ОДГОВОРНОСТ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА КАЗНЕНА ДЕЛА – ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ

Професор др Горан П. Илић

Правни факултет Универзитета у Београду

ОСНОВНИ МОДЕЛИ ОДГОВОРНОСТИ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА КАЗНЕНА ДЕЛА

1) изведена или аутономна одговорност правних лица

а) изведена одговорност (посредна или акцесорна) – правном лицу се урачунава понашање односно одговорност његових органа или одговорних лица.

Претпоставке за урачунавање су:

а) одговорно лице је поступало у оквиру свог делокруга послова;

б) одговорно лице је поступало у име правног лица

в) одговорно лице је поступало у корист правног лица

Теорија идентификације је настала у пракси енглеских судова

Викарна теорија је настала 20-тих година прошлог века у судској пракси САД (доктрина repondeat superior - “одговара претпостављени”).Данска и Шведска прихватају ову теорију.

Већина европских кривичних закона предвиђа изведену одговорност правних лица за кривична дела

Теоријско оправдање изведене одговорности правних лица за казнена дела

а) теорија идентификације – лица на руководећим положајима се идентификују са правним лицем, тј. њихова кривица се урачунава правном лицу

б) викарна теорија – одговорност правних лица се може засновати и на кривици ниже постављених службеника тј. запослених који су поступали у оквиру редовног посла

Приговор – кривица као претпоставка за казну је строго лични елемент, па per definitionem искључује могућност урачунавања туђе кривице одн. радње другом лицу

АУТОНОМНА (НЕПОСРЕДНА ИЛИ ОРИГИНАРНА) ОДГОВОРНОСТ

ПРАВНОГ ЛИЦА

Правно лице одговора за своје властито понашање, тако да није потребно претходно утврђивати кривицу одговорних лица

Два основна облика аутономне одговорности правних лица:

а) одговорност због недостатка организације или погрешна организација управаљања

б) пропуст у обавезама надзора у оквиру правног лица (у питању је погрешна процена ризика у пословању)

Швајцарски Кривични законик је у члану 102 усвојио овај модел

ОБЈЕКТИВНА ИЛИ СУБЈЕКТИВНА ОДГОВОРНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА ЗА

КАЗНЕНА ДЕЛА

Објективна одговорност

– заснива се на чињеници да је правно лице проузроковало повреду или угрожавање заштићеног добра одн. изазвало последице које су правним прописом забрањене

Утврђује се само радња (actus reus), а не кривица учиниоца (физичког лица)

Субјективна одговорност – утврђује су субјективни однос учиниоца према делу

Изведена одговорност – утврђује се кривица физичког лица које је учинило казнено дело

Аутономна одговорност – елементи субјективне одговорносту засновани на понашању правног лица (corporate means rea)

- криминални став или култура корпорације (аустралијски КЗ – 1995)

СУПСИДИЈАРНА ИЛИ КУМУЛАТИВНА ОДГОВОРНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА

Супсидијарна одговорност

– одговара само физичко или правно лице

Утврђена одговорност једног лица искључује одговорност другог лица

Кумулативна одговорност

– физичко и правно лице одговорају за исто казнено дело

Може доћи до кажњавања правног лица ако постоје сметње за утврђивање кривице физичког лица

ОДГОВОРНОСТ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА У СРПСКОМ

ПРАВУ

Изведена, субјективна и кумулативна одговорност правних лица за кривична дела

Правно лице одговара за кривично дело које у оквиру својих послова односно овлашћења учини одговорно лице у намери да за правно лице оствари корист (чл. 6 ст. 1 ЗОПЛКД)

Одговорност правног лица се заснива на кривици одговорног лица (чл. 7 ст. 1 ЗОПЛКД)

ИЗВЕДЕНИ КАРАКТЕР ОДГОВОРНОСТИ ПРАВНОГ ЛИЦА ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА

Кривично дело – треба да испуњава све елементе општег појма кривичног дела, као и да има сва обележја одређеног кривичног дела

Одговорно лице –

као извршилац или саучесник

Свршено или покушано кривично дело

Поступање одговорног лица у оквиру својих послова или овлашћења

Кривично дело у корист правног лица - одговорно лице изврши кривично дело у намери да за правно лице оствари корист, односно физичко лице изврши кривично дело у корист правног лица (имовинског или неимовинског каратера)

Није потребно да је корист остварена

Привредни преступи –

одговорност је објективна, што значи да пропуштање дужног надзора од стране одговорног лица не мора да представља привредни преступ.

Физичко лице као извршилац кривичног дела - одговорност правног лица може се засновати и на непостојању надзора или контроле од стране одговорног лица над физичким лицем које му је подређено, па је услед тога физичко лице извршило кривично дело у корист правног лица (чл. 6 ст. 2 ЗОПЛКД)

Одговорност правног лица ће постојати само ако је одговорно лице пропуштањем да врши надзор или контролу остварило обележја неког кривичног дела

Код физичког лица није неопходно да постоји намера, али је потребно да је корист остварена кривичним делом

СУБЈЕКТИВНИ И КУМУЛАТИВНИ КАРАКТЕР ОДГОВОРНОСТИ ПРАВНОГ ЛИЦА ЗА

КРИВИЧНА ДЕЛА

Одговорност правног лица претпоставља да код одговорног лица постоје сви елементи кривице:

а) урачунљивост, б) умишљај или нехат и в) свест о противправности.

Кривица одговорног лица не представља услов sine qua non за одговорност правног лица –

ако је кривични поступак против одговорног лица обустављен или је оптужба одбијена (чл. 7 ст. 2 ЗОПЛКД)

Поступак може бити покренут и вођен само против правног лица (чл. 35 ст. 2 ЗОПЛКД)

ОДГОВОРНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА ЗА ПРИВРЕДНЕ ПРЕСТУПЕ

Изведена, објективна и кумулативна одговорност

Правно лице је одговорно за привредни преступ ако је до извршења привредног преступа дошло радњом или пропуштањем дужног надзора од стране органа управљања или одговорног лица, или радњом другог лица које је било овлашћено да поступа у име правног лица (чл. 9 ЗПП)

За привредни преступ правног лица и одговорног лица покреће се и спроводи јединствени поступак.

Покретање и спровођење поступка само против правног лица или само против одговорног лица могуће је ако постоје законски разлози за гоњење само једног од њих, или ако се против одговорног лица води поступак за кривично дело које има обележја привредног преступа

(чл. 51 ЗПП).

ОДГОВОРНОСТ ПРАВНОГ ЛИЦА ЗА ПРЕКРШАЈЕ

Изведена, субјективна и кумулативна одговорност

Правно лице је одгoвoрнo за прeкршaј учињeн скривљeнo прeдузетом радњом или прoпуштањем дужнoг надзора од стране органа упрaвљaњa или одгoвoрнoг лица или скривљеном радњом другог лицa коjе je у врeме извршeња прекршајa било овлашћено дa поступa у име правног лица (чл. 17 ст. 4 ЗП).

Против правног лица и одговорног лица у правном лицу води се јединствен прекршајни поступак, осим ако постоје законски разлози да се води поступак само против једног од њих.

Ако се против одговорног лица у правном лицу не може покренути поступак, поступак ће се покренути и спровести само против правног лица.

Ако је правно лице престало да постоји или постоје друге правне сметње за вођење поступка, поступак ће се покренути и спровести само против одговорног лица у правном лицу (чл. 98 ЗП).