Назив пројекта: ИГРАЈМО, ПЕВАЈМО РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ

www.rodnaravnopravnost.wordpress.com

ПРОЈЕКАТ ФИНАНСИРА:

МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

УПРАВА ЗА РОДНУ РАВНОПРАВНОСТwww.gendernet.rs

НОСИЛАЦ ПРОЈКТА: Удружење грађана: ОБРАЗОВНЕ МРЕЖЕ

Главни партнер на пројекту: ТУШ “Тоза Драговић”

Остали партнери на пројекту:• ОШ “21. октобар”, • ОШ “ТКБ”, • Прва техничка школа, • Друга техничка школа• Представници локалних медија (6) и осталих стејхолдера

Циљнe групe:• ученици средњих и основних школа• наставници, родитељи• представници локалне самоуправе• представници локалних медија које се баве образовањем.

Зашто род мора бити развојно питање – зато што тренутни однос мушкараца и жена чини да:

Жене чине око 51% светске популације.

Жене обављају 2/3 светског рада.

Жене чине 2/3 светске неписмене популације.

Жене зарађују 1/10 светских прихода.

Жене поседују мање од 1/100 светског власништва.

Жене чине 70% светског становништва које живи у сиромаштву, са мање од 1$ дневно (феминизација сиромаштва)

Истраживањем и анализом смо дошли до сазнања:

- да школским програмима нису довољно обрађене и обухвађене теме везане за родну равноправност,

- да ученици не поседују развијену свест и знања о темама као што су:

1. Основни појмови везани за родну равноправност

2. Институцијама и документима која се баве питањима везаним за родну равноправност

3. Женским правима

ЗАШТО ПРОЈЕКАТ?

- права жена у породици права жена на послу

- право жена на здравствену заштиту

право на образовање

право у политичком и јавном животу

право на заштиту од насиља

1. Подстицање развоја грађанског друштва кроз активно учешће младих

2. Упознавање са стандардима родне равноправности како би они могли бити примењени и у практичном животу.

3. Приближавање европским стандардима у циљу подшке процесу придруживања ЕУ.

ШТА НАМ ЈЕ ЦИЉ ?

ЗАШТО ТУШ "ТОЗА ДРАГОВИЋ" ?

- Представља репрезент школе која образује ученике за тзв. "женска занимања (око 70% девојчица и 30 % дечака).

- Највећи број ученика потиче вишеструко дискриминисаних група (сиромашних породица, сеоска деца, Роми).

-Уписују се у трогодишња занимања (највећи број занимања у школи су тзв. „женска занимања“) да би што пре стекли стручна знања и након школовања еконономски се осамосталили (најчешће су то послови у зони „сиве економије", око 82% свршених ученица).

-Поседује људске ресурсе који могу реализовати овај пројекат

КАКО ЋЕМО ОВО ДА РЕАЛИЗУЈЕМО ?

У школи ТУШ "Тоза Драговић" у периоду март –мај 2012 ће се спроводити низ активности: на часовима одељењског старешине –ученици ће се упознати о основним појмовима везаним за родну равноправност, законском регулативом, конвенцијиом CDEAW, Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности -март

на часовима грађанског васпитања реализоваће се радионице на тему родне равноправности – (март,април)

спровест ће се конкурс ликовних радова - (април)

припремити и извести драмска представа-(мај)

одржаће се трибине – (март-мај)

припремити штампани, едукативни и промотивни материјал (јануар-мај)

снимаће се све активности припреме и реализације пројекта (резултат 2 финална видео клипа) (јануар-мај) организовати свечаности - “отварања” и “затварања” пројекта (март,мај)

организовати радионице и трибине за ученике школа укључених у пројекат-април

ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ:

• Конвенција о људским правима

• CEDAW конвенција – Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације према женама

• Национална стратегија за побољшање положаја жена

• Закон о равноправности полова

• Приручник-Образовање за родну равноправност-Анализа наставног материјала за Грађанско васпитање

• Приручници са сајта УПРАВЕ ЗА РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ www.gendernet.rs

РОДНА РАВНОПРАВНОСТОсновни појмови

РОДНА РАВНОПРАВНОСТОсновни појмови

РОДНА РАВНОПРАВНОСТРОДНА РАВНОПРАВНОСТПОЛ

• биолошке разлике између жена и мушкараца

• Полне разлике су фиксне и непромењиве

• Полне разлике се не мењају током времена и у различитим културама

РОД

• је појам који означава друштвено успостављене улоге (родне улоге), положаје и статусе жена и мушкараца у јавном и приватном животу

• Родне разлике могу бити промењиве

• родне улоге се мењају током времена и у различитим културама

У нашем свету све је подељено на ‘мушко’ и ‘женско’: одећа, храна, боје, занимања... У складу са овом поделом, дели се и моћ у друштву. Сви се

углавном слажемо са овом ‘структуром’ и прихватамо је, а социјалне разлике сматрамо ‘природним’ и непромењивим.

Али не треба заборавити да:• Родна подељеност ставља људе (и жене и мушкарце) у ризик. • Родна подељеност не пружа свима исте могућности. • Родна подељеност је повезана са насиљем.

ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ ВЕЗАНИ ЗА РОД

Родна осетљивост – подразумева могућност да се прихвате и истичу постојеће родне разлике, питања и неједнакости и да се оне укључе у стратегије и активности.

Уродњавање – је процес којим се осигурава да мушкарци и жене имају једнак приступ и контролу над ресурсима, користи од развоја и одлучивању на свим нивоима развојних процеса и пројеката, програма и политика.

Једнаке могућности - представљају поштовање и остваривање људских права заснованих на полу у свим областима друштвеног живота и могућност равноправног коришћења резултата који произлазе из развоја друштва.

Родна освешћеност – је разумевање да постоје социјално одређене разлике између жена и мушкараца, базиране на наученом понашању.

Родне наочаре - је назив концепта стављања једног пара наочара кроз које посматрамо нашу заједницу. Једним стаклом ми видимо учешће,потребе и реалности жена. Другим ми видимо учешће, потребе и реалности мушкараца.

Наш поглед, или оно што видимо, представља комбинацију и једног и другог. Неопходно је да видимо кроз оба стакла (ока), зато што нам гледање на само једно око не даје праву слику ствари. Као што су нам потребна оба ока да би најбоље видели, тако су нам потребна партнерства и односи између мушкараца и жена у нашим заједницама, базирана на једнакости како бисмо имали праведније друштво.

ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ ВЕЗАНИ ЗА РОД

ДОКУМЕНТИ

НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА

ЗА ПОБОЉШАЊЕ ПОЛОЖАЈА ЖЕНА

З А К О НО РАВНОПРАВНОСТИ ПОЛОВА

CEDAW КОНВЕНЦИЈА

КОНВЕНЦИЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА

- Најпотпунији и најшире прихваћен документ у коме је детаљно разрађен међународни стандард родне равноправности.

- Конвенција забрањује како директну, тако и индиректну дискриминацију жена по основу њиховог биолошког пола.

- Дискриминација жена по Конвенцији је: “свако разликовање, искључивање или ограничавање људских права и основних слобода на политичком,економском, социјалном, културном, грађанском и другим подручјима живота жена, независно од њиховог брачног статуса”

(члан 1)

Има 16 чланова

CEDAW конвенција Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације према женама

ЧЛАН1: Дефинише дискриминацију над женама.ЧЛАН2: Обавезује државе потписнице конвенције да осуде дискриминацију над женма и елимнишу је путем уставних правних и других одговарајуих средстава.ЧЛАН3: Обавезује потпун развој и напредак жена у свим областима (политичкој, друштвеној, економској,културној) како би им се гарантовало остваривање основних људских права и слобода равноправно са мушкарцима.ЧЛАН4: Обавезује државе потписнице до уводе посебне мере за подстицање и остваривање родне равнопраности док год неједнаксти потоје. Посебне мере које се односе на право жена на заштиту материнства...ЧЛАН5: Промена стереотипних улога (најизраженије су у породичним односима). Државе потписнице се позивају да обезбеде да породично образовање истакне значај материнства као друштвене функције и подели одговорности између жена и мушкараца при подизању деце.ЧЛАН6: Односи се на трговину и експлатацију и проституцију женаЧЛАН7: Третира учешће жена у јавном и политичом животу.ЧЛАН8: Заступљеност и ућешће у међународној политици и животу.ЧЛАН9: Обаезује државе потписнице да омогуће женама једнака права као и мушкарцима да добију, промене или задрже држављансто а гарантује им и једнака права када се ради о држављанству њихове деце.

ЧЛАН10: Обаезује државе потписнице да омогуће жеама једнака права као и мушкарцима у области образовања, једнаке могућности стипендиранја, бесплатног школовања, бављење спортом...Посебнау пажњу држава треба да обрати на задовољавање потреба младих трудних ученица/студенткиња и мајки, као би им се омогућило да доврше школовање.

ЧЛАН11:Обавезује једнака права при запошљавању.

ЧЛАН12: Обабезује на једнака права у приступу здравственој заштити. Овим чланом је наглашен значај репродуктивних права, полног и репродуктивног здравља и планирања породице за индивидуалну, државну и међународну добит. Од држава - чланица тражи се да обезбеде програме за сузбијање од АIDS-a.

ЧЛАН13: Једнака права да учествују у рекреативном и културном животу.

ЧЛАН14: наглашава специфичан положај жена на села. Мора се обезбедити приступ здравственим установама, информације о планирању породице,право на запошљавање, самозапошљавање,..

ЧЛАН15: Једнакост мушкарца и жена пред законом у грђанско-правним стваримЧЛАН16: Бави се дискриминацијом жена у браку и продичном животу

Национална стратегија за побољшање положаја жена

– први стратешки документ Републике Србије у области родне равноправности.

-усвојена од стране Владе Републике Србије 13. фебруара 2009. године.

-Националном стратегијом су утврђени циљеви, мере и активности које ће Влада предузети у периоду од 2009. до 2015. године у циљу унапређивања положаја жена у свим сферама јавног и приватног живота, а заснованим на савременим међународним и европским стандардима о равноправности жена и мушкараца.

-Национална стратегија представља корак ка усаглашавању националног законодавства са међународним нормативним оквиром и испуњавању националних обавеза у процесу европских интеграција.

- Децембра 2009. године Скупштина Србије усвојила је такође и Закон о равноправности полова

НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА

Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности у Републици Србији чини шест општих циљева и десет појединачних циљева. ОПШТИ ЦИЉЕВИ:

I. Повећање учешћа жена у процесима одлучивања и остваривање равноправности полова

II. Побољшање економског положаја жена и остваривање родне равноправности

III. Остваривање родне равноправности у образовању IV. Побољшање здравља жена и унапређивање родне

равноправности у здравственој политициV. Превенција и сузбијање свих видова насиља над женама и

обезбеђивање свеобухватног система заштите за жене жртве насиљаVI. Уклањање родних стереотипа у средствима јавног информисања

и промоција родне равноправности

Равноправност полова значи да су лица мушког и женског пола једнако присутна у свим подручјима јавног и приватног живота, да имају једнак статус, једнаке могућности за остваривање свих

права, као и једнаку корист од остварених резултата .

З А К О НО РАВНОПРАВНОСТИ ПОЛОВА

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕII. ЗАПОШЉАВАЊЕ, СОЦИЈАЛНА И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТАIII. ПОРОДИЧНИ ОДНОСИIV. СУДСКА ЗАШТИТАV. НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА

Децембра 2009. године Скупштина Србије усвојила је Закон о равноправности полова

II. ЗАПОШЉАВАЊЕ, СОЦИЈАЛНА И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

• Једнаке могућности - Члан 11.

• Евиденција и документација о полној структури запослених- Члан 12.

• План мера за отклањање или ублажавање неравномерне заступљености полова и извештај о спровођењу - Члан 13.

• Једнака доступност послова и положаја - Члан 14.

• Заснивање радног односа и радно ангажовање - Члан 15.

• Распоређивање и напредовање - Члан 16.

• Једнака зарада за исти рад или рад једнаке вредности - Члан 17.

• Узнемиравање, сексуално узнемиравање и сексуално уцењивање - Члан 18.

• Стручно усавршавање и обука - Члан 19.

• Престанак радног односа и радног ангажовања - Члан 20.

• Колективно преговарање - Члан 21.

• Подстицање запошљавања - Члан 22.

• Социјална заштита - Члан 23.

• Здравствена заштита - Члан 24.

• Радно време установа социјалне и здравствене заштите - Члан 25.

III. ПОРОДИЧНИ ОДНОСИ• Породични живот - Члан 26.• Брак и ванбрачна заједница - Члан 27.• Рађање - Члан 28.• Насиље у породици - Члан 29.

IV. ОБРАЗОВАЊЕ, КУЛТУРА И СПОРТ• Једнаке могућности - Члан 30.

• Равноправност полова као саставни део образовања - Члан 31.

• Равномерна заступљеност полова у култури- Члан 32.

• Посебне мере - Члан 33.• Равноправна заступљеност полова у спорту - Члан 34

Корисни телефони

МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ http://www.minrzs.gov.rs/cms/

Социјална и породично-правана заштит……………. 011/303-86-61 Насиље у породици………………………...…………… 011/303-86-61

http://www.sigurnakuca.org     Крагујевац SOS  телефон и Сигурна кућа  034/305-64

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА http://www.mup.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/trgovina-ljudima.h

САЈТОВИ КОЈИ СЕ БАВЕ РЕПРОДИКТИВНИМ ЗДРАВЉЕМ МЛАДИХ http://www.zdravlje.nshc.org.rs/

САВЕТОВАЛИШТА ЗА МЛАДЕ У КРАГУЈЕВЦУ http://www.izjzkg.rs/centri/centar-za-promociju-zdravlja/savetovaliste-za-mlade