СТРАНА

НЕОСНОВАНО ОБОГАЋЕЊЕ

128.- НЕОСНОВАНО ОБОГАЋЕЊЕ - ПОЈАМ, ОПШТЕ ПРЕТПОСТАВКЕ И ОБЛИЦИ

Стицање без основа настаје тако што део имовине једног лица пређе на било који начин у имовину неког другог лица, а да тај прелаз нема свој основ у неком правном послу или у закону.

Пошто стицање користи значи увећање имовине, говори се и о неоснованом обогаћењу.

Правни поредак не одобрава стицање без основа. Зато се стицаоцу намеће обавеза да оно што је неосновано стекао врати, а кад то није могуће, да накнади вредност постигнутих користи. Таква обавеза настаје и кад се нешто прими, с обзиром на основ који се није остварио или који је касније отпао.

Ради повраћаја неосновано стеченог или накнаде његове вредности, лице на чији рачун је обогаћење уследило има право на тужбу против стицаоца.

Субјекти овог облигационог односа су:

1) Стицалац, као дужник - означава се и као обогаћено лице,

2) Лице чија је имовина умањена, као поверилац - означава се као осиромашени.

Да би настао облигациони однос из стицања без основа, морају се испунити следећи услови:

1.- Обогаћење стицаоца, које постоји у случају кад дође до повећања имовине стицаоца. Настаје:

Повећањем активе (пример, стицањем стварних или облигационих права) и смањењем пасиве (пример, неко исплати туђи дуг),

Кад је спречено умањење имовине до којег је по редовном току ствари требало да дође (пример, када неко плати издржавање туђем детету)

2.- Осиромашење другог лица постоји кад обогаћење једног доводи до осиромашења другог, односно до умањења његове имовине (пример, кад неко неосновано употребљава његову ствар).

3.- Одсуство основа, тј. да до обогаћења дође кад уопште није постојао пуноважан основ, или кад је постојао али је касније отпао, или кад се очекивани основ не оствари.

Стицање без основа најчешће настаје услед радње самог осиромашеног које изврши неку чинидбу обогаћеном лицу. Могућа су три таква случаја:

исплата недугованог

1

СТРАНА

исплата с обзиром на основ који се није остварио исплата с обзиром на основ који је доцније отпао.

Стицање без основа може да настане и:

услед радње обогаћеног лица, услед радње неког трећег лица, као и услед неког спољњег догађаја.

129.- ИСПЛАТА НЕДУГОВАНОГ

Под исплатом недугованог подразумева се такав случај стицања без основа, који настаје кад неко плати недуговано, тј. кад изврши нешто што није требао да изврши. У том случају исплатилац има право да тужбом захтева повраћај плаћеног.

За исплату недугованог неопходна су три услова:

1.- Да је плаћање извршено ради испуњења неке обавезе, односно, да послужи подмирењу непостојећег дуга.

2.- Да је исплаћен непостојећи (привидан) дуг. Непостојећи дугови могу бити:

апсолутно непостојећи дугови који се не тичу никога и ничега(пример, из ништавих уговора)

релативно непостојећи дугови који се не тичу или исплатиоца или стицаоца, или чинидбе која је извршена ради њихове исплате (пример, исплата туђег дуга).

Није плаћено недуговано у случајевима:

кад дужник плати дуг не знајући да има право приговора неиспуњеног уговора, приговора пребијања или право да уговор раскине,

исплате дуга пре његове доспелости кад уплатилац зна да није дужан да плати кад је исплаћена природна обавеза кад се исплатом желела надокнадити штета изазвана повредом тела,

нарушењем здравља или смрћу. под условом да је стицалац био савестан.

3.- Да је исплатилац био у заблуди, односно, да је веровао да дуг постоји и да он плаћа свој дуг. Ако није био у заблуди нема право на повраћај плаћеног, јер се претпоставља да свака добровољна исплата значи признање дуга или поклон.

Заблуда исплатиоца се не тражи тако да он има право на повраћај плаћеног у следећим случајевима:

кад је исплатилац задржао право да тражи повраћај кад је исплатио дуг да би избегао принуду државног или неког другог органа кад је исти дуг плаћен два пута кад је исплатилац био принуђен да исплати.

2

СТРАНА

130.- ИСПЛАТА С ОБЗИРОМ НА ОСНОВ КОЈИ СЕ НИЈЕ ОБИСТИНИО И ОСНОВ КОЈИ ЈЕ ДОЦНИЈЕ ОТПАО

Исплата с обзиром на основ који се није остварио.- Овај случај стицања без основа постоји кад се исплата изврши с обзиром на основ чији се настанак очекује у будућности па се то очекивање не оствари.

У том случају, за оно што је исплаћено не постоји основ тако да се исплаћено може тужбом повратити.

Овај случај карактерише то што исплатилац није у заблуди јер зна да дуг у тренутку исплате још не постоји, али је у заблуди у очекивању да ће дуг касније настати (пример, исплати продајну цену пре коначног закључења уговора).

Исплата с обзиром на основ који је доцније отпао.- Овај случај стицања без основа постоји кад је у тренутку исплате постојао основ за њу, али је касније нестао (пример, после извршене исплате уговор се поништи или раскине).

Онај коме је исплата извршена држи примљено без основа, па исплатилац има право да тужбом захтева повраћај плаћеног.

131.- ОБОГАЋЕЊЕ УСЛЕД ВЛАСТИТЕ РАДЊЕ И ОБОГАЋЕЊЕ УСЛЕД РАДЊЕ ТРЕЋЕГ ИЛИ СПОЉЊЕГ ДОГАЂАЈА

Обогаћење услед радње обогаћеног.- Обогаћење може настати и услед радње самог обогаћеног на коју он није био овлашћен. Ради се по правилу о недопуштеним радњама којима извршилац не стиче никакво право, већ неосновано присваја извесне вредности из туђе имовине.

Најважнији случај таквог стицања састоји се у неовлашћеном коришћењу или утрошку туђе ствари у своју корист. У том случају осиромашено лице може захтевати накнаду штете. Независно од права на накнаду штете осиромашени има право на накнаду користи коју је обогаћени имао од употребе ствари.

Обогаћење услед радње трећег лица или услед неког спољњег догађаја.- Обогаћење једног лица може настати и услед радње трећег лица или неког спољњег догађаја. Могуће је да неко употреби ствар једног лица у корист другог а да нема услова за примену пословодства без налога.

Лице у чију је корист употребљена ствар дужно је да је врати а ако то није могуће да накнади њену вредност. Поред тога, могуће је и да неко помеша или споји покретне ствари различитих сопственика, или да до тога дође услед неког спољњег догађаја.

132.- ДЕЈСТВО НЕОСНОВАНОГ ОБОГАЋЕЊА

Стицањем без основа настаје облигациони однос између стицаоца (дужника) и лица чија је имовина умањена (повериоца). Стицалац мора да врати осиромашеном оно чиме се обогатио а обим његове обавезе зависи од тога да ли је он савестан или несавестан.

3

СТРАНА

А.- Стицалац је дужан:

да врати осиромашеном оно што је стекао на његов рачун (враћање ствари или уступање потраживања)

да врати плодове које је убрао као и да плати затезну камату. за ствар коју је отуђио или уништио, обавезан је да врати оно што је по

том основу примио а ако то није могуће да накнади његову вредност (пример, корист од употребе, услуге, спајања, мешања).

Б.- Обавеза савесног стицаоца своди се на:

повраћај користи коју има у тренутку истицања захтева за повраћај. повраћај плодова и затезне камате од дана подношења захтева. има право на накнаду нужних и корисних трошкова (пример, за плаћену

царину, превоз) као и право да узме оно чиме је ствар побољшао.

В.- Обавеза несавесног стицаоца је већа. Он је дужан:

да врати ону неосновано стечену корист коју поседује у тренутку истицања захтева,

одговара и за користи којих више нема. Његов положај сличан је положају дужника који је запао у доцњу.

дугује плодове и затезну камату од дана стицања. има право на накнаду нужних трошкова. Накнада за корисне трошкове

му припада само до износа који представља увећање вредности у тренутку враћања.

133.- ТУЖБА ЗБОГ НЕОСНОВАНОГ ОБОГАЋЕЊА - ПРАВНА ПРИРОДА ТУЖБЕ И ЊЕН ОДНОС ПРЕМА ДРУГИМ СЛИЧНИМ ТУЖБАМА

Тужба због неоснованог обогаћења назива се кондикција. По својој природи она је облигациона (лична).

Њен циљ је да поново прибави право својине. Кондикција се може поднети само против обогаћеног и његових наследника.

Однос према другим сличним тужбама.-

Кондикција и тужба због неиспуњења уговорне обавезе не могу конкурисати. Ако има места тужби због неиспуњења уговорне обавезе кондикција мора изостати (пример, на основу уговора о продаји продавац преда ствар своме купцу, али му овај не плати цену. Продавац против њега може подићи тужбу због неиспуњења уговорне обавезе. Међутим, ако продавац раскине уговор тиме руши правни основ. У том случају може употребити кондикцију и тражити повраћај ствари).

Кондикција и својинска тужба не могу конкурисати. Својинска тужба претпоставља да се индивидуално одређена ствар чији је власник тужилац налази код туженог. Тужени држи туђу ствар, није стекао право на њу, па стога није ни обогаћен. Међутим ако дужник ствар отуђи или утроши или

4

СТРАНА

је помеша, односно споји са својим стварима, престаје стварноправни, а настаје облигационоправни однос између њега и власника. Услед тога власник губи право на виндикациону тужбу и стиче право на кондикцију.

Кондикција и тужба за накнаду штете конкуришу једна другој. Када из исте чињенице настане оштећење а обогаћење другог лица, оштећени (поверилац) може да бира да ли ће употребити кондикцију или тужбу за надокнаду штете. Против истог лица не могу се употребити истовремено обе тужбе. Међутим, ако је кондикцијом повраћена ствар, тужбом за накнаду штете може се још тражити и вредност измакле добити.У случају када је право на надокнаду штете застарело, од одговорног лица се кондикцијом може захтевати да тужиоцу уступи оно што је добио радњом којом је штета проузрокована.

НЕЗВАНО ВРШЕЊЕ ТУЂИХ ПОСЛОВА - ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА

134.- ДОПУШТЕНО НЕЗВАНО ВРШЕЊЕ ТУЂИХ ПОСЛОВА - ПОЈАМ И УСЛОВИ

Под пословодством без налога подразумева се вршење туђих послова, правних или материјалних, без налога или овлашћења за рачун онога чији су послови.

Оно је по правилу забрањено јер представља деликт. Закон допушта одступање од тог правила само у случају кад посао не трпи одлагање, у том смислу што предстоји штета или пропуштање очигледне користи (пример, да лице угаси пожар у туђој кући, да оправи водоводну цев у стану одсутног суседа).

Субјекти у овом облигационом односу су;

1) Лице које својевољно обавља посао за другога којие се назива пословођа без налога или незвани вршилац туђег посла

2) Лице чије послове оно обавља које се зове господар посла.

Пословодство без налога допуштено је само ако су испуњени следећи услови:

1.- Посао мора бити вршен или извршен, а тај посао може бити правни (пример, закључење уговора) или фактички (пример, гашење пожара који је избио у стану). Трпљење или уздржавање не доводи до пословодства без налога.

2.- Посао мора бити туђи, тј. да га пословођа без налога предузима не за себе већ за господара посла.. Може бити:

Објективно туђи посао када је јасно да припада господару посла Субјективно туђи посао, који спада у туђи посао с обзиром на усмерену

вољу пословође без налога.

3.- Посао мора бити у интересу господара. Та корисност може бити двојака:

Нужно пословодство без налога, код којег се не тражи да је постигнут жељени циљ (пример, када пословођа без налога опасност штете која прети имовинским и личним добрима другог),

5

СТРАНА

Корисно пословодство без налога када пословођа без налога увећа имовину господара посла (пример, да наплати његово потраживање које би иначе застарело).

4.- Посао мора бити вршен без налога или овлашћења

5.- Намера пословође без налога да захтева накнаду трошкова и награду за обављање туђег посла.

135.- ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕЗВАНОГ ВРШЕЊА ТУЂИХ ПОСЛОВА

Пословодство без налога ствара двостран облигациони однос у којем, и за пословођу без налога и за господара посла настају обавезе сличне онима које имају налогодавац и налогопримац.

А.- Обавезе пословође без налога су:

1) Обавештење господара посла и да настави започети посао док овај не буде преузео бригу о њему.

2) Уредно и савесно вођење започетог посла од стране пословође без налога. Пословођа без налога је дужан да поступа с пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина.

3) Полагање рачуна од стране пословође без налога који је дужан и да уступи све оно што је прибавио господару посла.

4) Накнада штете коју ће пословођа без налога надокнадити господару посла, ако је проузроковао штету вршећи његов посао. Суд може да смањи његову одговорност или да га потпуно ослободи.

Б.- Обавезе господара посла су:

1) Ослобођење пословође без налога од обавеза које је због посла узео на себе, као и да преузме све обавезе које је закључио у његово име.

2) Накнада за издатке и претрпљену штету коју је дужан да накнади господар посла пословођи без налога – све нужне и корисне издатке и штету коју је претрпео.

3) Примерена накнада за труд коју је дужан да плати господар посла пословођи без налога и то ако је отклонио штету од господара посла или му је прибавио корист.

136.- НЕДОПУШТЕНО И НЕПРАВО ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА

Вршење туђих послова против забране постоји кад се неко прихвати туђег посла и поред забране лица чији је посао за коју је знао или је морао знати.

Такво вршење туђег посла је противправно, тако да из њега не настају права која припадају пословођи без налога. Онај ко се прихвати туђег посла и поред забране

6

СТРАНА

лица чији је посао, одговара за штету коју је проузроковао мешањем у туђе послове, чак и ако је до ње дошло без његове кривице.

Кад је забрана вршења посла противна закону или моралу, а нарочито кад је неко забранио да други испуни неку његову законску обавезу која не трпи одлагање, важе општа правила о пословодству без налога (пример, допуштено је дати другоме издржавање ако га не даје онај чија је то законска дужност и поред његове забране).

Неправо пословодство постоји кад неко врши туђи посао у намери да за себе задржи постигнуте користи иако зна да је посао туђ. У том случају пословођа се сматра као пословођа без налога, тако да је дужан да на захтев онога чији је посао положи рачун и преда му све постигнуте користи.

С обзиром да и неправо пословодство представља противправну радњу, онај чији је посао може захтевати и враћање ствари у пређашње стање, као и накнаду штете, под условом да је пословођа знао да је посао туђ или да је то морао знати.

ЈЕДНОСТРАНЕ ИЗЈАВЕ ВОЉЕ

137.- ЈЕДНОСТРАНЕ ИЗЈАВЕ ВОЉЕ КОЈЕ ТВОРЕ ОБЛИГАЦИОНЕ ОДНОСЕ

Неке изјаве воља могу бити извор облигација под условом да се њима обавезује сам изјавилац.

По ширем схватању, у једностране изјаве воља као изворе облигација спадају

1) Пословодство без налога2) Стицање без основа3) Понуда за закључење уговора4) Јавно обећање награде5) Издавање хартија од вредности

По ужем схватању ту спадају:

1) Јавно обећање награде2) Издавање хартија од вредности

У ЗОО усвојено је уже схватање јер као случајеве једностраних изјава воља предвиђа само јавно обећање награде и хартије од вредности.

138.- ЈАВНО ОБЕЋАЊЕ НАГРАДЕ - ПОЈАМ, УСЛОВИ, ОПОЗИВАЊЕ И ДЕЈСТВО

Појам.- Јавно обећање награде постоји кад неко јавним огласом обећа неодређеном броју лица, да ће дати награду ономе ко буде извршио одређену радњу, односно постигао неки успех или се нашао у одређеној ситуацији..

7

СТРАНА

Јавно обећање награде ствар обавезу само за обећаваоца тако да нико није дужан да изврши захтевану радњу. Онај ко изврши радњу стиче право на награду, без обзира да ли је знао или није знао за обећану награду када је вршио радњу, па чак и ако је награда обећана пошто је радња извршена.

Услови.- Да би из јавног обећања награде настала облигација потребно је да се испуне следећи услови.

1.- Обећање награде.- Потребно је да неко лице (физичко или правно) обећа награду за извршење одређене радње. Ако се ради о физичком лицу оно мора да поседује потпуну пословну способност јер јавним обећањем награде располаже својом имовином.

2.- Обећање учињено јавним огласом, тј. на начин да га сазна већи број људи. Обично се то чини преко штампе, радија, телевизије или објавом на огласној табли.

3.- Обећање упућено неодређеном броју лица, с тим што круг лица којима је обећање упућено може бити ужи (пример, само студенсти) или шири (пример, сви грађани).

4.- Одређена радња коју треба извршити, успех који треба постићи или ситуација у којој се треба наћи да би се стекло право на награду. Радња, успех или ситуација морају бити могући и допуштени.

5.- Одређена награда, која се најчешће обећава у новцу, али се може састојати и у давању неке друге ствари, почасне медаље или дипломе.

Опозивање.- Јавно обећчање награде се може опозвати. Опозив је могућ све до извршења радње за коју је награда обећана. Остварује се на исти начин на који је обећање дато или личним саопштењем појединим лицима.

Лице које је извршило радњу а није знало нити је морало знати да је обећање награде опозвано има право на обећану награду.

Лице које је до опозивања учинило потребне издатке ради извршења радње има право на њихову накнаду осим ако обећавалац докаже да су они учињени узалуд.

Обећање се не може опозвати ако је огласом одређен рок за извршење радње.

Дејство.- Право на награду стиче оно лице које прво изврши радњу за коју је награда обећана.

Ако је више лица извршило радњу истовремено сваком припада једнак део награде, ако правичност не захтева другачију поделу.

Обавеза обећаваоца награде престаје ако му нико не саопшти у року одређеном у огласу, да је извршио радњу или постигао успех или испунио услове постављене у јавном огласу. Ако рок није одређен онда истеком једне године од огласа.

8

СТРАНА

139.- ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ВРСТЕ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА

Појам.- Хартија од вредности је писмена исправа којом се њен издавалац обавезује да испуни обавезу уписану у тој исправи њеном законитом имаоцу.

Битни састојци.- Хартије од вредности су строго формалне исправе. У битне састојке хартија од вредности спадају:

1) означење врсте хартије од вредности2) фирма, односно назив и седиште, односно име и пребивалиште издаваоца

хартије од вредности3) фирму, односно назив или име лица на које хартија од вредности гласи, или

означење да хартија од вредности гласи на доносиоца4) тачно означену обавезу издаваоца која произилази из хартије од вредности5) Место и датум издавања хартије од вредности, а код оних које се издају у

серији и њен серијски број6) потпис издаваоца хартије од вредности, односно факсимил издаваоца

хартије од вредности које се издају у серији.

Врсте.- Према начину одређивања носиоца права разликују се три врсте хартија од вредности:

1) Хартије на доносиоца2) Хартије на име3) Хартије по наредби

Остваривање права.- Потраживање из хартије од вредности везано је за саму хартију тако да се може остварити само ако се поседује хартија а припада законитом имаоцу хартије.

Пренос хартија од вредности зависи од тога о којој се хартији од вредности ради:

Код хартија од вредности на доносиоца право из хартија се преноси њеном предајом

Правио из хартија од вредности на име преноси се цесијом, а може и индосаментом

Право из хартије од вредности по наредби преноси се индосаментом.

140.- ПОЈАМ, ДЕЈСТВО И ТЕОРИЈЕ О НАСТАНКУ ОБАВЕЗА ИЗ ПАПИРА НА ДОНОСИОЦА

У вези са настанком обавезе из хартије од вредности постоје различите теорије.

ЗОО се определио за емисиону теорију према којој обавеза из хартије од вредности настаје у тренутку када издавалац хартију од вредности преда њеном кориснику.

141.- ЛЕГИТИМАЦИОНИ ПАПИРИ И ЛЕГИТИМАЦИОНИ ЗНАЦИ

9

СТРАНА

Легитимациони папири су такве писмене исправе који служе за легитимирање поверилаца којима дужник-издавалац, дугује одређену чинидбу.

Они могу бити и на име одређеног лица (пример, месечна карта за превоз, штедна књижица). Код већине других таквих папира поверилац није одређен (пример, разне улазнице, возне карте).

На легитимационе папире примењују се одредбе о хартијама од вредности.

Легитимациони знаци нису писмене исправе, нити садрже нешто одређено о обавези издаваоца, али и они служе да покажу ко је поверилац у облигационом односу (пример, гардеробни знаци)

Њихов издавалац се ослобађа обавезе кад је у доброј вери изврши доносиоцу. За доносиоца не важи претпоставка да је он прави поверилац па је у случају спора дужан да докаже то своје својство.

Поверилац може захтевати испуњење обавезе иако је изгубио легитимациони знак.

ДЕО ПЕТИ - ДЕЈСТВО ОБЛИГАЦИОНИХ ОДНОСА

ОСИГУРАЊЕ ИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ

142.- СУШТИНА ДЕЈСТВА ОБЛИГАЦИОНИХ ОДНОСА

Дејство облигационих односа испољава се у правима и обавезама лица која у њему учествују.

Поверилац је овлашћен да од дужника захтева испуњење обавезе, а дужник је дужан да је испуни у свему, онако како она гласи. Уколико дужник добровољно не ниспуни оно што дугује, поверилац га на то може принудити уз помоћ суда. У том случају дужника могу погодити различите правне последице.

Право на надокнаду штете

1.- Накнада штете због задоцњења или неиспуњења.- Дужник који добровољно не испуни обавезу или задоцни са њеним испуњењем, дужан је да изврши не само оно што је првобитно дуговао, већ и да накнади штету коју је проузроковао повериоцу повредом своје обавезе.

Дужник није само дужан већ је и одговоран повериоцу, а то може бити:

Одговорност због неиспуњења - кад дужник обавезу не испуни никако Одговорност због рђавог испуњења - кад дужник не испуни обавезу у

право време, на правом месту и на прави начин.

2.- Ослобођење дужника од одговорности.- За дужника који не испуни своју обавезу или задоцни са њеним испуњењем претпоставља се да је крив. За

10

СТРАНА

остварење права на накнаду штете поверилац треба да докаже постојање свог права, односно дужникове обавезе као и штету која му је проузрокована.

Дужник се може ослободити одговорности за штету ако докаже да није могао испунити своју обавезу, односно, да је закаснио са испуњењем обавезе због околности насталих после закључења уговора које није могао спречити, отклонити или избећи.

Уговорно проширење, ограничење и искључење одговорности

Одредбе којима се регулише дужникова одговорност за штету због кршења уговорне обавезе имају диспозитивни карактер. У складу са начелом аутономије воље уговорне стране такву одговорност могу уговором унапред да:

прошире искључе ограниче

а) Уговором се може проширити одговорност дужника и на случај за који он иначе не одговара. Извршење овакве уговорне одредбе се не може захтевати, ако би то било у супротности са начелом савесности и поштења.

б) Због злоупотреба, могућност искључења дужникове одговорности законом се редовно ограничава. На овај начин се штите интереси слабије уговорне стране.

Према ЗОО одговорност дужника за намеру или крајњу непажњу, не може се уговором унапред искључити. Осим тога, суд може на захтев заинтересоване стране да поништи уговорну одредбу о искључењу одговорности за обичну непажњу, ако је такав споразум произашао из монополског положаја дужника.

в) Ограничење одговорности се најчешће остварује одређивањем највишег износа накнаде који ће се дуговати.. Тако одређени износ не сме бити у очигледној несразмери са штетом.

Без обзира на ограничење поверилац има право на потпуну накнаду, ако је немогућност испуњења обавезе проузрокована намерно или крајњом непажњом дужника.

Обим накнаде и кривица повериоца

а) Одговорност дужника због кршења преузете обавезе ограничена је само на тзв. предвидљиву штету.

Поверилац има право на накнаду обичне штете и измакле користи, које је дужник у време закључења уговора морао предвидети као могуће последице повреде уговора, с обзиром на чињенице које су му тада биле познате или морале бити познате.

У случају преваре, намерног неиспуњења или неиспуњења обавезе због крајње непажње поверилац има право да захтева од дужника накнаду целокупне

11

СТРАНА

штете која је настала због повреде уговора, без обзира на то што дужник није знао за посебне околности због којих је она настала.

б) Дешава се да за насталу штету, њену величину или за отежање дужниковог положаја има кривице и до повериоца, или за лица за која он одговара. У том случају, накнада коју дужник дугује повериоцу умањује се сразмерно.

143.- ОСИГУРАЊЕ ИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ - ОПШТИ ПРЕГЛЕД

Испуњење обавезе из облигационог односа осигурано је правном санкцијом, и ако дужник добровољно не испуни обавезу, поверилац га може на то принудити преко суда.

Међутим, законска средства принуде често нису довољна гаранција да ће потраживање бити измирено. Због тога се прибегло допунским средствима осигурања испуњења обавезе, која могу бити:

1) Стварна (реална), када дужник или неко трећи, да повериоцу унапред извесну ствар као гаранцију за тражбину (капара, залога, кауција)

2) Лична (персонална), кад се дужник или неко трећи обавеже повериоцу да ће му дати извесну ствар уколико потраживање не буде никако исплаћено или се исплати касније (уговорна казна, јемство, одустаница)

144.- УГОВОРНА КАЗНА - ПОЈАМ, ОБЛИЦИ, ОДНОС УГОВОРНЕ КАЗНЕ И ШТЕТЕ И ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРНЕ КАЗНЕ

Уговорна казна је одређена новчана сума или нека друга материјална корист коју дужник обећава да ће платити, односно прибавити повериоцу, ако своју обавезу уопште не испуни или испуни са закашњењем.

Споразум о уговорној казни се закључује као клаузула уговора из којег је настала обавеза чије се испуњење обезбеђује, или у виду посебног уговора.

Уговорне стране могу одредити висину казне:

у једном укупном износу у проценту за сваки дан задоцњења, или на који други начин

Ако је за уговор из кога је настала обавеза, на чије се испуњење уговорна казна односи, прописана одређена форма, онда и уговорна казна мора бити уговорена у тој истој форми.

Уговорна казна се не може уговорити за новчане обавезе, јер су оне обезбеђене правом на затезну камату.

Уговорна казна је споредна обавеза тако да дели правну судбину обавезе на чије се обезбеђење она односи. Та обавеза губи правно дејство ако је до неиспуњења или задоцњења дошло из узрока за које дужник не одговара.

12

СТРАНА

Уговорна казна спада у лична средства обезбеђења. Уговарањем уговорне казне поверилац не стиче никакво стварно право на ствари дужника или неког трећег лица.

С обзиром на услов плаћања уговорна казна се може јавити:

Уговорна казна због неиспуњења Уговорна казна због задоцњења са испуњењем обавезе. У случају сумње

претпоставља се да је казна уговорена за случај задоцњења.

1) У случају кад је казна уговорена за случај неиспуњења обавезе, поверилац може захтевати или испуњење обавезе или уговорну казну (тзв. алтернативна уговорна казна). Губи право да захтева испуњење обавезе ако је захтевао исплату уговорне казне.

Ова казна има за циљ да ѕамени повериочев интерес за испуњење главне обавезе.

2) Ако је казна уговорена за случај да дужник задоцни са испуњењем, поверилац има право да захтева и испуњење обавезе и уговорну казну (тзв. кумулативна уговорна казна). Не може захтевати уговорну казну због задоцњења, ако је примио испуњење обавезе а није саопштио дужнику да задржава своје право на уговорну казну.

Ова казна служи као покриће за штету коју је поверилац претрпео услед дужникове доцње са испуњењем обавезе.

Однос уговорне казне и накнаде штете.-

а) Поверилац може да захтева уговорну казну као посебно право и у случају кад њен износ премаши висину штете коју је претрпео па чак и када није претрпео никакву штету.

За реализацију тог права поверилац не мора да докаже да штета стварно постоји. Довољна је кривица дужникова која се претпоставља.

б) Уговарањем уговорне казне поверилац не губи законска права по основу дужниковог недозвољеног понашања (пример, право на накнаду штете). Та права и уговорна казна се по правилу не могу сабирати и то у случају кад је уговорна казна по својој вредности већа од штете или кад је с њом једнака.

Ако је штета коју је поверилац претрпео већа од износа уговорне казне, он има право да захтева разлику до потпуне накнаде штете.

На захтев дужника, суд ће смањити износ уговорне казне ако је она несразмерно висока с обзиром на вредност предмета обавезе.

145.- ЈЕМСТВО - ПОЈАМ, ОСОБИНЕ, ДЕЈСТВО И ГАШЕЊЕ

13

СТРАНА

Јемство је уговор којим се једно лице обавезује према повериоцу одређеног дужника да ће му испунити пуноважну и доспелу обавезу дужника ако овај то не учини.

Лице које преузима јемство назива се јемац, а лице за чији се дуг јемчи назива се главни дужник.

Јемац не преузима дуг главног дужника већ се обавезује да плати туђи дуг. Његова обавеза претпоставља дуг неког трећег, тј. главни дуг. То значи да представља споредну обавезу која дели судбину об авезе главног дужника (акцесорност јемства).

Из овакве природе јемства произилазе следеће последице:

може се јемчити само за пуноважну обавезу дужника да би и јемство било пуноважно

са престанком обавезе главног дужника из било којих разлога престаје и јемство

јемчева обавеза не може бити већа од обавезе главног дужника чак и када је уговорено да буде већа

потраживање од јемца не може бити предмет самосталног уступања другоме него само заједно са потраживањем од главног дужника.

Уговором о јемству настаје само правни однос између јемца и повериоца. Кад јемац плати дуг настаје и правни однос између јемца и главног дужника.

Однос између јемца и повериоца

У односу између јемца и повериоца карактеристично је то што јемац одговара повериоцу онако како му одговара главни дужник. Јемчева обавеза према повериоцу није примарна већ секундарна - супсидијарна (супсидијарност јемства)

Супсидијарност јемчеве обавезе огледа се у томе што он није обавезан да исплати повериоца пре него што је овај покушао да се наплати од главног дужника.

Од јемца се може захтевати испуњење само под условом да то није учинио главни дужник у року, који му је у писменом облику одредио поверилац. Ако би поверилац пре тога затражио исплату од јемца, овај има право да му истакне приговор да се не држи реда.

Само у случају кад је очигледно да се из средстава главног дужника не може остварити њено испуњење, или ако је главни дужник пао под стечај, поверилац може тражити испуњење од јемца, ако није пре тога позвао главног дужника на испуњење обавезе.

Јемчева обавеза не може бити већа од обавезе главног дужника, а ако је уговорено да буде већа, она се своди на меру дужникове обавезе. Он одговара за

14

СТРАНА

испуњење целе обавезе за коју је јемчио, ако уговором његова одговорност није ограничена на неки њен део или на други начин подвргнута лакшим условима..

Јемац је одговоран и за свако повећање обавезе које је настало дужниковом доцњом или његовом кривицом уколико н ије друкчије уговорено.

Против повериочевог захтева јемац може истаћи све приговоре глав ног дужника, укључујући и приговор пребијања, али не и чисто личне дужникове приговоре (пример, приговор неважности обавезе због заблуде или пословне неспособности)

Јемац може истаћи против повериоца и своје личне приговоре (пример, ништавост уговора о јемству, застарелост повериочевог потраживања према њему, приговор пребијања узајамних потраживања).

Јемац може бити потпуно ослобођен одговорности:

Због повериочевог одуговлачења - кад поверилац на позив јемца, после доспелости потраживања не захтева испуњење од главног дужника у року од месец дана од тог позива.

Ако рок за испуњење обавезе није одређен, а поверилац на позив јемца по истеку једне године од закључења уговора о јемству не учини у року од месец дана од тог позива потребну изјаву за одређивање датума испуњења.

Ако поверилац напусти залогу или које друго право којим је било обезбеђено испуњење његовог потраживања или га изгуби својом непажњом и тако онемогући прелаз тог права на јемца.

Однос између јемца и главног дужника

За овај однос је карактеристично то што на јемца који је намирио повериочево потраживање прелази то потраживање са свим споредним правима и гарантијама његовог испуњења.

Циљ јемства је да се обезбеди извршење уговора према повериоцу, а не да се главни дужник ослободи својих обавеза. Зато главни дужник остаје у обавези и кад јемац намири повериоца, само не више према повериоцу већ према јемцу, јер се овај по сили закона суброгирао на место повериоца (тзв. персонална суброгација), и стекао сва она права према главном дужнику која је имао и поверилац.

Јемац који је исплатио повериоцу његово потраживање стиче према главном дужнику право регреса тако да од њега може захтевати да му накнади све што је исплатио за његов рачун, као и камату од дана исплате.

Он има право на накнаду трошкова насталих у спору са повериоцем, од часа кад је обавестио дужника о том спору, као и на накнаду штете ако би је било. Против јемца који је без његовог знања извршио исплату повериоцу, главни дужник може

15

СТРАНА

употребити сва правна средства, којима је у часу те исплате могао одбити повериочев захтев (пример, приговор застарелости, опроштаја или пребијања)

Јемац губи право на регрес у случају кад не обавести дужника да је исплатио повериоца, па дужник, не знајући за то, поново исплати исто потраживање.

Престанак јемства

1.- Као споредна обавеѕа јемство увек престаје кад престане и главна обавеза коју оно обезбеђује,

2.- Независно од главног дуга и пре њега (пример, кад је јемство дато на одређено време, па то време истекне, кад поверилац опрости дуг јемцу, кад се сједине јемац и поверилац или јемац и главни дужник)

3.- Застарелошћу обавезе главног дужника застарева и обавеза јемца. У случају кад је рок за застаревање обавеѕе главног дужника дужи од две године, обавеза јемца застарева по истеку две године од доспелости обавезе главног дужника, осим кад јемац одговара солидарно са дужником.

146.- НАРОЧИТЕ ВРСТЕ ЈЕМСТВА

1.- Солидарно јемство.-

Код ове врсте јемства јемац се обавезује као јемац саисплатилац, тј. да одговара солидарно са дужником за целу обавезу.

Поверилац може захтевати испуњење обавезе од било кога, па и од јемца и главног дужника истовремено. У нашем праву, јемство је по правилу супсидијарно. Једино за јемца обавезе настале из уговора у привреди важи претпоставка да је солидарни јемац, уколико уговором није другачије уговорено.

И солидарни јемац има право регреса од главног дужника.

2.- Сајемци.-

Кад више лица јемче за исту обавезу они се називају сајемци. Сајемци одговарајку солидарно за дуг главног дужника. Поверилац може захтевати исплату целог дуга од сваког сајемца понаособ или од свих њих заједно.

Кад један сајемац исплати цео дуг повериоцу, он може захтевати од главног дужника да му надокнади цео плаћени износ, а од својих сајемаца само сразмерни део који пада на њих.

Сајемци не одговарају солидарно са главним дужником, осим ако су се тако обавезали или ако јемче за обавезу насталу из уговора у привреди.

3.- Јемац јемчев.-

16

СТРАНА

Онај ко се обавезује повериоцу да ће јемчити за његово потраживање од јемца назива се јемчев јемац. Поверилац мора најпре захтевати испуњење обавезе од јемца, па тек онда од јемчевог јемца.

Ако јемчев јемац намири повериоца стиче право регреса од јемца, али се може регресирати и од главног дужника.

4.- Јемац за надокнаду штете.-

Јемац за надокнаду штете преузима обавезу да ће јемцу главног дужника надокнадити евентуалну штету услед датог јемства. Такву штету јемац трпи у случају кад од главног дужника не може да добије оно што је исплатио повериоцу.

5.- Уговор о гаранцији.-

Уговором о гаранцији, једно лице (гарант) се обавезује другоме да ће гарантовати за његов успех у неком будућем послу, односно, да ће сносити ризик тог посла.

Овим уговором се преузима обавеза надокнаде евентуалне штете коју би друга страна могла претрпети обављајући одређену делатност (привредну, научну и др.) Обавеза из уговора о гаранцији је самостална и примарна обавеза.

147.- ОДУСТАНИЦА - ПОЈАМ И ДЕЈСТВО

Одустаница је сума новца или нека друга ствар коју једна уговорна страна обећава да ће дати другој уколико се одлучи да одустане од уговора. Право на одустанак од уговора може се уговорити у корист оба уговарача.

Одустаница је једно од личних средстава обезбеђења извршења обавеза.

Страна у чију је корист уговорена одустаница има право да бира између две могућности:

1) Да остане при уговору и да своју обавезу испуни2) Да одустане од уговора уз плаћање одустанице. У овом случају дужна је да

истовремено са изјавом о одустајању плати и одустаницу.

Право на одустанак од уговора уз плаћање одустанице ограничено је на рок који уговорници одреде. Ако они то нису учинили, овлашћена страна може одустати од уговора све док не протекне рок одређен за испуњење њене обавезе. То право престаје и кад она почне да испуњава своје обавезе из уговора или прими испуњење од друге стране.

Обавеза на плаћање одустанице не постоји:

1) Ако је обавеза постала немогућа због околности за коју дужник не одговара2) Кад он одустане од уговора због доцње друге стране.

Ако је капара уговорена као одустаница, онда се и капара сматра као одустаница, тако да свака страна може да одустане од уговора. Ако од уговора

17

СТРАНА

одустане страна која је дала капару она је губи. Ако од уговора одустане страна која је капару примила она је удвојено враћа.

148.- КАПАРА - ПОЈАМ И ДЕЈСТВО

Капара је одређен износ новца или одређене количине других заменљивих ствари, коју једна уговорна страна даје другој као знак да је уговор закључен, као осигурање његовог испуњења и као аконтацију исплате дуга који дугује на основу уговора.

Капара спада у стварна (реална) средства обезбеђења извршења обавеза.

Споразум о капари закључује се или у виду клаузуле у главном уговору или у облику посебног уговора. То је увек реалан уговор јер је за његов настанак неопходна предаја ствари. Капара је и споредан уговор јер дели правну судбину главног уговора. Ако главни уговор уопште није закључен или је главни уговор ништав ни уговор о капари не може настати нити производити правно дејство.

Висину капаре уговорне стране одређују споразумно. На захтев заинтересоване стране суд може да смањи претерано високу капару.

Дејство капаре зависи од тога да ли су обавезе које су њоме обезбеђене испуњене, односно, да ли је за неиспуњење обавезе из главног уговора одговорна само једна страна.

1) Када су обавезе испуњене капара се урачунава у испуњење обавезе из главног уговора. Ако то није могуће она се мора вратити даваоцу. Она се враћа и у случају споразумног раскида уговора као и у случају кад уговор није испуњен услед кривице обеју страна или услед немогућности испуњења за коју није одговорна ни једна страна.

2) Кад је за неиспуњење обавезе одговорна једна страна капара ступа у дејство као средство обезбеђења.

Ако је за неиспуњење обавезе одговорна страна која је дала капару, страна која је примила капару може, по свом избору – тражити извршење уговора ако је то још могуће или накнаду штете. а капару урачунати у накнаду или вратити,- одустати од уговора уз задржавање примљене капаре.

Ако је за неизвршење обавезе одговорна страна која је примила капару, њен давалац може, по свом избору:- тражити извршење уговора ако је то још могуће или накнаду штете и враћање капаре- одустати од уговора и тражити враћање удвојене капаре.. Страна која тражи испуњење уговора има право и на накнаду штете коју трпи због задоцњења

3) У случају кад дужник делимично испуни обавезу поверилац не може задржати капару него може тражити:

испуњење остатка обавезе и накнаду штете због задоцњења накнаду штете због непотпуног испуњења.

18

СТРАНА

У оба случаја капара се урачунава у накнаду. Ако поверилац раскине уговор и врати оно што је примио као делимично испуњење он може бирати између осталих захтева који припадају једној страни кад је уговор остао неизвршен кривицом друге.

149.- КАУЦИЈА

Под кауцијом се подразумева одређени износ новца који једна страна даје другој у циљу осигурања закључења извесног уговора или у циљу осигурања испуњења обавезе из уковора који је већ закључен.

Кауцијом се осигурава закључење уговора путем тзв. јавног надметања. Да би се спречило учешће у надметању и оних лица која немају озбиљну намеру да уговор закључе, може се захтевати да сваки учесник положи унапред одређени износ новца као кауцију.

Ако давалац кауције не закључи уговор, иако су очекивани услови испуњени њему кауција пропада. Али, ако дође до закључења уговора због којег је дата, кауција се враћа даваоцу или урачунава у испуњење обавезе из уговора.

Кауцијом се може осигурати и испуњење обавезе из већ закљученог уговора (пример, обавеза враћања продавчеве амбалаже).

Ако се деси да давалац кауције не испуни своју обавезу из уговора кауција му пропада. Притом се кауција не урачунава у надокнаду штете, а прималац кауције није дужан да врати двоструки износ кауције даваоцу ако не испуни своју обавезу према њему.

ДОЦЊА УЧЕСНИКА У ОБЛИГАЦИОНОМ ОДНОСУ

150.- ДОЦЊА ДУЖНИКА ( MORA DEBITORIS) - ПОЈАМ, УСЛОВИ, ПОСЛЕДИЦЕ И ПРЕСТАНАК

Доцња дужника представља задоцњење у испуњењу обавезе од стране дужника. Дужник долази у доцњу кад своју обавезу благовремено не испуни нити понуди њено испуњење.

Да би дужник дошао у доцњу треба да се испуне два услова:

1.- Доспелост обавезе, што значи да дужник долази у доцњу само ако је његова обавеза доспела, тј. само ако поверилац од дужника може да захтева испуњење.

2.- Опомена је позив повериоца дужнику да обавезу испуни. Она може да се учини усмено и писмено, преко суда или изван суда. Неке радње чија је сврха да се постигне испуњење обавезе имају значај опомене (пример, подизање тужбе или противтужбе, презентирање менице или признанице).

Ако је време испуњења обавезе одређено опомена није потребна јер у том случају, дан опомиње човека и дужник долази у доцњу чим то време протекне.

19

СТРАНА

У неким случајевима опомена није потребна, као на пример:

кад се дужник одрекао права да буде опоменут кад се дужник скрива од повериоца кад дужник изјави да неће испунити обавезу кад је дужник обавезан да врати ствар или надокнади штету.

Као услов дужникове доцње се не захтева кривица дужникова (тзв. објективна доцња). Доцња не утиче на могућност да се обавеза испуни онако како гласи. Међутим доцња повлачи и одређене последице:

1) Последице нескривене доцње су: Обавеза плаћања затезне камате Право повериоца да одустане од уговора

2) Последице скривене доцње су: Обавеза накнаде штете које се може ослободити ако докаже да

обевезу није испунио на време због околности насталих после закључења уговора које није могао спречити, отклонити или избећи.

Одговорност за случајну немогућност испуњења обавезе. У том случају дужник се ослобађа одговорности за штету ако докаже да би ствар која је предмет обавезе случајно пропала и да је своју обавезу на време испунио.

Последице доцње могу престати али само за будућност. Узроци престанка доцње су:

а) Понуда испуњења обавезе

б) Гашење обавезе

в) Стицање права на приговор неиспуњеног уговора.

151.- ДОЦЊА ПОВЕРИОЦА ( MORA CREDITORIS) - ПОЈАМ, УСЛОВИ, ПОСЛЕДИЦЕ И ПРЕСТАНАК

Доцња повериоца представља неосновано задоцњење повериоца у пријему испуњења обавезе.

Поверилац долази у доцњу ако су испуњени следећи услови:

1.- Понуда дужника да обавезу испуни која је истовремено и позив повериоцу да прихвати испуњење. За испуњење овог услова је неопходно да понуда испуњења и квалитативно и квантитативно одговара садржини обавезе и ако је стварна, тј. ако је дужник предузео све што је потребно за испуњење.

Понуда испуњења не захтева се као услов повериочеве доцње у случају кад је време извршења његове радње било тачно одређено. У том случају поверилачка доцња наступа самим протеком рока у коме је поверилац требао да предузме одговарајуће радње.

20

СТРАНА

2.- Одбијање повериоца да прими испуњење. Поверилац долази у доцњу ако „одбије да прими испуњење или га својим понашањем спречи“.

Поверилац долази у доцњу и кад је спреман да прими испуњење дужникове истовремене обавезе, али не нуди испуњење своје доспеле обавезе.

3.- Кривица повериоца, при чему се изричито захтева да поверилац „без основаног разлога“ одбије да прихвати испуњење или га својим понашањем спречи.

Услед повериочеве доцње облигација се не гаси, али се дужников положај побољшава. У случају поверилачке доцње:

престаје доцња дужника на повериоца прелази ризик случајне пропасти или оштећења ствари престаје тећи камата настаје обавеза повериоца да дужнику надокнади штету насталу услед

доцње за коју одговара, као и трошкове око даљег чувања ствари. у случају поверилачке доцње дужник има право да положи или да прода

дуговану ствар као и право да одустане од уговора.

Поверилачка доцња престаје:

1) Гашењем облигације2) Повлачењем понуде испуњења од стране дужника3) Накнадном изјавом повериоца да је спреман да прими испуњење обавезе и

да дужнику надокнади штету због доцње.

Последице поверилачке доцње престају за убудуће.

МЕШАЊЕ ПОВЕРИОЦА У ДУЖНИКОВА ИМОВИНСКА ПРАВА

152.- МЕШАЊЕ ПОВЕРИОЦА У ДУЖНИКОВА ИМОВИНСКА ПРАВА - ПОЈАМ, СВРХА И ВРСТЕ МЕШАЊА

Цела имовина којом располаже дужник осигурава потраживање његовог повериоца, па се због тога и каже да поверилац има општу залогу у дужниковој имовини.

Међутим поверилачком право тзв. опште залоге недостају оне најважније особине:

право првенства наплате право слеђења

Поверилац је овлашћен да под одређеним условима умеша у имовинско-правне односе свог дужника. Циљ мешања јесте да се сачува дужникова платежна способност, што значи да се заштите и интереси самог повериоца који се меша.

21

СТРАНА

Постоје три врсте мешања повериоца у дужникова имовинска права:

1) Употреба дужникових права2) Побијање дужникових правних радњи3) Право задржавања дужникове ствари.

153.- УПОТРЕБА ДУЖНИКОВИХ ПРАВА - ПОЈАМ, УСЛОВИ И ДЕЈСТВО

Дешава се да платежно неспособан дужник занемари употребу својих права (пример, не тражи станарину за стан који је издао у закуп). Због тога грађански законици неких земаља дозвољавају повериоцу да сам употреби дужникова права у име и за рачун дужника.

Тужба коју подиже поверилац у овом случају назива се посредна (индиректна) или тужба по сили суброгације.

Да би поверилац могао да употреби дужниково право морају се испунити следећи услови:

Да поверилац од дужника потражује нешто непосредно и одређено Да је дужник инсолвентан Да је дужник немаран Да се ради о имовинским правима дужника

Корист коју постигне поверилац употребом дужникових права постаје саставни део дужникове имовине. Употребљавајући дужниково право поверилац не стиче првенство наплате на имовини коју је прибавио, већ његово мешање користи подједнако свим повериоцима.

154.- ПОБИЈАЊЕ ДУЖНИКОВИХ ПРАВНИХ РАДЊИ ( ACTIO PAULIANA) - ПОЈАМ, СВРХА, СУБЈЕКТИ И ПРАВНЕ РАДЊЕ КОЈЕ СЕ МОГУ ПОБИЈАТИ

Побијање дужникових правних радњи је случај мешања повериоца у имовинско правне односе свог дужника, код којег се повериоцу чије је потраживање доспело на наплату, признаје право да побије правну радњу свог дужника која је предузета на штету повериоца.

Ради се о побијању правних радњи несавесног дужника који на различите начине умањује своју имовину како би онемогућио повериоца да се наплати.

Против таквих поступака несавесног дужника још је у римском праву била предвиђена Паулијанска тужна (actio Pauliana).

Право побијања у нашем и у осталим данашњим правима може се вршити тужбом или приговором.

Право на побијање има сваки поверилац чије је потраживање доспело на наплату без обзира када је оно настало. Осим првобитног повериоца дужниковог право на побијање има и цесионар и наследник повериоца. У спору

22

СТРАНА

за побијање поверилац је побијач. Општи услов побијања је доспелост потраживања.

Лица против којих се врши побијање су у односу на повериоца трећа лица. То су обично сауговарачи дужникови у чију корист је предузета правна радња која се побија као и њихови наследници.

Тужба се може поднети и против прибавиоца који је знао да се прибављање његових претходника могло побијати, а код бесплатног прибављања и ако он то није знао.. Лица против којих се подиже тужба за побијање називају се противници побијања.

Побијање је могуће само ако дужник предузима неку правну радњу којом се његова имовина умањује, односно, која је предузета на штету повериоца. При томе, појам правне радње је шири од појма правног посла јер обухвата правне послове (пример, пренос права својине уговором о продаји) и пропуштања због којих је дужник изгубио какво материјално право или је за њега настала материјална обавеза (пример, неистицање приговора застарелости).

155.- ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ДЕЈСТВО ПОБИЈАЊА И ДЕЈСТВО ПОБИЈАЊА

Посебни услови за дејство побијања су:

1.- Оштећење повериоца, при чему поверилац мора да докаже да је заиста оштећен правном радњом коју је дужник предузео. Сматра се да је правна радња предузета на штету повериоца ако услед њеног извршења дужник нема довољно средстава за испуњење повериочевог потраживања. То се доказује неуспелим покушајем принудне наплате из дужникове имовине.

2.- Дужникова кривица за оштећење.- Дужник треба да је крив што је предузетом радњом онемогућио повериоца да се наплати.

Теретна располагања се могу побијати само ако је дужник у време располагања знао или могао знати да наноси штету својим повериоцима. Његова кривица се не претпоставља већ је поверилац мора доказати.

Ако су у питању бесплатна располагања (пример, одрицање од наслеђа), сматра се да је дужник знао да предузетом радњом наноси штету повериоцима.

3.- Кривица трећег лица, при чему том лицу треба да је познато или да је могло бити познато да дужник учињеним располагањем наноси штету повериоцу.

Само ако треће лице спада у круг тзв. сумњиве породице, претпоставља се да му је било познато да дужник предузетим располагањем наноси штету повериоцу.

За побијање бесплатних располагања и са њима изједначених правних радњи не захтева се кривица трећег лица.

23

СТРАНА

Сврха побијања је да се побијана правна радња дужникова учини без дејства само према повериоцу и само колико је потребно за испуњење његових потраживања.

Ако суд усвоји тужбени захтев правна радња губи дејство само према тужиоцу (повериоцу) и само колико је потребно за испуњење његових потраживања.

Тужба за побијање може се поднети у року од једне године за побијање теретних располагања. За побијање теретних располагања у корист чланова сумњиве породице и доброчиних располагања тужба се може поднети у року од три године.. Наведени рокови рачунају се од дана када је предузета правна радња која се побија, односно од дана када је требало предузети пропуштену радњу.

156.- ПРАВО ЗАДРЖАВАЊА ( IUS RETENTIONIS) - ПОЈАМ, УСЛОВИ И ДЕЈСТВО

Појам.- Под правом задржавања подразумева се право повериоца у чијим се рукама налази нека дужникова ствар да је задржи све док његово потраживање не буде исплаћено.

Једини услов је да је повериочево потраживање доспело за наплату. И поверилац потраживања које није доспело има право задржавања у случају кад је дужник постао неспособан за плаћање.

Право задржавања је искључено кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље, или, кад дужник захтева да му се врати ствар која је предата повериоцу на чување или на послугу.

Дејство.- Правом задржавања обезбеђује се повериочево потраживање јер се он може наплатити из вредности задржане ствари на исти начин као и заложни поверилац. Пре него што приступи наплати дужан је да о својој намери обавести дужника.

Разлика између заложног права и ретенције.-

Залогопримац има право следовања док ретинент то право нема, Да би поверилац имао право ретенције ствар мора бити у његовој

непосредној државини, а код заложног права то није нужно. Право ретенције може настати само ако поверилац има доспело

потраживање према дужнику, а уговорно заложно право може настати и кад потраживање није доспело.

Право ретенције настаје на основу закона, а заложно право најчешће на основу уговора.

ПРЕСТАНАК ОБЛИГАЦИЈА

157.- ПОЈАМ ИСПУЊЕЊА ИЛИ ИСПЛАТЕ

Под испуњењем се подразумева извршење дуговане чинидбе. Њиме се потпуно задовољава интерес повериоца који је био циљ облигационог односа, а дужник се

24

СТРАНА

ослобађа обавезе. Упоредо са испуњењем користи се израз "исплата", који у обичном говору има уже значење јер подразумева само давање одређене суме новца.

Садржина испуњења или исплате зависи од онога што се дугује.

О правној природи испуњења не постоји јединствено мишљење:

У немачкој правној теорији износи се мишљење да је исплата правни посао Међутим, преовлађује мишљење да исплату треба схватити као фактичку

радњу а не као правни посао. У акту исплате има и елемената сагласности воља али она није нужна. За исплату није потребна ни активна воља дужника ни пасивна воља повериоца.

158.- СУБЈЕКТИ ИСПЛАТЕ - ЛИЦЕ КОЈЕ ВРШИ ИСПЛАТУ, ИСПЛАТА СА СУБРОГАЦИЈОМ И ЛИЦЕ КОМЕ СЕ ВРШИ ИСПЛАТА

Лице које врши исплату се назива исплатилац. То је по правилу дужник а обавезу може испунити и треће лице.

1) Дужник који врши исплату треба да је потпуно пословно способан. У супротном, његов старалац има право да је оспорава и да захтева повраћај исплаћеног износа.

И пословно неспособан дужник може испунити обавезу ако је постојање обавезе несумњиво и ако је доспео рок за њено испуњење. Може се оспоравати испуњење застарелог дуга или дуга који потиче из игре или опкладе које изврши такав дужник

2) Треће лице може испунити обавезу. Кад се ради о обавезама које су везане за личност дужникову њих мора испунити сам дужник.

Треће лице обично испуњава обавезу по налогу дужника. Без знања и воље дужника обавезу могу испунити лица која имају правни интерес да обавеза буде испуњена (пример, јемац, власник ствари дате у залогу и противник побијања).

Поверилац је дужан да прими испуњење од наведених лица, чак и када се дужник томе противи, јер у супротном пада у поверилачку доцњу.

Исплата са суброгацијом постоји у случају кад треће лице исплати дужников дуг и ступи на место повериоца. Тада се дуг гаси према ранијем повериоцу, тако да дужник дугује испуниоцу оно што је до тада дуговао повериоцу.

Исплата са суброгацијом не постоји увек када трећи плати за дужника, него само

1) Као вољна суброгација кад исплатилац то жели. Може настати:

на основу уговора који испунилац закључи са повериоцем пре или приликом испуњења

25

СТРАНА

на основу уговора који испунилац закључи са дужником пре испуњења. У оба случаја она настаје у часу испуњења.

2) Као законска суброгација која је прописана у корист лица које има неки правни интерес да обавеза буде испуњена. Код ње, по сили закона у часу испуњења на испуниоца прелази повериочево потраживање са свим споредним правима.

Код исплате са суброгацијом дужник се ослобађа обавезе према повериоцу, а испунилац преузима повериочева права према дужнику. Поверилац је дужан да преда испуниоцу средства којима се потраживање доказује.

Испунилац не може захтевати од дужника више него што је исплатио повериоцу.

Лице коме се врши исплата је по правилу поверилац који је пословно способан.

И испуњење извршено пословно неспособном повериоцу ослобађа дужника ако је корисно за повериоца или ако се предмет испуњења још налази код њега.

Осим повериоцу испуњење може бити извршено и лицу одређеном законом, судском одлуком, уговором између повериоца и дужника или од стране самог повериоца.

Испуњење је пуноважно и кад је извршено трећем лицу ако га је поверилац накнадно одобрио или ако се њиме користио.

159.- МЕСТО И ВРЕМЕ ИСПЛАТЕ

Време испуњења је време доспелости обавезе, односно тренутак од кога пповерилац може захтевати њено испуњење.

Оно може бити одређено уговором, законом или једностраном изјавом воље једне стране. Рок испуњења може се одредити с обзиром на сврху посла или природу обавезе.

Ако рок испуњења није одређен, а сврха посла, природа обавезе и остале околности не захтевају известан рок за испуњење, поверилац може захтевати одмах испуњење обавезе, а дужник са своје стране може захтевати од повериоца да одмах прими испуњење.

Испуњење пре рока је могуће ако је рок уговорен искључиво у интересу дужника.

Дужник има право да испуни обавезу и пре рока под условом да о својој намери обавести повериоца и да то не буде у невреме. Поверилац може примити исплату пре рока и у другим случајевима и задржи право на накнаду штете ако о томе без одлагања обавести дужника.

И поверилац има право да захтева испуњење пре рока ако му дужник није дао обећано обезбеђење или ако на његов захтев није допунио обезбеђење

26

СТРАНА

смањено без његове кривице као и кад је рок уговорен искључиво у његовом интересу.

Место испуњења је место у коме дуговану радњу треба предузети. Одређује се правним послом или законом. Може се одредити према сврси посла, природи обавезе и осталим околностима.

Ако место испуњења није одређено ни одредиво, испуњење обавезе врши се у месту у коме је дужник у време настанка обавезе имао своје седиште, односно пребивалиште, а у недостатку пребивалишта своје боравиште.

Од ових правила се одступа код новчаних обавеза. Оне се испуњавају у месту у коме поверилац има седиште односно пребивалиште, а у недостатку пребивалишта, боравиште.

160.- ПРЕДМЕТ ИСПЛАТЕ

Предмет исплате је чинидба коју дужник дугује, тако да дужник не може испунити обавезу нечим трећим, нити поверилац може захтевати нешто друго.

Поверилац није дужан да прими делимично испуњење осим ако природа обавезе другачије налаже. Дужан је да прими делимично испуњење новчане обавезе осим ако има посебан интерес да га одбије.

Ако су ствари одређене само по роду, дужник је дужан дати ствари средње каквоће, односно ствари одговарајуће какквоће ако му је била позната намена ствари.

Замена испуњења постоји у случају кад поверилац у споразуму са дужником прими нешто друго уместо оног што му се дугује. Тако се врши измена у постојећем облигационом односу, чији се предмет мења, док основ остаје исти.

Замена испуњења је сурогат исплате јер доводи до престанка обавезе. За материјалне и правне недостатке ствари дате уместо онога што је дуговао, дужник одговара исто као продавац. Поверилац може уместо захтева по основу одговорности за правне и физичке недостатке ствари захтевати од дужника, али не више од јемца испуњење првобитног потраживања и накнаду штете.

Предаја ради продаје постоји кад дужник преда повериоцу неку ствар или које друго право да их прода и да из постигнутог износа наплати своје потраживање, а да му остатак преда.

У том случају поверилац добија улогу дужниковог пуномоћника. Сама предаја ради продаје не доводи до престанка обавезе, већ обавеза престаје тек кад поверилац прода ствар или које друго право и наплати се из постигнутог износа.

161.- УРАЧУНАВАЊЕ (ИНПУТАЦИЈА) И ДОКАЗИВАЊЕ ИСПЛАТЕ

27

СТРАНА

Урачунавање испуњења долази до изражаја у случају кад између истих лица постоји више истородних обавеза, па оно што дужник испуни није довољно да би се могле намирити све те обавезе.

1) За редослед урачунавања меродаван је најпре споразум између повериоца и дужника,

2) Ако о томе не постоји њихов споразум, урачунавање се врши оним редом који одреди дужник, најкасније приликом испуњења.

3) Кад нема дужникове изјаве о урачунавању, обавезе се намирују редом, како је која доспела на испуњење.

4) Ако је више обавеза истовремено доспело прво се намирују оне које су најмање обезбеђене,

5) Кад су све обавезе подједнако обезбеђене прво се намирују оне које су дужнику на највећем терету.

6) Ако су у свему напред реченом обавезе једнаке намирују се редом како су настале.

7) Ако су истовремено настале, оно што је дато на име испуњења распоређује се на све обавезе сразмерно њиховим износима.

162.- ДЕПОНОВАЊЕ И ПРОДАЈА ДУГОВАНЕ СТВАРИ

Под полагањем се подразумева могућност дужника чија се обавеза састоји у предаји неке ствари, да се обавезе ослободи полагањем (депоновањем) те ствари код суда за повериоца.

Полагање се може извршити у следећим случајевима:

1) Кад је поверилац у доцњи

2) Кад је поверилац непознат

3) Кад је неизвесно ко је поверилац

4) Кад се не зна где се поверилац налази

5) Кад је поверилац пословно неспособан а нема законског заступника.

Депоновање се врши код стварно надлежног суда у месту испуњења, осим ако природа посла захтева да се полагање изврши у месту где се ствар налази. И сваки други стварно надлежни суд мора примити ствар у депозит, с тим што је дужник дужан да да накнаду повериоцу, ако је овај полагањем код другог суда претрпео штету.

Не могу се депоновати све ствари него само оне које су за то подесне (пример, новац, драгоцености)

28

СТРАНА

О извршеном полагању дужник је дужан да обавести повериоца ако зна за њега и његово боравиште.

Полагањем дуговане ствари, дужник се у часу извршеног полагања ослобађа обавезе. Ако је био у доцњи његова доцња престаје а престаје да тече и камата. Ризик случајне пропасти или оштећења ствари прелази на повериоца.

Дужник може узети натраг положену ствар а о томе је дужан да обавести повериоца. Дужник губи право да узме ствар:

1. Кад се изјавом суда одрекао тог права2. Кад је поверилац изјавио да узима положену ствар3. Кад је правноснажном одлуком утврђено да полагање задовољава услове

уредног испуњења.

Ако дужник узме натраг положену ствар, сматраће се као да није било полагања а његови садужници и јемци остају у обавези.

Предаја на чување другом лицу.- Ако се дугује предаја ствари која није подесна за чување у судском депозиту, а испуњени су услови за полагање, дужник може захтевати од суда да одреди лице коме ће предати ствар да је чува о трошку и за рачун повериоца. Таква предаја производи дејство полагања код суда.

Ако се ствар која није подобна за чување у судском депозиту дугује на основу обавезе из уговора у привреди, онда предаја такве ствари јавном складишту на чување за рачун повериоца производи дејство полагања код суда.

О извршеној предаји на чување дужник је дужан да обавести повериоца.

Продаја дуговане ствари.- Ако су испуњени услови за полагање код суда дужник се може ослободити обавезе и на тај начин што дуговану ствар може продати а добијени износ, по одбитку трошкова продаје положити код суда.

Овим правом дужник се може користити само у два случаја:

1. Ако је ствар неподесна за чување2. Ако су трошкови потребни за чување или одржавање ствари несразмерни

са њеном вредношћу.

Продаја се врши на јавној продаји у месту одређеном за испуњење или у неком другом месту ако је то у интересу повериоца.

Ако ствар има текућу (тржишну) цену или ако је мале вредности у поређењу са трошковима јавне продаје, дужник је може продати из слободне руке.а.

Ствар која је таква да може брзо пропасти или се покварити, дужник је дужан продати без одлагања на најпогоднији начин.

29

СТРАНА

Дужник је дужан да обавести повериоца о намераваној продаји, о постигнутој цени и њеном полагању код суда.

163.- ПРЕБИЈАЊЕ ИЛИ КОМПЕНЗАЦИЈА - ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И УСЛОВИ

Пребијање је начин гашења облигација који настаје у случају кад и дужник има потраживање према свом повериоцу тако да долази до узајамних обрачунавања њихових тражбина.

Лице које врши пребијање назива се компензант, а лице са којим се врши пребијање компезат.

Пребијање замењује две исплате. односно њиме се врши скраћивање исплате. Уместо да дужник најпре исплати свој дуг повериоцу, а затим поверилац оно што он дугује дужнику, исплаћује се само разлика која остане по извршеном обрачуну

Пребијањем се обезбеђује једнакост страна и избегава ризик да једна страна испуни обавезу према другој, а да сама не буде у могућности да од ње наплати своје потраживање.

Пребијањем се могу угасити само потраживања која испуњавају одређене услове:

1.- Узајамност потраживања постоји кад и дужник има потраживање према повериоцу коме дугује. Узајамна су потраживања која постоје између истих лица.

Могуће је и пребијање потраживања која нису узајамна (пример, јемац може извршити пребијање дужникове обавезе према повериоцу са дужниковим потраживањем од повериоца)

2.- Истородност потраживања а истородна су потраживања која гласе на новац или друге заменљиве ствари истог рода и исте каквоће.

3.- Доспелост потраживања.- Потраживања се могу пребити само ако су доспела, тј. ако је наступио рок за њихову исплату.

Изутзетак постоји у случају стечаја неког лица јер поверилац дужника који је пао под стечај може пребити своје потраживање за потраживање које дужник има према њему и кад оно није доспело.

4.- Утуживост.- Потраживање лица које врши пребијање (компензант) мора бити утуживо.зато што се неутуживо потраживање може извршити само добровољно (пример, застарела потраживања, потраживање које потиче из игре и опкладе)

Дуг се изузетно може пребити и са застарелим потраживањем ако оно није застарело у часу кад су се стекли услови за пребијање. Потраживање компензата не мора бити утуживо.

Пребијање се може искључити вољом заинтересованих страна што произилази из начела аутономије воље или законом.

Законом се предвиђа да не могу престати пребијањем следећа потраживања:

30

СТРАНА

Потраживање које се не може запленити Потраживање ствари или вредност ствари који су дужнику биле дате на

чување или на посуду или које је дужник узео безправно Потраживање настало намерним проузроковањем штете Потраживање накнаде штете причињене оштећењем здравља или

проузроковањем смрти Потраживање које потиче из законске обавезе издржавања.

164.- НАЧИНИ ПРЕБИЈАЊА И ДЕЈСТВО ПРЕБИЈАЊА

Пребијање може настати:

1) По сили закона (законска компензација)2) По вољи страна (вољна компензација)3) По одлуци суда. (судска компензација)

1.- Пребијање по сили закона настаје аутоматски, чим се две компезабилне тражбине нађу једна наспрам друге. Пошто пребијање настаје без знања и воље заинтересованих страна неопходно је да тражбине буду неспорне и одређене по садржини и износу. Овај начин пребијања није познат у нашем праву.

2.- Вољно пребијање настаје по вољи заинтересованих лица. ЗОО прописује да „пребијање не настаје чим се стекну услови за то, него је потребно да једна страна изјави другој страни да врши пребијање“

Вољно пребијање може бити:

Уговорено које настаје споразумом заинтересованих страна да пребију своја међусобна потраживања. За ово пребијање довољна је само узајамност тражбина.

Једнострано, до кога долази једностраном изјавом воље једне стране другој да њену тражбину жели да пребије са својом. Изјава се може дати у било којој форми пошто су се стекли потребни услови. Због тога изјава о пребијању има ретроактивно дејство.

3.- Судска компензација значи да се изјава којом се жели извршити пребијање може дати и у парници пред судом. Обично то чини тужени који приговором захтева од суда да приликом одлучивања о тужиочевом потраживању узме у обзир и потраживање туженог. Уместо приговора тужени може да подигне противтужбу којом истиче захтев за наплату свог потраживања од тужиоца.

Пребијање доводи до гашеења потраживања. Ако су потраживања једнаке вредности оба се пребијањем гасе. Ако то није случај гаси се само мање потраживање, док се веће смањује за износ мањег.

Са престанком главних престају и сва споредна потраживања. Пребијањем се не могу вређати права трећих лица.

165.- ОПРОШТАЈ ДУГА - ПОЈАМ И ДЕЈСТВО

31

СТРАНА

Отпуштање дуга је начин престанка облигација који настаје тако што поверилац изјави дужнику да неће тражити њено испуњење и што се дужник са тим сагласи.

За отпуштање дуга потребна је сагласност воља дужника и повериоца, тј. уговор о отпуштању

За пуноважност уговора о отпуштању не захтева се посебна форма. Уговором о отпустању поверилац може дуг отпустити у целости или само делимично.

Понуда за закључење уговора о отпуштању може се учинити и прећутно. Враћање залоге не значи повериочево одрицање од права да тражи њено испуњење. Уговор о отпустању може се закључити као апстрактни уговор.

Отпуст дуга се најчешће врши у намери да се дужнику учини поклон. Међутим, није намера дарежљивости увек циљ отпуштања. Некада то поверилац чини у свом интересу (пример, да би му дужник други, већи дуг уредно испунио).

Отпустом се гаси обавеза, и то, ако је отпуст потпун обавеза се гаси у целости, а код делимичног отпуста, главна и споредна обавеза гасе се у оној мери у којој је дуг отпуштен.

Код општег отпуштања дугова гасе се сва повериочева потраживања према дужнику, осим оних за које поверилац није знао у часу кад је отпуштање извршено.

Отпустом се не смеју вређати права трећих лица.

1.- Отпуштање дуга јемцу не ослобађа главног дужника, а отпуштање дуга главном дужнику ослобађа јемца. У случају кад има више јемаца па поверилац ослободи једног од њих осталима се обавеза смањује за део који отпада на ослобођеног јемца.

2.- Отпуштање дуга извршено споразумно са једним солидарним дужником ослобађа обавезе и остале дужнике, осим у случају кад је отпуштање имало за сврху да ослободи обавезе само дужника са којим је извршено. У том случају се солидарна обавеза смањује за део који пада на њега, а остали дужници одговарају солидарно за остатак обавезе.

Pactum de non petendo.- има слабије дејство од отпуста дуга. Њиме поверилац једнострано обећава дужнику да неће од њега тражити наплату потраживања. Тиме се дужник не ослобађа обавезе, већ само стиче могућност да истакне приговор повериоцу ако му он затражи исплату.

166.- ПРЕНОВ ИЛИ НОВАЦИЈА - ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ, УСЛОВИ И ДЕЈСТВО

Пренов или новација је начин престанка облигација који настаје споразумом дужника и повериоца да свој постојећи облигациони однос угасе и замене га новим.

32

СТРАНА

На тај начин долази до гашења старе облигације, а с друге стране, до настанка нове облигације. Преновом се дужник не ослобађа обавезе, ни поверилац не бива измирен већ само добија нову тражбину.

Римски правници нису знали за могућност измене субјеката облигационог односа без промене њене садржине. У савременом праву улога новације није потребна. Она се примењује у случају кад стране желе да неки нејасан или неизвестан облигациони однос замене новим.

За настанак пренова неопходно је да се испуне следећи услови:

1.- Намера да се изврши новација јер ако стране нису изразиле намеру да угасе постојећу обавезу кад су стварале нову, ранија обавеза не престаје већ постоји и даље поред нове.

2.- Постојање старе облигације, јер ако ње нема или је ништава или већ угашена, пренов остаје без дејства. Ако је ранија облигација била само рушљива пренов је пуноважан ако је дужник знао за њен недостатак. Пренов се може извршити и кад је стара облигација природна.

3.- Настанак нове облигације, јер ако не настане нова облигација или је нова облигација ништава не долази до пренова већ стара облигација и даље важи.

4.- Разлика између старе и нове облигације која се односи на предмет или на основ обавезе. Према томе, новација се може извршити само:

путем промене предмета (пример, да продавац уместо телевизора прода фрижидер)

или променом основа обавезе (пример, да ће дужник 100 динара које је дотле дуговао као накнаду штете, дуговати убудуће као обавезу из уговора о зајму)

а могуће је да се истовремено промене и предмет и основ.

Пренов доводи до гашења раније облигације и замене новом облигацијом која настаје.

Са ранијом облигацијом престају и залога и јемство, осим ако је са јемцем или залогодавцем другачије уговорено.

После новације, међусобни положај страна одређује се према новој облигацији. Не могу се истицати приговори из старе и у новој, а дужник који је у доцњи у старој није у доцњи и у новој облигацији. За нову облигацију тече нови рок застарелости.

Ако се уговор о пренову поништи, сматраће се да није ни било пренова и да ранија обавеза није ни престала да постоји.

167.- СЈЕДИЊЕЊЕ ( CONFUSIO) - ПОЈАМ, УСЛОВИ И ДЕЈСТВО

33

СТРАНА

Сједињење је начин престанка облигација који настаје у случају кад се и тражбина и дуг стекну код истог лица, тј. кад једно исто лице постане и дужник и поверилац у истом облигационом односу.

У том случају облигација се гаси јер не може неко сам себи дуговати.

До сједињења најчешће долази:

у случају универзалне сукцесије, тј. кад дужник наследи свог повериоца или кад поверилац наследи свог дужника.

код сингуларне сукцесије ако поверилац уступи тражбину дужнику. у случају спајања два правна лица као и у случају кад се једно од њих

припоји другом.

Сједињење не настаје кад јемац постане поверилац јер због тога обавеза главног дужника не престаје.

За настанак и дејство сједињења не захтевају се неки посебни услови. Оно настаје аутоматски, чим се тражбина и дуг стекну код исте личности.

Сједињење доводи до гашења облигације и то како главне тако и споредних обавеза. Сједињење не доводи до гашења обавезе уписане у јавне књиге, јер она престаје сједињењем тек кад се изврши упис брисања.

Сједињењем не могу бити оштећена трећа лица која у односу на тражбину иамју право плодоуживања или залоге.

168.- ЗАСТАРЕВАЊЕ ТРАЖБИНА - ПОЈАМ И СВРХА

Застарелост је начин гашења облигације који настаје због тога што поверилац није у одређеном времену захтевао испуњење дужникове обавезе.

Застарелошћу се не гаси облигација у правном смислу , већ престаје право на тужбу, тј. право да се захтева испуњење обавезе. Облигација и даље постоји али не постоји санкција за њену заштиту. Она престаје да буде утужива и постаје неутужива – природна облигација.

Застарелост не производи дејство сама по себи и зато суд неће тужбу одбацити ако се од дужника захтева испуњење застареле обавезе. Суд не узима застарелост по службеној дужности, ако се дужник није на њу позвао.

Дужник се на застарелост позива најчешће у виду одбране, тј. приговором застарелости. То може да учини и тужбом за утврђење којом захтева да се утврди да је наступила застарелост потраживања.

Ако дужник испуни застарелу обавезу нема право да захтева оно што је дао, чак иако није знао да је обавеза застарела. Он није учинио ни поклон, нити је платио недуговано, па се ни поверилац није неосновано обогатио.

34

СТРАНА

Дужник се не може одрећи застарелости пре него што протекне време одређено за застарелост. Ако је застарелост већ наступила одрицање је допуштено. У том случају као одрицање од застарелости сматра се писмено признање застареле обавезе, давање залоге или другог обезбеђења.

Сва потраживања по правилу могу престати застарелошћу, за разлику од стварних права која не могу да застаре већ се протеком времена могу прибавити. Кад застари главно потраживање застарела су и споредна потраживања, као што су потраживања камата, плодова, трошкова, уговорне казне.

169.- ВРЕМЕ ПОТРЕБНО ЗА ЗАСТАРЕЛОСТ - ПОЧЕТАК И НАСТУПАЊЕ ЗАСТАРЕЛОСТИ, РОКОВИ ЗАСТАРЕЛОСТИ, ЗАСТОЈ И ПРЕКИД ЗАСТАРЕВАЊА

Протек времена је главни чинилац за утврђивање застарелости. ЗОО се посебно одређују рокови застарелости ппојединих потраживања. Овако одређени рокови су императивне природе тако да се не могу мењати споразумом заинтересованих страна. Зато се изричито предвиђа да се правним послом не може одредити дуже или краће време застарелости од оног времена које је одређено законом ни да застарелост неће тећи.ж

Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе.

Законом предвиђен рок застарелости почиње тећи првог дана после доспелости обавезе, односно, првог дана после дана када је поверилац могао захтевати испуњење обавезе, осим ако законом за поједине случајеве није што друго прописано.

Код обавеза које се састоје у пропуштању или трпљењу, застарелост почиње тећи првог дана после дана кад је дужник поступио противно обавези.

Застарелост наступа кад истекне последњи дан законом одређеног рока застарелости.

ЗОО познаје један општи и више посебних рокова застарелости.

А.- Општи рок застарелости је рок у којем застаревају сва потраживања за која законом није одређен неки други посебан рок застарелости. Општи рок застарелости износи 10 година.

Б.- Посебан рок од 3 године је рок у коме застаревају:

Повремена потраживања, с тим што само право из кога проистичи повремена потраживања застарева за 5 година, рачунајући од доспелости најстаријег неиспуњеног потраживања после кога дужник није вршио давања.

35

СТРАНА

Међусобна потраживања правних лица из уговора о промету роба и услуга, као и потраживања накнаде за издатке учињене у вези са тим уговорима,

Потраживање закупнине, било да је одређено да се плаћа повремено, било у једном укупном износу.

Потраживање накнаде проузроковане штете, с тим што овај рок од 3 године почиње да тече од дана кад је оштећеник дознао за штету и штетника (субјективни рок), а ово потраживање у сваком случају застарева за 5 година од кад је штета настала (објективни рок)

Од наведеног рока се одступа у случају кад је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости. У том случају захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења.

Наведени рок се не примењује ни код потраживања накнаде штете која је настала повредом уговорне обавезе јер такво потраживање застарева за време одређено за застарелост те обавезе.

В.- Посебан рок од једне године је рок у коме застаревају:

Потраживања накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће кад је испорука, односно услуга извршена за потребе домаћинства.

Потраживање радио станице и радио-телевизијске станице за употребу радио пријемника и телевизијског пријемника.

Потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима.

Потраживање претплате за повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена,

Сва потраживања која су утврђена правноснажном судском одлуком или одлуком другог надлежног органа, или поравнањем пред судом или другим надлежним органом застаревају за 10 година, па и она за која је законом предвиђен краћи рок застарелости.

Потраживања по основу осигурања живота застаревају за 10 година.

Под застојем застаревања се подразумева спречавање (заустављање) застаревања услед узрока због којих застаревање није могло почети да тече, или је заустављен његов даљи ток.

Застарелост не тече између одређених лица због њихове блискости. То је случај са потраживањима која постоје између:

Супружника Родитеља и деце док траје родитељско право Штићеника и његовог стараоца као и органа старатељства

36

СТРАНА

Два лица која живе у ванбрачној заједници док та заједница постоји.

Осим тога, застарелост не тече:

За време мобилизације, у случају непосредне ратне опасности или рата, у погледу потраживања лица на војној дужности

У погледу потраживања која имају лица запослена у туђем домаћинству према послодавцу или члановима његове породице који заједно са њима живе све док тај радни однос траје.

Застаревање не тече за време за које повериоцу није било могуће да судским путем захтева испуњење дужникове обавезе, због несавладивих препрека.

Сви наведени разлози спречавају почетак, односно продужење тока рока застарелости само дотле док стварно постоје. Ако застаревање није могло почети да тече због неког законског узрока, оно почиње тећи кад тај узрок престане.

Ако је застаревање већ почело пре него што је настао узрок који је зауставио његов даљи ток, оно наставља да тече кад престане тај узрок, а време које је истекло пре заустављања рачуна се у законом одређени рок застарелости.

Застој истека рока застарелости.- Застаревање тече и према малолетнику и другом пословно неспособном лицу, без обзира на то да ли имају заступника. У погледу тока рока застарелости они се изједначују са пословно способним лицима.

Застарелост потраживања малолетника који нема заступника и другог пословно неспособног лица без заступника не може наступити док не протекне две године од кад су постала потпуно пословно способна или од кад су добила заступника.

Застарелост према лицу које се налази на одслужењу војног рока или на војној вежби не може наступити док не протекну три месеца од одслужења војног рока или престанка војне вежбе.

Под прекидом застарелости се подразумева прекидање даљег тока застарелости услед одређених радњи дужника или повериоца.

1) Радњом дужника застаревање се прекида кад дужник призна дуг, што се може учинити изјавом или на посредан начин – давањем отплате, плаћањем камате, давањем обезбеђења.

2) Радњом повериоца када поверилац подигне тужбу или предузме неку другу радњу против дужника, пред судом или неким другим државним органом у циљу остварења потраживања.

Ако поверилац одустане од тужбе или друге радње коју је предузео сматра се да прекид застаревања није наступио. Сматра се да није било

37

СТРАНА

прекида и када повериочева тужба или захтев буде одбачен или одбијен или ако предузета мера извршења или обезбеђења буде поништена.

После прекида застаревање почиње тећи поново а време које је протекло пре прекида не рачуна се у законом одређени рок за застарелост:

Застаревање прекинуто признањем од стране дужника почиње тећи изнова од признања

Кад је прекид застаревања настао подизањем тужбе или истицањем пребијања потраживања у спору, застаревање почиње тећи изнова од дана кад је спор окончан или свршен на неки други начин.

170.- ПОСЛЕДИЦЕ ЗАСТАРЕЛОСТИ И ПРЕКЛУЗИЈА

ЗОО говори о застарелости у делу о престанку обавеза. Међутим, застарелости само у ширем смислу спада у разлоге гашења облигационих односа.

Она је разлог гашења мањег степена јер застарелост не укида трађбину већ једино њену утуживост. Али, и утуживост престаје само условно, тј. ако дужник истакне приговор застарелости.

Међутим, поверилац може и застарелим потраживањем:

пребити дужниково потраживање, уколико још није било застарело у часу кад су се стекли услови за пребијање.

може истаћи приговор неиспуњеног уговора. поверилац потраживања надокнаде штете може после застарелости

захтевати од одговорног лица да му уступи оно што је добио услед штетне радње по правилима о неоснованом обогаћењу

Поверилац застарелог потраживања које је осигурано залогом или хипотеком може се чак и намирити из оптерећене ствари ако је држи у рукама или ако је његово право уписано у јавној књизи.

Под преклузијом се подразумева губитак неког субјективног права услед протека одређеног времена. Реч је о праву на тужбу или на неку другу правну радњу која је потребна да би се одређено субјективно право могло употребити.

Протеком преклузивног рока право се гаси. Преклузивне рокове одређује закон или суд, а могу бити одређени и правним послом.

Код преклузивних рокова нема ни обуставе ни прекида, а суд о њима води рачуна по службеној дужности.

171,. УПОЈЕДИНАЧЕНИ ИЛИ ПОДЕЉЕНИ ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ

Подврсту сложених облигација чине обевезе са више дужника и поверилаца. Ове обавезе се деле на:

Дељиве Солидарне

38

СТРАНА

Недељиве

Обавеза је дељива ако се оно што се дугује може поделити и испунити у деловима који имају иста својства као и цео предмет, и ако оно том поделом не губи ништа од своје вредности.

За дељиву обавезу је карактеристично да се дугује односно потражује подељено. То значи да се дели између учесника облигационог односа на онолико делова колико има дужника (пасивне подељене обавезе) или на онолико потраживања колико има поверилаца (активне подељене обавезе).

Сваки од тих облигационих односа је потпуно самосталан и независан један од другог.

1.- Пасивне подељене обавезе.- Кад у некој дељивој обавези има више дужника, обавеза се дели међу њима на једнаке делове. То значи да сваки од њих одговара само за одређен део обавезе (пример, ако два лица као сувласници купе од трећег аутобус од 1.000.000 динара сваки од њих дугује продавцу по 500.000 динара).

2.- Активне подељене обавезе.- Кад у некој дељивој обавези има више поверилаца потраживање се дели међу њима на једнаке делове, ако није што друго одређено,. Сваки поверилац може захтевати само свој део потраживања.

Однос подељене и солидарне обавезе.- Претпоставља се да више дужника дугује дељиву обавезу подељено, а могу је дуговати солидарно само ако је тако уговорено или законом прописано.

За више дужника дељиве обавезе која је настала у привреди постоји претпоставка солидарности. Предвиђа се да они одговарају повериоцу солидарно осим ако су уговарачи отклонили солидарну одговорност.

172.- СОЛИДАРНОСТ ДУЖНИКА - ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ОДНОСИ КОЈИ НАСТАЈУ

Солидарност дужника постоји у случају кад више лица дугује једну обавезу тако да поверилац може захтевати испуњење целе обавезе од кога хоће све док не буде потпуно испуњена. Када један дужник обавезу испуни она престаје за све.

Повериочево право се састоји од више појединачних тражбина које једна другој конкуришу и које воде ка испуњењу једне обавезе.

Солидарност је могућа код облигација сваке садржине. Солидарни дужници дугују по правилу исту чинидбу. Међутим, није нужно да њихове обавезе буду и по износу једнаке.

Солидарност се може односити само на један део дуга, а за остали да сваки дужник одговара самостално. Од више солидарних дужника сваки може дуговати са другим након испуњења под другим условима, и уопште са различитим одступањима.

39

СТРАНА

Обавеза једног дужника може бити осигурана а другог не. Међутим, солидарни дужници морају бити дужници истог ранга. Солидарност дужника мора бити утврђена законом или уговором.

С обзиром на правни основ из којег је настала обавеза солидарних дужника, у теорији се прави разлика између:

1) Праве солидарности, код које обавезе свих дужника имају исти правни основ

2) Неправе солидарности, код које обавезе свих дужника ммају различит правни основ..

Солидарност дужника повећава изглед повериоца да намири своју тражбину. Она је за њега једна врста личног осигурања тражбине.

Однос солидарних дужника према повериоцу

Поверилац је овлашћен да по своме избору захтева испуњење обавезе од било којег солидарног дужника. Он може тражити исплату од свих њих истовремено или појединачно, у целини или делимично..

Ако један дужник плати цео дуг, остали се ослобађају обавезе, а ако исплати само део дуга, сви дужници ће и даље солидарно дуговати неисплаћени део.

Могуће је да обавеза једног дужника буде пуноважна а другог непуноважна.Сваки дужник има право да повериоцу истакне и објективне и субјективне приговоре.

Правило је да један дужник не може својим поступцима отежати положај осталих садужника (пример, ако би један дужник накнадно пристао да повериочево потраживање намири пре рока или да плати уговорну казну због задоцњења. Његов пристанак не обавезује садужнике). Ни доцња једног дужника, ни признање дуга немају дејство према осталима.

Када поверилац дође у доцњу према једном солидарном дужнику он је у доцњи и према осталим.

Поравнање које је закључио један од солидарних дужника са повериоцем не важи за остале, али ови имају право да га прихвате ако оно није ограничено на дужника са којим је закључено.

Одрицање од навршене застарелости важи такође само према дужнику који се ње одриче.

Ако би кривицом једног солидарног дужника испуњење обавезе постало немогуће, обавеза накнаде штете настаје само за оног који је скривио немогућност.

Субјективни разлози једног дужника који доведу до гашења његове обавезе без намирења повериоца, могу користити и осталима само ако то околности и природа обавезе захтевају:

40

СТРАНА

1) Опроштај дуга извршен споразумно са једним солидарним дужником ослобађа обавезе и остале дужнике. Ако је циљ обавезе био да се ослободи обавезе само дужник са којим је споразум о опроштају закључен, солидарна обавеза смањује се за део који према међусобним односима дужника пада на њега, а остали дужници одговарају солидарно за остатак обавезе.

2) Новацијом коју је поверилац извршио са једним солидарним дужником ослобађају се и остали дужници. Ако су поверилац и дужник новацију ограничили само на део обавезе који долази на овога, обавеза осталих се само смањује за тај део.

3) Кад се у једном лицу стекну својство повериоца и својство дужника исте солидарне обавезе, обавеза осталих солидарних дужника смањује се за износ дела који на њега пада.

4) Ако застаревање не тече или је прекинуто према једном дужнику, оно теже за остале солидарне дужнике и може се навршити, али дужник према коме обавеза није застарела и који је морао да је испуни има право да захтева од осталих дужника према којима је обавеза застарела да му надокнаде сваки свој део обавезе.

Међусобни однос солидарних дужника

Дужник који је исплатио обавезу има право регреса од осталих солидарних дужника. Исплатилац се по сили закона суброгира на место повериоца и њему остали солидарни дужници одговарају пропорционално.

Ако је један солидарни дужник инсолвентан, његов део дуга се сразмерно расподељује на све дужнике..

Право на регрес се увек претпоставља, а претпоставља се и да сви солидарни дужници одговарају за дуг у једнаким износима, осим ако другачије није уговорено или законом прописано.

Колико износи део који пада на сваког солидарног дужника зависи од њиховог споразума. Ако споразум не постоји, претпоставља се да на сваког дужника долази једнак део

Ако је солидарна обавеза закључена у искључивом интересу једног солидарног дужника, он је дужан да надокнади цео износ обавезе садужнику који је намирио повериоца.

Дужник који је исплатио цео дуг има право регреса и од оног солидарног дужника коме је поверилац лично опростио дуг или га смањио.. Право на регрес нема једино онај дужник који је својим радњама погоршао положај осталих садужника (пример, пропуштање да се истакне неки приговор на који имају право сви солидарни дужници).

173.- СОЛИДАРНОСТ ПОВЕРИЛАЦА - ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ОДНОСИ КОЈИ НАСТАЈУ

41

СТРАНА

Солидарност поверилаца постоји у случају кад је сваки од више поверилаца овлашћен да од дужника захтева испуњење целе обавеѕе. Кад један од њих буде намирен обавеза престаје и према осталим повериоцима.

Ова солидарност се не претпоставља, већ постоји само кад је уговорена или законом одређена.

За разлику од солидарности дужника, солидарност поверилаца нема већи практични значај, јер кад више лица потражују исту тражбину постоји велики ризик наплате. Ако цела тражбина буде исплаћена несавесном или инсолвентном повериоцу, остали повериоци могу бити оштећени.

Однос солидарних поверилаца према дужнику

Сваки солидарни поверилац има неподељено и самостално право да захтева исплату целе тражбине. Дужник може испунити обавезу повериоцу кога сам изабере све док неки поверилац не затражи испуњење.

Сваки солидарни поверилац овлашћен је да предузима све оне радње којима се штите интереси и осталих поверилаца (пример, да доведе дужника у доцњу).. Нико од њих нема право да предузима оне радње које иду на штету осталих поверилаца.

С обзиром да има самостално потраживање према дужнику сваки солидарни поверилац може њиме солидарно располагати:

чињенице које се тичу личности једног солидарног повериоца не тичу се осталих, већ делују једино између њега и дужника.

Ако један поверилац прекине застаревање или ако застаревање према њему не тече, према осталим повериоцима застаревање тече и даље. али, ако се дужник одрекне застарелости према једном повериоцу то користи и осталима.

Поравнање које је закључио један од солидарних поверилаца са дужником, нема дејство према осталим повериоцима. Они им ају право да прихвате то поравнање, осим кад се оно односи само на део повериоца са којим је закључено.

Самосталност тражбине једног солидарног повериоца у односу на тражбине других није потпуна већ само делимична. Дужник може извршити пребијање своје обавеѕе не само са потраживањем које има од повериоца који од њега захтева испуњење, већ и са потраживањем које има од неког другог повериоца, али до висине дела солидарног потраживања које припада том повериоцу.

Отпуштањем дуга и преновом између дужника и једног повериоца смањује се солидарна обавеза за онолико колико износи део тог потраживања повериоца.

Ако се у лицу једног солидарног повериоца сједини и својств о дужника (конфуѕија), сваки од осталих поверилаца може од њега захтевати само свој део потраживања.

42

СТРАНА

Кад дужник западне у доцњу према једном солидарном повериоцу он је у доцњи и према осталим.. Доцња једног солидарног повериоца шкоди и осталим.

Признање дуга учињено једном повериоцу користи свим повериоцима.

Односи између поверилаца после испуњења

Испуњењем обавезе једном солидарном повериоцу гасе се потраживања свих поверилаца. Онај ко је примио исплату постаје дужник осталих.

Сваки солидарни поверилац има право да захтева од повериоца који је примио испуњење од дужника, да му преда део који му припада Ако из односа међу повериоцима не проистиче што друго, сваком солидарном повериоцу припада једнак део.

Солидарни повериоци имају право регреса од повериоца коме је дужник испунио обавезу само под условом да је он добио више него што му припада према њиховом унутрашњем односу.

Ако се остатак дуга не може наплатити од дужника зато што је овај инсолвентан, оно што је наплаћено сразмерно се распоређује на све солидарне повериоце.

При томе, право осталих солидарних поверилаца да траже свој део постоји, не само у случају кад је обавеза угашена исплатом већ и пребијањем и отпуштањем.

174.- ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОСИ СА НЕДЕЉИВИМ ОБАВЕЗАМА

Недељиве су такве обавезе код којих више дужника дугује, или више поверилаца потражује обавезу која се због своје недељивости исплаћује, односно наплаћује у целости.

Такве су обавезе које за предмет имају индивидуално одређену ствар. И оне се деле на:

1.- Пасивне недељиве обавезе су такве обавезе код којих више дужника дугује недељиву обавезу (пример, аутомобил). На такве обавезе примењују се прописи о солидарним обавезама.

2.- Активне недељиве обавезе су такве обавезе када има више поверилаца међу којима није ни уговорена ни законом одређена солидарност.

Сваки од више поверилаца може захтевати од дужника да обавезу испуни њему само ако је овлашћен од осталих поверилаца да прими испуњење. Сваки од поверилаца може захтевати од дужника да обавезу испуни свим повериоцима заједно или да је положи суду.

ДЕО ОСМИ - ЗАМЕНА СУБЈЕКАТА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА

175.- ЗАМЕНА СУБЈЕКАТА ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА

43

СТРАНА

У доба римског права владало је схватање да је замена дужника и повериоца у облигационом односу недопуштена.

Нешто касније било је допуштено да их могу заменити само њихови наследници, јер се сматрало да они настављају личност умрлог.

Уступање потраживања правним послом међу живима римски правници су постигли најпре преко новације. Али, пошто је за новацију била потребна сагласност дужника, дошли су на идеју о процесном заступнику у властитом интересу.

Лицу коме је желео да уступи потраживање, поверилац је давао право да води његову парницу у своје име и да потраживање чија је наплата поверена задржи за себе. То представља цесију у њеном првобитном облику, док ће уступање права потраживања путем директног уговора између повериоца и трећег бити допуштено тек у средњевековном праву.

У доба капитализма правници су почели да схватају право потраживања као саставни део имовине лица коме оно припада, и њиме поверилац може располагати на три начина:

Уступити укупно потраживање другоме без промене његове садржине Уступити право плодоуживања потраживања Заложити потраживање

Данашња правна теорија и пракса стоје на становишту да субјекти облигационог односа могу бити замењени другим лицима, а да сам однос у свему осталом остане исти.

Замена се може тицати повериоца или дужника или обојице.Поверилац у облигационом односу може бити замењен на три различита начина:

1) Путем универзалне сукцесије2) Путем преузимања уговора3) Путем уступања тражбине

Замена дужника врши се преузимањем дуга.

УСТУПАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА УГОВОРОМ - ЦЕСИЈА

176.- УСТУПАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА (ЦЕСИЈА) – ПОЈАМ, УСЛОВИ И ПРЕДМЕТ

Уступање потраживања (цесија) је уговор којим поверилац своје отуђиво потраживање из једног облигационог односа преноси на треће лице.

На основу таквог уговора долази до промене личности повериоца у једном облигационом односу, док личност дужника и само потраживање остају непромењени.

44

СТРАНА

Да би се могло извршити уступање потраживања морају се испунити следећи услови:

1.- Пуноважан уговор о уступању потраживања у чијем закључењу учествују два лица као две уговорне стране

Цедент или уступилац - стари поверилац који уступа своје потраживање другоме

Цесионар или пријемник – лице које постаје нови поверилац.

Лице које треба да испуни обавезу (уступљени дужник, цезус)), не учествује у закључењу уговора иако тај уговор производи дејство и према њему. Дужников пристанак на уступање се уопште не тражи. За њега није битна личност повериоца ако се његова обавеза садржински не мења.

За пуноважност овог уговора се захтевају само општи услови јер је то неформалан посао.

2.- Потраживање које се може уступити.- Уговором се могу преносити не само новчана него и неновчана потраживања која се састоје у неком чињењу. У погледу будућих потраживања неопходно је да су она одређена или одредива. Могу се преносити и потраживања из природних обавеза као и она која су спорна, а у случају дељивих обавеза може се пренети и само један део потраживања.

ЗОО наводи три категорије потраживања која не могу бити предмет уговора о уступању:

1) Потраживање чији је пренос законом забрањен2) Потраживање које је везано за личност повериоца3) Потраживање које се по својој природи противи преношењу на другога.

Поверилац и дужник могу се споразумети да се и потраживање које је преносиво не може пренети на другога или да се не може пренети без дужникове сагласности (уговор о забрани уступања)

3.- Обавештење дужника о уступању како би уступање потраживања произвело дејство и према дужнику, односно да би он знао да обавезу треба да изврши новом повериоцу.

Ако није обавештен о уступању, дужник може да испуни обавезу уступиоцу и то ослобађа дужника обавезе, али само ако је он био савестан, односно ако није знао за испуњење.

177.- ДЕЈСТВО УСТУПАЊА ПОТРАЖИВАЊА

Основно дејство уступања потраживања је у томе што се мења личност повериоца у једном облигационом односу, тако што потраживање прелази из имовине уступиоца у имовину пријемника

45

СТРАНА

Тај пренос потраживања врши се самим уговором. Са потраживањем прелазе на пријемника и споредна права као што су: право првенствене наплате, хипотека, право из уговора са јемцем, право на камату, уговорну казну и сл.

У случају кад је поверилац уступио исто потраживање разним лицима (тзв. вишеструко уступање) оно припада пријемнику о коме је уступилац прво обавестио дужника, односно, који се први јавио дужнику.

1.- Однос пријемника и дужника.- На пријемнику потраживање прелази у оном стању у коме се налазило код уступиоца, јер је правило, да се услед извршеног уступања положај дужника не може погоршати. Пријемник има иста права према дужнику која је уступилац имао према дужнику до уступања.

Дужник може истаћи пријемнику своје личне приговоре као и све приговоре које је против тражбине могао истаћи уступиоцу до часа када је сазнао за уступање.

2.- Однос уступиоца и пријемника.- Ово дејство се огледа у томе што потраживање прелази из имовине уступиоца у имовину пријемника. Уступилац је дужан да преда пријемнику обвезницу или другу исправу о дугу, као и друге доказе о уступљеном потраживању и споредним правима.

Питање одговорности уступиоца за постојање и наплативост потраживања решава се у зависности од тога да ли је:

Потзраживање уступљено без накнаде, када уступилац не одговара ни за постојање ни за наплативост потраживања.

Потраживање уступљено уз накнаду када уступилац одговара за постојање потраживања у часу кад је извршено уступање, без обзира на кривицу, а не одговара за његову наплативост.

Уступилац може одговарати и за наплативост уступљеног потраживања ако је то посебно уговорено, али само до висине онога што је примио од пријемника, затим, за наплативост камата, трошкова око уступања и трошкова поступка против дужника.

178.- ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ УСТУПАЊА ПОТРАЖИВАЊА

А.- Уступање уместо испуњења или ради наплаћивања

1.- Уступање уместо испуњења постоји кад дужник, уместо испуњења своје обавезе уступи повериоцу своје потраживање или један његов део, чиме се дужникова обавеза гаси до износа уступљеног потраживања

У том случају пријемник (поверилац) стиче право да потраживање наплати, с тим што је дужан да преда уступиоцу (дужнику) све што је наплатио преко износа свог потраживања према њему.

46

СТРАНА

2.- Уступање ради наплаћивања постоји кад дужник уступи повериоцу своје потраживање само ради наплаћивања. Тиме се његова обавеза не гаси него тек кад поверилац наплати своје потраживање

У том случају уступање се врши пријемнику (повериоцу) у циљу да га он наплати од дужника у своје име а за рачун уступиоца (свог дужника). Ако је оно што је наплатио веће од износа његовог потраживања, пријемник је дужан да вишак преда уступиоцу.

Б.- Уступање ради обезбеђења

Овај вид уступања постоји у случају кад се уступање врши ради обезбеђења пријемниковог потраживања према уступиоцу

У том случају, пријемник је дужан да се о наплати уступљеног потраживања стара са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина, с тим што га може наплатити само ако потраживање које је уступањем обезбеђено не буде исплаћено..

По извршеној наплати, пошто задржи колико је потребно за намирење сопственог потраживања према уступиоцу, пријемник је дужан да уступиоцу преда вишак.

179.- УСТУПАЊЕ УГОВОРА – ПОЈАМ И ДЕЈСТВО

Уступање уговора је уговор којим један уговорник уз пристанак свог сауговорника, уступа свој правни положај у двостраном уговору неком трећем лицу, које тиме постаје носилац свих његових права и обавеза из тог уговора.

На тај начин долази до промене једног уговорника у двостраном уговору, а предмет и основ уговора остају непромењени.

За уступање уговора морају се испунити следећи услови:

1.- Уговор о уступању уговора који се закључује између једног уговорника из двостраног уговора који се назива уступилац и трећег лица које се назива пријемник.

Овај уговор може се закључити на било који начин, осим ако је за уговор који се уступа законом прописана одређена форма.

2.- Предмет овог уговора није сам уговор, него уступиочев правни положај који обухвата сва његова права и обавезе које он има на основу тог уговора.

3.- Пристанак друге стране се тражи зато што се уступање уговора тиче и другог сауговорника. Он мора знати какве су имовинске прилике и други квалитети пријемника, који није само поверилац већ и дужник.

Пристанак друге уговорне стране може се дати пре закључења уговора о уступању уговора или приликом закључења тог уговора као и кад је уговор о уступању уговора већ закључен.

47

СТРАНА

Начин давања пристанка је ограничен само ако се односи на уступање формалног уговора.

Дејство уступања састоји се у томе што уступилац излази из уступиочевог уговора а на његово место долази пријемник. Са уступиоца на пријемника прелазе сва права и све обавезе осим неких споредних права (пример, јемство, залога трећих лица).

Уступилац одговара пријемнику за пуноважност уступљеног уговора. Али, он му не јемчи да ће друга страна испунити своје обавезе осим ако се на то посебно обавезао..Уступилац не јемчи ни свом сауговорнику из уступљеног уговора, осим ако је преузео такву обавезу.

Друга страна може истаћи пријемнику све приговоре из уступљеног уговора, као и оне које има из других односа са њим, али не и приговоре које има према уступиоцу.

ЗАМЕНА ДУЖНИКА

180.- ПРЕУЗИМАЊЕ ДУГА – ПОЈАМ, УСЛОВИ И ДЕЈСТВО

Под преузимањем дуга подразумева се замена дужника у постојећем облигационом односу, која се остварује уговором закљученим између дужника и преузимаоца на који је пристао поверилац. Садржина облигационог односа остаје иста.

Да би се могло извршити преузимање дуга морају се испунити следећи услови:

1.- Постојање пуноважног уговора о преузимању дуга на који је пристао поверилац.- О закљученом уговору повериоца може известити дужник или преузималац, и свакоме од њих поверилац може саопштити свој пристанак на преузимање дуга. Претпоставља се да је поверилац дао свој пристанак ако је без ограде примио неко испуњење од преузимаоца које је овај учинио у своје име.

Уговор о преузимању дуга има дејство уговора о преузимању испуњења за време док поверилац не буде дао свој пристанак на уговор о преузимању дуга, као и ако он одбије да да пристанак.

2.- Дуг који се може преузети.- По неким ауторима, предмет преузимања могу бити само дугови који се могу пренети на другога, а дугови који су везани за личност дужника сматрају се непреносивим.

По другима, предмет преузимања може бити било који дуг, па чак и онај који дужник треба лично да испуни.

Преузимање дуга доводи до замене дужника у облигационом односу. Преузималац ступа на место пређашњег дужника а овај се ослобађа обавезе.

48

СТРАНА

Преузималац дугује повериоцу оно што му је дуговао и ранији дужник, што значи да је његова обавеза једнака обавези ранијег дужника.

Ако је у време повериочевог пристанка на уговор о преузимању дуга преузималац био презадужен, а поверилац то није знао нити је морао знати, ранији дужник се не ослобађа обавезе, а уговор о преузимању дуга има дејство уговора о приступању дугу.

Споредна права која су до преузимања постојала уз потраживање остају и даље, с тим што је залога коју је дало треће лице и јемство престају ако залогодавац и јемац не пристају да одговарају и за новог дужника.

Преузималац не одговара за ненаплаћене камате које су доспеле до преузимања осим ако је што друго уговорено. Преузималац може истаћи повериоцу све приговоре који проистичу из правног односа између ранијег дужника и повериоца као и приговоре које преузималац има према повериоцу.

Преузималац не може истаћи повериоцу приговоре који потичу из његовог правног односа са ранијим дужником који је био основ преузимања.

181.- ПРИСТПАЊЕ ТУЂЕМ ДУГУ И ПРЕУЗИМАЊЕ ИСПУЊЕЊА

Приступање дугу је уговор између повериоца и трећег лица којим се треће лице обавезује повериоцу да ће испунити његово потраживање од одређеног дужника.

У том случају треће лице ступа у обавезу поред дужника.

Преузимање испуњења је уговор дужника и трећег лица, којим се овај обавезује према дужнику да испуни његову обавезу према његовом повериоцу.

Треће лице одговара дужнику ако благовремено не испуни обавезу повериоцу, те овај затражи испуњење од дужника, али оно не преузима дуг, нити приступа дугу, тако да поверилац нема никакво право према њему.

УПУТ ИЛИ АСИГНАЦИЈА

182.- УПУТ ИЛИ АСИГНАЦИЈА – ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ДЕЈСТВО

Појам.- Упућивање или асигнација је изјава воље једног лица којом оно упућује и овлашћује друго лице да за његов рачун изврши нешто одређеном трећем лицу, кога упућује и овлашћује да то извршење прими у своје име.

Упућивањем се успоставља однос у којем учествују три лица:

1) Лице које изјављује вољу, односно даје упут да се нешто изврши назива се упутилац или асигнант

2) Лице које се упућује и овлашћује да нешто изврши назива се упућеник или асигнат

49

СТРАНА

3) Лице које се упућује и овлашћује да испуњење прими у своје име, или прималац упута или асигнатар..

Чинидба која је предмет упућивања може се састојати у исплати одређене суме новца, у предаји хартије од вредности или неке друге заменљиве ствари.

Значај.- Упућивање је најраспрострањеније средство индиректног плаћања и кредитирања.

1) Као средство индиректног плаћања оно омогућује да се једном исплатом угасе два облигациона односа

2) Као средство кредита омогућује упутиоцу да обезбеди зајам примаоцу упута или самом себи на терет упућеника..

Упућивање је апстрактно, па се не види шта је основ упућивања.

Услови настанка.- Циљ упућивања може се остварити самим овлашћењем упућенику и примаоцу упута, тј. једностраним правним послом, или на основу уговора о упућивању или асигнацији који се закључује између упутиоца, упућеник и примаоца упута. Није потребна одређена форма, али се у пракси врши у писменој форми.

Дејство упућивања.- Упућивањем се заснива троструки правни однос:

1) Однос између примаоца упута и упућеника2) Однос између примаоца упута и упутиоца3) Однос између упутиоца и упућеника.

1.- Однос примаоца упута и упућеника.- Прималац упута стиче право да захтева испуњење чинидбе од упућеника, тек кад упућеник изјави да прихвата упут. Прихватање упута се не може опозвати.

Кад упућеник прихвати упут између њега и примаоца упута настаје дуговински однос који је независан од односа између упутиоца и упућеника, као и од односа између упутиоца и примаоца упута.

То је апстрактан однос. Упућеник може примаоцу упута истаћи само приговоре који се тичу пуноважности прихватању упута, приговоре који се заснивају на садржини прихватања или садржини самог упута као и приговоре које има лично према њему.

Прималац упута може упут пренети на другог и пре него што је прихваћен од стране упућеника. Изјава о прихватању упута дата примаоцу упута има дејство према свим лицима на која је упут узастопно пренесен

Право примаоца упута да захтева испуњење престације од упућеника застарева у року од године дана, од истека рока одређеног за испуњење. Ако рок за испуњење није одређен, застарелост почиње да тече кад упућеник прихвати упут, а ако га је он прихватио пре него што је дат примаоцу упута, онда када буде дат овоме.

50

СТРАНА

2.- Однос примаоца упута и упутиоца објашњава зашто упутилац преко упућеника врши исплату примаоцу упута. Овај однос назива се валутним односом јер се помоћу односа покрића овај однос гаси.

Обично је упутилац дужник примаоца упута тако да издавањем упута испуњава своју обавезу према њему.

Кад је прималац упута поверилац упутиоца он није дужан да пристане на упут који му је учинио дужник у циљу испуњења своје обавезе, али је дужан да о свом одбијању одмах обавести дужника иначе ће му одговарати за штету. Ако је пристао на упут поверилац је дужан да позове упућеника да га изврши.

Кад је поверилац пристао на упут учињен од стране његовог дужника у циљу испуњења обавеза, дужникова опбавеза престаје тек испуњењем од стране упућеника.. Поверилац може захтевати од упутиоца да му испуни оно што му дугује, само ако није добио испуњење од упућеника у време одређено у упуту.

Ако упућеник одбије пристанак на упут или одбије испуњење које му захтева прималац упута, или изјави унапред да неће да га изврши, прималац упута је дужан да одмах обавести упутиоца о томе, иначе му одговара за штету.

Ако прималац упута није поверилац упутиоца и неће да се користи упутом, он може одустати од упута чак иако је већ изјавио да га прима, али је дужан да о томе без одлагања обавести упутиоца.

Упутилац може опозвати овлашћење које је упутом дао примаоцу упута, осим ако је упут издао у циљу испуњења неког свог дуга према њему.

3.- Однос упутиоца и упућеника.- Овај однос објашњава зашто упутилац захтева од упућеника да за његов рачун изврши исплату примаоцу упута.

Он то чини углавном зато што је упућеник његов дужник, што код њега има покриће за оно што овај треба да испуни примаоцу упута. Овај однос се назива односом покрића

Упућеник није дужан да прихвати упут чак иако је дужник упутиоца осим ако му је то обећао. У случају кад је упут издат на основу упућениковог дуга упутиоцу, упућеник је дужан да га изврши до износа тог дуга. У том случају, упућеник се извршењем упута у истој мери ослобађа свога дуга према упутиоцу. У супротном, биће одговоран за штету коју тиме проузрокује упутиоцу.

Упутилац може опозвати овлашћење које је упутом дао упућенику, све док овај не изјави примаоцу упута да прихвата упут, односно, све док га не изврши. Он то може учинити и кад је у упуту наведено да је неопозив, као и кад би се опозивањем кршила нека његова обавеза према примаоцу упута.

Упут се по самом закону сматра опозваним у случају отварања стечаја над имовином упутиоца, осим стечаја кад је упућеник већ прихватио упут пре

51

СТРАНА

отварања стечаја, као и кад у часу прихватања није знао нити је морао знати за тај стечај.

52