ИНТЕРАКЦИЈА ГОВОРНО-ЈЕЗИЧКОГ И МОТОРНОГ РАЗВОЈА

ВЕСНА ЈАНКОВИЋДИПЛ. ДЕФЕКТОЛОГ-ЛОГОПЕД

ЈЕЗИЧКИ РАЗВОЈ

Од појаве првог крика-плача на рођењу отпочиње језички развој.Од друге половине првог месеца започиње период вокализације (гукања) када дете својим гласањем “саопштава” околини своје психофизиолошко стање и на тај начин развија осећања позитивног и негативног емоционалног стања чији је узрок везан за његове психофизиолошке потребе. Истовремено у овом периоду дете почиње да седи.

Након ове развојне фазе јавља се брбљање које има друштвену подлогу јер се сматра дечијом потребом за имитацијом говора одраслих. У овом периоду дете се усправља и способно је самостално да стоји.

Око 10. месеца, дете је способно да имитира исказе “мама/дада” без значења, док се појава прве речи са значењем најчешће јавља око првог рођендана. Обично се период проговарања поклапа са периодом проходавања.

С годину и по дана способно је да формира двочлане исказе ( то је период “првог” говора, када је дете већ стабилније и није више запослено ходањем) а са две године већ поседује речник од 400 речи, користи заменице и тросложне фразе.

До пете године, интезиван развој граматике и богаћење речника омогућава детету активно учешће у вербалној комуникацији, постављање питања, препричавање догађаја и надовезивање искустава.

МОТОРНИ РАЗВОЈ

Вештине грубе моторике, којих су родитељи и највише свесни, су оне које их мотивишу да зграбе камеру и забележе тренутак када њихово дете први пут самостално седне, хода, пење се уз степенице или трчи. Ипак да би до тога дошло, неопходно је да се претходно “умреже” различите вештине грубе моторике.Лежећи потрбушке, беба на узрасту од отприлике два месеца најпре подиже главу, затим се подупире шакама, седи, пузи, стоји и преноси тежину тела с једне ноге на другу, све време учећи коришћење обе стране тела које треба међусобно да сарађују. Дете, најзад, прави прве кораке и пре него што родитељи тога и постану свесни, оно хода и трчи. Све то време његова чула су била интегрисана у циљу рада против повлачења силе теже, утицаја на мишићни тонус и формирања интересовања за истраживања околине.

Када се говори о моторичким вештинама, треба разликовати општу и фину моторику.

Општа моторика је способност извођења и контролисања покрета руку, ногу и целог тела. Током развоја дете најпре успоставља контролу мишића врата и самостално одржава положај главе а потом трупа што омогућава седење, стајање и најзад ходање. Игре на отвореном, игре лоптом, скакање, плесање, пливање или трчање су активности које подстичу развој опште моторике тела. Оне, такође, подстичу развој координације, равнотеже и помажу детету да развије добру перцепцију свог тела у простору.

Фина моторика је способност извођења прецизних, ситнијих покрета руком уз задржавање добре координације између прстију и ока. Фина моторика се развија постепено, од почетних неспретних покушаја детета да самостално користи кашику до прецизнијих покрета баратања оловком и самосталног писања. Дете најпре овлада покретима из великих зглобова рамена, затим лакта и најзад прстију.

ГОВОР-МОТОРИКАНаучници верују да се формирање важних говорних

зона у мозгу остварује под утицајем нервних импулса од прстију руку.Развој говора је у тесној вези с развојем моторике. Понекад и пре него што је време за развој вербалне комуникације, по развијености моторике се могу претпоставити проблеми у говору.  

Познато је да се нервни завршеци налазе на јагодицама прстију. Значи, све што радимо рукама преко нервних импулса стимулише мождане центре и на тај начин утиче на језички развој.

Физиолози су открили да су развој говора код деце и правилна моторика руке у директној вези. То је очигледно код деце која у ситуацији када не могу да пронађу адекватну реч, на жељени предмет покажу прстом или док пишу исплазе језик.

Наше су руке непрекидно активне, помоћу њих великим делом комуницирамо са околином. Руке повезују сензорни систем и моторику: опипавамо неки предмет и њиме циљано манипулишемо. Управо код деце та двострука функција игра значајну улогу током прелингвалног развоја. Одојче упознаје свет тако што га додирује. Због наведених чињеница, веома је важно стимулисање моторике нарочито у периоду интензивног језичког развоја.

Што су бебини прстићи активнији, то се боље остварује говорни, емоционални и интелектуални развој детета.

Однос говорног и моторног развоја најбоље се може приказати кроз анализу ова два аспекта развоја код деце у првим месецима живота

МОТОРИКА ГОВОР6-8 МЕСЕЦИДете изводи ритмичке

покрете рукама попут пљескања, тапшања…

Моторика која је била изван дететове контроле постаје ритмична и контролисана.

8-10 месециЈављање једноставних

гестова који носе значење попут махања.

6-8 месециУ говору се јавља ритам

слогова, слоговно гукање као:да,да,да…

8-10 месециУ говору се јављају

прве речи са значењем нпр. “То”, “Па-па”.

11-13 месециДете употребљава

гестове и покрете који упућују на препознавање неког предмета или на његову примену нпр. Приноси телефон уху или чешаљ према коси (употребни гестови).

18 месециДете повезије радње

логичним следом-игра постаје препознатљива- односи тањир у кухињу, меша кашичицом…

11-13 месециУ говору се јављају

прве речи именовања попут: “Ав,ав”, “Кока”. (Почетак именовања).

18 месециУ говору повезује речи

и настају њихове смислене комбинације тј. реченице.

2-2,5 годинеГради различите

конструкције од коцака, добро манипулише предметима.

2-2,5 годинеДете је овладало

правилним реченицама с граматиком која се мало или нимало не разликује од граматике одраслих.

ПОКРЕТ У Ф-ЈИ КОМУНИКАЦИЈЕ

Један од доказа о блиској вези језика и моторике јесте и чињеница да су језички поремећаји веома често праћени поремећајем моторних способности у различитом степену. Нпр. дисфазија је удружена са неиздиференцираном фином моториком, афазија с дизартријом и апраксијом итд.

Сходно претходним наводима, у логопедској теорији и пракси последњих година развијају се нови приступи у третману говорно-језичких поремећаја који у први план истичу покрет.

Нпр. аугментативна и алтернативна комуникација која подразумева допуну и/или замену за природан говор и/или писање употребом потпомогнутих и/или непотпомогнутих симбола ( најчешће геста или мануелних знакова).

Овакав приступ у третману је ефективан код:-оштећења слуха

-мр-афазија-аутизма-церебралне парализе

Један од највећих изазова стручњака који се баве говорном и језичком патологијом јесте како развити комуникативне вештине код особа којима говор није приридан облик комуницирања. Управо код тих особа, комуникација гестом или другим алтернативним средствима је веома важна.

У логопедској пракси се сличне методе користе и у третману развојних дисфазија (експресивног типа) а подразумевају везивање једног (увек истог) покрета за један глас, који детету пружа подршку у процесу проговоравања а спонтано се избацује из употребе након стабилизације вербалне продукције. Дакле, покрет може бити и “мост” ка развоју говора.

ВЕЖБЕ ФИНЕ МОТОРИКЕ

Неуролози су сагласни о стимулативном утицају вежби моторике шаке а нарочито прстију на развој говора и наглашавају важност подстицања моторике нарочито у периоду интензивног језичког развоја.

Када говоримо о раздобљу припреме за активни говор детета не смемо уважити само тренинг говорног апарата већ морамо мислити и на фине покрете прстију.

-Активности које развијају фину моторику и стимулишу развој говора:

 игре с прстићима уз ритам и певањевежбе закопчавања и откопчавањацепање и гужвање папирићакоришћење маказавезивање пертлинизање перлицамоделовање теста или пластелинаскупљање ситних предмета

цртањебојењепровлачење пертли кроз отворевезивање чвороваписање уметање боцкалица у постољесецкањелепљење

ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА“Говор ритам и покрет” Ивана Херљевић“Велика књига активности и вежби за

развој фине моторике” Татјана Ткаченко“Чаролија пластелина” Марија Новацка“Развојна мапа” група аутора; Креативни

центар