СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ГИНЕКОЛОГИЈЕ И АКУШЕРСТВА

ТЕМА:

МАЛИГНИ ТУМОРИ МАТЕРИЦЕ

Малигни тумори материце

Малигни тумори материце су релативно честа обољења код жене. То нарочито важи за карцином материце, који по учесталости долази на прво место, далеко испред свих других локализација малигних обољења у организму жене. У ствари, ако се карцином материце према месту настајања подели у карцином грлића и карцином тела, онда на прво место по учесталости долази

карцином дојке, затим карцином грлића, па карцином тела материце.

Срећна је околност што је материца, иако унутрашњи полни орган, лако доступна прегледима, те се и промене на њој, било какве да су, ако се на њих мисли, могу лако открити и сто рак тела и рак грлића материце прилично рано дају извесне алармантне симптоме, у првом реду крварење, које уплаши болесницу и доведе је лекару. Нажалост, и поред тога, случајеви раног откривања рака материце доста су ретки, те се још и данас у пракси срећу одмакли, често инкурабилни облици болести.

Цервикалне интраепителне неоплазије материце (CIN)

(Преканцерске промене на грлићу материце)

И на грлићу материце не долази до изненадне и нагле појаве канцерске лезије, већ јој по неколико година претходе извесне промене у ћелијама епитела из којих ће се касније вероватно развити карцином. Те промене не могу се макроскопски запазити, могу се открити само микроскопским прегледом ћелија добијених из цервикалног или вагиналног бриса или исечком сумњивог ткива.

При томе промењене ћелије цервикалног епитела показују све, обично у нешто мањој мери изражене карактеристике малигне дегенерације: неједнаке су по величини, неправилног облика, нуклеопротоплазматични однос је промењен у корист једра, хиперхроматична једра. Поремећено је природно редање ћелијских слојева од базалне мембране према површини и запажа се већи проценат ћелија у митози. Ове промене, ако су мањег интензитета и не захватају све слојеве епитцла, означавају се као дисплазија.

Дисплазија грлића материце

Може да се јави у три степена: лакша, умерена и тешка.

Дисплазија I степена (displasio gradus levis) - промењених ћелија само у доњој трећини епитела.

Дисплазија II степена (displasio gradus mediocris) - поремећај стратификације епитела и промењене ћелије запажају се од базалног слоја до половине епитела.

Дисплазија III степена (displasio gradus maioris) - промењене ћелије епитела и поремећај стратификације виде се све до површине епитела.

И дисплазије и преинвазивни карцином грлића материце спадају у групу промена на грлићу материце названих цервикалне интраепителне неоплазије (CIN). Дисплазије I и II степена могу временом да еволуирају у преинвазивни карцином грлића, али да се исто тако могу после извесног времена, спонтано или под дејством терапије да повуку и да дође до излечења. То се не може рећи и за дисплазију III степена, коју је дијагностички прилично тешко разграничити од преинвазивног карцинома. Како се дисплазија трећег степена временом развија преласком у преинвазивни, а преко овог у инвазивни карцином грлића, кад се постави дијагноза овог стања потребно је спровести оперативно лечење.

Иначе, дисплазија грлића материце, као и преинвазивни карцином овог органа нису макроскопски видљиве промене мада се чешће него иначе откривају код леукоплакије и еритроплакије цервикса.

Преинвазивни карцином грлића материце

(Интраепителни, нулти или карцинома ин ситу)

Преинвазивни карцином грлића материце је стадијум овог малигног обољења у коме су малигне промене локализоване само у епителу цервикса, најчешће око спољњег ушћа материце. У том стадијуму малигне ћелије још нису пробиле базалну мембрану. У овом стадијуму нема метастатског ширења болести. Дијагноза овог претклиничког стадијума није лака, јер је грлић материце макроскопски обично непромењен, мада се на њему често може да открије леукоплакија или еритроплакија цервикса. Због тога се дијагноза преинвазивног карцинома грлића поставља приликом контролних, рутинских или систематских гинеколошких прегледа, на основу позитивног цитолошког налаза (IV или V група цервикалног секрета по Папаниколау), или на основу колпоскопског прегледа. И у једном и у другом случају дијагнозу треба потврдити микроскопским прегледом исечка са грлића.

Најбоље је ако се за узимање исечка користи конизација која је истовремено и довољна терапијска мера у случају микроскопске потврде дијагнозе дисплазије или преинвазивног карцинома. Према томе, конизација је метода избора у лечењу младих жена са преинвазивним карциномом цервикса, јер се њоме одстрањује само део слузнице око спољног ушћа и дуж цервикалног канала, са нешто мало околног миометријума без оштећења унутрашњих полних органа и без поремећаја њихове функције. Конизација се може радити и код трудница уколико се преинвазивни карцином открије у трудноћи. Ако

се carcinoma in situ дијагностикује код старијих жена, уместо конизације треба урадити тоталну хистеректомију.

Ако се цервикална интраепителна неоплазија (CIN) не открије у овом стадијуму и ако се промене у ћелијама епитела спонтано или под терапијом не повуку, што се у раној фази дешава у знатном проценту, малигни процес наставља да се развија више година па и 10, и болест прелази у инвазивни стадијум.

Први период овог стадијума, док је инвазија мања од 3 мм (микроинвазија), такође протиче асимптоматски, а макроскопске промене и други симптоми болести јављају се тек у другој периоди првог стадијума болести.

Карцином грлића материце

Скоро ¾ малигних тумора на полним органима жене припада карциному грлића.

Јавља се код релативно младих жена, обично негде пред менопаузу. Може да се јави и код веома младих жена, чак и код девојака.

Занимљиво је и веома важно да, захваљујући све обухватнијим превентивним мерама, нарочито у развијеним земљама са високим животним стандардом, последњих деценија број карцинома грлића материце у инвазивном стадијуму постепено и стално се смањује и полако се по броју случајева приближава карциному ендометријума од кога је био чешћи више од два пута. Томе доприноси побољшана лична здравствена и хигијенска култура жена и средина у којој живе, боље организована здравствена служба и већа брига друштвене околине за здравље жена, што подразумева, пре свега, организовање повремених систематских прегледа женске популације у доба највеће угрожености.

Карцином грлића материце најчешће почиње око спољног ушћа грлића материце на месту преласка плочастослојевитог епитела спољне површине вагиналне порције у једнослојан цилиндричан епител ендоцервикса.

У сваком случају, малигна дегенерација најпре се јавља на ћелијама плочастог епитела око самог спољног ушћа материце и релативно дуго остаје на том месту, у самом епителу, не продирући одмах у строму, односно не доводећи до инвазије. У то време промене на епителу још се не могу макроскопски запазити. То је тзв.преинвазиони или интраепителни стадијум карцинома грлића материце. Болест у овом стадијуму остаје неколико месеци, па чак и неколико година.

Ако се за то време не открије почетна малигна лезија и одмах не одстрани у том стадијуму, доћи ће до даљих промјена на њој. Ширење по површини довешће до појаве ерозије на грлићу, која се и голим оком може видети, а продор у дубину довешће до инвазије у строму и преко ње лимфним путем може се очекивати појава метастаза у

регионалним лимфним жлездама и на удаљеним органима и инфилтрација суседних ткива и органа

Већ настала макроскопска ерозија обично се шири око спољног ушћа и може се развијати у три макроскопска типа: вегетантни, улцерозни и инфилтративни.

Најчешћи је вегетантни облик, када се на грлићу стварају трошне израслине које му дају изглед карфиола. Код овог макроскопског облика карцинома грлића материце постоји спора тенденција ка ширењу малигног процеса у дубину и инфилтрацији параметрија и вагине, па се на вагиналном делу грлића могу развијати и значајне макроскопске промене, а да је процес још операбилан. Површина цервикалног тумора је уздигнута, неравна и трошна. Са ње при прегледу или додиру отпадају ситни комадићи ткива и из оштећених крвних судова наступа лако, контактно крварење које је уједно и један од првих симптома ове болести.

Инфилтративни облик карцинома грлића, што му и име каже, карактерише релативно рана инфилтрација малигног процеса у дубља ткива, кроз базалну мембрану у зид грлића, у параметрија и у горњи крај вагине.

Исто важи и за улцерозни облик који је, поред брзе инфилтрације, праћен и стварањем улцерације на грлићу, која инфилтрише околна ткива, разара их, пре свега грлић материце, и ствара улцерацију. И код инфилтративног, као и код улцерозног типа, површина настале улцерације је трошна због чега малигна промена на додир крвари.

Ендоцервикални облик карцинома – Уколико се од почетне лезије, са места смене епитела, малигни процес не развија упоље, већ настави свој развој унутра и навише. Обично је улцерозног или инфилтративног типа. Код ове локализације, вагинални део грлића материце дуго времена макроскопски остаје непромењен, јер се малигни процес шири од спољњег ушћа грлића материце навише, дуж ткива ендоцервикса, те је скривен од погледа гинеколога при обичном гинеколошком прегледу. При томе долази до малигне инфилтрације ткива од ендоцервикса у миометријум грлића, те грлић, иако на изглед непромењен, може бити знатно прожет малигним ткивом. Због тога, при дигиталном прегледу, вагинални део грлића изгледа чврст, често лако увећан и код одмаклијег процеса обично теже покретан. При томе, доста често, грлић добија бачваст облик. У сваком случају, код ендоцервикалне форме карцинома, знатно је теже поставити благовремену дијагнозу, односно овај карцином се по правилу касније дијагностикује, и, поред осталог, и због тога је он малигнији по току и са гором прогнозом

Микроскопским прегледом карцином грлића материце класификује се као карцином плочастог и врло ретко као карцином цилиндричног епитела. Карцином плочастог епитела може бити планоцелуламог, безоцелуларног и интермедијарног типа. Мање зреле микроскопске форме карцинома брже се развијају, раније дају метастазе, па им је и прогноза гора.

У сваком случају ваља знати да је карцином грлића материце цилиндричног типа ћелија резистентан на лечење зрачење.

Дијагноза инвазивног стадијума рака грлића материце

Дијагноза инвазивног стадијума поставља се клиничким прегледом, допунским прегледима и лабораторијским анализама.

Сваки преглед треба започети разгледањем грлића материце помоћу вагиналних екартера или спекулума. При томе се на грићу око спољњег ушћа материце запази ерозија.

Са ерозије, односно из задњег вагиналног свода и из спољног ушћа материце брисом стерилне вате узима се секрет и направи размаз, који се обоји по методи папаниколау и прегледа помоћу микроскопа. Материјал за цитолошка испитивања може исто тако да се узме из цервикалног канала или са површине грлића и из његовог спољног ушћа помоћу посебне шпатуле или, пак, аспирацијом.

На начињеном и по методи папаниколау обојеном препарату, налаз крупних, неједнаких, неправилних ћелија, које се одвајају у плакарима и чија неправилна и неједнака хиперхроматична једра чине највећи део ћелије, указују на малигнитет.

Осим прегледа вагиналног размаза, у дијагностици карцинома грлића материце кориштене и колпоскопија и колпомикроскопија.

Дефинитивна дијагноза рака грлића материце поставља се хистолошким прегледом са исјечка грлића. При сумњи на карцином грлића материце треба узети исечак са ерозије на грлићу, али при томе не треба заборавити ни могућност постојања ендоцервикалног облика карцинома, те обавезно, осим исечка, треба малом киретом искиретирати и канал грлића материце

Исечак са грлића материце треба обавезно узимати са места које под екартерима изгледа најсумњивије као место на коме може да постоји почетна малигна лезија

Понекад је потребно да се материјал за микроскопски преглед узме са 2 или 3 места. Каткад и то није довољно, па се у таквом случају препоручује површна конизација грлића уз накнадне серијске пресеке операцијом добијеног материјала.

Велику помоћ у одређивању места са кога ба узети исечак може да пружи претходно премазивање површине грлића јодном тинктум или колпоскопија. Обе ове методе пружају могућност визуелног откривања сумњивих места и узимање исечка. – Циљана биопсија

Сваку, чак и минималну, ерозију на грлићу треба схватити као потенцијално малигну и допунским прегледима а нарочито прегледом по методи папаниколау, шилеровом јодном пробом и колпоскопијом треба настојати да се утврди њена права природа. Свака гинеколошка амбуланта, а чак и амбуланта опште праксе, треба да има техничке и кадровске могућности за коришћење поменутих дијагностичких метода.

Симптоми рака грлића материце

Не постоје толико рани симптоми у преинвазивној фази. Кад се симптоми јаве, болест је већ поодмакла, боље рећи, већ је дуже време у инвазивном стадијуму.

Но, и њих је мало и нису увек алармантни, па их болеснице често не запажају или им не придају пажњу.У прве симптоме рака грлића материце спадају

контактно крварење и упорно, на терапију резистентно, сукрвичасто бело прање, резистентно на било какву уобичајену терапију, прво је

само бијело прање а касније настаје сукрвичасто као испрано месо и у великој мјери указује на постојање малигнитета.

Бол – као трећи знак јавља се јако касно кад је болест одмакла и кад је малигни процес дубоко продоро у пареметрија, за успјех у лијечењу неопходно је открити карцином прије појаве бола

Прва два симптома треба да наведе лекара да, обавезно прегледа болесницу помоћу спекулума или екартера. Ако при том прегледу открије суспектну ерозију, њен карактер треба даљим прегледима детаљно испитати.

Класификација рака грлића материце према степену напредовања процеса групишу у четири стадијума. Дијели се на двије главне групе:

Претклинички стадијум који карактерише појава и почетни развој болести у самом епителу грлића, без продора кроз базалну мембрану, без метастаза у регионалним лимфним жлездама. Још се назива нулти, интраепителни или преинвазивни карцином или царцинома ин ситу.

Инвазивни облик карцинома грлића материце клинички се, може подели у четири стадијума.

0 carcinoma in situ

I стриктно ограничена на грлић материце.

Iа* не може се дијагностиковати обичним прегледом, већ само лабораторијским анализама

Iб Макроскопски се види малигна промена у виду ерозије

II шири изван грлића материце (прожима зид грлића и прелази на најближу околину горњу трећину вагине и један део параметрија)

IIа малигни процес је прешао на горњи део вагине, при чему је њена доња трећине слободна, а параметрија нису још инфилтрисана

IIб осим вагине, захватио је и параметрија, која су скраћена и због чега је покретљивост материце ограничена.

III грлић је цио захваћен малигним инфилтратом, који преко параметрија, која целом ширином инфилтрише, допире до карличних зидова и захвата и доњу половину вагине.

IIIа не шири на зид мале карлице

IIIб прелази на зид карлице

IV проширио се изван мале карлице или је захватио зид и слузницу мокраћне бешике и ректум.

*- Како су у Iа стадијуму, иако теоријски могуће, метастазе у регионалним лимфним жлездама изванредно ретке, извесни клиничари (Местверт из Немачке) увели су у клиничку праксу појам микроинвазивног карцинома, што код карцинома грлића подразум.ева малигну лезију која се може открити само микроскопским прегледом и чија дубина инвазије достиже само до 3мм милиметра. Код такве дијагнозе сматра се да лимфне жлезде нису захваћене малигним процесом и да терапију треба ограничити на конизацију или на тоталну хистеректомију, без радикалних оперативних захвата. Наравно, после интервенције болесница мора дуго редовно да се контролише.

Рак грлића материце и трудноћа

Није нарочито ретко да, ако се не ради о превише одмаклој малигној лезији, жена оболела од рака грлића материце затрудни. Симптоми рака грлића материце у трудноћи исти су као и ван гравидитета. Болест се, међутим, обично теже и касније открива, јер се и лако крварење и бело прање често приписују трудноћи а не малигном процесу. Због тога је неопходнода се свака трудница као и остале гинеколошке болеснице прегледа помоћу спекулума или екартера и да се и код ње користе и друге дијагностичке лабораторијске методе, ако је то потребно.

Треба, међутим, имати на уму да цитолошки, па чак и хистолошки налаз у трудноћи може бити донекле промењен и без малигнитета, што може да заведе цитолога, односно хистопатолога. Због тога при слању материјала треба увек назначити даје у питању трудница.

Ако се посумња у постојање малигног процеса на грлићу материце код трудница, веома је важно што раније поставити тачну дијагнозу, јер је запажено да се рак грлића материце код трудница много брже развија него иначе. Исто тако, запажено је у таквим случајевима да се трудноћа развија нормално све до термина кад треба да наступи порођај, а да је онда, ако је примарно огњиште одмакло у развоју, дилатација цервикалног канала отежана, па чак покаткад и онемогућена. Међутим, трудноћа се до порођаја ретко изнесе, осим у недијагностикованим случајевима, јер ако се малигни процес открије раније у току трудноће, онда се не чека порођај, већ се болесница подвргава било радикалној оперативној терапији, при чему се заједно с материцом одстрањује и плод.

Трудноћу остављамо до краја само код болесница код којих се рак грлића открије пред сам термин порођаја када је плод способан за ванматерични живот. У таквим случајевима, ако дође до спонтаног порођаја, на оболелом грлићу се стварају пространи расцепи из којих болесница обилно крвари. Код већине таквих болесница немогућа је потпуна дилатација цервикалног канала и спољног ушћа материце, па се порођај мора да доврши царским резом.

Ако се код трудница открије преинвазивни карцином грлића материце, онда је довољно да се уради само конизација и да се бременитост остави до краја.

Терапија код рака грлића материце

Захтева брзу и енергичну терапију.

У нултом стадијуму лечење је оперативно, а избор методе зависи од старости болеснице, од тога да ли је рађала и да ли жели још деце. Млађим женама и женама које још желе да рађају треба сачувати материцу и њене функције, а одстранити малигно огњиште, што се постиже одстрањењем ткива грлића материце, које окружује ендоцервикса, заједно са ендоцервиксом све до његовог унутрашњег ушћа. Овако спроведена оперативна терапија не ремети генеративне функције жене, те је жена способна да касније затрудни, носи трудноћу и роди уз редовну и брижљиву контролу гинеколога. Оваква конзервативна операција, ако се са сигурношћу установи да се ради о преинвазивном карциному, врши се и код гравидних болесница, које уз редовну контролу изнесу трудноћу до краја и роде. Уколико је дијагноза преинвазивног карцинома грлића сигурно постављена, код старијих жена и жена које не желе да рађају може да се уради и тотална хистеректомија.

Ако се према клиничком налазу претпоставља да се иза нултог стадијума може да крије инвазивни карцином грлића, онда је и код старијих жена боље најпре урадити конизацију, па, зависно од хистолошког налаза, одлучити да ли је та операција довољна, што је случај код негативног налаза, или се лечење мора наставити радикалном хистеректомијом и зрачењем, што се ради ако се при хистолошком прегледу открије инвазивни облик малигне лезије.

Мишљења о лечењу инвазивних форми карцинома грлића материце су подељена. Неки гинеколози су за оперативну терапију почетних клиничких облика, а други су присталице једино зрачења.

Ми смо за то да се I и IIа стадијум лече оперативним путем, уколико за операцију не постоје неке друге контраиндикације (претерана гојазност, срчана обољења, проширене вене, болест бубрега итд.). При томе се врши проширена абдоминална хистеректомија са одстрањењем аднекса, параметрија, регионалних лимфних жлезда и горњег дела вагине. Пре и после хистеректомије препоручује се перкутано или интракавитамо јонизујуће зрачење.

Болеснице у закаснелом другом и у трећем стадијуму не оперису се, већ се леце само комбинованим јонизујућим зрачењем. А постоји метода одстрањења целе мале карлице по Браншвиговој методи. Но, ова оперативна метода није свуда прихваћена.

Болеснице у четвртом стадијуму се не лече каузално већ им се медикаментозним средствима, и нарочито опијати ма уз примену дезодоранса и одржавање личне чистоће, ублажавају и олакшавају последњи дани живота.

Прогноза

Петогодиншње преживљавање – у првом стадијуму је око 80%, у другом око 50%, а у трећем стадијуму је врло мали.

Рак тела материце

Најчешће се јавља код старијих жена, обично више година после менопаузе. На ово старосно доба, од свих случајева карцинома ендометријума отпада највећи део, односно око 75%. Међутим, карцином ендометријума може да се јави чак и при крају генеративне периодеЛекар мора да има на уму и ову околност, па да код жена пред менопаузу или у време климактеријума, у случају поновљених метрорагија, посумња и на ово обољење и да, ради постављања дијагнозе, изврши експлоративну киретажу.Занимљиво је да од аденокарцинома тела материце чешће од других оболевају гојазне жене у доба и после климактеријума, које пате од хипертензије и од које потеа од дијабетесу.

Атипична аденоматозна хиперплазија – претходи појави аденокарцинома тела материце. Неке ћелије у ендометрију добију карактеристике неопластичних ћелија Лакши облици атипичне аденоматозне хиперплазије могу бити реверзибилни. А тежи облици су

преинвазивни карцином.Затим настаје инвазинво огњиште – које се врло брзо се шири бочно дуж слузнице материце и код егзофитичне форме према материчној шупљини у виду полипозних израштаја који ускоро некротишу. Осим тога, нарочито код инфилтративних форми малигни процес продире кроз мишић материце према периметријуму.

Ако се не открије на време, карцином ендометријума шири се дуж ендометријума према ушћу јајовода, кроз које може да продре у лумен јајовода инфилтришући њихову слузницу. Даљим ширењем наниже малигни процес спушта се према истмусу и грлићу материце, а навише може да пробије зид материце и да преде на околне органе (бешику, јајоводе, ректум). Истовремено са ширењем пер цонтинуитатем, малигни процес се шири лимфогено и хематогено.

По хистолошкој грађи то је аденокарцином ендометријума. Само у веома ретким случајевима може да се ради о карциному плочастог епитела на сталог на огњиштима метаплазије (аденоацантома)

0 carcinoma in situ

I Карцином ограничен на тијело корпуса

I д1 високодиференциран жлездани карцином

I д2 диференциран жлездани карцином са местимично солидним пољима

I д3 претежно солидан или потпуно недиференциран тип карцинома

II осим корпуса захватио је и грлић материце

III пробио зид материце и процес је прешао на органе мале карлице

IV Захватио слузницу мокраћне бешике и ректум или органе изван мале кариице

Запажено да се бројчани однос између карцинома грлића и карцинома тела материце, који је до пре неколико деценија био знатно већи код карцинома грлића, из године у годину мења и већ се увелико приближио јединици, нарочито у западним земљама,

Исто тако, треба истаћи чињеницу да је карцином тела нешто мање малиган у односу на карцином грлића и да, ако је правилно лечен, пружа веће могућности и наде за излечење.

За успесно лечење и овде је од највеће важности благовремено постављање дијагнозе

Неуредно крварење – Најважнији симптом карцинома тела материце. Због тога, код жена које при крају генеративне периоде, у климактеријуму или у сенијуму имају поновљена неуредна крварења из материце, лекар мора најпре да помисли на карцином ендометријума и да настоји да потребним прегледима и испитивањима потврди или одбаци ову дијагнозу.

Осим преклимактеричних или климактеричних метрорагија, које могу да привремено прикрију клиничку слику карцинома ендометријума, за карцином тела материце нарочито је карактеристична појава крварења из материце код старица које су пре више година изгубиле менструацију. Оне се обично обраћају лекару са изјавом да су после вишегодишње аменореје поново добиле периоду.Бело прање – други је симптом које има изглед исцетка испраног сировог меса. Како су у сенијуму и у нормалним околностима жене без секреције из вагине, то је појава белог прања код њих често знак карцинома тела или грлића материце, те овај симптом треба озбиљно схватити.

Не треба изгубити из вида да у случају стенозе или оптурације цервикалног канала, која се покаткад среће код старица у сенијуму ако болују од карцинома ендометријума, нема крварења и белог прања из гениталних органа. У таквој ситуацији јавља се хематометра или још чешће пиометра.Ова, иначе ретка компликација, обично се јавља у III и IV стадијуму карцинома тела материце или код ендоцервикалних облика карцинома грлића материце. И у једном и у другом случају она настаје као последица секундарне инфекције карциноматозног ткива у матерници и запушења цервикалног канала, који је иначе стенозиран код жена у сенијуму. Накупљени гнојави секрет испуњава шупљину и растежући њене зидове увећава материцу.

Тада је при палпацији материца увећана, лоптаста, еластичнонапете конзистенције и осетљива. Код таквих болесница опште стање је промењено, број леукоцита је повећан, седиментација црвених крвних зрнаца убрзана, температура често је повишена, повремено праћена језом, дрхтавицом и грозницом. У каснијим стадијумима болести могу да се јаве и болови. При прегледу болеснице, објективан налаз у почетку је тешко поставити, те због тога гинеколошки преглед, осим покаткад нешто увећане материце, обично не открије ништа. При том не треба заборавити да у сенијуму материца може бити атрофична.

Иако налаз пиометре са великом вероватноћом указује на карцином тела материце, ипак не треба забораваити да се пиометра осим код карцинома грлића и тела материце може да јави и код других обољења после интрацервикалног зрачења радијумом, затим код ендометритиса у сенијуму и код сенилног колпитиса. Но, и поред тога, пошто се пиометра најчешће јавља код карцинома материце, при појави овог стања треба најпре помислити на карцином.

Дијагноза карцинома тела материце

Поставља се, после узете анемнезе, гинеколошким прегледом и допунским испитивањима. Прегледи помоћу спекулума и колпоскопија користе се само да се искључе други узроци крварењa. Преглед вагинално секрета по Папаниколау – са мањим процентом успеха него код карцинома грлића – даје поуздане резултате у око 80 до 85%. Због тога се на њу не можемо превише ослањати, те је користимо за грубу тријажу болесница.

Микроскопски преглед материјала добијен киретажом - поставља дефинитивну дијагнозу и он је закон за карцином корпуса.

Akanthoma uteri

Посебан облик карцинома тела материце представља акантома утери. Код овог малигног обољења, поред плажа малигно промењених ћелија жлезданог епитела ендометријума, налазе се измешане са њим и плаже или перле малигно промењеног плочастослојевитог епитела.Сматра се да је плочастослојевит епител на ендометријуму корпуса настао метаплазијом.Симптоматологија, дијагностика и терапија овог облика малигне неоплазме тела материце иста је као и код аденокарцинома ендометријума.

Терапија карцинома корпуса утеруса

Лечење болесница са карциномом тела материце је оперативно или се спроводи зрачењем. У многим случајевима ове две методе лечења се комбинују.Довољна је проста тотална хистеректомија са обостраном аднексектомијом. Последњих деценија било је аутора који су код карцинома тела материце препоручивали проширену радикалну хистеректомију са одстрањењем свих регионалних лимфних жлезда као и код Wертхеим-Меигсове операције. Њу свакако треба радити у одмаклим случајевима

Терапија јонизујућим зрачењем може бити и самостална. Најчешће се комбинује транскутано са ендокавитарним зрачењем. Но, како је карцином ендометријума прилично резистентан на јонизујуће зрачење – па се комбинује са давањем високих доза гестегена.Осим тога, последњих година извесни, више него палијативни резултати постижу се и давањем високих доза гестагена. чиме се тежи изазивању медикаментозне атрофије ендометријума,

Методе раног откривања неопластичних промена на материци

На самом почетку, промене у ћелијама показују тенденцију одступања у изгледу, величини, правилности облика, кондензацији хроматина, склоности ка бојењу, у односу нуклеопротоплазматичног индекса, величини и правилности једара, броју митоза.

Почетне промене у ћелијама са слабим поремећајем стратификације и без захватања епитела у целини, називају се дисплазијом и у лакшим облицима могу бити реверзибилне, док у одмаклијим формама постају иреверзибилне.Прелазе најпре у преинвазивни стадијум, да би после неколико година, пошто малигни процес пробије базалну мембрану, доспеле у стадијум инвазивног карцинома грлића или тела материце, зависно од локализације. Још и тада, у раној почетној фази инвазије, такозваној микроинвазији, нема видљивих знакова и симптома болести. Тада се болест, која је још у претклиничком стадијуму, открива случајно.

Данас се, да би се карцином грлића или тела материце открио у раном претклиничком стадијуму, свака жена, осим гинеколошки, прегледа и помоћу колпоскопа, а такоде од ње се узима вагинални и цервикални брис, из кога се на стакленој плочици начини размаз, који се фиксира и боји по методи папаниколау и у коме се помоћу микроскопа траже ћелије са малигним карактеристикама.

У случају позитивног колпоскопског налаза прегледа секрета, пре предузимања било какве озбиљније терапије, дијагноза се мора потврдити микроскопским прегледом исјечка.За постављање ране дијагнозе рака гениталних органа жене, а првенствено рака материце треба тако организовати гинеколошку службу да се све жене у генеративном периоду, а нарочито у време и после климактеријума, повремено, бар једном годишње, а по потреби и чешће, подвргну контролном гинеколошком прегледу.

Почети разгледањем грлића материце и слузнице вагине помоћу екартера и узимањем вагиналног секрета за одређивање степена чистоће и прегледа по методи папаниколау.Увести и рутински колпоскопски преглед. Колпоскопске прегледе и прегледе цервикалног секрета узетог из канала грлића материце и задњег свода вагине треба вршити и код жена код којих се на грлићу макроскопски не виде никакве или се наду само незнатне промене, а утолико пре код жена код којих постоје значајније промене, као што су: еритроплакија (црвенкаста површина око спољњег ушћа грлића), леукоплакија (бела пољана слузници вагиналнц порције) и Наботова јајашца (овула Наботхи).

Циљана биопсија у сумњивим случајевима – При шилеровој проби сумњиво место изгледаће најсветлије јер се због одсуства гликогена његовим ћелијама неће под дејством јода обојити тамномрком бојом, а при колпоскопији епител сумњивог места показује знаке атипије.Зато и кад је слузница грлића према вагини без промене и без биопсије. у свим сумњивим случајевима треба извршити експлоративну киретажу ендоцервикса.- због могућности постојања ендоцервикалног карцинома

Литература

1. Uterine Cancer  Author: Jing Wang Chiang, MD; Chief Editor: Warner K Huh, MD

2. http://www.johnshopkinshealthalerts.com/symptoms_remedies/cancer/2618-1.html

3. http://www.gynoncology.com/uterine/

4.  Canavan TP, Doshi NR (2000). "Cervical cancer". Am Fam Physician 61 (5): 1369–76. PMID 10735343

5. Nanda, Rita (2006-06-09). "Cervical cancer". MedlinePlus Medical Encyclopedia. National Institutes of Health.