Свјетска тржишта Свјетска тржишта

ЛитератураЛитература

Проф. Др Пелевић Бранислав и проф. Др Проф. Др Пелевић Бранислав и проф. Др Вучковић Владимир, Међународна Вучковић Владимир, Међународна економија, Економски фак-ултет Београд, економија, Економски фак-ултет Београд, Београд, 2007.Београд, 2007.

Paul R. Krugman i Maurice Obstfeld, Paul R. Krugman i Maurice Obstfeld, Međunarodna ekonomija, Mate Zagreb, Međunarodna ekonomija, Mate Zagreb, Zagreb, 2009.Zagreb, 2009.

Проф. Др Вукмирица Вујо, Свјетска Проф. Др Вукмирица Вујо, Свјетска трговинска поли-тика и тржиштатрговинска поли-тика и тржишта

1.1. Основне карактеристике и трендови у савременој Основне карактеристике и трендови у савременој свјетској привредисвјетској привреди

1.1. Развој свјетске привреде1.1. Развој свјетске привреде

У првом миленијуму нове ере (период од 1. до 1000 У првом миленијуму нове ере (период од 1. до 1000 године) напредгодине) напред--ак привреде свијета био је скроман. ак привреде свијета био је скроман. Укупан број становника свиУкупан број становника сви--јета је повећан шест пута, јета је повећан шест пута, а укупан бруто домаћи производ ( а укупан бруто домаћи производ ( GDPGDP ) повећан је ) повећан је приближно исто. Разлике у економском положају приближно исто. Разлике у економском положају региорегио--на и земаља, мјерен на и земаља, мјерен GDP per capitaGDP per capita, био је мали, био је мали у распону од 400 до 450 у распону од 400 до 450 USD.USD. Највећи дио свјетског Највећи дио свјетског GDPGDP остваривала је Индија и Кина ( око 60% ). остваривала је Индија и Кина ( око 60% ).

Други миленијум је био много успјешнији, а нарочито Други миленијум је био много успјешнији, а нарочито посљедњих двјеста година. У посњедњих двјеста посљедњих двјеста година. У посњедњих двјеста година свјетско становниш-тво је увећано шест пута, година свјетско становниш-тво је увећано шест пута, али је али је GDP per capitaGDP per capita динамично растао и повећан је динамично растао и повећан је чак девет пута. Разлике у економском положају чак девет пута. Разлике у економском положају региона и земаља, мјеренрегиона и земаља, мјерен GDP per capita GDP per capita, су се , су се повећавале током времена.повећавале током времена. GDP per capita GDP per capita Запада Запада (мисли се на Западну Европу, Сјеверну Америку, Јапан, (мисли се на Западну Европу, Сјеверну Америку, Јапан, Аустралију и Нови Зеланд ) је 2001. године седам пута Аустралију и Нови Зеланд ) је 2001. године седам пута већи одвећи од GDP GDP остатка свијета. Запад са 14% остатка свијета. Запад са 14% становништва свијета ствара 52% свјетског становништва свијета ствара 52% свјетског GDPGDP, а , а остатак свијета са 86% стано-вништва мање од остатак свијета са 86% стано-вништва мање од половине свјетског половине свјетског GDP.GDP.

Табела 1: Учешће региона и земаља у Табела 1: Учешће региона и земаља у свјетском свјетском GDPGDP-у у периоду 1-2001-у у периоду 1-2001 (%)(%)

Табела 2: Табела 2: GDP per capita GDP per capita свијета, региона и свијета, региона и земаља, 1-2001 (вриједност изражена у $ из земаља, 1-2001 (вриједност изражена у $ из

1990.)1990.)

Табела 3: Свјетско становништво Табела 3: Свјетско становништво 1900-2000. (милионима становника)1900-2000. (милионима становника)

Табела 4: Динамика броја становника Табела 4: Динамика броја становника у свијету и по континентима (1950-у свијету и по континентима (1950-

2050 средња варијанта)2050 средња варијанта)

Табела 5: Прогнопза динамике броја становника према Табела 5: Прогнопза динамике броја становника према културно-религијској и цивилизацијској припадности и културно-религијској и цивилизацијској припадности и

појединим земљамапојединим земљама

1.2. Карактеристике савремене свјетске 1.2. Карактеристике савремене свјетске привредепривреде

У капиталистичкој епохи ( након 1820. године ) У капиталистичкој епохи ( након 1820. године ) разликује се пет карактеристичних периода:разликује се пет карактеристичних периода:

1) “ Златно доба “ свјетске привреде у периоду 1950-1) “ Златно доба “ свјетске привреде у периоду 1950-1973 година, када је свјетски 1973 година, када је свјетски GDPGDP у просјеку растао по у просјеку растао по стопи од 5%;стопи од 5%;

2) Други најуспјешнији потпериод је након 1973. 2) Други најуспјешнији потпериод је након 1973. године до 2008. године;године до 2008. године;

3) Трећи перид по успјешности је перид од 1870. до 3) Трећи перид по успјешности је перид од 1870. до 1913. године;1913. године;

4) Четврти период од 1913. до 1950. године, свјетска 4) Четврти период од 1913. до 1950. године, свјетска привреда је била разарана свјетским ратовима;привреда је била разарана свјетским ратовима;

5) Период од 1820. до 1870. године је био 5) Период од 1820. до 1870. године је био најскромнији по остварен-им стопама раста. најскромнији по остварен-им стопама раста.

Бруто домаћи производ се може изразити путем Бруто домаћи производ се може изразити путем званичних (текућ-их) курсева и путем паритета званичних (текућ-их) курсева и путем паритета куповне снаге (моћи ). Паритет купо-вне снаге се куповне снаге (моћи ). Паритет купо-вне снаге се добија као однос између двије валуте који изједначава добија као однос између двије валуте који изједначава цијену одабраних производа и услуга у двије земље. цијену одабраних производа и услуга у двије земље. GDP GDP мјерен према паритету куповне моћи је углавном мјерен према паритету куповне моћи је углавном већи него када се мјери према званичним курсевима већи него када се мјери према званичним курсевима

Табела 6: Табела 6: GDP GDP у свијету и у државама, вриједности и у свијету и у државама, вриједности и учешћа према текућим курсевима и паритету учешћа према текућим курсевима и паритету

куповне снаге (2006. година)куповне снаге (2006. година)

Разлике у степену развијенисти у свијету су велике . Три Разлике у степену развијенисти у свијету су велике . Три свјетска лидера ( ЕУ, САД и Јапан ) стварају двије свјетска лидера ( ЕУ, САД и Јапан ) стварају двије трећине свјетског трећине свјетског GDP, GDP, мјерено по текућем курсу у мјерено по текућем курсу у доларима, а све остале земље само једну трећину. Ипак, доларима, а све остале земље само једну трећину. Ипак, ако ако GDPGDP посматрамо према паритету куповне сна-ге, онда посматрамо према паритету куповне сна-ге, онда земље у развоју стварају око 40 % свјетског земље у развоју стварају око 40 % свјетског GDP.GDP.

Разлике у развијености између држава према Разлике у развијености између држава према GDP per GDP per capita, capita, мјер-ено по текућем курсу у доларима , су огромне мјер-ено по текућем курсу у доларима , су огромне : између најразвије-нијег Луксембурга и : између најразвије-нијег Луксембурга и најнеразвијенијих Бурундије и Етиопије однос је готово најнеразвијенијих Бурундије и Етиопије однос је готово 1000 : 1. Разлике су велике и када поредимо читаве 1000 : 1. Разлике су велике и када поредимо читаве конти-ненте : Европа има 45 пута већи конти-ненте : Европа има 45 пута већи GDP per capitaGDP per capita од од Африке и 15 пу-та већи од Азије. Разлике су мање ако Африке и 15 пу-та већи од Азије. Разлике су мање ако посматрамо посматрамо GDP per capita GDP per capita према паритету куповне моћи.према паритету куповне моћи.

Јединствене класификације земаља према степену Јединствене класификације земаља према степену развијености не постоји. Свјетска банка дијели све развијености не постоји. Свјетска банка дијели све државе у четири групе: ниског дохотка, нижег средњег, државе у четири групе: ниског дохотка, нижег средњег, вишег средњег и високог дохотка . Уједи-њене нације вишег средњег и високог дохотка . Уједи-њене нације поред поред GDP per capita GDP per capita посматрају и Индекс људског посматрају и Индекс људског развоја, пошто у одређеним случајевима може да постоји развоја, пошто у одређеним случајевима може да постоји одступ-ање од достигнутог нивоа развоја мјереног одступ-ање од достигнутог нивоа развоја мјереног помоћу помоћу GDP per capitaGDP per capita и квалитета живота људи и квалитета живота људи ( образовање, здраство и сл..). ММФ разли-кује напредне ( образовање, здраство и сл..). ММФ разли-кује напредне привреде и тржишта у повоју и земље у развоју.привреде и тржишта у повоју и земље у развоју.

Табела 7: Табела 7: GDP per capita GDP per capita у 20 држава, вриједности у у 20 држава, вриједности у $, према текућим курсевима (2006.)$, према текућим курсевима (2006.)

Табела 8: Економске диспропорције у Табела 8: Економске диспропорције у савременом свијетусавременом свијету

1.3. Глобализација1.3. Глобализација Глобализација (етимолошки од латинске ријечи Глобализација (етимолошки од латинске ријечи

globus –globus – цјелокупан укупан ) је појам који одражава цјелокупан укупан ) је појам који одражава растућу повезаност, интеграцију и међузависност растућу повезаност, интеграцију и међузависност земаља свијета у економском, социјалном, технол-земаља свијета у економском, социјалном, технол-ошком, културном и политичком смислу. Економске ошком, културном и политичком смислу. Економске димензије гло-бализације исказују се кроз процесе димензије гло-бализације исказују се кроз процесе интезивирања слободе трго-винских токова – роба и интезивирања слободе трго-винских токова – роба и услуга, слободе кретања капитала, људи и услуга, слободе кретања капитала, људи и информација. Глобализација је термин који је у информација. Глобализација је термин који је у економској лите-ратури почео интезивно да се економској лите-ратури почео интезивно да се користи током деведесетих година 20. вијека.користи током деведесетих година 20. вијека.

Глобализација економских токова се може Глобализација економских токова се може посматрати као: (1) гло-бализација трговине робом и посматрати као: (1) гло-бализација трговине робом и услугама; (2) глобализација финанс-ијских токова и услугама; (2) глобализација финанс-ијских токова и финансијских тржишта и (3) глобализација трж-ишта финансијских тржишта и (3) глобализација трж-ишта рада.рада.

Глобализација је логичан производ научно Глобализација је логичан производ научно технолошког развоја развијеног свијета. Процес технолошког развоја развијеног свијета. Процес интеграција ојачан је широко прих-ваћеном докрином интеграција ојачан је широко прих-ваћеном докрином либерализма и тржишне економије. либерализма и тржишне економије.

Разликују се двије фазе или два таласа Разликују се двије фазе или два таласа глобализације: први у пери-оду 1870 – 1914. и други, глобализације: први у пери-оду 1870 – 1914. и други, који почиње након Другог свјетског рата и данас који почиње након Другог свјетског рата и данас траје.траје.

Табела 9: Сличности и разлике између два таласа Табела 9: Сличности и разлике између два таласа глобализацијеглобализације

Савремену глобализацију карактерише опште прихватање Савремену глобализацију карактерише опште прихватање основ-них принципа вођења макроекономске политике. основ-них принципа вођења макроекономске политике. Нарочито након трансформације бивших социјалистичких Нарочито након трансформације бивших социјалистичких земаља, у економској пракси и науци преовладава земаља, у економској пракси и науци преовладава либерализам и концепт капитализ-ма.То би била либерализам и концепт капитализ-ма.То би била идеолошка димензија глобализације, која је произв-од, али идеолошка димензија глобализације, која је произв-од, али и покретачка снага практичне снаге глобализације ( инте-и покретачка снага практичне снаге глобализације ( инте-грација робних и финансијских тржишта ).грација робних и финансијских тржишта ).

Глобализација је вишеслојан процес који обухвата Глобализација је вишеслојан процес који обухвата неколико ужих категорија. Прво, глобализација јесте неколико ужих категорија. Прво, глобализација јесте интернационализација. У глобалној економији националне интернационализација. У глобалној економији националне привреде функционишу у оквиру интегрисаног привреде функционишу у оквиру интегрисаног међународног тржишта. Друго,глобализација подр-међународног тржишта. Друго,глобализација подр-азумијева либерализацију. Доминантни правац у коме се азумијева либерализацију. Доминантни правац у коме се крећу тр-жишта јесте либерализација: роба, услуга, крећу тр-жишта јесте либерализација: роба, услуга, капитала и рада. Они се крећу слободно преко капитала и рада. Они се крећу слободно преко националних граница без строге државне контроле. Треће, националних граница без строге државне контроле. Треће, глобализација значи и универзализам. Карактер-истику глобализација значи и универзализам. Карактер-истику глобалног задобија појава која је препознатљива у сваком глобалног задобија појава која је препознатљива у сваком дијелу свијета. Четврто, често је глобализација синоним за дијелу свијета. Четврто, често је глобализација синоним за амери-канизацију. Западњачки модел политичког, амери-канизацију. Западњачки модел политичког, економског и, уопште, друштвеног уређења је наметнут економског и, уопште, друштвеног уређења је наметнут као улазница за учествовање у глобалном свијету. . Пето, као улазница за учествовање у глобалном свијету. . Пето, глобализација представља детеритор-изацију. Ово је глобализација представља детеритор-изацију. Ово је нарочито уочљиво на финансијским тржиштима, гдје нарочито уочљиво на финансијским тржиштима, гдје територија или држављанство учесника на тржишту има територија или држављанство учесника на тржишту има све мањи значај. све мањи значај.

Заговорници глобализације износе позитивне реултате у Заговорници глобализације износе позитивне реултате у свјетској при-вреди, као доказ добробити глобализације : свјетској при-вреди, као доказ добробити глобализације : трајање живота је у нераз-вијеним земљама готово трајање живота је у нераз-вијеним земљама готово удвостручено, стопа писмености је повећана са 50% на 80%, удвостручено, стопа писмености је повећана са 50% на 80%, знатно је унапређен демократски начин живота. Глобализ-знатно је унапређен демократски начин живота. Глобализ-ација је смањила осјећање изолованости које је било захватило ација је смањила осјећање изолованости које је било захватило велики дио свијета у развоју и дала многим људима у тим велики дио свијета у развоју и дала многим људима у тим земљама приступ знању . Глобализација је допринијела бржем земљама приступ знању . Глобализација је допринијела бржем привредном расту и развоју земаља, ефикаснијој глобалној привредном расту и развоју земаља, ефикаснијој глобалној алокацији капитала, развоју финансијског тржишта на ширем алокацији капитала, развоју финансијског тржишта на ширем простору ( међународног финансијског тржишта ), развоју простору ( међународног финансијског тржишта ), развоју фин-ансијског сектора, појачаној конкуренцији у финансијском фин-ансијског сектора, појачаној конкуренцији у финансијском сектору, раз-воју конкуренције и иновација роба и услуга, сектору, раз-воју конкуренције и иновација роба и услуга, већем приливу капитала за инвестиције, преносу нових већем приливу капитала за инвестиције, преносу нових технологија и знања и сл. технологија и знања и сл.

Противници глобализације тврде да се глобализација Противници глобализације тврде да се глобализација спроводи искључиво у интересу “крупног капитала” – спроводи искључиво у интересу “крупног капитала” – мултинационалних компанија. Указују на случајеве мултинационалних компанија. Указују на случајеве нарушавања животне средине , услова за рад, традиционалних нарушавања животне средине , услова за рад, традиционалних вриједности држава, неједнаке расподјеле дохотка у једној вриједности држава, неједнаке расподјеле дохотка у једној држави и изме-ђу држава. Критичари глобализације оптужују држави и изме-ђу држава. Критичари глобализације оптужују западне земље због лицеме-рја , и ти критичари су у праву. западне земље због лицеме-рја , и ти критичари су у праву. Западне земље су притискале сиромашне земље да елиминишу Западне земље су притискале сиромашне земље да елиминишу трговинске баријере, али су задржале своје сопствене, трговинске баријере, али су задржале своје сопствене, спречавајући тако сиромашне земље да извозе своје спречавајући тако сиромашне земље да извозе своје пољопривредне производе, и тиме их лишавајући очајнички пољопривредне производе, и тиме их лишавајући очајнички потребног извозног дохотка. потребног извозног дохотка.

1.4. 1.4. Актуелни изазови у свјетској привредиАктуелни изазови у свјетској привреди

Неколико карактеристика у свјетској привреди могло би у Неколико карактеристика у свјетској привреди могло би у надолазећим годинама да обликује националне и свјетске надолазећим годинама да обликује националне и свјетске привредне перформансе, а то су :привредне перформансе, а то су :

- ограничене резерве енергетских ресурса и неизвјесност у - ограничене резерве енергетских ресурса и неизвјесност у кретању њих-ових цијена;кретању њих-ових цијена;

- висок платнобилансни дефицит САД;- висок платнобилансни дефицит САД;

- привреда Европске уније дужи низ година има спорији раст - привреда Европске уније дужи низ година има спорији раст од САД;од САД;

- привреда Јапана посљедњих десет година биљежи - привреда Јапана посљедњих десет година биљежи успоренији раст;успоренији раст;

- привредни раст Кине зачуђује свијет;- привредни раст Кине зачуђује свијет;

- економске кризе су незаобилазна пратећа појава тржишног - економске кризе су незаобилазна пратећа појава тржишног система при-вређивања;система при-вређивања;

- земље у развоју се суочавају са високом задуженошћу и - земље у развоју се суочавају са високом задуженошћу и високим дефи-цитом текућег рачуна.високим дефи-цитом текућег рачуна.

Свјетске резерве нафте се процјењују на око 1. 147,7 Свјетске резерве нафте се процјењују на око 1. 147,7 милијарди барела ( је-дан барел има 159 литара нафте ). милијарди барела ( је-дан барел има 159 литара нафте ). Највиша тачка производње нафте зове се у стручним Највиша тачка производње нафте зове се у стручним круговима круговима “ pik ojl “ “ pik ojl “ и то је тренутак када се на нафтном пољу и то је тренутак када се на нафтном пољу потроши 50% резерви. потроши 50% резерви.

Слика 1: Хронологија кретања цијена Слика 1: Хронологија кретања цијена нафтенафте

Слика 2: Свјетске резерве нафтеСлика 2: Свјетске резерве нафте

Свјетске резерве нафте су ограничене и неравномјерно Свјетске резерве нафте су ограничене и неравномјерно распоређене. С др-уге стране потрошња и потребе за нафтом распоређене. С др-уге стране потрошња и потребе за нафтом перманентно се повећавају. Процјене су да је човјечанство у перманентно се повећавају. Процјене су да је човјечанство у посљедњих 150 година потрошило 950 мил-ијарди барела нафте. посљедњих 150 година потрошило 950 мил-ијарди барела нафте. Концерн Концерн “Britiš petroleum ““Britiš petroleum “ рачуна да су свјетске рез-ерве нафте рачуна да су свјетске рез-ерве нафте довољне за производњу у наредних 36 година , а Међународна довољне за производњу у наредних 36 година , а Међународна агенција за енергију из Париза сматра да су довољне за наредних агенција за енергију из Париза сматра да су довољне за наредних 46 годи-на. Раст цијена нафте, изазиван је бројним кризама – 46 годи-на. Раст цијена нафте, изазиван је бројним кризама – ратовима, које су доводиле до раскорака између тражње и ратовима, које су доводиле до раскорака између тражње и понуде. Данашњи раст цијена нафте је највећим дијелом понуде. Данашњи раст цијена нафте је највећим дијелом посљедица неспремности земаља посљедица неспремности земаља OPEC (OPEC ( Орган-изација земаља Орган-изација земаља извозница нафте ) да довољно инвестирају у инфрастру-ктуру за извозница нафте ) да довољно инвестирају у инфрастру-ктуру за производњу и прераду сирове нафте како би задовољиле растућу производњу и прераду сирове нафте како би задовољиле растућу потрошњу. Док су свјетска потрошња и свјетске резерве нафте, у потрошњу. Док су свјетска потрошња и свјетске резерве нафте, у раздо-бљу између 1986. и 2006. године, расле просјечно 1,6 % раздо-бљу између 1986. и 2006. године, расле просјечно 1,6 % годишње, раст капа-цитета загодишње, раст капа-цитета за производњу и прераду сирове производњу и прераду сирове нафте износио је само 0,8 % годи-шње. Међународна агенција за нафте износио је само 0,8 % годи-шње. Међународна агенција за енергију процјењује раст потрошње нафте од 3% просјечно енергију процјењује раст потрошње нафте од 3% просјечно годишње у раздобљу између 2005. и 2030. године. Тако би се годишње у раздобљу између 2005. и 2030. године. Тако би се дневна потрошња нафте од 84 милиона барела у 2005. години дневна потрошња нафте од 84 милиона барела у 2005. години повећала на 116 милиона барела у 2030. години. повећала на 116 милиона барела у 2030. години.

Други фактор који би могао да изазове поремећаје у свјетској Други фактор који би могао да изазове поремећаје у свјетској привреди јесте висок платнобилансни дефицит САД. Дефицит привреди јесте висок платнобилансни дефицит САД. Дефицит текућег рачуна САД је висок већ годинама и у 2006. години текућег рачуна САД је висок већ годинама и у 2006. години износио је 857 милијарди долара, што је високих 6,5% износио је 857 милијарди долара, што је високих 6,5% BDPBDP ове ове земље. Процјењује се да ће дефицит расти и у сљедећим земље. Процјењује се да ће дефицит расти и у сљедећим годинама. Дефицит се налази у фокусу страха који је проши-рен у годинама. Дефицит се налази у фокусу страха који је проши-рен у цијелом свијету да ће амерички трговински дебаланс довести цијелом свијету да ће амерички трговински дебаланс довести како како

до колапса курса америчког долара у односу на друге стране до колапса курса америчког долара у односу на друге стране валуте, тако и до свјетске финансијске кризе.валуте, тако и до свјетске финансијске кризе. Забринутост због Забринутост због америчког дефицита није без основа .америчког дефицита није без основа . Сигурно је да на одређеној Сигурно је да на одређеној тачки страни инвеститори неће же-љети повећавати удио тачки страни инвеститори неће же-љети повећавати удио америчких средстава у свом портфолију. На тој тач-ки се амерички америчких средстава у свом портфолију. На тој тач-ки се амерички дефицит мора смањити , а долар ће вјероватно морати заб-иљежити дефицит мора смањити , а долар ће вјероватно морати заб-иљежити пад вриједности како би се поспјешио амерички извоз и успорио пад вриједности како би се поспјешио амерички извоз и успорио амерички увоз. На пораст америчког дефицита текућег рачуна амерички увоз. На пораст америчког дефицита текућег рачуна утиче шир-ока лепеза фактора. Дефицит су поспјешила уклањања утиче шир-ока лепеза фактора. Дефицит су поспјешила уклањања ограничења преко-граничних токова капитала која су омогућила ограничења преко-граничних токова капитала која су омогућила прекограничне инвестиције изван оквира домаћих граница. Код прекограничне инвестиције изван оквира домаћих граница. Код једног броја земаља појавили су се ве-лики суфицити текућег једног броја земаља појавили су се ве-лики суфицити текућег рачуна: Кина ( 239 милијарди долара у 2006. ), Јапан ( 170 мил-рачуна: Кина ( 239 милијарди долара у 2006. ), Јапан ( 170 мил-ијарди долара у 2006. ), Њемачка ( 146 милијарди долара у 2006. ), ијарди долара у 2006. ), Њемачка ( 146 милијарди долара у 2006. ), Саудијска Арабија 96 милијарди долара у 2006. ), који су Саудијска Арабија 96 милијарди долара у 2006. ), који су искориштени за инвестирање у САД због веће стопе поврата, искориштени за инвестирање у САД због веће стопе поврата, прилагођене ризику, у односу на друге земље. На веће стопе прилагођене ризику, у односу на друге земље. На веће стопе поврата утиче и већа стопа продуктивности у САД у односу на друге поврата утиче и већа стопа продуктивности у САД у односу на друге земље. На пораст дефицита утиче и велика купо-вина хартија од земље. На пораст дефицита утиче и велика купо-вина хартија од вриједности Министарства финансија САД од стране мо-нетарних вриједности Министарства финансија САД од стране мо-нетарних власти других земаља, превасходно Кине и Јапана и то у сврху власти других земаља, превасходно Кине и Јапана и то у сврху смањења вриједности својих валута и повећање спољне вриједности смањења вриједности својих валута и повећање спољне вриједности амер-ичког долара, што је довело до великог пораста америчког амер-ичког долара, што је довело до великог пораста америчког увоза ( с 13% америчког увоза ( с 13% америчког BDP BDP почетком 2002. на готово 18% крајем почетком 2002. на готово 18% крајем 2006. године ). 2006. године ).

Привреда Европске уније има спорији раст од привреде САД. Привреда Европске уније има спорији раст од привреде САД. Стопа раста у САД у 2006. години је износила 3,3%, а у ЕУ 2,6%. Стопа раста у САД у 2006. години је износила 3,3%, а у ЕУ 2,6%. Стопа незапо-слености у истој години износила је у САД 4,6%, а Стопа незапо-слености у истој години износила је у САД 4,6%, а у ЕУ 7,7%.у ЕУ 7,7%.

Привредни раст Јапана је у последњих десет година јако низак. Привредни раст Јапана је у последњих десет година јако низак. Привре-да и друштво се суочавају са падом општег нивоа цијена Привре-да и друштво се суочавају са падом општег нивоа цијена из године у год-ину ( дефлацијом ). Дефлација дестимулативно из године у год-ину ( дефлацијом ). Дефлација дестимулативно дјелује на потрошњу и инвестиције. Међутим, не треба дјелује на потрошњу и инвестиције. Међутим, не треба заборавити да је Јапан друга економска сила по величини заборавити да је Јапан друга економска сила по величини GDP GDP изражен текућим курсем у изражен текућим курсем у USD,USD, са са GDP per capita GDP per capita у 2006. од у 2006. од 34.188 34.188 USD.USD.

Привредни раст Кине зачуђује свијет у посљедње двије деценије Привредни раст Кине зачуђује свијет у посљедње двије деценије са годи-шњим стопама привредног раста од 10%. Кина је “гладна са годи-шњим стопама привредног раста од 10%. Кина је “гладна “ за енергенти-ма и сировинама. Увозна тражња Кине је “ за енергенти-ма и сировинама. Увозна тражња Кине је омогућила раст међународне трговине и страних директних омогућила раст међународне трговине и страних директних инвестиција и у великој мјери раст свјетс-ке привреде. Денг инвестиција и у великој мјери раст свјетс-ке привреде. Денг Хсиапинг је покренуо трансформацију Кине 1978. год-ине од Хсиапинг је покренуо трансформацију Кине 1978. год-ине од изоловане пољопривредне економије ка отвореној тржишној еко-изоловане пољопривредне економије ка отвореној тржишној еко-номији. Важно фокусирање је било на режиму девизног курса номији. Важно фокусирање је било на режиму девизног курса кинеске валуте јуана. Монетарне власти су постепено кинеске валуте јуана. Монетарне власти су постепено девалвирале домаћу валуту у периоду 1980 до 1994. године. Јуан девалвирале домаћу валуту у периоду 1980 до 1994. године. Јуан је с испод два дошао на осам по до-лару. То је утицало на раст је с испод два дошао на осам по до-лару. То је утицало на раст извоза с 18 милијарди долара 1980. на 970 ми-лијарди долара извоза с 18 милијарди долара 1980. на 970 ми-лијарди долара 2006., уз годишњу стопу раста од 17%. Кина је укључена у 2006., уз годишњу стопу раста од 17%. Кина је укључена у институције глобалних финансија , а у 2001. години примљена је институције глобалних финансија , а у 2001. години примљена је у Свје-тску трговинску организацију.у Свје-тску трговинску организацију.

Слика 3: Стопе раста кинеске привредеСлика 3: Стопе раста кинеске привреде

Табела 10: Прогноза динамике глобалне Табела 10: Прогноза динамике глобалне економије у економије у XXIXXI вијеку (о – оптимистички, у вијеку (о – оптимистички, у

– умјерени сценариј)– умјерени сценариј)

2. Интеграција робних токова2. Интеграција робних токова

Међународна интеграција робних токова траје од настанка Међународна интеграција робних токова траје од настанка држава. У овом поглављу представићемо најважније држава. У овом поглављу представићемо најважније историјске карактери-стике развоја међународне историјске карактери-стике развоја међународне трговине, стрктурне промјене у међу-народној трговини трговине, стрктурне промјене у међу-народној трговини робом и услугама, као и карактеристике саврем-ених робом и услугама, као и карактеристике саврем-ених међународних трговинских токова.међународних трговинских токова.

2.1. Развој међународне трговине2.1. Развој међународне трговине Развој међународне трговине нераскидиво је везан за Развој међународне трговине нераскидиво је везан за

успон и ра-звој држава, техничке проналаске, открића успон и ра-звој држава, техничке проналаске, открића нових простора и пут-ева и предузетнички дух људи. Све до нових простора и пут-ева и предузетнички дух људи. Све до 16. вијека не може се гово-рити о већем степену 16. вијека не може се гово-рити о већем степену интеграције међународних робних токова . Узроци слабе интеграције међународних робних токова . Узроци слабе међународне трговине до тада су били скроман свје-тски међународне трговине до тада су били скроман свје-тски привредни напредак, ризици и несигурност ( правна и привредни напредак, ризици и несигурност ( правна и физи-чка ) у међународној трговини, низак ниво физи-чка ) у међународној трговини, низак ниво саобраћајне инфрастр-уктуре, неразвијеност финансијског саобраћајне инфрастр-уктуре, неразвијеност финансијског система. Формирање свјетске економије и развој система. Формирање свјетске економије и развој међународне трговине оправдано се везује за открића међународне трговине оправдано се везује за открића европских морепловаца крајем 15. вијека. Открића Аме-европских морепловаца крајем 15. вијека. Открића Аме-рике и поморског пута за Азију повезала су стари и нови рике и поморског пута за Азију повезала су стари и нови свијет. свијет.

Трговина између удаљених земаља је, услед високих Трговина између удаљених земаља је, услед високих трошкова тра-нспорта, у почетку обухватала само робе трошкова тра-нспорта, у почетку обухватала само робе које су имале велику вриј-едност ( сребро, свила, памук, које су имале велику вриј-едност ( сребро, свила, памук, кафа, зачин, шећер, чај и сл. ). У 16. и 17. вијеку долази до кафа, зачин, шећер, чај и сл. ). У 16. и 17. вијеку долази до преусмјеравања економских активности са Медитерана на преусмјеравања економских активности са Медитерана на Атлантик и развоја лука у западној Европи: Антве-рпена, Атлантик и развоја лука у западној Европи: Антве-рпена, Амстердама и Лондона. Трговало се углавном Амстердама и Лондона. Трговало се углавном непрерађеним производима који су успијевали само на непрерађеним производима који су успијевали само на једном континенту. У сље-дећа два вијека 18. и 19. једном континенту. У сље-дећа два вијека 18. и 19. технолошка открића имају пресудну улогу за развој технолошка открића имају пресудну улогу за развој свјетске привреде и међународне трговине. Осамнајести свјетске привреде и међународне трговине. Осамнајести вијек је обиљежила Индустријска револуција, након које вијек је обиљежила Индустријска револуција, након које је Велика Британија постала водећа економска сила. У 19. је Велика Британија постала водећа економска сила. У 19. вијеку технолошка открића и још неки други фактори вијеку технолошка открића и још неки други фактори дали су снажан инпулс развоју међународне трговине. дали су снажан инпулс развоју међународне трговине. Ријеч је о транспортним иновацијама, о бродовима на Ријеч је о транспортним иновацијама, о бродовима на парни погон и жељезници, којима су значајно сма-њени парни погон и жељезници, којима су значајно сма-њени трошкови транспорта. Европа је у 19. вијеку учествовала трошкови транспорта. Европа је у 19. вијеку учествовала са двије трећине у свјетској робној размјени, а Азија и са двије трећине у свјетској робној размјени, а Азија и Сјеверна Амер-ика са 12 и 10 %. Први свјетски рат је Сјеверна Амер-ика са 12 и 10 %. Први свјетски рат је означио орјентацију земаља на централизовану контролу означио орјентацију земаља на централизовану контролу економских активности и увођењу протекционизма и од економских активности и увођењу протекционизма и од оних влада које су се традиционално залагале за тржишну оних влада које су се традиционално залагале за тржишну привреду.привреду.

Послије Другог свјетског рата нарочито је био Послије Другог свјетског рата нарочито је био просперитетан “ златни период “ свјетске привреде, од 1950. просперитетан “ златни период “ свјетске привреде, од 1950. до 1973. године. У овом периоду је забиљежен највећи пораст до 1973. године. У овом периоду је забиљежен највећи пораст међународне трговине у историји, са просје-чном годишњом међународне трговине у историји, са просје-чном годишњом стопом раста од 8%. У структури робне размјене дошло је до стопом раста од 8%. У структури робне размјене дошло је до значајног пада примарних производа са 60 % у 1950. на 20 % значајног пада примарних производа са 60 % у 1950. на 20 % у 2000. год-ини. Специфичност међународне трговине у у 2000. год-ини. Специфичност међународне трговине у посљедњих педесет година је раст међународне трговине посљедњих педесет година је раст међународне трговине услугама. У периоду од 1980. до 2000.године учешће трговине услугама. У периоду од 1980. до 2000.године учешће трговине услугама у укупној међународној размјени расте са 15% на 19 услугама у укупној међународној размјени расте са 15% на 19 %. %.

2.2. Карастеристике савремених међународних трговинских 2.2. Карастеристике савремених међународних трговинских токоватокова

Вриједност свјетског робног извоза у 2005. години износи Вриједност свјетског робног извоза у 2005. години износи 10.159 милијарди долара. Вриједност свјетског увоза робе је 10.159 милијарди долара. Вриједност свјетског увоза робе је нешто већа од регистроване вриједности свјетског извоза , нешто већа од регистроване вриједности свјетског извоза , али је ово уобичајена појава при агрегирању различитих али је ово уобичајена појава при агрегирању различитих података које државе пријављују Свјетској трговинској орга-података које државе пријављују Свјетској трговинској орга-низацији. Укупна вриједност међународне трговине у 2005. низацији. Укупна вриједност међународне трговине у 2005. години износи 12.600 милијарди долара, при чему трговина години износи 12.600 милијарди долара, при чему трговина робом даје око 80% те тргов-ине, а трговина услугама чини робом даје око 80% те тргов-ине, а трговина услугама чини 20% укупне међународне трговине. 20% укупне међународне трговине.

Табела 11: Региони у међународној робној Табела 11: Региони у међународној робној трговини трговини

(млрд. $ и %) у 2005. години(млрд. $ и %) у 2005. години

Табела 12: Региони у међународној Табела 12: Региони у међународној размјени услугаразмјени услуга

(млрд. $ и %) у 2005. години (млрд. $ и %) у 2005. години

Табела 13: Државе – највећи свјетски извозници и Табела 13: Државе – највећи свјетски извозници и увозници у међународној робној трговини (млрд. $ и увозници у међународној робној трговини (млрд. $ и

%) у 2005. години%) у 2005. години

Табела 14: Највећи свјетски извозници и Табела 14: Највећи свјетски извозници и увозници у међународној робној трговини увозници у међународној робној трговини

(млрд. $ и %) у 2005. години(млрд. $ и %) у 2005. години

Табела 15: Државе – највећи свјетски извозници и Табела 15: Државе – највећи свјетски извозници и увозници у међународној размјени услуга (млрд. $ и увозници у међународној размјени услуга (млрд. $ и

%) у 2005. години%) у 2005. години

Табела 16: Највећи свјетски извозници и Табела 16: Највећи свјетски извозници и увозници у међународној размјени услуга увозници у међународној размјени услуга

(млрд. $ и %) у 2005. години(млрд. $ и %) у 2005. години

Табела 17: Робна структура међународне Табела 17: Робна структура међународне трговине трговине

(млрд. $ и %) у 2005. години(млрд. $ и %) у 2005. години

Табела 18: Структура међународне размјене Табела 18: Структура међународне размјене услуга услуга

(млрд $ и %) у 2005. години(млрд $ и %) у 2005. години

Спољна трговина Босне и ХерцеговинеСпољна трговина Босне и Херцеговине

Због међународне упоредивости података, посматрамо Због међународне упоредивости података, посматрамо карактеристике спољне трговине БиХ у 2005. години. Вриједност карактеристике спољне трговине БиХ у 2005. години. Вриједност робног извоза БиХ у 2005. години износила је 2,57 милијарди робног извоза БиХ у 2005. години износила је 2,57 милијарди USDUSD, а , а вриједност увоза 7,5 милијарди вриједност увоза 7,5 милијарди USD.USD. У 2005. години остварен је У 2005. години остварен је дефицит у размјени робе са свијетом у износу од 4,93 милијарде дефицит у размјени робе са свијетом у износу од 4,93 милијарде USD.USD. Код услуга је остварен Код услуга је остварен извоз у износу од 0,995 милијардиизвоз у износу од 0,995 милијарди USD USD и увоз у износу од 0,439 милијарди и увоз у износу од 0,439 милијарди USDUSD тј. суфицит у износу од тј. суфицит у износу од 0,556 милијарди 0,556 милијарди USD.USD. У укупној спољнотрговинској размјени, роба У укупној спољнотрговинској размјени, роба чини 87,5%, а услуге 12,5%. Извозни робни коефицијент БиХ у 2005. чини 87,5%, а услуге 12,5%. Извозни робни коефицијент БиХ у 2005. години износи 23,6%, а увозни коефицијент 68,8%. Покривеност години износи 23,6%, а увозни коефицијент 68,8%. Покривеност увоза из-возом роба и услуга, у 2005. години, износила је 45%. увоза из-возом роба и услуга, у 2005. години, износила је 45%.

Робни извоз Босне и Херцеговине у 2005. години износи 0,0246% Робни извоз Босне и Херцеговине у 2005. години износи 0,0246% свјетског извоза, а увоз 0,0714% свјетског увоза. Сасвим је свјетског извоза, а увоз 0,0714% свјетског увоза. Сасвим је разумљиво, да нема смисла поредити вриједности разумљиво, да нема смисла поредити вриједности спољнотрговинске размјене са развијеним и велик-им земљама спољнотрговинске размјене са развијеним и велик-им земљама свијета, али се из процентуалног учешћа у извозу и увозу види свијета, али се из процентуалног учешћа у извозу и увозу види велики заостатак БиХ. велики заостатак БиХ.

Извозни робни коефицијент БиХ у 2008. години износи 28,6%, а Извозни робни коефицијент БиХ у 2008. години износи 28,6%, а увозни коефицијент 66,4%. У 2009. години извозни робни увозни коефицијент 66,4%. У 2009. години извозни робни коефицијент износи 22,7%, а увозни коефицијент 49,3%. До пада коефицијент износи 22,7%, а увозни коефицијент 49,3%. До пада извозног и увозног коефици-јента дошло је због економске кризе. извозног и увозног коефици-јента дошло је због економске кризе. Робна размјена БиХ је сконцентри-сана на земље у окружењу и ЕУ Робна размјена БиХ је сконцентри-сана на земље у окружењу и ЕУ ( 92% извоза и 76% увоза). У структури извоза најзаступљенији су ( 92% извоза и 76% увоза). У структури извоза најзаступљенији су производи нижих фаза прераде углавном при-марни производи. производи нижих фаза прераде углавном при-марни производи.

3. Интеграција финансијских токова3. Интеграција финансијских токова Међународни финансијски послови настали су као Међународни финансијски послови настали су као

последица међунаропоследица међунаро--дне трговине робом, али се временом дне трговине робом, али се временом развијају финансијски токови који нису само нужна и развијају финансијски токови који нису само нужна и пратећа појава робне размјене. Прво државе, а потом и пратећа појава робне размјене. Прво државе, а потом и банке и предузећа увиђају предности финансијског банке и предузећа увиђају предности финансијског тржишта и могућности да повећају потрошљу и тржишта и могућности да повећају потрошљу и инвестиције у већој мјери од расположиве домаће штедње.инвестиције у већој мјери од расположиве домаће штедње.

3.1. Развој финансијских интеграција3.1. Развој финансијских интеграција Први финансијски иструменти са карактеристиком Први финансијски иструменти са карактеристиком

међународног средс-тва плаћања настали су у Европи у међународног средс-тва плаћања настали су у Европи у периоду од 13. до 15. вијека. Двадесете године 18. вијека се периоду од 13. до 15. вијека. Двадесете године 18. вијека се сматрају годинама формирања међународног финанс-ијског сматрају годинама формирања међународног финанс-ијског тржишта. Финансијски иструменти којима се трговало биле тржишта. Финансијски иструменти којима се трговало биле су пре-васходно државне хартије од вриједности , а су пре-васходно државне хартије од вриједности , а трговало се и акцијама вели-ких предузећа. Тако је трговало се и акцијама вели-ких предузећа. Тако је средином 18. вијека власништво странаца у водећим средином 18. вијека власништво странаца у водећим британским предузећима и банкама износило око око 20% британским предузећима и банкама износило око око 20% укупне вриједн-ости , док је 14% британског јавног дуга укупне вриједн-ости , док је 14% британског јавног дуга ( државних обвезница ) било у рукама страних повјерилаца.( државних обвезница ) било у рукама страних повјерилаца.

Након 1870. године, захваљујући уређењу међународног Након 1870. године, захваљујући уређењу међународног монетарног систе-ма на принципима златног стандарда, монетарног систе-ма на принципима златног стандарда, експанзији робне трговине, унапређ-ењу у комуникацијама, експанзији робне трговине, унапређ-ењу у комуникацијама, међународно финансијско тржиште динамично ра-сте.међународно финансијско тржиште динамично ра-сте.

Први свјетски рат је донио контролу кретања капитала, а у Први свјетски рат је донио контролу кретања капитала, а у међуратном пе-риоду још је више отежао кретање капитала између међуратном пе-риоду још је више отежао кретање капитала између различитих земаља. Поновној интеграцији финансијских тржиштаразличитих земаља. Поновној интеграцији финансијских тржишта погодују послератни Брет-онвудски систем и период након његовог погодују послератни Брет-онвудски систем и период након његовог распада. распада.

Глобализацију финансијских тржишта су омогућили дерегулација Глобализацију финансијских тржишта су омогућили дерегулација или либ-ерализација тржишта, технолошки напредак, финансијске или либ-ерализација тржишта, технолошки напредак, финансијске иновације и по-јава нових финансијских институцијаиновације и по-јава нових финансијских институција (( институционалних инвеститора по-пут пензионих фондова, институционалних инвеститора по-пут пензионих фондова, инвестиционих фондова, осигуравајућих друшта-ва ).инвестиционих фондова, осигуравајућих друшта-ва ).

3.2. Облици међународног кретања капитала3.2. Облици међународног кретања капитала

Три основна облика међународног кретања капитала су : Три основна облика међународног кретања капитала су : међународно кретање зајмовног капитала, портфолио инвестиције и међународно кретање зајмовног капитала, портфолио инвестиције и стране директне инвестиције. стране директне инвестиције.

Међународно кретање зајмовног капитала представља посредовање Међународно кретање зајмовног капитала представља посредовање банка-рског сектора у трансферу финансијских средстава на банка-рског сектора у трансферу финансијских средстава на међународном нив-оу. Међународно кредитирање има два облика : међународном нив-оу. Међународно кредитирање има два облика : страно кредитно тржиште и еврокредитно тржиште. Страно страно кредитно тржиште и еврокредитно тржиште. Страно кредитно тржиште чине трансакције од-обравања кредита у кредитно тржиште чине трансакције од-обравања кредита у националној валути иностраним резидентима ( на при-мјер, енглеска националној валути иностраним резидентима ( на при-мјер, енглеска банка кредитира јапанско предузеће у фунтама ). У овом сл-учају банка кредитира јапанско предузеће у фунтама ). У овом сл-учају критеријум за међународни карактер кредита јесте то што су банка и критеријум за међународни карактер кредита јесте то што су банка и дужник резиденти различитих држава.дужник резиденти различитих држава.

Еврокредитно тржиште подразумијева сељење новца ван Еврокредитно тржиште подразумијева сељење новца ван граница матичне земље, на рачуне банака у инострнству и, граница матичне земље, на рачуне банака у инострнству и, након тога одобравање кредита из иностране банке (на примјер, након тога одобравање кредита из иностране банке (на примјер, банка лоцирана у Енглеској одобрава дол-арски кредит ). банка лоцирана у Енглеској одобрава дол-арски кредит ). Еврокредитно тржиште представља кредитирање у сраној Еврокредитно тржиште представља кредитирање у сраној валути. Предпоставка за еврокредитно тржиште јесте да се валути. Предпоставка за еврокредитно тржиште јесте да се одређени износ капитала нађе изван граница матичне земље, у одређени износ капитала нађе изван граница матичне земље, у иностраним банкама. Валу-та једне земље депонована у другој иностраним банкама. Валу-та једне земље депонована у другој земљи јесте евровалута. Банке у којима се држе евродепозити земљи јесте евровалута. Банке у којима се држе евродепозити ( депозити у страној валути ) називају се евробанке. Евробанка је ( депозити у страној валути ) називају се евробанке. Евробанка је финансијски посредник који прима депозите и одобрава кре-дите финансијски посредник који прима депозите и одобрава кре-дите у валути различитој од валуте земље у којој је лоцирана.у валути различитој од валуте земље у којој је лоцирана.

Преко половине позајмица на еврокредитном тржишту се Преко половине позајмица на еврокредитном тржишту се обавља између евробанака. При позајмљивању средстава између обавља између евробанака. При позајмљивању средстава између банака формира се међу-банкарска каматна стопа. Каматне банака формира се међу-банкарска каматна стопа. Каматне стопе на евротржишту су повољније не-го на домаћем тржишту. стопе на евротржишту су повољније не-го на домаћем тржишту. Каматне стопе које се уговарају на евротржишту могу бити Каматне стопе које се уговарају на евротржишту могу бити фиксне и варијабилне. Фиксне су непромјењиве у периоду напл-фиксне и варијабилне. Фиксне су непромјењиве у периоду напл-ате кредита, док се варијабилне прилагођавају промјени ате кредита, док се варијабилне прилагођавају промјени референтне кама-тне стопе.референтне кама-тне стопе.

Портфолио инвестиције се дефинишу као улагања капитала у Портфолио инвестиције се дефинишу као улагања капитала у различите хартије од вриједности ( обвезнице и акције ). различите хартије од вриједности ( обвезнице и акције ). Основни разлог за пор-тфолио инвестиције јесте Основни разлог за пор-тфолио инвестиције јесте диверзификација ризика улагања, а не стицање контроле над диверзификација ризика улагања, а не стицање контроле над субјектом чије су хартије купљене. субјектом чије су хартије купљене.

MMеђународно тржиште обвезница се састоји из еђународно тржиште обвезница се састоји из тржишта страних обвез-ница и тржишта еврообвезница. тржишта страних обвез-ница и тржишта еврообвезница. Стране обвезнице се емитују у иностран-ству и Стране обвезнице се емитују у иностран-ству и деномиране су у валути земље у којој се емитују. деномиране су у валути земље у којој се емитују. Еврообвезнице се такође емитују у страној земљи, али Еврообвезнице се такође емитују у страној земљи, али не у валути земље у којој су емитоване. Стране директне не у валути земље у којој су емитоване. Стране директне инвестиције представљају вид улагања у предузеће у инвестиције представљају вид улагања у предузеће у циљу стицања власничке и управљачке контроле над циљу стицања власничке и управљачке контроле над њим. Могу бити извршене на два начина: куповином њим. Могу бити извршене на два начина: куповином постојећег предузећа у иностранству ( преузим-ање или постојећег предузећа у иностранству ( преузим-ање или аквизиција )аквизиција ) или изградњом потпуно нових капацитета ( или изградњом потпуно нових капацитета ( улагања “ од ледине “ или улагања “ од ледине “ или greenfield greenfield инвестицијеинвестиције ) )..

Посебан облик директних страних инвестиција Посебан облик директних страних инвестиција представљају заједничка улагања (представљају заједничка улагања ( joint ventures joint ventures ), када ), када домаћи и страни патнер заједнички улажу средства домаћи и страни патнер заједнички улажу средства организују производњу, сносе ризик и дијеле профит.организују производњу, сносе ризик и дијеле профит.

Из искуства земаља у транзицији очигледно је да у Из искуства земаља у транзицији очигледно је да у најпропулзивнијим индустриским гранама најпропулзивнијим индустриским гранама (( електроиндустрији, производњи саобраћајних електроиндустрији, производњи саобраћајних средстава и опреме ) постоји веза: прилив директних средстава и опреме ) постоји веза: прилив директних страних инвестиција – пораст производње –пораст страних инвестиција – пораст производње –пораст извоза.извоза.

Слика 4: Каматне стопе, трошкови и Слика 4: Каматне стопе, трошкови и профити на националном финансијском профити на националном финансијском

тржишту и евро тржиштутржишту и евро тржишту

3.3. Карактеристике савремених међународних финансијских 3.3. Карактеристике савремених међународних финансијских токоватокова

У 2005. години укупна вриједност међународних финансијских У 2005. години укупна вриједност међународних финансијских токова изн-осила је 6.135 милијарди токова изн-осила је 6.135 милијарди USDUSD. Банкарски кредити . Банкарски кредити чине 42% вриједности (чине 42% вриједности ( 2600 милијарди2600 милијарди USD ), USD ), слиједе слиједе портфолио инвестиције у обвезнице са 29% учешћапортфолио инвестиције у обвезнице са 29% учешћа ( 1800 ( 1800 милијарди милијарди USD ), USD ), портфолио инвестиције у акције са 15% портфолио инвестиције у акције са 15% ( 920 ( 920 милионамилиона USD ) USD ) и стране директне инвестиције са 14% и стране директне инвестиције са 14% вриједности ( 900 милионавриједности ( 900 милиона USD USD ) укупних међународних токова ) укупних међународних токова капитала. Највећи промет ( извоз и увоз ) капитала обављају капитала. Највећи промет ( извоз и увоз ) капитала обављају резиденти САД и еврозоне, а слиједе Вел-ика Британија, Кина и резиденти САД и еврозоне, а слиједе Вел-ика Британија, Кина и Јапан. Највећи свјетски дужник, тј. нето увозник капитала, су Јапан. Највећи свјетски дужник, тј. нето увозник капитала, су САД. Стране директне инвестиције највише одлазе у разв-ијене САД. Стране директне инвестиције највише одлазе у разв-ијене земље ( двије трећине ), а једну трећину у земље у развоју. земље ( двије трећине ), а једну трећину у земље у развоју. Готово по-ловина директн-их сраних инвестиција одлази у ЕУ, а Готово по-ловина директн-их сраних инвестиција одлази у ЕУ, а око половине свје-тских директних страних инвестиција и око половине свје-тских директних страних инвестиција и потиче из ЕУ. Стране директне инвестиције представљају потиче из ЕУ. Стране директне инвестиције представљају половину укупне пристигле вриједности капи-тала у земље у половину укупне пристигле вриједности капи-тала у земље у развоју и за њих остају најважнији извор капитала.развоју и за њих остају најважнији извор капитала. За саг-За саг-ледавање значаја директних страних инвестиција за националну ледавање значаја директних страних инвестиција за националну привреду користи се индекс транснационализације привреда. привреду користи се индекс транснационализације привреда. Највећи дио директ-них страних инвестиција (око 80% ) се Највећи дио директ-них страних инвестиција (око 80% ) се спроводи у виду спајања и преузи-мања (мерџера и аквизиција ). спроводи у виду спајања и преузи-мања (мерџера и аквизиција ).

Укупна вриједност директних стрних инвестиција у БиХ у Укупна вриједност директних стрних инвестиција у БиХ у периоду 1989 – 2009. износи око 6,1 милијарди долара или по периоду 1989 – 2009. износи око 6,1 милијарди долара или по становнику 1650 долара. Пос-матрано у односу на друге земље у становнику 1650 долара. Пос-матрано у односу на друге земље у транзицији прилив директних страних инвестиција у Бих је међу транзицији прилив директних страних инвестиција у Бих је међу најнижим. Спољни јавни дуг Бих износи око 2,94 милијарде најнижим. Спољни јавни дуг Бих износи око 2,94 милијарде долара.долара.

Слика 5: Учешће видова кретања капитала Слика 5: Учешће видова кретања капитала у међународним финансијским токовима, у међународним финансијским токовима,

1990-2005. (%)1990-2005. (%)

Табела 19: Региони и државе у Табела 19: Региони и државе у међународном кретању капитала (у 2005., међународном кретању капитала (у 2005.,

млрд $ и %)млрд $ и %)

4. Интеграција тржишта рада 4. Интеграција тржишта рада

Глобализација тржишта рада има двије фазе, прву у другој Глобализација тржишта рада има двије фазе, прву у другој половини 19. вијека и другу након Другог свјетског рата. половини 19. вијека и другу након Другог свјетског рата. Глобализација тржишта ра-да у првом таласу глобализације је Глобализација тржишта ра-да у првом таласу глобализације је била интезивнија него глобализација данас.била интезивнија него глобализација данас.

Откриће Америке крајем 15. вијека подстакло је прве веће Откриће Америке крајем 15. вијека подстакло је прве веће миграције људи. До краја 18.. вијека око осам милиона људи је миграције људи. До краја 18.. вијека око осам милиона људи је емигрирало у САД, а од тога седам милиона робова и осуђеника. емигрирало у САД, а од тога седам милиона робова и осуђеника. Тек крајем тридесетих година 19. вијека број слободних Тек крајем тридесетих година 19. вијека број слободних миграната превазилази прилив робова, а тек 1880. године миграната превазилази прилив робова, а тек 1880. године кумул-ативни број миграната из Европе изједначио се са кумул-ативни број миграната из Европе изједначио се са укупним бројем придо-шлих из Африке. Крајем 19. вијека, поред укупним бројем придо-шлих из Африке. Крајем 19. вијека, поред САД, као одредиште дестинације јављала су се и друга подручја САД, као одредиште дестинације јављала су се и друга подручја ( било је значајних миграција унутар Европе ), а расте и ( било је значајних миграција унутар Европе ), а расте и миграција у Европу из Јужне Азије и Јужне и Источне Африке.миграција у Европу из Јужне Азије и Јужне и Источне Африке.

У другом таласу глобализације опада значај Европе као извора У другом таласу глобализације опада значај Европе као извора емиграната, Латинска Америка постаје значајан извор радника емиграната, Латинска Америка постаје значајан извор радника за друге континенте, расте значај Азије и Блиског Истока као за друге континенте, расте значај Азије и Блиског Истока као одредишта имиграната. У неразвијеним земљама емигранти одредишта имиграната. У неразвијеним земљама емигранти чине око 8% радне снаге, док у неразвијеним земљама то чине око 8% радне снаге, док у неразвијеним земљама то учешће износи око 3%.учешће износи око 3%.

Кретање радне снаге најчешће наилазе на потешкоће, као што Кретање радне снаге најчешће наилазе на потешкоће, као што су различити језик, обичаји, клима, услови запошљавања, су различити језик, обичаји, клима, услови запошљавања, социјално и здраствено осигур-ање. социјално и здраствено осигур-ање.

5. Транснационалне корпорације у свјетској 5. Транснационалне корпорације у свјетској привредипривреди

Транснационалне корпорације су правни субјекти који се састоје Транснационалне корпорације су правни субјекти који се састоје од матич-ног предузећа и његових подружница ( филијала, од матич-ног предузећа и његових подружница ( филијала, афилијација ) у иностра-нству. Прва транснационална афилијација ) у иностра-нству. Прва транснационална корпорација, у правом смислу те ријечи, је Холандска корпорација, у правом смислу те ријечи, је Холандска источноиндијска компанија, основана почетком 17. вијека. Пр-ве источноиндијска компанија, основана почетком 17. вијека. Пр-ве производне транснационалне корпорације настају у другој производне транснационалне корпорације настају у другој половини 19. вијека половини 19. вијека Bayer, Nobel, Singer, Agfa, NestleBayer, Nobel, Singer, Agfa, Nestle. До Првог . До Првог свјетског рата настају још неке, и данас престижне, свјетског рата настају још неке, и данас престижне, транснационалне корпорације, као што су: транснационалне корпорације, као што су: Brown Bovery, AEG, Brown Bovery, AEG, Bosch, Daimler. Bosch, Daimler. Експанзија транснационалних корп-орација Експанзија транснационалних корп-орација настаје тек након Другог свјетског рата, када настаје хиљаде тра-настаје тек након Другог свјетског рата, када настаје хиљаде тра-нснационалних корпорација и динамично се шири мрежа нснационалних корпорација и динамично се шири мрежа њихових фили-јала. Данас у свијету има око 77. 000 њихових фили-јала. Данас у свијету има око 77. 000 транснационалних корпорација са 770. 000 филијала. Од 100 транснационалних корпорација са 770. 000 филијала. Од 100 највећих нефинансијских транснационалних корпор-ација, 85 је највећих нефинансијских транснационалних корпор-ација, 85 је поријеклом из “Тријаде” ( САД, ЕУ и Јапан ), а само пет је пор-поријеклом из “Тријаде” ( САД, ЕУ и Јапан ), а само пет је пор-ијеклом из земаља у развоју и све су из Азије. ијеклом из земаља у развоју и све су из Азије.

Степен транснационализације транснационалних компанија се Степен транснационализације транснационалних компанија се утврђује на основу неколико критеријума: вриједности имовине утврђује на основу неколико критеријума: вриједности имовине једне корпорације у иностранству, прихода оствареног преко једне корпорације у иностранству, прихода оствареног преко иностраних филијала и броја зап-ослених у иностраним иностраних филијала и броја зап-ослених у иностраним филијалама. Поред наведених критеријума, који ук-азују на филијалама. Поред наведених критеријума, који ук-азују на апсолутне величине, формиран је један сводни релативни пок-апсолутне величине, формиран је један сводни релативни пок-азатељ – индекс транснационализације. Он се добија као азатељ – индекс транснационализације. Он се добија као аритметички про-сјек сљедећих учешћа за корпорацију: ( 1 ) аритметички про-сјек сљедећих учешћа за корпорацију: ( 1 ) процентуално учешће вриједно-сти имовине у филијалама у процентуално учешће вриједно-сти имовине у филијалама у иностранству у односу на укупну имовину; ( 2) процентуално иностранству у односу на укупну имовину; ( 2) процентуално учешће продаје у иностранству у укупним продајама; ( 3 ) у учешће продаје у иностранству у укупним продајама; ( 3 ) у процентуално учешће запослених у филијалама у иностранству у процентуално учешће запослених у филијалама у иностранству у укупном броју запослених. укупном броју запослених.

Табела 21: Највећих 20 свјетских Табела 21: Највећих 20 свјетских нефинансијских транснационалних нефинансијских транснационалних

корпорацијакорпорација

Укупна имовина ( у матичној и страним земљама ) свих свјетских Укупна имовина ( у матичној и страним земљама ) свих свјетских трансна-ционални корпорација процјењује се на више од 80.000 трансна-ционални корпорација процјењује се на више од 80.000 милијарди милијарди USD, USD, укупна вриједност продаје ( у матичној земљи и укупна вриједност продаје ( у матичној земљи и иностранству ) на више од 35.000 иностранству ) на више од 35.000 USD,USD, вриједност продаје само вриједност продаје само филијала у иностранству око 22.000 милијарди филијала у иностранству око 22.000 милијарди USDUSD, запошљавају , запошљавају око 150 милиона људи.око 150 милиона људи.

MMотиви за пословање транснационалних корпорација су отиви за пословање транснационалних корпорација су различити. Кључ-ни мотив је максимализација профита на дуги различити. Кључ-ни мотив је максимализација профита на дуги рок. Остали мотиви који во-де остваривању овог кључног мотива рок. Остали мотиви који во-де остваривању овог кључног мотива су: освајање тржишта, обезбеђивање ресурса, заобилажење су: освајање тржишта, обезбеђивање ресурса, заобилажење трговинских баријера, повећање ефикасности про-изводње, трговинских баријера, повећање ефикасности про-изводње, заобилажење ограничења домаћег тржишта, субјективни мотиви.заобилажење ограничења домаћег тржишта, субјективни мотиви.

Транснационалне корпорације могу бити хоризонталне, када се Транснационалне корпорације могу бити хоризонталне, када се производ-ња истих или сличних производа распоређује у производ-ња истих или сличних производа распоређује у различитим афилијација-ма, вертикалне када се поједини различитим афилијација-ма, вертикалне када се поједини производни процеси лоцирају у различит-им афилијацијама и производни процеси лоцирају у различит-им афилијацијама и конгломератске, гдје се у различитим афилијацијама производе конгломератске, гдје се у различитим афилијацијама производе различити производи.различити производи.

Између матичне компаније и афилијација, као и између самих Између матичне компаније и афилијација, као и између самих афилијација транснационалних корпорација, обавља се интра- афилијација транснационалних корпорација, обавља се интра- фирмска трговина. Та трговина се обавља путем трансферних фирмска трговина. Та трговина се обавља путем трансферних цијена које се разликују од комерц-ијалних цијена. Разлог за цијена које се разликују од комерц-ијалних цијена. Разлог за њихову примјену су, поред осталог, мања порес-ка, царинска и њихову примјену су, поред осталог, мања порес-ка, царинска и друга давања. друга давања.

Контрола пословања транснационалних корпорација се спроводи Контрола пословања транснационалних корпорација се спроводи у УН путем Комисије за транснационалне корпорације и путем у УН путем Комисије за транснационалне корпорације и путем ООECD.ECD.

6.6. Регионалне економске интеграције Регионалне економске интеграције Регионалне економске интеграције представљају тежњу земаља да се у Регионалне економске интеграције представљају тежњу земаља да се у

оквиру јед-ног региона ближе повежу, уз очекивање да ће таква повезаност оквиру јед-ног региона ближе повежу, уз очекивање да ће таква повезаност донијети економ-ске користи по развој. Економске интеграције могу бити донијети економ-ске користи по развој. Економске интеграције могу бити функционалне и инсти-туционалне. Функционална интеграција представља функционалне и инсти-туционалне. Функционална интеграција представља оснивање или повезивање предузећа која су лоцирана у различитим оснивање или повезивање предузећа која су лоцирана у различитим државама. Институционална интеграција резултат је процеса којим се државама. Институционална интеграција резултат је процеса којим се отклањају препреке у економским односима између држава. Ефекти отклањају препреке у економским односима између држава. Ефекти интеграције у области међународне трговине могу да се сврстају у двије интеграције у области међународне трговине могу да се сврстају у двије групе : стварање трговине и скретање трговине. Ефекти стварања трговине групе : стварање трговине и скретање трговине. Ефекти стварања трговине посљедица су повећане тражње на тржишту интеграције. Са друге стране, посљедица су повећане тражње на тржишту интеграције. Са друге стране, смање-ње трошкова и цијена унутар интеграције утиче на скретање смање-ње трошкова и цијена унутар интеграције утиче на скретање трговине, тј. на за-мјену увоза из трећих земаља производњом оствареном трговине, тј. на за-мјену увоза из трећих земаља производњом оствареном унутар интеграције.унутар интеграције.

Постои шест облика институционалне интеграције, чија је карактеристика Постои шест облика институционалне интеграције, чија је карактеристика да сваки наредни облик интеграције садржи и елементе претходне: да сваки наредни облик интеграције садржи и елементе претходне:

- Споразум о преференцијалној трговини, земље споразумом регулишу да у - Споразум о преференцијалној трговини, земље споразумом регулишу да у међ-усобној трговини за одређене производе примјењују ниже царинске међ-усобној трговини за одређене производе примјењују ниже царинске стопе. При том, свака од уговорних страна задржава право да у односу на стопе. При том, свака од уговорних страна задржава право да у односу на треће земље задржи сопствену , националну царинску политику.треће земље задржи сопствену , националну царинску политику.

- У зони слободне трговине земље у међусобној размјени реципрочно и у - У зони слободне трговине земље у међусобној размјени реципрочно и у цјелини укидају царинске дажбине и друге препреке трговини, али према цјелини укидају царинске дажбине и друге препреке трговини, али према трећим земљама и даље примјењују сопствену трговинску заштиту.трећим земљама и даље примјењују сопствену трговинску заштиту.

- Царинска унија се разликује од зоне слободне трговине по томе што - Царинска унија се разликује од зоне слободне трговине по томе што земље чланице успостављају заједничку тарифу према трећим земљама; земље чланице успостављају заједничку тарифу према трећим земљама;

- Зајецничко тржиште, поред елемената који су садржани у царинској - Зајецничко тржиште, поред елемената који су садржани у царинској унији на зај-едничком тржишту су интегрисана и тржишта фактора унији на зај-едничком тржишту су интегрисана и тржишта фактора производње – рада и капи-тала;производње – рада и капи-тала;

- Монетарна унија подразумијева, поред свих претходних елемената, и - Монетарна унија подразумијева, поред свих претходних елемената, и постојање јединствене централне банке, а самим тим, и вођење постојање јединствене централне банке, а самим тим, и вођење јединствене монетарне полит-ике и увођење јединствене валуте. Постоје јединствене монетарне полит-ике и увођење јединствене валуте. Постоје бројни аргументи који одлучују да се зе-мља прикључи монетарној унији, бројни аргументи који одлучују да се зе-мља прикључи монетарној унији, а то су: земља обезбеђује учешће у снажној зај-едници и тиме повећава и а то су: земља обезбеђује учешће у снажној зај-едници и тиме повећава и националну економску и политичку моћ; нема дискрец-ионе моћи у националну економску и политичку моћ; нема дискрец-ионе моћи у вођењу монетарне политике; смањују се трнсакциони трошкови; обез-вођењу монетарне политике; смањују се трнсакциони трошкови; обез-беђује се већа упоредивост цијена, обезбеђује се нижа инфлација; беђује се већа упоредивост цијена, обезбеђује се нижа инфлација; остварују се ни-же каматне стопе и регионална валута може да постане остварују се ни-же каматне стопе и регионална валута може да постане резервна валута. У земљама могу да постоје и отпори ка прикључењу резервна валута. У земљама могу да постоје и отпори ка прикључењу монетарној унији, као што су: губљење на-ционалног и економског монетарној унији, као што су: губљење на-ционалног и економског суверенитета и ризик асиметричних шокова.суверенитета и ризик асиметричних шокова.

- Економска унија садржи све елементе монетарне уније и јединствену ( - Економска унија садржи све елементе монетарне уније и јединствену ( централи-зовану ) фискалну политику, као и централизацију или веома централи-зовану ) фискалну политику, као и централизацију или веома висок степен коорди-нације других националних економских и висок степен коорди-нације других националних економских и социјалних политика. социјалних политика.

Највећа интеграција, која је до данас прошла све фазе интеграције, је Највећа интеграција, која је до данас прошла све фазе интеграције, је Европска унија. Она броји 27 чланица. У Европској унији су интеграција Европска унија. Она броји 27 чланица. У Европској унији су интеграција и међудржавна сарадња присутни у свим областима економског, и међудржавна сарадња присутни у свим областима економског, друштвеног и политичког живота. Европска унија има монетарну унију, друштвеног и политичког живота. Европска унија има монетарну унију, јединствену спољнотрговинску политику, свој буџет, обимно јединствену спољнотрговинску политику, свој буџет, обимно законодавство, јединствену граничну контролу и политику виза. законодавство, јединствену граничну контролу и политику виза.

Најважније иституције Европске уније су: Савјет Европске уније Најважније иституције Европске уније су: Савјет Европске уније познатији као Савјет министара, је најважније законодавно тијело ЕУ ; познатији као Савјет министара, је најважније законодавно тијело ЕУ ; Европска комисија, ини-цира приједлоге о којима одлучују Савјет Европска комисија, ини-цира приједлоге о којима одлучују Савјет министара и Европски парламент, спро-води политике Уније и надгледа министара и Европски парламент, спро-води политике Уније и надгледа примјену уговора и закона ; Европски парламент временом добија на примјену уговора и закона ; Европски парламент временом добија на значају као законодавно тијело и у све већем броју области има моћ значају као законодавно тијело и у све већем броју области има моћ саодлучивања са Савјетом министара; Европски савјет је састављен од саодлучивања са Савјетом министара; Европски савјет је састављен од предсј-едника држава или предсједника влада земаља чланица чија је предсј-едника држава или предсједника влада земаља чланица чија је улога да одреди при-оритетне и стратешке смјернице ЕУ.улога да одреди при-оритетне и стратешке смјернице ЕУ.

Европска унија је отворена за све европске земље, уколико испуне Европска унија је отворена за све европске земље, уколико испуне критеријуме утврђене у Копенхагену 1993. године сврстане у три групе: критеријуме утврђене у Копенхагену 1993. године сврстане у три групе:

- политички критеријуми- политички критеријуми – – стабилне институције које гарантују стабилне институције које гарантују демократију, влад-авину права, поштивање људских права и права демократију, влад-авину права, поштивање људских права и права мањина и прихватање политичких циљева Уније; мањина и прихватање политичких циљева Уније;

- економски критеријуми – постојање успјешне тржишне привреде, - економски критеријуми – постојање успјешне тржишне привреде, оспособљена предузећа за оштру тржишну утакмицу, либералну оспособљена предузећа за оштру тржишну утакмицу, либералну спољну трговинуи слободно фо-рмирање цијена, транспарентност спољну трговинуи слободно фо-рмирање цијена, транспарентност закона, развијен финансијски систем;закона, развијен финансијски систем;

- правни критеријуми – усвајање и примјена правне тековине ЕУ - правни критеријуми – усвајање и примјена правне тековине ЕУ ( франц. А( франц. Аcyu-is Comunautaire – cyu-is Comunautaire – чита се “ аки коминотер “ ). чита се “ аки коминотер “ ).

Овим критеријумима је додат и четврти административни критеријум Овим критеријумима је додат и четврти административни критеријум који захтије-ва успостављање административног капацитета који ће који захтије-ва успостављање административног капацитета који ће омогућити усвајање и про-вођење правне легислативе Европске уније. омогућити усвајање и про-вођење правне легислативе Европске уније. Босна и Херцеговина је на почетку тог пута, потписала је Споразум о Босна и Херцеговина је на почетку тог пута, потписала је Споразум о стабилизацији и придруживању, а сљедеће фазе су стицање статуса стабилизацији и придруживању, а сљедеће фазе су стицање статуса кандидата и, на крају, пуноправног члана. кандидата и, на крају, пуноправног члана.

Осим Европске уније, на подручју Европе су присутне још двије Осим Европске уније, на подручју Европе су присутне још двије економске интег-рације:економске интег-рације:

- Ценралноевропска зона слободне трговине (- Ценралноевропска зона слободне трговине ( CEFTA ), CEFTA ), у чијем у чијем саставу се налазе Хрватска, Македонија, Србија, Црна Гора, Боснс саставу се налазе Хрватска, Македонија, Србија, Црна Гора, Боснс и Херцеговина, Албанија и Молд-авија.и Херцеговина, Албанија и Молд-авија.

- Европска зона слободне трговине ( - Европска зона слободне трговине ( EFTA ), EFTA ), основана 1959. основана 1959. године од сране сед-ам земаља: Велика Британија, Данска, године од сране сед-ам земаља: Велика Британија, Данска, Шведска, Норвешка, Аустрија, Швајцарска и Португал. Данас је Шведска, Норвешка, Аустрија, Швајцарска и Португал. Данас је EFTAEFTA сведена на четири земље: Швајцарску, Норвешку, Исл-анд и сведена на четири земље: Швајцарску, Норвешку, Исл-анд и Лихтенштајн. Лихтенштајн. EU EU и и EFTA EFTA су 1992. године формирали Европски су 1992. године формирали Европски економски простор.економски простор.

У Сјеверној Америци од 1989. године ради Сјеверноамеричка зона У Сјеверној Америци од 1989. године ради Сјеверноамеричка зона слободне трговислободне тргови--не ( не ( NAFTA ) NAFTA ) у чијем саставу су САД, Канада и у чијем саставу су САД, Канада и Мексико.Мексико.

У Латинској Америци интеграциони процеси су започели 1960. У Латинској Америци интеграциони процеси су започели 1960. године формирањ-ем Латиноамеричког удружења слободне године формирањ-ем Латиноамеричког удружења слободне трговине (трговине ( LAFTA ) LAFTA ), оснивачи су били Аргентина, Бразил, Чиле, , оснивачи су били Аргентина, Бразил, Чиле, Мексико, Перу и Уругвај. Ово удружење је престало са радом 1980. Мексико, Перу и Уругвај. Ово удружење је престало са радом 1980. године, а умјесто њега је формирано Латиноамеричко године, а умјесто њега је формирано Латиноамеричко интеграционо удружење (интеграционо удружење ( LAIA ). LAIA ). Друга значајна интеграција у Друга значајна интеграција у Јужној Америци је Јужној Америци је MERCOSUR , MERCOSUR , заједничко тржиште Аргентине, заједничко тржиште Аргентине, Бразила, Парагваја и Уругваја.Бразила, Парагваја и Уругваја.

Интеграционе процесе у Азији предводи Удружење земаља Интеграционе процесе у Азији предводи Удружење земаља Југоисточне Азије ( Југоисточне Азије ( ASEAN ) ASEAN ) у чијем саставу су: Филипини, у чијем саставу су: Филипини, Индонезија, Малезија, Сингапур, Тајланд, Брунеји, Лаос, Мианмар Индонезија, Малезија, Сингапур, Тајланд, Брунеји, Лаос, Мианмар и Канбоџа. и Канбоџа. ASEANASEAN је иницијатор форума “ је иницијатор форума “ASEAN + 3 “, ASEAN + 3 “, који који одражава блиску сарадњу између земаља одражава блиску сарадњу између земаља ASEANASEAN и Кине, Јапана и и Кине, Јапана и Јужне Кор-еје. Јужне Кор-еје.

7. Институционализација међународне трговине 7. Институционализација међународне трговине примарних производапримарних производа

Нестабилност цијена примарних производа ствара тешкоће Нестабилност цијена примарних производа ствара тешкоће земљама изво-зницима и земљама увозницима: нестабилност земљама изво-зницима и земљама увозницима: нестабилност извозних прихода, расходи за увоз и производња биљеже велике извозних прихода, расходи за увоз и производња биљеже велике осцилације. Зато су земље произвођа-чи и потрошачи примарних осцилације. Зато су земље произвођа-чи и потрошачи примарних производа различитим споразумима, органи-зацијама и производа различитим споразумима, органи-зацијама и удружењима настојали да обезбиједе стабилност и реалност циј-удружењима настојали да обезбиједе стабилност и реалност циј-ена, стабилност прихода и нормално снадбијевање тржишта. ена, стабилност прихода и нормално снадбијевање тржишта. Рани међуна-родни робни споразуми подразумијевали су само Рани међуна-родни робни споразуми подразумијевали су само ограничења у произво-дњи и потрошњи, са циљем да се ограничења у произво-дњи и потрошњи, са циљем да се ограничи понуда, када је цијена пренис-ка и потражња, када је ограничи понуда, када је цијена пренис-ка и потражња, када је цијена висока.цијена висока.

Међународни споразуми након Другог свјетског рата Међународни споразуми након Другог свјетског рата подразумијевају и гарантоване куповине и продаје, према којима подразумијевају и гарантоване куповине и продаје, према којима увознице и извознице при-марних производа могу да рачунају са увознице и извознице при-марних производа могу да рачунају са гарантованим највишим и најнижим цијенама. Многи споразуми гарантованим највишим и најнижим цијенама. Многи споразуми су предвиђали интервентне залихе и заједнич-ки финансијски су предвиђали интервентне залихе и заједнич-ки финансијски фонд за интервенције. Интервентним залихама се подр-жавала фонд за интервенције. Интервентним залихама се подр-жавала понуда, а формираним финансијским средствима тражња. Неки понуда, а формираним финансијским средствима тражња. Неки споразуми ( попут споразума о маслиновом уљу, тропском споразуми ( попут споразума о маслиновом уљу, тропском дрвећу, јути и сл. ) подразумијевали су техничку сарадњу земаља дрвећу, јути и сл. ) подразумијевали су техничку сарадњу земаља потписница: договор о спр-ечавању нелојалне конкуренције, потписница: договор о спр-ечавању нелојалне конкуренције, унапређење технологије и производње, контроле квалитета, унапређење технологије и производње, контроле квалитета, заједничке програме истраживања и слично. И поред свих заједничке програме истраживања и слично. И поред свих наведених елемената, међународни робни споразуми нису имали наведених елемената, међународни робни споразуми нису имали већи успјех. већи успјех.

Интегрални програм и заједнички фонд за робу имао је Интегрални програм и заједнички фонд за робу имао је сличности са робним споразумима, али је било предвиђено да сличности са робним споразумима, али је било предвиђено да се истовремено води рачуна о ције-нама 18 примарних се истовремено води рачуна о ције-нама 18 примарних производа.производа. Циљеви ове иницијативе су били стабилизац-ија Циљеви ове иницијативе су били стабилизац-ија цијена примарних производа и побољшање положаја земаља у цијена примарних производа и побољшање положаја земаља у развоју ( стабилизација њихових прихода, повећање развоју ( стабилизација њихових прихода, повећање конкурентности, унапређење производње итд ). Најважнија конкурентности, унапређење производње итд ). Најважнија средства за постизање наведених циљева су била формирање средства за постизање наведених циљева су била формирање интервентних залиха за 18 примарних производа и форм-ирање интервентних залиха за 18 примарних производа и форм-ирање јединственог финансијског фонда за интервенције. Ни овај јединственог финансијског фонда за интервенције. Ни овај покушај није дао очекиване резултате.покушај није дао очекиване резултате.

Међународне студијске групе представљају посебне Међународне студијске групе представљају посебне организације . У инст-итуционалном смислу се разликују од организације . У инст-итуционалном смислу се разликују од међународних робних споразума јер подразумијевају оснивање међународних робних споразума јер подразумијевају оснивање посебне институције која се бави питањима при-марних посебне институције која се бави питањима при-марних производа. Циљеви међународних студијских група јесу производа. Циљеви међународних студијских група јесу унапређење сарадње између земаља у областима производње, унапређење сарадње између земаља у областима производње, трговине и потрошње кон-кретног производа за који се трговине и потрошње кон-кретног производа за који се конституишу. У суштини, међународне студиј-ске групе конституишу. У суштини, међународне студиј-ске групе представљају форум за дискусију и сарадњу о конкретним представљају форум за дискусију и сарадњу о конкретним пробле-мима примарних производа. Не предвиђају било какве пробле-мима примарних производа. Не предвиђају било какве механизме за интерв-енцију.механизме за интерв-енцију.

Удружења земаља извозница примарних производа настају Удружења земаља извозница примарних производа настају двадесетак годи-на након Другог свјетског рата како би се двадесетак годи-на након Другог свјетског рата како би се неразвијене земље ослободиле тер-ета колонијалног наслеђа. неразвијене земље ослободиле тер-ета колонијалног наслеђа. Транснационалне конпаније су држале цијене пр-имарних Транснационалне конпаније су држале цијене пр-имарних производа на ниском нивоу како би обезбиједиле јефтине производа на ниском нивоу како би обезбиједиле јефтине инпуте за прерађивачку индустрију.инпуте за прерађивачку индустрију.

Организација земаља извозница нафте је најутицајнија и Организација земаља извозница нафте је најутицајнија и најзначајнија оваква организација. Свјетска производња, најзначајнија оваква организација. Свјетска производња, транспорт, прерада и трго-вина нафтом и нафтним дериватима се транспорт, прерада и трго-вина нафтом и нафтним дериватима се деценијама налазила под конт-ролом седам транснационалних деценијама налазила под конт-ролом седам транснационалних компанија из развијених земаља (САД и Европе). Популарно је тих компанија из развијених земаља (САД и Европе). Популарно је тих седам транснационалних компанија назв-ано “ седам сестара “. седам транснационалних компанија назв-ано “ седам сестара “. Седам транснационалних компанија које су госп-одариле нафтном Седам транснационалних компанија које су госп-одариле нафтном индустријом наком Другог свјетског рата су: индустријом наком Другог свјетског рата су:

1. 1. Standard Oil New Jersi ( Esso ), Standard Oil New Jersi ( Esso ), која је касније са компанијомкоја је касније са компанијом MobilMobil интегрисана у нову компанију интегрисана у нову компанију ExxonMobil ExxonMobil - америчка - америчка компанија.компанија.

2. Royal Dutch Shell – britansko- holandska kompanija.2. Royal Dutch Shell – britansko- holandska kompanija.

3. Anglo – Persian Oil Company – 3. Anglo – Persian Oil Company – британска компанија. Касније је британска компанија. Касније је поспос--талатала British Petroleum British Petroleum , а након спајања са компанијом , а након спајања са компанијом Amoco – Amoco – British Petroleum AmocoBritish Petroleum Amoco, да би данас поново била само, да би данас поново била само British British Petroleum.Petroleum.

4. Standard Oill of New York – 4. Standard Oill of New York – америчка компанија. Касније позната америчка компанија. Касније позната као Мкао Мobilobil, а након интегрисања са конпанијом Е, а након интегрисања са конпанијом Еxxonxxon као као ExxonMobil.ExxonMobil.

5. Standard Oil of Californija – 5. Standard Oil of Californija – америчка компанија. Касније америчка компанија. Касније посталапостала Chevron Chevron , а након интеграције са компанијом , а након интеграције са компанијом Texaco, Texaco, ChevronTexacoChevronTexaco. Дана је поново само. Дана је поново само Chevron. Chevron.

6. Gulf Oil – 6. Gulf Oil – америчка компанија. Највећи дио ове компаније је америчка компанија. Највећи дио ове компаније је постао диопостао дио Chevron Chevron , а мањи дио , а мањи дио British Petroleum. British Petroleum.

7. Texaco – 7. Texaco – америчка компанија. Интегрисана са компанијомамеричка компанија. Интегрисана са компанијом ChevronChevron 2001. у 2001. у Chevron Texaco Chevron Texaco, чије је име 2005., чије је име 2005. промијењено упромијењено у Chevron. Chevron.

Најутицајније нафтне компаније, углавном у државном Најутицајније нафтне компаније, углавном у државном власништву, из зе-маља које не припадају власништву, из зе-маља које не припадају OECD: AramcoOECD: Aramco ( Саудијска Арабија )( Саудијска Арабија ), Gazprom, Gazprom ( Ру-сија ), ( Ру-сија ), CNPC CNPC ( Кина ) ( Кина ), NIOC, NIOC ( Иран )( Иран ), PDVSA, PDVSA ( Венецуела ) ( Венецуела ), Petrobras, Petrobras ( Бр-азил ( Бр-азил, Petronas, Petronas ( Малезија ).( Малезија ).

На самиту у Багдаду, 1960. године, пет земаља: Иран, Ирак, На самиту у Багдаду, 1960. године, пет земаља: Иран, Ирак, Кувајт, СаудиКувајт, Сауди--јска Арабија и Венецуела оснивајујска Арабија и Венецуела оснивају ( ( OPEC ) .OPEC ) . Данас Данас OPECOPEC броји 12 члани-ца са три континента ( Азије, Африке и броји 12 члани-ца са три континента ( Азије, Африке и Јужне Америке ): Иран, Ирак, Кув-ајт, Катар, Саудијска Арабија, Јужне Америке ): Иран, Ирак, Кув-ајт, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Индонезија, Алжир, Ангола, Либија, Уједињени Арапски Емирати, Индонезија, Алжир, Ангола, Либија, Нигерија и Венецуела. И поред почетног оспора-вања Нигерија и Венецуела. И поред почетног оспора-вања OPEC OPEC је је постао значајан фактор на свјетском тржишту нафте ( он постао значајан фактор на свјетском тржишту нафте ( он производи око половине свјетске производње и располаже сапроизводи око половине свјетске производње и располаже са o oко ко 85% свј-етских резерви нафте ). Значајан преокрет је учињен 85% свј-етских резерви нафте ). Значајан преокрет је учињен 1973. године када су чланице 1973. године када су чланице OPEC-a OPEC-a са Блиског истока са Блиског истока национализовале нафтне изворе, свје-сно смањиле испоруке национализовале нафтне изворе, свје-сно смањиле испоруке нафте чиме је цијена на свјетском тржишту порасла на 11,5 нафте чиме је цијена на свјетском тржишту порасла на 11,5 долара. У годинама након првог нафтног шока цијена нафте је долара. У годинама након првог нафтног шока цијена нафте је има ла успоне и падове. И поре честих колебања цијена нафтеима ла успоне и падове. И поре честих колебања цијена нафте OPECOPEC је у сушт -ини успио обезбиједити контролу производње је у сушт -ини успио обезбиједити контролу производње нафте и веће извозне прих-оде државама – чланицама.нафте и веће извозне прих-оде државама – чланицама. Моћ Моћ OPECOPEC – – а се најбоље видјела приликом првог и другог нафтног шока, када а се најбоље видјела приликом првог и другог нафтног шока, када је дошло до вишеструког повећања ци-јена нафте. Због је дошло до вишеструког повећања ци-јена нафте. Због нестабилних услова на страни понуде и тражње нафте, незахвално нестабилних услова на страни понуде и тражње нафте, незахвално је предвиђати будуће кретање цијене овог најважнијег енерге-нта. је предвиђати будуће кретање цијене овог најважнијег енерге-нта. На цијену сирове нафте утиче више фектора. На пад цијене На цијену сирове нафте утиче више фектора. На пад цијене сирове нафте утичу сљедеће чињенице: земље увознице нафте сирове нафте утичу сљедеће чињенице: земље увознице нафте почеле су да сма-њују потрошњу нафте, преорјентисале су се и на почеле су да сма-њују потрошњу нафте, преорјентисале су се и на друга изворишта нафте ( Сјеверно море, Русија, Мексико, Кина, друга изворишта нафте ( Сјеверно море, Русија, Мексико, Кина, Индија ), као и на алтернативне изворе енергије. У самомИндија ), као и на алтернативне изворе енергије. У самом OPEC OPEC често нема слоге , па државе - чланице често нема слоге , па државе - чланице

“ “ пробијају “договорене количине производње нафте, повећавају пробијају “договорене количине производње нафте, повећавају понуду на свјетском тржишту и обарају цијену нафте. У понуду на свјетском тржишту и обарају цијену нафте. У периодима нестабилно-сти и неизвјесности, цијена нафте расте. периодима нестабилно-сти и неизвјесности, цијена нафте расте. Сједиште Сједиште OPECOPEC од 1965. године је у Бечу, гдје се повремено од 1965. године је у Бечу, гдје се повремено састају министри за нафту земаља- чланица.састају министри за нафту земаља- чланица.

8. Економске организације развијених земаља8. Економске организације развијених земаља Организација за економску сарадњу и развој ( Организација за економску сарадњу и развој ( OECDOECD ) је настала ) је настала

из Орга-низације за европску економску сарадњу, чија је сврха из Орга-низације за европску економску сарадњу, чија је сврха настанка била дист-рибуција помоћи из Маршаловог плана настанка била дист-рибуција помоћи из Маршаловог плана обнове Европе. обнове Европе. OECDOECD је организ-ација 30 углавном развијених је организ-ација 30 углавном развијених земаља свијета у којој чланице разматрају ак-туелна економска земаља свијета у којој чланице разматрају ак-туелна економска питања, настоје да изнађу рјешења за поједине привр-едне питања, настоје да изнађу рјешења за поједине привр-едне проблеме и кординирају економске политике. Органи проблеме и кординирају економске политике. Органи OECDOECD су су СекрСекр--етарија, Комитети и Савјет. Секретаријат анализира и етарија, Комитети и Савјет. Секретаријат анализира и предлаже, Комитети разматрају и дискутују, Савјет одлучује. предлаже, Комитети разматрају и дискутују, Савјет одлучује. Неки од усјешних пројекатаНеки од усјешних пројеката OECD OECD су: Антикорупцијска су: Антикорупцијска конвенција, Принципи корпоративног управљања и конвенција, Принципи корпоративног управљања и “Џентлменски споразум”.“Џентлменски споразум”.

Азијско – пацифичка економска сарадња представљаАзијско – пацифичка економска сарадња представља међудржавну сара-дњу засновану на необавезујућим међудржавну сара-дњу засновану на необавезујућим разговорима и договорима. Овај форум има 21 државу – чланицу. разговорима и договорима. Овај форум има 21 државу – чланицу. Основни циљ земаља – чланица је да подстичу привредни раст Основни циљ земаља – чланица је да подстичу привредни раст путем пораста извоза и инвестиција у региону.путем пораста извоза и инвестиција у региону.

Париски клуб представља неформалну групу држава Париски клуб представља неформалну групу држава повјерилаца које заје-днички проналазе начин за рјешавање повјерилаца које заје-днички проналазе начин за рјешавање проблема спољног дуга неке треће задужене земље. Државе проблема спољног дуга неке треће задужене земље. Државе чланице Клуба се договарају о опросту цијелог или дијела дуга и чланице Клуба се договарају о опросту цијелог или дијела дуга и о репрограму преосталог дуга. БиХ дугује Париском клубу о репрограму преосталог дуга. БиХ дугује Париском клубу повјерилаца око 415 милиона евра. повјерилаца око 415 милиона евра.

Лондонски клуб представља неформалну групу Лондонски клуб представља неформалну групу пословних банака ( прива-тних кредитора ) које пословних банака ( прива-тних кредитора ) које преговарају о начину рјешавања дуга одређене суве-преговарају о начину рјешавања дуга одређене суве-рене државе. Формира се по потреби од 1976. године рене државе. Формира се по потреби од 1976. године када је разматран спољни дуг Заира. када је разматран спољни дуг Заира.

Лондонски клуб нема сталне чланице већ се саставља Лондонски клуб нема сталне чланице већ се саставља од представника пос- ловних банака које су повјериоци од представника пос- ловних банака које су повјериоци задужене земље. Лондонским клубом пр-едсједава задужене земље. Лондонским клубом пр-едсједава пословна банка са највећим учешћем у задужености пословна банка са највећим учешћем у задужености земље дуж-ника. Након постизања споразума о земље дуж-ника. Након постизања споразума о реструктуирању дуга, Лондонски клуб се расформира. реструктуирању дуга, Лондонски клуб се расформира. БиХ дугује Лондонском клубу око 326 милиона евра.БиХ дугује Лондонском клубу око 326 милиона евра.

Групу 7 чине државници САД, Канаде, Њемачке, Групу 7 чине државници САД, Канаде, Њемачке, Велике Британије, Фра-нцуске, Италије и Јапана. Велике Британије, Фра-нцуске, Италије и Јапана. Сусрети на највишем нивоу ( предсједници држ-ава или Сусрети на највишем нивоу ( предсједници држ-ава или влада ) се одржавају најмање два пута годишње, а влада ) се одржавају најмање два пута годишње, а разговара се о актуелним проблемима у свјетској разговара се о актуелним проблемима у свјетској привреди. Од 1998. године Групи 7 је пр-икључена привреди. Од 1998. године Групи 7 је пр-икључена Русија, тако да данас постоји и Група 8. Русија, тако да данас постоји и Група 8.