ПРОИЗВОДЊА И ТРГОВИНА ПРОИЗВОДЊА И ТРГОВИНА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПОЉОПРИВРЕДНИМ

ПРОИЗВОДИМА – СВЕТСКА И ПРОИЗВОДИМА – СВЕТСКА И ДОМАЋА ИСКУСТВАДОМАЋА ИСКУСТВА

Нови Сад, 19. маја 2011. године

ПРИВРЕДНАПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕКОМОРА СРБИЈЕ

Војислав Станковић, председник ПКС

ПРОИЗВОДЊА И ТРГОВИНА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОИЗВОДЊА И ТРГОВИНА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОИЗВОДИМА – СВЕТСКА И ДОМАЋА ИСКУСТВАПРОИЗВОДИМА – СВЕТСКА И ДОМАЋА ИСКУСТВА

Учешће пољопривреде и прехрамбене индустрије Учешће пољопривреде и прехрамбене индустрије у бруто додатој вредности у сталним ценама у %у бруто додатој вредности у сталним ценама у %

5,3

5,3

5,2

5,2

4,8

4,6

4,812,1

12,5

12

11,7

13,6

14,4

15,9

0 5 10 15

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010 Прехрамбенаиндустрија

Пољопривреда

Кретање пољопривредне производње у Кретање пољопривредне производње у Србији у периоду 2004-2010. годинеСрбији у периоду 2004-2010. године

0,7-1,5

0,7

8,6

-7,8

-0,2

-4,9 19

5,9

5,3

-4,4

-3,8

-7,6

-1,7

-10 -5 0 5 10 15 20

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010 Прехрамбена индустрија

Пољопривреда

ОСТВАРЕНА ВРЕДНОСТ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ОСТВАРЕНА ВРЕДНОСТ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ У 2010. ГОДИНИПРОИЗВОДЊЕ У 2010. ГОДИНИ

Остварена вредност у 2010. години у

милионима УСД

Ланчани индекс 2009.=100

Пољопривредна производња, бруто (I+II)

5.550 99,75

Биљна производња 3.800 108,46

Ратарство и повртарство

3.243 121,17

Жита 1.916 102,08

Индустријско биље 467 121,30

Поврће 606 99,02

Крмно биље 254 102,01

Воћарство 461 80,88

Виноградарство 96 76,80

ОСТВАРЕНА ВРЕДНОСТ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ОСТВАРЕНА ВРЕДНОСТ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ У 2010. ГОДИНИПРОИЗВОДЊЕ У 2010. ГОДИНИ

Остварена вредност у 2010. години у милионима УСД

Ланчани индекс 2009.=100

Сточарство 1.750 100,98

Говедарство 746 96,88

Свињарство 660 103,29

Овчарство 97 102,11

Живинарство 237 108,22

Пчеларство 10 100,00

Вредност јечма, овса, 50% кукуруза и крмно биље 845

Нето вредност пољопривредне производње

4.705 98,78

2010 2009 Индекс 2009=100

Количина Вредност Количина Вредност Количина Вредност

Биљна производња

20.692.383 3.798.358.742 18.989.285 3.830.563.658 108,97 99,16

Жита 9.159.932 1.915.803.898 8.981.863 1.890.419.379 101,98 101,34

Индустријско биље

4.289.669 466.690.164 3.590.106 384.751.461 119,49 119,49

Поврће 2.183.469 605.802.876 2.189.735 611.886.681 99,71 99,01

Крмно биље 3.685.739 253.606.679 2.343.948 248.671.967 157,24 101,98

Воћарство 1.043.504 460.582.954 1.452.331 569.556.978 71,85 80,87

Виноградарство 330.070 95.872.171 431.306 125.277.192 76,53 76,53

Сточарство 2.269.462 1.750.329.153 2.274.482 1.731.464.254 99,78 101,09

Говедарство 1.628.760 745.988.789 1.655.000 769.746.122 98,41 96,91

Свињарство 398.759 660.042.798 386.000 638.923.561 103,31 103,31

Овчарство 56.745 97.710.624 55.403 93.775.611 102,42 104,20

Живинарство 180.719 236.638.023 173.500 218.852.360 104,16 108,13

Пчеларство 4.479 9.948.919 4.579 10.166.600 97,82 97,86

Пољопривреда укупно

22.961.845 5.548.687.895 21.263.767 5.562.027.912 107,99 99,76

Пољопривредна производња по делатностима у 2010. и 2009. години у Србији

Пољопривредна производња по делатностима у 2010. и 2009. години у Србији

(количина у тонама; вредност у УСД)

Структура пољопривредне производње у Структура пољопривредне производње у 2010. години2010. години

Воћарство8,3%

Ратарство и повртарство

58,4%

Виноградарство1,8%

Сточарство31,5%

Рангирани пољопривредни производи према Рангирани пољопривредни производи према оствареној вредности производње у 2010.оствареној вредности производње у 2010.

Производи Вредност у УСД Учешће у укупној вредности пољопривредне

производње

Кукуруз 1.589.020.970 28,6

Свињско месо 660.042.798 11,9

Кравље млеко 436.976.289 7,9

Говеђе месо 309.012.500 5,6

Пшеница 273.431.882 4,9

Соја 188.826.177 3,4

Кромпир 164.109.587 3,0

Малина 147.995.900 2,7

Сунцокрет 122.220.295 2,2

Шећерна репа 113.571.332 2,0

Вредност пољопривредне производње

5.550.000.000 72,2

Потрошња основних пољопривредних производа Потрошња основних пољопривредних производа приказана по становнику у 2010. годиниприказана по становнику у 2010. години

(Количине у кг, млеко и јестиво уље у л.)(Количине у кг, млеко и јестиво уље у л.)

104

68,3

59,7

11,2

11,6

58,5

121,3

0 20 40 60 80 100 120 140

Свеже поврће

Хлеб и пециво

Млеко и млечни производи

Месо и прeрађевине

Свеже и прерађено воће

Шећер, рафинисани

Јестиво уље

Спољнотрговинска размена пољопривреде и прехрамбене Спољнотрговинска размена пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије у периоду 2005-2011(I-III). годинеиндустрије Србије у периоду 2005-2011(I-III). године

607

2241

19451957

1686

1265

943

274

1036

1308

1468

1116

905

790

333

1205

637

489

570

360

1530

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

2200

2005 2006 2007 2008 2009 2010 I-III 2011

у м

илио

ним

а У

СД

Извоз Увоз Салдо

Спољнотрговинска размена пољопривредно-Спољнотрговинска размена пољопривредно-прехрамбених производа Србије и ЕУ у периоду прехрамбених производа Србије и ЕУ у периоду

2005-2010. 2005-2010. (Вредност у милионима УСД)(Вредност у милионима УСД)

495

585

727

795

926

1099

257

364

647

640

551

431

238

224

80

155

375

668

0 200 400 600 800 1000 1200

2005

2006

2007

2008

2009

2010

Извоз Увоз Салдо

04/20/23

Либерализација царинске тарифеЛиберализација царинске тарифе

10,38

3,72

20,1

14,2

12,2

10,2

8,1

6,1

4,1

5,49

1,74

8,46

11,34

14,18

16,76

24,26

20,76

14,61

12,52

8,16

6

0

5

10

15

20

25

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

стоп

а ц

ари

нск

е за

шти

те

Пољопривредни производи Прехрамбени производи Укупно

Спољнотрговинска размена пољопривредно-Спољнотрговинска размена пољопривредно-прехрамбених производа Србије и чланица прехрамбених производа Србије и чланица

ЦЕФТЕ у периоду 2005-2010. ЦЕФТЕ у периоду 2005-2010. (Вредност у милионима УСД)(Вредност у милионима УСД)

420

613

760

1022

895

964

125

220

197

308

288

254

295

393

563

714

607

710

0 200 400 600 800 1000 1200

2005

2006

2007

2008

2009

2010

Извоз Увоз Салдо

Аграрни буџет у периоду 2004-2011. годинеАграрни буџет у периоду 2004-2011. године

Укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске и

финансијске имовине

Средства из буџета

Учешће у % у

укупним издацима

РС

Издаци из додатних прихода

Учешће у % у

укупним издацима

РС

2004 362.045.252.000 18.059.553.000 5,0% 2.085.000.000 5,6%

2005 400.767.778.000 16.269.962.000 4,1% 2.713.600.000 4,7%

2006 505.820.302.000 23.593.481.000 4,7% 3.950.401.020 5,4%

2007 595.517.786.100 21.410.029.000 3,6% 4.685.722.714 4,4%

2008 695.959.075.793 27.634.337.342 4,0% 5.261.031.735 4,7%

2009 719.854.143.000 15.964.071.000 2,2% 10.726.385.000 3,7%

2010 762.971.000.000 19.907.945.000 2,6% 5.713.865.000 3,4%

2011 818.344.423.000 22.033.208.000 2,6% 10.560.020.000 3,8%

СТРАНА ДИРЕКТНА УЛАГАЊАСТРАНА ДИРЕКТНА УЛАГАЊА(ВРЕДНОСТ У ХИЉАДАМА УСД)(ВРЕДНОСТ У ХИЉАДАМА УСД)

УКУПНА УЛАГАЊА

НЕРЕЗИДЕНТА У СРБИЈИ

ПОЉОПРИВРЕДАПРОИЗВОДЊА

ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА И ПИЋА

УЛАГАЊА% УЧЕШЋЕ У

УКУПНИМ УЛАГАЊИМА

УЛАГАЊА% УЧЕШЋЕ У

УКУПНИМ УЛАГАЊИМА

2004 987.239 9.449 1,0 97.759 9,9

2005 1.616.438 11.578 0,7 65.132 4,0

2006 5.425.147 11.345 0,2 78.370 1,4

2007 3.921.220 20.970 0,5 133.688 3,4

2008 3.602.980 57.908 1,6 147.944 4,1

2009 1.810.480 29.288 1,6 335.974 18,6

2010 1.519.490 14.556 1,0 71.167 4,7

Буџетска подршка пољопривредиБуџетска подршка пољопривреди

1118

99

8

27

51

155

233

156

0

50

100

150

200

250

Алб

ани

ја

Би

Х

Хрв

атск

а

Мак

едон

ија

Срб

ија

Буг

арск

а

Сло

вен

ија

Мађ

арск

а

ЕУ

31 32

364

1640

77

402

626

448

0

100

200

300

400

500

600

700

Алб

ани

ја

Би

Х

Хрв

атск

а

Мак

едон

ија

Срб

ија

Буг

арск

а

Мађ

арск

а

Сло

вен

ија ЕУ

евра по становнику евра по хектару обрадивог земљишта

ПРОДУКТИВНОСТ МЕРЕНА ПРОСЕЧНИМ ПРОДУКТИВНОСТ МЕРЕНА ПРОСЕЧНИМ ПРИНОСИМА ОСНОВНИХ РАТАРСКИХ ПРОИЗВОДА ПРИНОСИМА ОСНОВНИХ РАТАРСКИХ ПРОИЗВОДА

И МЛЕКАИ МЛЕКА  принос t/ha

млечност лит/крави 

Жита укупно Пшеница Кукуруз Сунцокрет Соја Шећ. репа

Србија 4.6 3.6 5.3 2.4 2.4 45.6 2,647ЕУ 5.1 5.4 6.9 1.8 2.8 70.2 6,139Албанија 4.3 4.0 5.6 1.9 1.7 20.0 2,572Аустрија 6.1 4.9 10.6 2.7 2.8 70.3 6,068БиХ 4.5 3.8 5.1 0.9 2.2 18 2,580Мађарска 4.7 3.8 6.4 2.0 2.3 53.6 6,803Словенија 5.3 4.0 7.8 1.4 2.9 / 5,764Хрватска 6.1 5.2 7.3 2.3 2.5 52.8 3,850               Србија 100 100 100 100 100 100 100ЕУ 110.9 150.0 130.2 75.0 116.7 153.9 231.9Албанија 93.5 111.1 105.7 79.2 70.8 43.9 97.2Аустрија 132.6 136.1 200.0 112.5 116.7 154.2 229.2БиХ 97.8 105.6 96.2 37.5 91.7 39.5 97.5Мађарска 102.2 105.6 120.8 83.3 95.8 117.5 257.0Словенија 115.2 111.1 147.2 58.3 120.8 / 217.8Хрватска 132.6 144.4 137.7 97.5 104.2 115.8 145.4

ПРЕДЛОГ МЕРА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРЕДЛОГ МЕРА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОЛИТИКЕПОЛИТИКЕ

ФИНАНСИРАЊЕФИНАНСИРАЊЕ подићи удео учешћа средстава у буџету за субвенционисање подићи удео учешћа средстава у буџету за субвенционисање

пољопривреде на 10%;пољопривреде на 10%; размотрити могућност оснивања специјализоване аграрне банке у размотрити могућност оснивања специјализоване аграрне банке у

циљу обезбеђења сталних и реалних извори средстава за циљу обезбеђења сталних и реалних извори средстава за финансирање текуће пољопривредне производње и инвестиционих финансирање текуће пољопривредне производње и инвестиционих улагања.улагања.

УСВОЈИТИУСВОЈИТИ МЕРЕ ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ ДУГОРОЧНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОЛИТИКЕ ПОЛИТИКЕ УСАГЛАШЕНЕУСАГЛАШЕНЕ СА СА АГРАРНОМ АГРАРНОМ ПОЛИТИКОМ ПОЛИТИКОМ ЕУ И СА ЕУ И СА КОНЗИНСТЕНТНИМКОНЗИНСТЕНТНИМ И И ДУГОРОЧНИМДУГОРОЧНИМ ЦИЉЕВИМА И ЈАСНИМ ЦИЉЕВИМА И ЈАСНИМ ИНСТРУМЕНТИМАИНСТРУМЕНТИМА ПОДРШКЕ ПОДРШКЕ ИЗВОЗУ ИЗВОЗУ

обезбедити новчане премије произвођачима за произведене и обезбедити новчане премије произвођачима за произведене и испоручене (продате) количине одређених пољопривредних производа;испоручене (продате) количине одређених пољопривредних производа;

мерама пољопривредне политике допринети успостављању економски мерама пољопривредне политике допринети успостављању економски одрживих паритета цена посебно у натуралној размени пшенице и одрживих паритета цена посебно у натуралној размени пшенице и минералних ђубрива.минералних ђубрива.

Са процесом увођења система квалитета, посебно за оне који се примењују Са процесом увођења система квалитета, посебно за оне који се примењују код пољопривредно-прехрамбенх производа (ИСО,ХАЦЦП, Глобал Гап код пољопривредно-прехрамбенх производа (ИСО,ХАЦЦП, Глобал Гап Халал, Гост-Р, Кошер) мора се наставити, не само због повећања извоза, Халал, Гост-Р, Кошер) мора се наставити, не само због повећања извоза, већ и због подизања квалитета робе намењене домаћем тржишту. већ и због подизања квалитета робе намењене домаћем тржишту. Истовремено, неопходна је и сертификација објеката за извоз робе на Истовремено, неопходна је и сертификација објеката за извоз робе на поједина тржишта, ЕУ, Руске Федерације и др.поједина тржишта, ЕУ, Руске Федерације и др.

УНАПРЕЂЕЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ (САРАДЊА МИНИСТАРСТВА И ПКС)УНАПРЕЂЕЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ (САРАДЊА МИНИСТАРСТВА И ПКС)

млекамлека јунећег и говеђег месајунећег и говеђег меса меркантилне пшеницемеркантилне пшенице воћа и винове лозевоћа и винове лозе

Организована производња млека и (тов) јунади, која би се доминантно одвијала на Организована производња млека и (тов) јунади, која би се доминантно одвијала на регистрованим породичним газдинствима на принципу успостављене сарадњепрерађивача, регистрованим породичним газдинствима на принципу успостављене сарадњепрерађивача, примарних произвођача и трговине и она има вишеструки значај за развој пољопривреде и примарних произвођача и трговине и она има вишеструки значај за развој пољопривреде и села, пре свега за развој органске пољопривреде. За успостављање производње потребно је села, пре свега за развој органске пољопривреде. За успостављање производње потребно је обезбедити кредитни потенцијал код пословних банака по регресираним каматама Тов обезбедити кредитни потенцијал код пословних банака по регресираним каматама Тов јунади на регистрованим породичним газдинствима пружа могућност да се на пашњачким јунади на регистрованим породичним газдинствима пружа могућност да се на пашњачким површинама и на пустарама у Војводини организује тзв. “држање резерви у живом”, што површинама и на пустарама у Војводини организује тзв. “држање резерви у живом”, што значајно смањује трошкове, Републичке дирекцији за резерве, а истовремено представља значајно смањује трошкове, Републичке дирекцији за резерве, а истовремено представља значајну сигурнист и стабилност на тржишту. Овакав облик стварања резерви већ је био значајну сигурнист и стабилност на тржишту. Овакав облик стварања резерви већ је био организован у ранијем период и показао се је као успешан.организован у ранијем период и показао се је као успешан.

  

ХИТНО ДОНЕТИ ЗАКОНЕ О ЗАДРУГАМА И ЈЕДИНСТВЕНОМ СИСТЕМУ АГРАРНИХ РОБНИХ РЕЗЕРВИ У ЦИЉУ РЕГУЛИСАЊА ТРЖИШТА ПРИМАРНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА организовањем производње, прераде и промета у задругама доприноси се обезбеђењу прехрамбене сигурности, јачању робних резерви и већем извозусистем аграрних робних резерви трeба да чине две хоризонталне компоненте: (а) сталне (стратешке) и (б) стабилизационе (тржишне). Ова институција требало би да функционишу као јединствени флексибилан систем за производе од заједничког интереса за тржиште Србије.

ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ПРОБЛЕМА ОКО ПРОДАЈЕ ОБРАДИВОГ ЗЕМЉИШТА СТРАНИМ РЕЗИДЕНТИМА

Хвала на пажњи