталација

Поред ових пројеката од зависности од врсте и намјене, може да се састоји и од

сљедећих пројеката: - пројекат геодетског обиљежавања објекта - пројекат партерног уређења са пројектом саобраћајница и синхроним планом - пројекат осматрања - пројекат лифта и ескалатора - елаборат, односно пројекат заштите од пожара - елаборат зажтите сусједних објеката - елаборат геомеханичких истражних радова - прилог о безбједности и здрављу на раду

Током реализације пројекта, а посебно почетком рада на градилишту, првобитна документација се обогаћује бројним документима као што су: понуде за реализацију појединих позиција, уговори са подизвођачима, извјештаји о техничким измјенама, записници о избору грађевинских материјала, извјештаји о физичком напредовању радова, налози и захтјеви за плаћања изведених радова и слично. Очигледно је да више се може говорити само о техничкој документацији, већ глобално о пројектној документацији која има и технички и комерцијално-технички карактер.

Неки документи, као што су уговорна преписка и записници са састанака, нису

ограничени само на једну фазу, нпр фазу пројектовања или фазу реализације на градилишту. Преписка са инвеститором почиње у првим данима реализације пројекта и има посебну важност током израде пројектне документације, а најживља је обично током извођења радова на пројекту. Преписка се остварује не само између инвеститора и извођача, него и између других учесника, на примјер извођача и надзорног органа, с једне стране и извођача и његових произвођача и коопераната с друге стране.

Сва техничка документација је обично саставни дио уговора о грађењу или је, као

његов битан дио, садржана у прилозима уз уговор. У њој се у писаној форми, детаљно разматрају обавезе уговорених страна. Због тога комплетна техничка (пројектна) документација има изузетан правни значај у случају спорења и рјешавања потраживања судским путем.

У току управљања пројектом издвајају се, између осталог, сљедећи важнији типови

докумената: - текст уговора о грађењу са свим прилозима; - одобрени идејни и извођачки пројекти, са предмјером и предрачуном радова; - технички услови пројектаната и описи технолошких поступака (спецификације); - спецификација опреме која се уграђује у објекте; - методологија мјерења и наплате извршених радова, са пратећим формуларима; - спискови и други документи у вези уговорених јединичних цијена, анализе

поједниних уговорних цијена; - планови реализације радова, са становишта времена, трошкова и квалитета;

- 18 -

- документација о привременим објектима на градилишту (насеље, привремена вода и струја, привремене саобраћајнице итд)

- грађевинска књига и грађевински дневник, односно слични документи којима се дневно евидентирају догађаји и радови на градилишту;

- обрачунска документација (ситуације и прегледи извршених радова); - записници са састанака; - преписка између инвеститора и извођача, која обухвата сва међународна

обавјештења, извјештаје, налоге за рад, текуће измјене, тумачења и захтјеве.

Зависно од тржишта рада, варира и значај и обим горе наведене документације. Једна област пројекта може бити поменута или разрађена у више набројаних докумената. Често се у самом уговору наводи редосљед значаја појединих извора података, у техничкој (пројектној) документацији, како би се уклониле евентуалне двосмислености. Правило је међутим, да у случају неслагања различитих извора по истом питању долази до спорних ситуација. Једна од обавеза извођача радова је да такве спорне ситуације на вријеме уочи и да на то скрене пажњу инвеститору одговарајућим дописом, захтијевајући разрјешење или додатно тумачење.

Цјелокупан низ активности извођача на припреми, размјени, евидентирању, чувању, каснијој анализи документације која се формира током реализације пројекта и преузимању одговарајућих акција у складу са удовором можемо назвати једним именом администрација уговора. Администрацији уговора је, прије свега, инжињерски задатак, који захтијева изузетно добро познавање стручних процедура и правне регулативе у грађевинарству.

Преписка на пројекту, којом се верификују сви битни догађаји током реализације пројекта и стварне количине извршених радова, се углавном одвија грађевинским дневником и грађевинском књигом. Примјењује се наравно и систем дописа, понекад карактеристичан за пројекте у иностранству. Чест приступ реализације пројекта у иностанству, подразумијева да се сваки догађај на градилишту, материјал, позиција за пријем, цртеж и тд, писменим путем доставља уговореној страни. Те дописе потписују или делегирани представник инвеститора на градилишту или овлаштени представник извођача радова. Сваки допис који није правовремено дат, представља изгубњену битку у својеврсном специјалном рату који се води од самог момента потписивања уговора и завршава се коначним обрачуном радова, а понекад на арбитражи.

Пошто је преписка обично најважнија током извођења радова, разумњиво је да се

њој посвећује и највећа пажња. Уговорном стартегијом која је дефинисана у условима FIDIC-а, предвиђено је да се током извођења радова на пројекту, у односима између учесника, користе сљедећа документа:

1. Дописи о технологији рада којим извођач предлаже могућа технолошка рјешења за извођење радова, сагласности или допуне и измјене представнику инвеститора.

2. Дописи о роковима за почетак и завршетак појединих дијелова пројекта. Ова врста дописа, као и претходна, врло је значајан извор информација за евентуални одштетни захтјев. У њима се често могу наћи зачеци одштетних захтјева и изнаћи путеви за стицање услова за одштетни захтјев.

3. Инстукције о радовима представљају посебад вид службене преписке којима се налаже извршење појединих позиција уговорених радова. Битна карактеристика

- 19 -

инструкција је да се сви радови, обухваћени налогом, морају измјерити и платити, по цијенама из понуде или по накнадно уговореним цијенама. Зато их потписује представник инвеститора на градилишту, при чему се од извођача тражи сагласност на све елементе инструкције. Уколико извођач има примједбе на инструкцију, потписује је, уз резервисање права да, у одређеном року, поднесе свој детаљни приједлог за измјену/допуну инструкције. Непотписивање инструкције не задржава извршење радова.

4. Инструкције на лицу мјеста припадају групи градилишних инструкција, које су принципијелно идентичне претходним инструкцијама. Једина разлика је у томе што се радови, који су њима обухваћени, не плаћају посебно, тј. они су или укључени у обим радова који је предмет понуде, или су уговорна обавеза извођача.

5. Налог за измјену позиције је гокумент који се издаје на захтјев извођача или на захтјев инвеститора.

6.Пријемна листа је документ којим се представнику инвеститора подноси на одобрење извођење одређење врсте радова на градилишту. Овим документом се заказује вријеме, врста и мјесто извођења појединих врста позиција на објету. Уколико представник инвеститора одбије да потпише листу, планирано извођење радова се одгађа и тиме утиче на динамику извођења радова у цјелини. Зато је потребна тачна евиденција ресурса у таквим случајевима и тачно трајање застоја, како би извођач, евентуално могао да упути одштетни захтјев.

7. Дневни извјештаји о извођењу радова неопходни су дио сваке документације. У њима се налазе подаци о датуму, врсти и трајању појединих активности на свим локацијама на градилишту, са комплетним ангажованим ресурсима. На основу тих података могу се прорачунати стварни трошкови и стварна трајања наведених активности. Нажалост, у пракси, наши извођачи често занемарују значај дневних извјештаја, у њих уносе нетачне податке, и тако долазе у ситуацију да, приликом испостављања својих захтијева за додатним плаћањима, према инвеститору не могу да докажу стварне трошкове.

Јасно је да се генерални извођач суочава са великим бројем података и информација којима треба да влада, и у оквиру којих, у правом тенутку и одговарајућем обиму, треба да прави селекцију ради рјешавања конкретних проблема. Способност обезбјеђења правовремених, довољних и разумљивих информација је у директној корелацији са квалитетним нивоом управљања реализацијом пројекта. У таквој ситуацији неминовно је пројектовање информационог система пројекта и одговарајућих база података у њему.

Садржај и начин вођења грађевинског дневника, грађевинске књиге и књиге инспекције

Грађевински дневник, грађевинска књига и књига инспекције су обавезна

документација на градилишту, за објекте за које је потребно прибављање грађевинске дозволе

Почиње од почетка припремних радова, а завршава се даном примопредаје објеката и радова између извођача и инвеститора

- 20 -

Води је извођач радова, односно његов одговорни руководилац гардилишта или лице које он одреди, а овјерава потписом и печатом лице које врши стручни надзор и главни инжењер

Мора бити доступна инвеститору, надзору, водећем и одговорним пројектантима и органима надлежним за послове инспекције.

Грађевински дневник Грађевински дневник је документ о току грађења, којим се доказује усклађеност

услова и начин грађења, односно извођења радова с претпоставкама и захтјевима из техничке документације, прописа и норми.

Грађевински дневник се води у облику повезане и печатом извођача радова овјерене свеске са двоструко нумерисаним странама (оригинал и копија).

Извођач радоваје дужан да грађевински дневник чува до истека уговореног гарантног рока за изграђени објекат, односно изведене радове. Он је дужан да по истеку гарантног рока преда инвеститору грађевински дневник.

Инвеститор је дужан да трајно чува грађевински дневник. Води се за градилиште (или за одвојене објекте), уписују податке главни инжењер,

одговорни инжењер, надзорни орган, водећи пројектант и одговорни пројектант. Уписе потписом и печатом овјерава онај ко их је унио (главни инжењер и или главни инжењер надзора)

Одговорни руководилац градилишта, односно лице које он службено овласти уноси свакодневно у грађевински дневник сљедеће:

- датум уношења података; - временске прилике (температура, падавине и сл.); - радно вријеме; - ангажовану радну снагу и механизацију; - друге околности под којима се изводе радови, а од значаја су за сагледавање и

контролу услова и исправности извођења радова; - постојање прописаних сертификата о квалитету испорученог материјала и

продуката; - врсту и положај радова који се изводе (позиција радова); - оријентациону количину појединих радова који су извршени; - извршену контролу радова који су претходили радовима који се изводе (коте дна

темеља, темељна јама, подаци о прегледу ископа темеља, врсти материјала, предвиђеној носивости као и подаци о саставу тла испод коте дна темеља, подаци о испитивању носивости тла, влажност и степен набијености подлога, оплата, арматура и сл.);

- начин уграђивања одговарајућих материјала и продуката (ручно, уз примјену одговарајуће механизације и др.);

- начин његе и заштите већ изведених радова (његовање бетона, заштита од падавина и др.);

-узорке материјала који су достављени на контролу са ознаком положаја радова на које се одговарајући узорак односи:

- недостатке или грешке у техничкој документацији ,по којој се радови изводе;

- 21 -

- непредвиђене околности које захтијевају измјену постојећих техничких рјешења, односно повећан обим уговорених радова или извођење накнадних радова (непредвиђена својства тла, активирање клизишта, археолошки налази и др.);

-податке о извршеним инспекцијским прегледима градилишта и основним налазима и налозима инспекцијских органа, са назнаком мјера које, по тим налозима, треба предузети.

У грађевински дневник улажу се и писмени налази и документација која је градилишту достављена од стране инвеститора, пројектанта и других лица.

Надзорни орган уноси у грађевински дневник податке, запажања и налоге који се

односе на: - потпуност техничке документације и допунска објашњења пројектанта; - квалитет материјала, инсталација, уређаја, постројења и опреме који се уграђују

или постављају у објекту; - постојање атеста, сертификата и друге документације којима се доказује квалитет

материјала, инсталација, уређаја, постројења и опреме за материјал и производе који се уграђују

- квалитет и поступак извођења појединих радова, као и међусобну усаглашеност са осталим радовима

- обавјештавање инвеститора о недостацима у техничкој документацији, грађењу објекта супротно техничкој документацији, прописима, стандардима и нормама квалитета, као и о предузетим одговарајућим мјерама

- извршени преглед радова који се према природи и динамици изградње објекта не могу провјерити у каснијим фазама изградње објекта (радови на извођењу темеља, оплате, арматуре, изолација и др);

- услове и поступак измјене техничке документације и одобравања извођења вишка уговореног, односно накнадних радова

- допунску техничку и другу документацију која је достављена извођачу радова; - рок и динамику извођења радова; - коментар на примједбе и запажања која су у грађевински дневник уписала

овлашћена лица; - услове и предузете мјере за заштиту животне средине и заштиту сусједних

објекта, инсталација, уређаја, постројења, опреме и др; - друге примједбе и запажања која сматра корисним за усмјеравање даљег процеса

грађења.

Правилником о садржини и начину вршења стручног надзора дефинисано је шта надзорни инжењер уписује у дневник

Грађевинска књига Грађевинска књига води се за градилиште у цјелини, а ако се у оквиру градилишта

граде објекти који су просторно издвојени, представљају независну функционалну цјелину и захтијевају специфичну организацију грађења, грађевинска књига се може за такве објекте водити издвојено.

- 22 -

Грађевинска књига се води у облику повезане и печатом извођача радова овјерене свеске са двоструко нумерисаним странама (оригинал и копија).

Право уписивања одговарајућих података и запажања у грађевинску књигу имају главни инжењер и представник инвеститора, а уносе печатом овјерава извођач радова. Оригинал грађевинске књиге чува главни инжењер, а копију представник инвеститора, за све вријеме грађења објекта, а по истеку је предаје инвеститору који је трајно чува.

Уписи од стране главног инжењера: - датум, - подаци о обиму радова по позицијама - подаци о извршеним радовима, са скицама - обрачунске скице са уписаним промјенама у односу на пројекат - посебни и значајни детаљи у вези извођења радова - подаци о измјенама (датум, налогодавац и сл.) - друге околности од значаја за контролу обрачуна количина Књига инспекције

Води се за градилиште (једна за једну грађевинску дозволу). Податке уписују

руководилац градилишта и инспекцијски орган и овјеравају их својим потписима, а извођач и својим печатом. За вријеме грађења чува је руководилац градилишта

Извођач је чува до истека гарантног рока, а по истеку га предаје инвеститору, који је трајно чува.

Књига инспекције се води за градилиште као цјелину, односно за све објекте и радове који се изводе и за које се прибавља посебна грађевинска дозвола.

Књига инспекције се води у облику повезане и печатом извођача овјерене свеске са једноструко нумерисаним странама. Сваки упис у књигу инспекције инспекцијски орган овјерава својим потписом.

Главни инжењер својим потписом овјерава да је упознат са налазима и налозима инспекцијског органа унијетим у књигу инспекције.

Уписи од стране руководиоца градилишта: 1. почетни упис:

- датум, - подаци о градилишту: назив и положај градилишта - подаци о инвеститору - подаци о извођачу - подаци о објектима и радовима - подаци о техничкој документацији - подаци о главном инжењеру

- 23 -

- подаци о надзорном инжењеру 2. промјене настале током грађења:

- просторне и функционалне измјене градилишта - промјене инвеститора, у цјелини или за поједине објекте - ангажовање и почетак рада извођача појединих радова и лица која руководе тим

радовима, - промјене надзора и др. - друге податке који се односе на међусобне односе инвеститора, извођача радова и

других заинтересованих субјеката

Уписи од стране инспекцијског органа: - датум извршеног инспекцијског прегледа, - ближи опис радова и документације који су били предмет инспекцијског прегледа - запажања и оцјене и сугестије за отклањање уочених недостатака - налози за предузимање мјера - овјера потписом

Вршење стручног надзора у току изградње објекта

Стручни надзор се обезбјеђује од почетка грађења објекта до његовог завршетка и издавања употребне дозволе и обухвата све фазе грађења. Стручни надзор се односи на извођење:

1) припремних радова; 2) грађевинских и грађевинско-занатских радова; 3) уградњу инсталација, постројења и опреме; 4) друге радове који се изводе у току грађења објекта.

Лице које врши стручни надзор стално прати и контролише пројектовање и

извођење радова на градилишту, као и на другим мјестима на којима се изводе радови за потребе грађења објекта. Сва запажања у току вршења надзора надзорни орган уписује у грађевински дневник.

Ако надзорни орган у вршењу стручног надзора утврди да извођач одступа од основне концепције пројектовања и грађења о томе обавјештава инвеститора и пројектанта, односно извођача радова и предузима друге мјере у границама својих овлашћења. Када утврди неправилности чије отклањање не трпи одлагање, лице које врши надзор обавјештава надлежни инспекцијски орган ради предузимања потребних мијера.

Ако је у току извођења радова неопходно одступати од техничке документације, лице које врши надзор о томе обавјештава инвеститора.

Стручним надзором обезбјеђује се нарочито: 1) редовно и благовремено праћење квалитета радова који се пројектују и изводе и

провјера да ли се при пројектовању и извођењу свих врста радова примјењују услови и мјере утврђени законом и другим прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета;

- 24 -

2) контрола квалитета изведених радова који се према природи и динамици грађења објекта не могу провјерити у каснијим фазама грађења објекта (радови на извођењу темеља, арматуре, оплате, изолације и др.);

3) провјера да ли су материјали, инсталације, уређаји, постројења и опрема који се уграђују у објекат, односно који се постављају снабдјевени потребним атестима, сертификатима и другом документацијом којом се доказује њихов квалитет;

4) контрола усклађености извођења свих врста радова са техничком документацијом на основу које је одобрена градња објекта и благовремено предузимање мјера у случају одступања градње од те документације;

5) благовремено уочавање промјена услова градње објекта и предузимање потребних мјера у случају да ти услови утичу на даље извођење радова (промјене врсте тла или других параметара утврђених геотехничким елаборатом и др.);

6) провјера примјене услова и мјера за заштиту животне средине, заштиту на раду и заштиту сусједних објеката, инсталација, уређаја, постројења и опреме;

7) редовно праћење динамике пројектовања и грађења објекта и њихове усклађености са уговореним роковима.

- 25 -

О техничкој документацији и управљању техничком документацијом из Закона о уређењу простора (Сл. гласник РС бр. 84/02) и Правилника о вршењу стручног надзора у току изградње објеката (Сл. гласник РС бр. 7/04)

Под техничком документацијом подразумијева се пројект за извођење објеката и постројења, односно других радова на површини или испод површине земље.

Техничка документација се ради у складу са условима датим у урбанистичкој сагласности. На основу техничке документације и друге документације из члана 90. став 1. прибавља се одобрење за грађење.

Зависно од врсте објеката, техничку документацију чине један или више пројеката,

односно дијелова пројекта за извођење - пројект технолошког процеса, пројект грађевинског, односно архитектонско - грађевинског дијела, пројект инсталација, пројект монтаже и други, који морају бити међусобно усаглашени.

Пројекти из претходног става садрже нарочито:

а) технички опис са евентуално посебним условима за извођење објекта, б) ситуацију терена са уцртаним објектом и сусједним објектима урађену на геодетској подлози, в) графичке приказе пројектних рјешења са потребним детаљима за извођење радова, г) прорачуне стабилности и сигурности објекта, заштите објекта - термичке, звучне и друге, те одговарајуће прорачуне инсталаcија и друге прорачуне, д) предмјер и предрачун радова, са описом радова.

Техничка рјешења у пројекту морају бити у складу са техничким мјерама и прописима, нормативима и обавезним стандардима, резултатима истраживачких радова, испитивања и других студија, као и са намјеном и технолошком, односно експлоатаcионом и економском концепцијом објекта.

Изради пројекта за извођење, а посебно за сложене објекте у техничко-

технолошком и функционалном смислу, као и за објекте који могу да угрозе животну средину, природне вриједности и културно историјска добра, може да претходи израда идејног рјешења, идејног или главног пројекта, којим се утврђује основна техничко-технолошка концепција објекта, сагледава функционалност и рационалност пројектних рјешења и обликовање објекта. У циљу добијања оптималних пројектних рјешења идејно рјешење или идејни пројект из претходног става може бити предмет јавног конкурса.

Ако се грађевина гради уграђивањем елемената и дијелова који су индустријски произведени, пројект за извођење не мора садржавати онај дио техничке документације на основу кога су ти елементи односно дијелови произведени. У том случају потребно је означити тип елемента или дијела, са атестом којим се потврђују особине у погледу чврстоће, термичке и звучне изолације и друго. Ако се гради више грађевина према истом пројекту за извођење, уз техничку документацију се прилаже и документација из које произилази да је пројект за извођење прилагођен конкретној локацији. Ако се врши само уграђивање опреме, као техничка документација служи документација којом се утврђује начин уграђивања опреме.

- 26 -

Техничку документацију може да израђује предузеће и друго правно лице који су, у складу са одредбама закона, регистровани за израду одговарајуће техничке документације. У изради техничке документације не могу да учествују стручна лица која су учествовала у изради урбанистичко-техничких услова или у одређивању других елемената урбанистичке сагласности, као ни лица која врше надзор над спровођењем овог закона.

Техничка документација израђена по прописима других земаља подлијеже поступку нострификације, у коме се провјерава усклађеност те документације са прописима који се примјењују на изградњу објеката утврђених овим законом. Министар ће ближе прописати услове и начин вршења нострификаcије техничке документације из претходног става.

Техничку документацију, као и њене саставне дијелове, односно пројекте за извођење, морају потписати лица која су, у смислу овог закона, као одговорни пројектанти руководили њиховом израдом. Одговорни пројектант, који руководи израдом техничке документације у цјелни, може бити лице које има високу стручну спрему одговарајуће струке, односно смјера, и овлашћење за пројектовање. Одговорни пројектант који руководи израдом појединог дијела техничке документације може бити и лице са вишом школском спремом одговарајуће струке, односно смјера, и овлашћењем за пројектовање тог дијела техничке документације. Одговорни пројектант породичних стамбених зграда, мање сложених унутрашњих инсталаcија, унутрашњег уређења објекта и уређења терена, осим за објекте за које одобрење за грађење издаје Министарство, може бити лице које има вишу, односно средњу стручну спрему одговарајуће струке, односно смјера, и овлашћење за пројектовање.

Одговорни пројектанти одговорни су за исправност техничких рјешења, рачунске тачности и потпуности техничке документације, односно њених дијелова, као и за усклађеност исте са одредбама овог закона.

Техничка документација подлијеже техничкој контроли. Контрола техничке

документације обухвата провјеру њене усклађености са условима датим у урбанистичкој сагласности, провјеру исправности и тачности техничко-технолошких рјешења објекта, функционалности и рационалности пројектних рјешења, стабилности и безбједности, квалитета архитектонског обликовања, утиcаја на животну средину и сусједне објекте, усклађености са законом и другим прописима, техничким нормативима, стандардима и нормама квалитета, као и међусобне усклађености свих дијелова техничке документације.

Контролу техничке документације, у смислу одредаба из претходног става, врши орган управе који је издао урбанистичку сагласност, односно одобрење за грађење, путем пројектне организаcије регистроване за израду одговарајуће техничке документације, односно стручне комисије коју именује. У вршењу контроле техничке документације могу да учествују само лица која испуњавају услове за израду те врсте документације. Контролу техничке документације не може да врши предузеће које је израдило пројект, ни предузеће које је инвеститор, као ни лица запослена у овим предузећима. О извршеној контроли техничке документације сачињава се извјештај. Исправност техничке документације потврђује се на сваком њеном дијелу. Трошкови контроле техничке документације падају на терет инвеститора.

Техничку документацију, са свим измјенама и допунама, трајно чува орган управе надлежан за послове грађења, као и инвеститор, односно корисник грађевине. Надлежни

- 27 -

орган, као и инвеститор, односно корисник грађевине, обавезни су да у техничку документацију уносе све накнадно настале измјене на грађевини.

По Закону о уређењу простора РС одобрење за грађење издаје се на основу: а) урбанистичке сагласности, б) техничке документације, односно пројекта за извођење - два примјерка, са доказом о извршеној контроли документације и њеној усклађености са условима датим у урбанистичкој сагласности, в) доказа о праву својине, односно праву коришћења грађевинског земљишта ради изградње објекта, односно ради реконструкције, г) услова у односу на градилиште, д) посебних услова и сагласности за случајеве утврђене другим прописима.

Општине могу прописати и друге услове за издавање одобрења за грађење. Грађење објеката, односно извођење радова, може да врши предузеће, односно друго правно лице (извођач радова) који су, у складу са одредбама закона, регистровани за извођење тих радова.

Извођач радова писменим актом одређује стручно лице које, као одговорни руководилац градње, руководи извођењем радова.

За објекте за које одобрење за грађење издаје Министарство, одговорни

руководилац градње је лице које има високу стручну спрему одговарајуће струке, односно смјера, и овлашћење за грађење, а за остале објекте и лице које има вишу школску спрему одговарајуће струке, односно смјера и овлашћење за грађење.

Грађењем породичне стамбене зграде и помоћних објеката, као и извођењем појединих грађевинско-занатских и инсталатерских радова и радова на унутрашњем уређењу објекта и уређењу терена може руководити и лице са средњом стручном спремом одговарајуће струке, односно смјера и овлашћењем за грађење.

Извођач радова обавезан је да: - радове изводи према техничкој документацији на основу које је издато одобрење

за грађење, а у складу са одредбама овог закона, техничким мјерама, прописима, нормативима и стандардима које важе за грађење односне врсте грађевина;

- уграђује материјал и елементе који одговарају стандардима, односно који морају имати атест о квалитету материјала издат од стране стручне организаcије регистроване за испитивање тог материјала и да на захтјев надзорног органа грађења и надлежног инспектора предочи документаcију о квалитету уграђеног материјала;

- обезбиједи сигурност објекта, лица на градилишту, пролазника, сусједних грађевина као и несметано одвијање саобраћаја;

- води грађевински дневник и књигу инспекcија; - обезбјеђује мјерења и геодетско осматрање понашања тла и објеката у току

грађења; - без одлагања обавијести надлежну службу заштите, односно општински орган

управе надлежан за послове грађења, када у току грађења наиђе на објекте који могу да имају обиљежје природног или културно-историјског насљеђа и предузима мјере заштите налазишта;

- 28 -

- писмено упозори инвеститора, орган који је издао одобрење за грађење и надлежну инспекcију о недостацима у техничкој документаcији и о наступању непредвиђених околности које су од утиcаја на извођење радова и прим- јену техничке документације;

- обезбиједи објекте и околину у случају прекида радова. Извођач радова доставља надлежној инспекcији шему организаcије градилишта

потписану од стране одговорног руководиоца грађења.

Дан почетка радова на грађењу грађевина, односно извођењу припремних радова, извођач радова, односно грађанин који гради зграду за личне потребе, обавезно пријављује општинској инспекcији надлежној за грађење, најмање осам дана прије почетка радова.

Прије почетка грађења грађевине врши се исколчавање грађевине у складу са

условима датим у одобрењу за грађење, односно урбанистичкој сагласности, и на основу пројекта за извођење грађевине.

Надлежни орган управе дужан је да провјери да ли је ископ темеља грађевине извршен у складу са записником о исколчавању и да у истом одобри настављање радова.

Стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова, врши надзорни орган грађења, којег писменим актом одређује инвеститор.

Стручни надзор обухвата контролу одговарајуће примјене техничке документаcије, контролу и провјеру квалитета извођења свих врста радова и примјену прописа, стандарда, техничких норматива и норми квалитета радова, контролу квалитета материјала, опреме и инсталаcија који се уграђују, давање упутстава извођачу радова и, по потреби, обезбјеђење детаља за извођење радова. Надзорни орган грађења може бити лице које, у складу са одредбама овог закона, има овлашћење за израду одговарајуће техничке документације, односно овлашћење за грађење те врсте објеката.

Изграђени објекат за чије се грађење, по одредбама овог закона, прибавља одобрење за грађење, односно његов дио који представља техничко-технолошку и грађевинску цјелину и као такав се може самостално користити, као и објекти претходних и припремних радова изграђени на основу посебног одобрења за грађење, могу се користити, односно ставити у погон, након што орган управе који је издао одобрење за грађење изда рјешење о одобрењу за употребу, а на основу претходно извршеног техничког прегледа објекта или његовог дијела.

Одобрење за употребу издаје се на захтјев инвеститора или извођача радова. Уз

захтјев за издавање одобрења за употребу инвеститор, односно извођач радова, подноси техничку документацију објекта са унесеним свим измјенама, копију одобрења за грађење, као и дозволе и сагласности прописане посебним прописима. Не може се вршити технички преглед објекта или његовог дијела, ни одобрити употреба, ако је објекат, односно његов дио, изграђен без одобрења за грађење. Одобрење за употребу може се издати тек пошто се техничким прегледом утврди да је објекат, односно дио објекта, изграђен у складу са техничком документаcијом на основу које је издато одобрење за

- 29 -

грађење, односно да је објекат изграђен у складу са техничким прописима, стандардима и нормативима чија је примјена обавезна при грађењу објеката те врсте.

Извођач је дужан да прије техничог пријема има документацију о претходним,

текућим и контролним испитивања, да би доказао квалитет уграђеног материјала, конструкција, опреме или постројења.

Код бетона се врше претходна испитивања компоненти за бетон и рецептура, за објекте код којих је то потребно, нпр. бране. Текућа испитивања се врше при производњи и уградњи бетона, а контролна испитивања се врше узимањем узорака очврслиг бетона из конструкције, могу се радити на захтјев инвеститора, а обавља их извођач.

(Као прилог у овом семинарском раду је дат извјештај о текућим испитивањима за бетонске радове)

Технички преглед објекта обухвата: 1) провјеру потпуности техничке и друге документације за изградњу објеката,

односно за извођење радова; 2) преглед изграђености објекта, односно изведених радова у складу са техничком

документацијом на основу које је издата грађевинска дозвола, као и са прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета.

Инвеститор и извођач радова дужни су да комисији за технички преглед ставе на

располагање: - одобрење за изградњу грађевине, односно за извођење радова, - техничку документацију, са свим измјенама и допунама, на основу које је

изграђена грађевина, односно изведени радови, - књиге о грађењу, односно о извођењу радова, - доказе о квалитету уграђеног материјала, конструкције, опреме и постројења, - документацију о извршеним испитивањима радова, конструкција и друго у

погледу носивости, техничке исправности, стабилности и безбједности, уколико то природа грађевине и посебни прописи захтијевају,

- доказе да су примијењене прописане мјере о грађењу на трусним подручјима, ако је грађевина изграђена на трусном подручју,

- доказе да су испуњени посебно прописани услови и услови утврђени урбанистичком сагласношћу, одобрењем за грађење и посебним прописаним сагласностима органа и организација.

Инвеститор и организација која изводи радове ставиће документацију из

претходног става на располагање комисији за технички преглед на дан одређен за почетак рада комисије.

- 30 -

У наставку су дата два прилога, копије извјештаја о оцјени квалитета, односно извршеном испитивању: 1. Копија дијелова извјештаја о завршној оцјени квалитета бетона уграђеног у објекат: БЛОК Е, ОБЈЕКАТ 1 ЛАМЕЛА ГД – АЛЕЈА ЦЕНТАР У БАЊАЛУЦИ 2. Копија извјештаја о извршеном испитивању збијености тла опитом кружне плоче на објекту 1 – БЛОК „Е“ ЛАМЕЛА „Г“ И „Д“, АЛЕЈА ЦЕНТАР, БАЊАЛУКА Прилог 1. Копија дијелова извјештаја о завршној оцјени квалитета бетона уграђеног у објекат: БЛОК Е, ОБЈЕКАТ 1 ЛАМЕЛА ГД – АЛЕЈА ЦЕНТАР У БАЊАЛУЦИ

За објекат БЛОК Е, ОБЈЕКАТ 1 ЛАМЕЛА ГД – АЛЕЈА ЦЕНТАР У БАЊАЛУЦИ прије почетка ивођења радова урађен је програм контроле квалитета из марта 2008, од стране извођача ГП „Крајина“ А.Д. Бања Лука у коме су унапријед одређене партије бетона, учесталост узроковања контролних узорака и критериј оцјене појединих партија.

Извјештај о завршној оцјени квалитета бетона садржи: - контролу производње у фабрици бетона и оцјене исте - контролу сагласности са условима пројекта у којој су дати извјештаји о оцјени

партије сагласности за сваку појединачну партију и - верификацију резултата текуће контроле производње и контроле сагласности Бетон се уграђује на објекту у периоду од јануара 2008, до марта 2009. У извјештају о контроли производње и оцјене исте наведене су карактеристике

бетона произведеног у фабрици бетона, а испорученог на градилиште. Дат је увид у квалитет произведеног бетона у периоду од априла 2008 до јула 2009. на фабрици бетона СБ-1000 „Крајина“ А.Д, Бањалука.

Извјештај о постигнутој марки бетона је дат на основу извјештаја о текућој контроли у временским периодима од по 3 мјесеца. Мјесечни извјештаји су издати на основу резултата испитивања контролних бетонских тијела за марку МБ – 30. У сваком извјештају је наведен и број одговарајућег извјештаја о претходном испитивању, рецептури, врсти аграгата, врсти цемента, броју испитаних узорака у партији и сл. Приказани су резултати испитивања чврстоће на притисак и поређење са траженом чврстоћом и дата оцјена марке произведеног, односно уграђеног бетона.

У контроли сагласности утврђено је да су према утврђеним партијама стечени

услови за оцјену сагласности са прописаним условима квалитета на мјесту уграђивања, према члану 45 и 46 РВАВ-а/87, а затим је дат извјештај о оцјени партије сагласности, за сваку партију.

- 31 -

Верификација резултата текуће контроле произвовње и контроле сагласности је извршена на основу проведене контроле и оцјене постигнутог квалитета уграђеног бетона у објекат. Наведена је пројектована и постигнута марка бетона за сваку партију.

Да појединачни резултати испитивања узорака бетона обрађених и презентованих у

овом извјештају представљају бетоне уграђене у овај објекат и да се на основу обраде истих приступа завршној оцјени квалитета уграђеног бетона гарантују представници Инвеститора и извођача радова одговарајућом документацијом вођеном у току извођења бетонских радова на објекту као и својим потписима на верификацији резултата.

Завршна оцјена о квалитету бетона дата је сагласно захтјеву чл. 277 РВАВ. На основу података наведених у извјештају који представљају доказе о квалитету у

току извођења бетонских радова као и визуелног прегледа конструкције, потврђено је да бетон испуњава пројектом захтјеване услове квалитета, као и услове Правилника о техничким нормативима за бетон и армирани бетон ЈУС стандарда.

У прилогу је дат дио извјештаја за испитивања у првом кварталу 2008, и за партију

бетона П1. Прилог 2.

Копија извјештаја о извршеном испитивању збијености тла опитом кружне плоче на објекту 1 – БЛОК „Е“ ЛАМЕЛА „Г“ И „Д“, АЛЕЈА ЦЕНТАР, БАЊАЛУКА

Атест или Цертификат је доказ постојаности, тачности и исправности објекта

атестирања (цертификације) у писаној форми - извјештају. До сада уобичајени појмови атест, се замјењују појмовима цертификат, цертификација, или извјештај о исптивању, односно испитивање.

Атест уопштено представља документ који садржи резултате атестирања и остале

информације везане за атестирање сукладно одговарајућим нормама (стандардима)

Атест могу издати само оне оспособљене и компетентне установе (Институти, Лабораторије...) које су за таку дјелатност (исптивање) акредитоване од одговарајућих међународних, или државних институција - тијела, при чему се морају стриктно придржавати одговарајућих међународних или државних норми (стандарда). Атест може захтијевати конструктор, извођач или стручне комисије.

У приложеном извјештају наручилац је ГП „Крајина“ из Бањалуке, а издао га је Институт за испитивање материјала и конструкција Републике Српске.

Вршено је испитивање збијености подлоге за АБ плочу за објекат 1 – БЛОК „Е“ ЛАМЕЛА „Г“ И „Д“ У АЛЕЈИ ЦЕНТАР.

Испитивање збијања је извршено одређивањем модула стишљивости, мјерењем слијегања опитом с кружном плочом D=300мм, према ЈУС-у. Подлога је изведена од шљунковитог материјала и механички је стабилизована.

- 32 -

Пројектом је захтјевана збијеност подлоге са Ms=30,0 N/mm2 , а према мишљењу инжињера испитивањем је утврђено, прегледом дијаграма слијегања и на основу добијеног резултата да се збијеност креће у вриједности од Ms=114,8-124,3 N/mm2, што је изнад захтијеваног.

По одобрењу надзорног органа, на основу испитивања, дозвољено је да се приступи извођењу сљедеће фазе рада.

У прилогу извјештаја су дати дијаграми слијегања и дате су рачунске вриједности модула стишљивости за сваки извршени опит.

- 33 -

Литература: - Управљање пројектима у грађевинарству, Бранислав Ивковић, Жељко Поповић, 3. измјењено и допуњено издање ГК Београд 2005. - Збирка закона и правилника о планирању и грађењу објеката и изради техничке документације, Смеитс, Београд 2008 - Закон о уређењу простора (Сл. гласник РС бр. 84/02) - Правилник о вршењу стручног надзора у току изградње објеката (Сл. гласник РС бр. 7/04) - Правилник о садржини и начину вођења грађевинког дневника и књиге инспекције (Сл. гласник РС бр. 15/02) - друго