др Зоран Кековић

Системско мишљење

1. Основни системски појмови2. Карактеристике системског приступа3. Принципи системског мишљења4. Фактори који утичу на системско мишљење5. Примена принципа повратног дејства на

организационе системе6. Системско мишљење и утврђивање граница система

Sistemski pojmovi: StrukturaStruktura je definisana vezama između delova sistema, ali nije isto što i

zbir elemenata. Struktura sistema uključuje njegove elemente, veze među njima i atribute

tih veza.Pod elementom se podrazumeva najprostiji, nedeljivi deo sistema. Pošto

struktura izražava zakone i svojstva celine, element dobija značenje samo u odnosu na svoj položaj u celini.

„Veza“ podrazumeva neophodne i dovoljne odnose među elementima.Atributi veza su: usmerenost, snaga i karakter. Prema usmerenosti postoje usmerene (direktne i povratne) i neusmerene

veze; prema snazi – slabe i jake veze; prema karakteru – zavisne i posledične

Sistemski pojmovi: Struktura

Sistem se strukturira prema ciljevima, formiranjem odgovarajućih podsistema i normiranjem individualnog ponašanja i delovanja. Shodno tome, struktura sistema se može analizirati pomoću: vrednosti i normi važećih za sistem, grupnih i pojedinačnih uloga unutar sistema.

Vrednosti predstavljaju zamisli o poželjnim karakteristikama sistema, koje treba očuvati i razvijati;

Norme imaju značajnu vrednost u procesu integracije elemenata u sistem i sistema u okruženje;

Uloge predstavljaju oblik diferencijacije među elementima u odnosu na njihov status i funkciju unutar sistema

Sistemski pojmovi: Okruženje

Pod okruženjem se podrazumeva sve ono što se nalazi van strukture posmatranog sistema.

Okruženje čine svi faktori koji utiču na aktivnost elemenata sistema, kao i faktori na koje utiču aktivnosti elemenata sistema. Okruženje sistema je područje međusobnih interakcija sistema i faktora koji se nalaze izvan njega. Ovi faktori se mogu podeliti u dve grupe.

Prvu grupu čine faktori koji predstavljaju pritiske i pokreću reakciju sistema na okruženje (potražnja proizvodâ i usluga, zahtevi društvene zajednice ili različitih interesnih grupa).

Drugoj grupi pripadaju faktori koji vrše funkciju katalizatora i određuju način reagovanja sistema na spoljašnje pritiske (politički sistem, društvene vrednosti, uloga nauke u društvu).

Sistemski pojmovi: StrukturaObim interakcije (razmene materije, energije i informacija) između

sistema i njegovog okruženja određuje stepen otvorenosti sistema. S obzirom na dinamiku ove interakcije, kompleksni sistemi funkcionišu na bazi dinamičke ravnoteže između elemenata i povratnih veza sa okruženjem

Veze i odnose unutar sistema ne treba posmatrati kao statične, već kao promenljive i razvojne kategorije. Da bi se sistem održao i postigao odgovarajući stepen stabilnosti, ali i da bi adekvatno odgovorio na uticaje i izazove iz okruženja, on se mora prilagođavati promenama. Dinamizam je sposobnost sistema da putem određenih promena u unutrašnjoj strukturi i organizaciji obezbedi uslov za svoje uspešno funkcionisanje, održavanje i razvoj

Карактеристике системског приступа

Прихватање надређености целине елементима од којих је састављена

Посматрање повезаности елемената на основу узајамних интеракција

Интердисциплинарност

Појам системског мишљења

Дисциплина за сагледање целина – оквир за уочавање међусобних односа и посматрање образаца промена

Фокусирање на међусобну повезаност догађаја (а не посматрање објеката), откривање њихових узрока и могућност предвиђања појава

Усмеравање пажње на различите нивое система

Принципи системског мишљења

1. Принцип повратног дејства2. Принцип полуге3. Принцип метапозиције

Принцип повратног дејства

1. Делови система су повезани директно или индиректно, тако да промене имају узрочно-последичне ефекте.

2. Промене у једном делу система могу изазвати промену у другом делу које повратно утичу и могу представљати узрок промена у првом делу. Ово је познато као повратно gејство

3. Сви системи се састоје из два типа повратног дејства или кола: подстицајно повратно коло и уравнотежујуће повратно коло

Подстицајно повратно коло

Води систем у правцу у којем постоји иницијални утицај – промени понашања система, у зависности од тога какви су почетни услови.

Уравнотежујуће повратно коло

Значајно је са аспекта одржавања стабилности система. У основи ове врсте повратног дејства је супротстављање променама. Промена у једном делу система резултира променом у остатку система на начин којим се ограничава или опонира иницијалној промени.

Сам по себи он није ни негативан ни позитиван. Ово дејство је опредељено разликом између онога

што систем јесте (постојећих услова) и нечега што систем тежи да буде

Стање система потребно је мерити Интерно и екстерно повратно коло

Предвиђање као повратно дејство

Антиципирани ефекти у будућности који се још нису десили повлаче узрок у садашњости

Може бити и подстицајно и уравнотежујуће

Несташица

Очекивањенесташице

Куповина

Принцип полуге1. Познавање система је од пресудне важности да би се знало како са

малим напорима да се постигну максимални резултати2. Контрапитање: Шта спречава промену? Ово је кључни принцип

системског мишљења. 3. Што је неки део важнији за систем, већи ће ефекти бити уколико се

тај део промени 4. Веома често најкритичнија тачка полуге у неком систему веровање

љуgи који га чине, односно оно што систем одржава онаквим какав јесте.

5. Закључујемо, да систем (међунароgних оgноса) трпи промену зато што су gелови повезани. Јеgном каgа се разуме систем, постоје појеgина места гgе се малим напором могу произвести велике промене. У свету система, већи не значи стабилнији, то обично значи непреgвиgивији.

Принцип метапозиције

1. Појаве се често не могу објашњавати у јасним и разговетним појмовима из позиције онога који их посматра.

2. Фундаментални принцип системског мишљења је вишестрано искуство и посматрање ствари са извесне удаљености што омогућује непристрасно закључивање

Принцип метапозиције

Принцип метапозиције

Фактори који утичу на системско мишљење

1. Ментални модели2. Размишљање у ланцу узрока и последица 3. Металогичко мишљење

Ментални модели

1. Ментални модели су веома битни у процесу доношења одлука. Системски приступ организацији, односно системско мишљење доводи у искушење наше менталне моделе.

2. Фундаментални принцип системског мишљења је да структура система објашњава понашање његових делова.

3. Неколико принципа представљају ограничавајуће факторе за наше учење (менталне моделе). Занемаривање као принцип одржава менталне моделе у стању у каквом су једном формирани. Дисторзија је основа креативности, али и параноје. Генерализација - кад год користимо речи: „увек“, никада“, „сви“, „нико“, ми вршимо уопштавање. Уопштавање, комбиновано са предрасудама, је основа за расну и сексуалну дискриминацију.

Ментални модели

„Samo oni koji čvrsto veruju u vaskrsnuće mogu da rizikuju da se približe“

Opasnost: TigarRizik: Mogućnost napadaPosledica: Povreda ili smrtVerovatnoća: Doba dana, Broj nesr. sluč.Prevencija: Upotreba automobila/SlonaPripravnost: Oružje, Kutija za prvu pomoć

Procedure za V/S

Грешке у перцепцији и ментални модели

1. На наше менталне моделе утичу грешке у перцепцији и обрнуто.2. Фактори који узрокују грешке у перцепцији потврђујући наше

менталне моделе: • регресија је статистички принцип који води погрешној процени узрока.

Зато што догађаји теже да регресирају према њиховој просечној вредности, погрешно је предвиђање које узима у обзир изузетне (ретке) догађаје.

• временски фокус - погрешна предвиђања догађаја су последица непостављања временског ограничења у оквиру којег можемо очекивати повратну информацију.

• Јеgнострано насупрот gвостраног искуства. Уколико не постоји временски фокус, пажња је усмерена само на неоповргавајуће доказе који обезбеђују потврду (подстицајни повратни утицај) за наша веровања.

3. Људска бића не реагују на подражаје тзв. објективних чињеница, већ одговарају на значења која те чињенице имају за њих.

Фактори перцепције ризика

1. Физичка близина догађаја2. Припадност културном кругу3. Психолошка блискост

Физичка (географска) близина догађаја

У односу на локацију догађаја

У односу на значај информације за примаоца

Број Број смрт смрт случајслучајеваева

УдаљеУдаљенн

3939 10 000 10 000 кмкм

77 1 000 1 000 кмкм

11 100 км100 км

Припадност културном/цивилизацијском

кругуБрој смртних Број смртних случајеваслучајева

Културни кругКултурни круг

11 Западна Западна ЕвропаЕвропа

33 Источна Источна ЕвропаЕвропа

99 Латинска Латинска АмерикаАмерика

1111 Средњи ИстокСредњи Исток1212 Азија Азија

Психолошка блискост

Оgнос gогађаја према искуству и емоционалним аспектима личности примаоца

Утицај услова у којима се саопштавају информације

Пример 1: Друмски саобраћај је безбедан, а летење је рискантно?!

Друмски саобраћајДрумски саобраћај Ваздушни Ваздушни саобраћајсаобраћај

1 : 62121 : 6212 1 : 390 5321 : 390 532

Пример 2: Ајкуле и кокосов орах

Пад Пад кокосовог кокосовог орахаораха

Напад ајкулеНапад ајкуле

150 смртних 150 смртних случајева – случајева – год просекгод просек

79 (2000 79 (2000 године)године)10 са 10 са смртним смртним исходомисходом10 – 20 10 – 20 год просекгод просек

Пример 3. Шта запослени очекују од свог посла?

Услови рада 4 9

Осећање припадности 10 2

Дисциплина 7 10

Признање за извршени посао 8 1

Лојалност менаџера према запосленим 6 8

Добре плате 1 5

Промоција и напредовање компаније 3 7

Разумевање личних проблема 9 3

Безбедност на послу 2 4

Занимљивост посла 5 6

Менаџери Радници

Ментални модели као тачка полуге

1. Способност уочавања и мерења појава је ограничена менталним моделима што може представљати тачку полуге која утиче на промену понашања система или у систему (11. септембар).

2. Фундаментални принцип системског мишљења је да структура система објашњава понашање његових gелова (системски фактори као узроци грешке).

Анализа хазарда (пр. 1: Пожар у лондонском

метроу)Овај догађај је последица комбинације више фактора: пропуст да се у потпуности спроведе процедура „забране пушења“; дрвена конструкција ескалатора; лоше одржавање и чишћење ескалатора и простора испод покретних

степеница; недостатак „спринклер“ воденог система; лоша обука персонала; недостатак система упозорења; лоша веза са службом заштите од пожара.

Размишљање у ланцу узрока и последица

1.1. Узрочно-последични као линеаран односУзрочно-последични као линеаран однос2.2. Узрочно-последични као нелинеаран односУзрочно-последични као нелинеаран однос

Каузалан као линеаран однос1. Традиционално схватање узрока као спољашње силе

праћено је и схватањем човека као пасивног бића које трпи игру спољашњих сила чији је он производ.

2. Разлика између акутних и битних, условљавајућих узрока, нужних и gовољних узрока

3. Упознавање етичког принципа и појма вредности окреће овај однос у сасвим другом смислу. Тамо где се јавља свест и воља у процесима одлучивања не говоримо о узроцима, него о разлозима и мотивима. Веза између мотива и акције је смислена, а не узрочна.

Најчешћи стереотипи у каузалном моделу 1. Узрок и послеgица су оgвојени и послеgица се gешава

после узрока (несташица робе, глобализација и мировне операције)

2. Узроци и послеgице су временски и просторно блиски (тровање храном). У системском мишљењу објашњење не лежи у појединачном фактору, већ у структури система и вези између делова. (ефекти глобализације, нервни рецептори)

3. Веза између узрока и послеgице се утврђује на основу расположиве евиgенције (имовински криминалитет и крим белог оковратника)

4. Ефекти су пропорционални послеgицама (сабраћајни акцидент, вирус, пестицид) - Социјални (организациони системи какав је и систем безбеgности) преgстављају отворене системе екстремно осетљиве на почетне услове

Примена принципа повратног дејства

1. Подразумева познавање система и његовог окружења што омогућава да се он дизајнира на начин којим се постижу жељени ефекти, уз ограничавање могућности испољавања нежељених (цене струје, прекид радног односа).

2. За ефикасно усмеравање понашања система применом принципа повратног дејства, потребно је бити свестан оgложеног gејства у понашању система.

3. Време које је потребно да повратни утицај прође кроз систем зове се «меморија» система. То је временска разлика између узрока и последице коју најчешће на запажамо и према томе не знамо засигурно шта се дешава (процес васпитања, хемијско загађење, маркет кампања, “волим 90”) .

4. Што су системи комплекснији, потребно је више времена за повратни утицај. Динамика понашања система је условљена најспоријом тачком или кариком у његовом функционисању.

МАПА РИЗИКА

Мерење повратног дејства и значај за моделовање система

1. Човекова потреба да реагује на повратно дејство захтева од њега способност да га открива.

2. Шта су инgикатори за повратни сигнал у комплексним системима? Осетљивост на повратне утицаје је под дејством наших менталних модела, оним што мислимо да можемо и оним што желимо. Најчешће грешке:

• Једнострано искуство (откривање “озонских рупа”)• Ослањање на логику• Приписивање успеха и неуспеха појединцима, уместо структурама и

ограничењима система • Прецизност и тачност у мерењу (стање криминалитета)• Осетљивост мерних инструмената и неодоговарајући праг реаговања на

опажене показатеље (стратегије превенције криминала)

Системско мишљење и утврђивање граница система

1. Аналитичке методе теже подели система на његове саставне делове да би се они разумели. Системско мишљење (синтеза) изграђује целину од делова при чему је битно где су постављене границе система.

2. Границе система могу се сагледати из субјективне и објективне перспективе

3. Битан принцип код одређивања граница система је посматрање елемената који стоје у корелацији у системском дијаграму и природа корелације

• пропорционална веза (однос безбедносних услуга и профита) • проста веза (стопа рађања и популација; број КД и страх од криминала)• Позитивна и негативна корелација

SWOT анализа (пример)Повољни фактори Неповољни фактори

СНАГЕ СЛАБОСТИ

Интерни параметри

1. Дуга традиција ЈП „Железнице Србије”2. Постојеће стручно знање 3. Постојећа инфраструктура 4. Постојање детаљних и јасно дефинисаних процедура

у пословним процесима 5. Дефинисани оквири и циљеви развоја 6. Електрична енергија као погон 7. Ниска потрошња енергије 8. Железница као најудобнији копнени превоз 9. Железница као најбезбеднији копнени превоз

1. Лоше техничко стање железничке мреже 2. Застареле конструкције пруга 3. Пруге не одговарају европским стандардима 4. Лоше техничко стање возног парка5. Велика старост инфраструктуре 6. Мањак модерних технологија 7. Мала брзина транспорта 8. Неодговоран однос запослених према раду и средствима рада 9. Нељубазност и неуважавање корисника 10. Лоша хигијена у вагонима и станичним просторијама 11. Честа и дуга кашњења возова 12. Непридржавање и застарелост прописаних процедура 13. Мањак понуде допунских услуга 14. Укупни велики губици у пословању 15. Велика зависност сектора од државе 16. Кадровска решења под утицајем политичких странака 17. Високоцентрализована организациона структура са ниском

одговорношћу менаџера

 

ШАНСЕ ПРЕТЊЕ

Екстерни параметри

1. Географски положај Србије 2. Површина Србије 3. Недовољност капацитета друмског саобраћаја у

најнасељенијим градским подручјима 4. Развој туризма у Србији 5. Либерализација визног режима 6. Глобални раст еколошке свести 7. Нестабилност цене и понуде нафте на светском

тржишту 8. Постојање програма међународних финансијских

институција (Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, Светска банка) који омогућавају прибављање финансијских средстава

9. Намера Владе Србије да коридор X постане приоритет

 

1. Јачање капацитета друмског превоза 2. Изградња модерне путне инфраструктуре 3. Модернизација других видова саобраћаја 4. Захтевање нивоа квалитета који Железнице Србије тренутно не

могу да понуде, као што су нови модерни возови, вагони, и слично

5. Пад куповне моћи становништва 6. Пад производње у предузећима и индустријским гранама које

користе услуге теретног железничког саобраћаја 7. Светска економска криза 8. Некомплементарност развојних стратегија железница суседних

земаља 9.