Музичке игре за развој слуха за предшколски и...

МУЗИЧКЕ ИГРЕ ЗА РАЗВОЈ СЛУХА

ЗА ПРЕДШКОЛСКИ И РАНОШКОЛСКИ УЗРАСТ

Музичке игре за развој слуха

Leopold...Leopold... http://edukujseomuzici.blogspot.com/

milos_zivkovic

Typewritten Text

Ко те зове

Дете окренуто ка зиду погађа име детета које га је позвало говором или касније и певајући.

Игре препознавања по гласу изводимо са децом тек кад се међусобно добро упознају.

Исту игру изводимо у нешто тежем облику са децом средње и старије групе.

Њима се јављају два до три детета, једно након другога.

Дете погађа имена истим редоследом како су се деца јавила.

Та игра може се изводити у разним варијантама.



Где је мој сусед?

Деца седе у столицама повезаним у две врсте.

То је улица са кућама.

Једна кућа је празна (тј. столица крај једног детета је празна).

Унапред оређујемо крај ког ће детета столица остати празна.

Пао је густи мрак, светла нису упаљена, и дете које треба да погађа не види где је његова „кућа“. (ставимо му повез на очи)

Дете опрезно пролази улицом и дозива свога суседа по имену, а он му одговара певајући: „Ту сам“.

Дете прати суседова глас. Кад га нађе, скида повез и улази у „кућу“ (тј. седа на празну столицу)

Игра се понавња а деца се измене.



Ко се јавио?

Деци поделимо улоге појединих животиња чије су ономатопејске звукове упознала.

Деца се јављају ономатопејом кад им покажемо слику животиње коју представљају, али не смеју изменити свој глас.

Једно дете, леђима окренуто осталој деци, погађа имена животиња истим редом како су се јављале као и имена деце која су изводила ономатопеје.

У почетку узимамо мали број гласова, нпр. два до три. Тај број можемо постепено повећавати нарочито у старијој групи. Обично се не јавља више од петоро деце.

Ову игру изводимо у средњој групи. У старијој групи деца уз име животиња погађају и име деце која су изводила ономатопеју. У том случају деца не смеју изменити свој глас.



У кокошињцу

Пошто су у млађој групи деца упознала ономатопеју звукова кокошки, петла и пилића, одабраћемо за те улоге три детета и сметити ћемо их (окренутих леђа) у „кокошињцу“.

Друга три детета имају исте улоге, али су размештена у просторији на три различита места и сакривена иза неких предмета (полице, стола и сл.). Кад једно од њих, нпр. петао запева „кукурику“, дете- петао излази из „кокошињца“ и тражи одакле долази глас.

Кад по гласу нађе другог петла, води га у „кокошињац“.

Тако исто учине и „кока и пиле“.

У понављању игре изменимо децу. Исту врсту игре изводимо с ономатопејама других животиња.



Куда вози мали воз?

У сваком ћошку собе стоји једно дете. То су железничке станице. С том децом претходно се договоримо којим ће се редом јављати, и то тако да опонашају шиштање локомотиве. (На пример, прво ће се јавити дете у ћошку код врата, затим у ћошку код полице итд.)

Остала деца ће формирати воз који креће према оној станици одакле се чује шиштање локомотиве.

Кад понављамо игру мењамо децу, као и њихов смештај у просторији.

Затворених очију деца погађају, на пример, шта се ради штапићем?

Удара се по столу, вуче по поду, баца на под...

(Уместо штапића можемо узети било који предмет.)

Васпитач или касније једно дете изводи покрете који производе разне звукове, нпр. ход, пљескање, отварање и затварање врата и сл. Друга деца слушају затворених очију и након тога набрајају звукове оним редоследом којим су их чули.

Игру изводимо у свим групама, а број звукова ограничава се према доби и искуствима деце.



Игра будилником (или кутијицом свиралицом)

Сакријемо будилник, а деца га траже по звуку. Дете које га пронађе враћа се на одређено место и шапне другом детету где је будилник.

Игра се наставља док већи део деце не открије где смо сакрили будилник.

У овој игри најтеже је навикнути сецу да одмах не покажу будилник чим га

нађу.

Будилник можемо заменити већим сатом чији се откуцају распознају у тишини.

Ову игру изводимо са децом млађе и средње групе.



Ко се јавља?

Пошто су деца упознала звук тријангла, штапића, разних звечки и бубња, окренута у супротном смеру од извора звука деца погађају која се ударањка јавила.

Варијанта: свака од удараљки добија своју улогу: тријанг ће цвркутати као птичица, штапићи ће опонашати скакутанје веселих зечића, спории лагани ударци бубња опонашаће меду, а звечка пчелу која лети и зуји. Децу поделимо у групе животиња које излазе из „своје кућице“ кад препознају звук своје удараљке.

Све звукове не обрађујемо одједанпут него њихов број постепено

повећавамо.

Да би деца покрете учинила разноврснијим, подстичемо их речима, на пример: зеко скакуће, ослушкује, зеко је жалостан (спушта уши), нашао је шаргарепу, весели се, грицка шаргарепу, пере уши, њушку, враћа се кући, уморан је, спава.



Звукови шетају

Затворених очију деца седе око удараљки. Васпитач одсвира са њима неколико звукова један за другим, а затим пита децу: „Ко ће повести исте звукове у шетњу?“ Дете које се јави одабира исте удараљке и свира на њима истом јачином.

Овом игром уједно привикавамо децу да свирају на удараљкама умереном јачином.

Или: Васпитач одабира тему којој треба пронаћи одговарајућу удараљку, на пример: Плес кишних капљица, Кас коњића, У циркусу и сл.

Или: Слушајући разне звукове удараљки, деца смишљају о коме „музика прича“.



Изгубљена кравица

Једне вечери пастир је ушао у стају и спазио да нема кравице Белке. Где је отишла? Пошао је тражити. Како је вани тамно, не виде ни он, ни кравица. (деца имају повез преко очију или су шакама затворила очи). Пастир зове кравицу и тражи је по звуку њеног звона. Кад је нађе, води је у стају.

И „пастир“ и „кравица“ имају завезане очи и крећу се простором ослобођеним за игру. „Белка“ звони звончићем, а „пастир“ прати звук звона и дозива „кравицу“ док је не нађе. Тада скине повез с очију и води „кравицу“ у „стају“.

Са децом старије групе изводимо игре које захтевају истанчан слух, на пример: Ко најдуже чује звук одсвиран на чинели, металофону?

Кад више не чују звук, нека спусте руку.

На почетку игре деца подигну руке у вис. Имају затворене очи да се не би поводила једно за другим. О удараљку куцнемо јаче да звук може дуже времена одзвањати.

Варијанта: Деца постепено спуштају руку како звук слаби.



Игра буке

Двоје деце седе тако да се додирују леђима. Свако има пред собом инструмент- металофон на којем је толики број плочица колико су тонова у играма за развој гласа деца слушно усвојила. (две или три).

Једно дете свира мелодијски мотив на плочицама, а друго понови тај исти мотив на свом металофону.

На две плочице (СОЛ- МИ) можемо свирати, нпр. сол- ми, сол- сол- ми,

ми- сол ми- сол- ми, ми- ми- сол- ми, и сл. Или исти тон (сол или ми) неколико пута узастопно. Такве могућности постоје и са три плочице (сол- ла- ми). Ове игре изводимо истовремено са играма за развој гласа.



AKO ЖЕЛИТЕ ЈОШ ЗАНИМЉИВИХ МАТЕРИЈАЛА,ПОСЕТИТЕ МОЈ БЛОГ:

http://edukujseomuzici.blogspot.com

ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!



Музичке игре за развој слуха за предшколски и...

Education