ЕВРОПСКИ ПРАВНИ ОКВИР ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ,РЕГУЛАЦИЈА ТРЖИШТА И BSEE ИНИЦИЈАТИВА

Др Миленко Остојић,

РАТЕЛ

Републичка агенција за телекомуникације

Децембар 2008

САДРЖАЈ

1. Развој правног оквира за електронске комуникације EU 1998-2008

2. Регулаторно тело (РАТЕЛ)3. Развој BROADBAND тржишта и bSEE

иницијатива

СТРАТЕГИЈА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА EU 1987-1998 Развој слободног и конкурентног тржишта

електронских комуникација Стари регулаторни оквир EU (у 20-так

директива), 1.1.1998. Резолуција Европског Парламента од 2.12.1994,

о либерализацији инфраструктуре од 1.1.11998. Резолуција Европског Парламента од 22.7.1993,

о либерализацији јавних говорних услуга од 1.1.1998.

Оквирна директива 90/387/EЕC приступ употреби мрежа и Директива о услугама 90/388/EЕC, посебна и искључива права за јавне говорне услуге

Green Paper 87 – о заједничком тржишту за телекомуникационе услуге и опрему, 1987

СТАРИ РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР ЕУ1998 – 2003

• Services Directive (90/388/EEC) extended to: Satellite (94/46/EC),

• Cable (95/51/EC)• Mobile (96/2/EC)• Full competition (96/19/EC)• Cable ownership (1999/64/EC)• ONP Framework Directive (90/387/EEC

amended by 97/51/EC)• Licensing Directive (97/13/EC)• GSM Directive (87/372/EEC)• ERMES Directive (90/544/EC)• DECT Directive (91/287/EEC

• S-PCS Decision (97/710/EC) UMTS Decision (99/128/EC)

• European Emergency Number Decision (91/396/EC)

• International Access Code Decision(92/264/EEC)

• ONP leased lines Directive (92/44/EEC amended by 97/51/EC)

• TV standards Directive (95/47/EC) Interconnection Directive(97/33/ EC amended by 98/61/EC) Voice telephony Directive (98/10/EC)

• Telecoms data protection Directive (97/66/EC)

РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР 2003 Оквирна директива, 2002/21/EU,

(Frimework directive) Директива о приступу (2002/19/EU),

(Access directive) Директива о aуторизацији (2002/20/EU),

(Autorisation directive) Директива о Универзалном сервису

(2002/22/EU), (Universal service directive) Директива о приватности у

електронским комуникацијама (2002/58/EU), (Directive on privacy)

Директива о приступу отвореној локалној петљи (2887/2000/EU)

ОСТАЛЕ ДИРЕКТИВЕ

Директива о конкуренцији на тржишту електронских комуникација (2002/77/EU)

Одлука о радиофреквенцијском спектру (676/2002/EU)

Директива о архивирању података (2006/24/EU)

РЕДГУЛАТОРНИ ОКВИР 2007 Новембра 2007 предложен нови оквир за

електронске комуникације, који је у завршној фази усвајања

Главна унапређења иду ка мањој али ефикаснијој регулацији

Article 7 , (Консoлидoвање, развој унутрашњег тржишта за електронске комуникације, са посебним нагласком на инвестирање у сектор, NGN)– Consolidating the ERG (према EЕCMA)– Spectrum management ( flexibile authorization,

freq. trading and digital dividend)– Veto on remedies & Functional Separation– Consumer Protection:

ePRIVACY: Enhanced privacy protection and "Action against ilegal activity on the Internet"

Consumer rights

ТРЖИШТА У ОКВИРУ РЕГУЛАТОРНОГ ОКВИРА 1998

Фиксна телефонија Мобилна телефонија Изнајмљене линије Интерконекција

ТРЖИШТА У ОКВИРУ РЕГУЛАТОРНОГ ОКВИРА 2003

list of 18 markets: Markets 1-6: fixed access and calls markets Market 7: retail leased lines Markets 8-10: interconnection markets Market 11: local loop unbundling Market 12: broadband access Markets 13 and 14: wholesale leased lines Market 15: call origination and access Market 16: mobile termination Market 17: international roaming Market 18: broadcast transmission

ТРЖИШТА У ОКВИРУ РЕГУЛАТОРНОГ ОКВИРА 2007 Market 1. Access to the public telephone network at a

fixed location for residential and non-residential customers

Market 2. Call origination on the public telephone network provided at a fixed location

Market 3. Call termination on individual public telephone networks provided at a fixed location

Market 4. Wholesale (physical) network infrastructure access (including shared or fully unbundled access) at a fixed location

Market 5. Wholesale broadband access Market 6. Wholesale terminating segments of

leased lines, irrespective of the technology used to provide leased or dedicated capacity

Market 7. Voice call termination on individual mobile networks

РЕГУЛАТОРНО ТЕЛО ЗА ОБЛАСТ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

REGULATORNI OKVIR EU 2002 

OKVIRNO UPUTSTVO (2002/21/EZ) 

O zajedničkom regulatornom okviru za elektronske telekomunikacione mreže i

usluge

Ovo Uputstvo uspostavlja usklađeni okvir za regulisanje elektronskih telekomunikacionih servisa, elektronskih telekomunikacionih mreža, prateće opreme/infrastrukture i servisa. Definiše zadatke nacionalnih regulatornih tela i uspostavlja niz procedura kako bi obezbedila usklađenu primenu regulatornog okvira širom Zajednice.

POGLAVLJE II NACIONALNA REGULATORNA TELA

1. Države članice dužne su da obezbede da svaki od zadataka koji su dodeljeni nacionalnim regulatornim telima ovim Uputstvom i Posebnim uputstvima vrši kompetentno telo.

 2. Države članice garantuju nezavisnost nacionalnih

regulatornih tela, tako što će obezbediti da su ova pravno odvojena i funkcionalno nezavisna u odnosu na sve organizacije koje pružaju elektronske telekomunikacione mreže, opremu ili usluge. Države članice koje zadrže vlasništvo ili kontrolu nad privrednim subjektima koji pružaju elektronske telekomunikacione mreže i/ili usluge dužne su da obezbede efektivno strukturalno razdvajanje regulatornih funkcija od delatnosti koje su u vezi sa vlasništvom ili kontrolom.

 3. Države članice dužne su da obezbede da nacionalna

regulatorna tela vrše svoja ovlašćenja nepristrasno i javno.

РЕГУЛАТОРНА ТЕЛА ОБЕЗБЕЂУЈУ

Pravo na žalbu Dostavljanje informacija Mehanizam konsultovanja i transparentnosti Konsolidovanje unutrašnjeg tržišta za

elektronske telekomunikacije

ZADACI NACIONALNIH REGULATORNIH TELAOPŠTI CILJEVI I REGULATORNI PRINCIPI

1.Države članice dužne su da obezbede da, u obavljanju regulatornih zadataka navedenih u ovom Uputstvu i Posebnim uputstvima, nacionalna regulatorna tela preduzimaju sve prihvatljive mere čija je svrha ostvarenje ciljeva iz stavova 2. 3. i 4. Takve mere biće adekvatne tim ciljevima.

 Države članice dužne su da obezbede da u obavljanju

regulatornih zadataka navedenih u ovom Uputstvu i Posebnim uputstvima, a posebno onim čija je svrha da obezbede efikasnu konkurentnost, nacionalna regulatorna tela u najvećoj meri uzimaju u obzir poželjnost donošenja tehnološki neutralnih propisa.

 Nacionalna regulatorna tela mogu da doprinesu, u okviru

svojih nadležnosti, obezbeđivanju sprovođenja politika koje imaju za cilj promovisanje kulturne i jezičke različitosti, kao i pluralizam medija.

2. Nacionalna regulatorna tela podržavaju konkurentnost u pružanju elektronskih telekomunikacionih mreža, elektronskih telekomunikacionih usluga i prateće opreme/infrastrukture i usluga, između ostalog:

obezbeđujući da korisnici, uključujući i korisnike sa invaliditetom, imaju maksimalnu dobit u smislu izbora, cene i kvaliteta;

obezbeđujući da ne postoji nikakvo narušavanje ili ograničenje konkurentnosti u sektoru elektronskih telekomunikacija;

podstičući efikasne investicije u infrastrukturu i promovišući inovacije; i

 podstičući efikasno korišćenje i obezbeđujući uspešno upravljanje radio frekvencijskim i numeričkim resursima.

 

3.Nacionalna regulatorna tela doprinose razvoju unutrašnjeg tržišta, između ostalog:

  otklanjajući preostale prepreke za pružanje

usluga od strane elektronskih telekomunikacionih mreža, prateće opreme/infrastruktura i usluga i telekomunikacionih usluga na evropskom nivou;

 podstičući uspostavljanje i razvoj trans-evropskih mreža i interoperabilnosti pan-evropskih servisa, i veza između krajnjih korisnika;

 obezbeđujući da, u sličnim okolnostima, nema diskriminacije u postupanju prema privrednim subjektima koji pružaju elektronske telekomunikacione mreže i servise;

 sarađujući međusobno i sa Komisijom na javan način kako bi se obezbedio razvoj dosledne regulatorne prakse i dosledne primene ovog Uputstva i Posebnih uputstava.

4. Nacionalna regulatorna tela zalažu se za interese građana Evropske unije, između ostalog:

 obezbeđujući da svi građani imaju pristup univerzalnom servisu određenom u Uputstvu 2002/22/EZ (Uputstvo o univerzalnom servisu);

 obezbeđujući visok nivo zaštite potrošača u njihovim odnosima sa davaocima usluga, posebno, obezbeđujući dostupnost jednostavnih i ekonomičnih procedura za rešavanje sporova koje sprovodi telo koje je nezavisno u odnosu na zainteresovane strane;

  doprinoseći obezbeđivanju visokog nivoa zaštite ličnih podataka i privatnosti;

 

zalažući se za pružanje jasnih informacija, posebno zahtevajući javnost tarifa i uslova za korišćenje javno dostupnih elektronskih telekomunikacionih usluga;

 vodeći računa o potrebama posebnih društvenih grupa, posebno korisnika sa invaliditetom; i

 obezbeđujući očuvanje integriteta i bezbednosti javnih telekomunikacionih mreža.

OPŠTE ODREDBE

Upravljanje radio frekvencijama za elektronske telekomunikacione usluge

Numeracija, dodela domena i adresiranje Pravo prolaza Ko-lociranje i sukorišćenje opreme/ infrastrukture Specifikacija zasebnih računa i finansijski izveštaji Privredni subjekti sa značajnim tržišnim udelom

(SMP) Standardizacija Interoperabilnost digitalnih interaktivnih

televizijskih servisa Procedure usklađivanja Rešavanje sporova između privrednih subjekata Rešavanje međunacionalnih sporova

СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ ИЗМЕЂУ ЕВРОПСКЕ

ЗАЈЕДНИЦЕ И ЊИХОВИХ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА, СА ЈЕДНЕ СТРАНЕ И

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, СА ДРУГЕ СТРАНЕ

РОК ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ КОМПЛЕТНОГ РЕГУЛАТОРНОГ ОКВИРА ЕУ ЈЕ 3 ГОДИНЕ

РАТЕЛ, РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

Основан на основу Закона о телекомуникацијама (усвојен 2003)

Почела са радом средином 2005 Усклађено са правним оквиром ЕУ из 1998 Постоје и друга регулаторна тела, чији је

задатак формирање и регулисање одговарајућег тржишта : Радиодифузна Агенција Агенција за енергетику Агенција за поштански саобраћај Агенција за заштиту конкуренције И друге...

ПРИНЦИПИ НА КОЈИМА ФУНКЦИОНИШЕ НАЦИОНАЛНО РЕГУЛАТОРНО ТЕЛО, РАТЕЛ Postoje određeni principi koji su univerzalni i koje treba

primenjivati kada se osniva bilo koje regulatorno telo. Treba da postoji jasno institucionalno razgraničenje

između vlasništva i nadzora, tj. između operatora i regulatora, a regulator mora biti nezavisan od političkog uticaja.

U okviru razumnih granica (npr., vlasnički) aktivnosti regulatora treba da budu transparentne, sa jasnim razlozima koji stoje iza donetih odluka i preduzetih akcija.

Proces donošenja odluka mora biti delotvoran i brz, sa minimalnim brojem ‘nivoa’ kroz koje svaka odluka mora da prođe.

Entiteti nad kojima se kontrola vrši treba da imaju mogućnost ulaganja prigovora na odluke za koje veruju da nisu opravdane, ili da se kose sa zakonom ili propisima, ali o tim prigovorima treba odlučivati brzo i na transparentan način.

U skladu sa tim, ključni administrativni izazovi sa kojima će se РАТЕЛ suočavati tokom prvih faza svog razvijanja mogu se prevesti u skup principa koje agencija treba da poštuje. U njih spadaju i:

ПРИНЦИПИ НА КОЈИМА ФУНКЦИОНИШЕ НАЦИОНАЛНО РЕГУЛАТОРНО ТЕЛО, РАТЕЛ Integritet – РАТЕЛ treba da bude nepristrasna, bez prigovora

na njenov rad. Autonomija – РАТЕЛ mora da održi svoju nezavisnost i

samostalnost od Vlade, dobavljača i javnih deoničara na tržištu. Fizička lokacija – РАТЕЛ ne treba da bude locirana u blizini

Ministarstva. Odgovarajuća veličina – Postoji potreba da se zadrži

efikasnost institucije bez suvišnog broja zaposlenih. Efikasno sprovođenje – Ovlašćenja РАТЕЛ da presuđuje u

sporovima, primenjuje odgovarajuće sankcije i preduzima prinudne mere, moraju biti olakšana odgovarajućim procedurama.

Delotvorno vršenje ovlašćenja – Interne procedure moraju biti efikasne i organizovane tako da se izbegne suvišna birokratija.

Veze sa operatorima – Treba preduzeti mere i osigurati da visoki službenici RAT i ostali zaposleni nemaju velike veze sa Telekomom Srbija ili bilo kojim drugim komercijalnim operatorom koje bi mogle pobuditi sumnju za postojanje konflikta interesa.

Sistemska podrška – Celokupаn РАТЕЛ treba da bude

povezana kompjuterskom mrežom sa mogućnošću izlaska na mrežu, uz elektronsko obrađivanje i operativnih i administrativnih zapisa u najvećoj mogućoj meri.

Kvalifikovano osoblje – РАТЕЛ treba da zapošljava mlade, talentovane stručnjake koji nisu povezani sa postojećim institucijama.

Kompenzacija – РАТЕЛ treba da odredi nivo plata koji može da privuče kvalifikovane kandidate, uz izbegavanje prevelikih beneficija i dodatnih naknada za osoblje.

Zahtevi za obuku – Tehničke i strategijske specijalizacije u inostranstvu, seminari, radionice, konferencije i seminari u zemlji pomoći će da osoblje stekne neophodni stepen stručnosti za ispunjavanje svojih zadataka.

Finansiranje – РАТЕЛ treba da jasno definiše izvore finansiranja posredstvom naknada za raspodelu frekvencija, naknada za licence za rad i naknade vezane za promet.

Javnost rada (transparentnost) – Diseminacija informacija preko Registra i na Internetu omogućiće da РАТЕЛ služi i kao izvor informacija o razvoju sektora telekomunikacija.

Принципи на којима функционише национално регулаторно тело, РАТЕЛ

CILJEVI

Primarni cilj Agencije je da podstiče razvoj i unapređenje telekomunikacionih usluga u Srbiji, drugim rečima razvoj telekomunikacionog tržišta . U tom kontekstu, i u radnom okviru Zakona, Agencija treba da definiše pravila i praktične uslove u cilju:

Povećavanja investicija (posebno investiranje privatnog sektora) u sektor;

Razvijanja i delovanja u interesu konkurentnosti kad god je to moguće, što je od kritične važnosti za razvoj sektora;

Promovisanje uključivanja novih tehnologija i servisa koji mogu biti korisni za Srbiju;

Razvijanja i zaštite odgovarajućih uslova korišćenja za relevantna nacionalna dobra (posebno radio frekvencijski spektar, sistem numeracije i pravo prednosti nad državnim i privatnim vlasništvom);

Zaštite prava operatora i korisnika u kontekstu sticanja i korišćenja usluga iz oblasti telekomunikacija (tu treba uključiti i tarifiranje i kvalitet usluga).

INITIATIVE FOR "BSEE“ BROADBAND SOUTH EASTERN EUROPE" , "BSEE TASKFORCE"

According to MoU, the scope of cooperation among the Parties has to include the following areas relating to broadband: Regulatory framework competence; Human resource development; Modern electronic communication technologies

implementation; Development and monitoring of the electronic

communication market; Excellence in research.

ДЕФИНИЦИЈА: BROADBAND

Broadband refers:

to advanced and high quality network

infrastructures,

reasonably priced,

that are available to the majority of the population

and provide users with always-on connectivity at sufficient speed

SE Europe must step up its efforts to encourage take-up of broadband services and stimulate further deployment, in particular in the less developed areas of the region.

РАСТ ПЕНЕТРАЦИЈА ПО ДОМАЋИНСТВУ У НЕКИМ ЗЕМЉАМА ЕУ

ПЕНЕТРАЦИЈА BROADBAND ПРИСТУПА У ЗЕМЉАМА ЕУ

ПЕНЕТРАЦИЈА BROADBAND ПРИСТУПА У ЗЕМЉАМА SEE

КВАЛИТЕТ КОНЕКЦИЈА У СРБИЈИ:- СЛАБО ПОКРИВАЊЕ СА FTTX I WIMAX

ПРЕДВИЂАЊЕ СЕРВИСА И РАСПОДЕЛЕ САОБРАЋАЈА У НАРЕДНИМ ГОДИНАМА

ЗАКЛЉУЧАК Усклађење нашег законодавства са регулаторним

оквиром ЕУ. Он треба да буде на нивоу оквира из 2007 и то што пре.

Питање имплементације либерализације према оквиру из 1997 у Србији, она треба да је много бржа. Србија је сада у великом заостајањуу процесу либерализације тржишта електронских комуникација, што има директне последицена развијеност сектора.

Озбиљно заостајање у Broadband приступу у Србији, у односу на ЕУ, а и на SЕЕ, што је последица још не либерализованог тржишта.

Потребно је што пре израдити сратегију и акциони план за реализацију достизања просечне пенетрације Broadband приступа ЕУ (20%), до 2011 године.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ

...ми смо у Норвешкој имплементирали комплетан оквир ЕУ за електронске комуникације, као и све прописе ЕУ у другим сферама послоовања, без обзира што нисмо у ЕУ и вероватно нећемо у скорој будућности бити. Разлог за имплементацију је чињеница да су правни оквири добри за економију земље. –

Jan H. Guttler, Cullen International.

Milenko.ostojic@ratel.org.rs

ЕУ, ОЦЕНА ПЕРФОРМАНСИ BROADBAND ПРИСТУПА