Naslov originalaЭдуард УспенскийДядя Фёдор, пёс и котCopyright © Эдуард УспенскийZa izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2008

Biblioteka Svet je jedan

kwiga trideset {estaprvo izdawe

Urednik bibliotekeDejan Begovi}

Urednik izdawamr Sla|ana Ili}

IlustracijeBoris Kuzmanovi}

Dizajn koricaDu{an Pavli}

Redaktor prevodaJasna Vlaji}-Popovi}

Lektormr Aleksandra Markovi}

Priprema za {tampuNeboj{a Miti}

Izdava~Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampaPublikum

Tira` 3.000

ISBN978-86-7781-647-6

Eduard Uspenski

Са руског превелаЕниса Успенски

5

ГЛАВА ПРВА

ЧИКА ФЈОДОР

Били једном неки родитељи, па имали сина.Звали су га чика Фјодор зато што је био врлоозбиљан и самосталан дечак. У четвртој годининаучио је да чита, а у шестој је већ сам себикувао супу. Био је то баш добар дечак. И његовиро ди те љи били су добри мама и тата.

И све би било добро да је мама волела жи во -ти ње. Нарочито су јој биле мрске мачке. А чикаФјо дор је волео животиње и због тога се сталнорас прав љао с мамом.

Ево шта се једном десило. Пење се чика Фјо -дор уз степенице и једе сендвич. Кад, гле – напро зору седи мачак. Велики, огроман пругастима чак. Мачак рече чика Фјодору:

– Ти, чика Фјодоре, не једеш сендвич какотреба. Саламу си ставио одозго, а требало би да

је ставиш одоздо, на језик. Тако би ти било уку -сније.

Чика Фјодор је пробао и – тако је заиста билоукусније. Послужио је и мачка, па га је запитао:

– А откуд ти знаш да се ја зовем чикаФјодор?!

Мачак одговори:– Ја знам све људе из наше зграде. Живим на

тавану и одатле све видим. Знам ко је добар, а колош. Сада се таван сређује, па немам где да жи -

Eduard Uspenski

^ika Fjodor, pas i ma~ak

7

вим. Што је најгоре, може се десити и да за кљу -ча ју врата од тавана.

– А ко те је научио да говориш? – упита чикаФјодор.

– Нико посебно – рече мачак – негде за пам -тиш реч, негде две. А затим сам становао кодједног про фесора који је проучавао језик жи во -ти ња. И та ко сам научио. Не може се, брате, да -нас без језика. Пропао би одмах. Или би од тебена правили шу бару, или крагну, или обично по -њавче за ноге.

Чика Фјодор рече:– Дођи да живиш код мене.Мачак се колебао:– Твоја мама ће ме отерати.– Ма неће те отерати. Ко зна, можда ће те

тата заштитити.Пођоше они тако код чика Фјодора. Мачак се

најео, завукао се под кауч, разбашкарио се каонеки ага и тако преспавао цео дан. А увече су до -шли мама и тата. Чим је ушла у кућу, мама рече:

– Овде ми нешто смрди на мачку. Нема шта,сигурно је чика Фјодор довукао неку мачкетину.

А тата рече:– Па шта? Мо’ш мислити, мачак! Један мачак

нам неће сметати.Мама рече:– Теби можда неће, али мени, видиш, хоће.

– А зашто ће ти сметати?– Тако – одговори мама. – Хајде, размисли и

сам, какве користи можеш имати од једногмачка!

А тата ће:– Зашто би од свега морало да буде неке

користи? Каква је, на пример, корист од овеслике на зиду?

– Од те слике на зиду – рече мама – итекакоима користи. Покрива нам рупу.

– Па шта? – тата се и даље није предавао. – Имачак може бити од користи. Васпитаћемо гакао пса. Биће мачак чувар. Чуваће нам кућу. Нелаје, не уједа, а никог у кућу не пушта.

Ту се мама наљути.– Ти и те твоје фантазије! Сина си ми по ква -

рио… Него, знаш шта, ако ти се тај мачак толикосвиђа, бирај: или он, или ја!

Тата прво погледа маму, па онда мачка.Затим поново погледа маму, па мачка.

– Ја ћу – рече – изабрати тебе. Тебе познајемодав но, а овог мачка видим први пут.

– А ти, чика Фјодоре, кога ћеш ти да иза бе -реш? – упита мама.

– Никог – одговори дечак. – Али ако отератемачка, одох и ја!

– Како год хоћеш – рече мама. – Само знај дасутра нећу овде да видим никаквог мачка!

Eduard Uspenski

8

^ika Fjodor, pas i ma~ak

Она, наравно, није веровала да ће чикаФјодор отићи од куће. Ни тата у то није веровао.Ми слили су да он само тако прича. Међутим,чика Фјо дор је озбиљно мислио оно што јерекао.

Увече је у ранац спаковао све што му је билопотребно: и перорез, и топлу јакну, и батеријскулампу. Узео је и сав новац који је скупљао заакваријум. Спремио је и торбу за мачка. Торба јебила као поручена, мачку су само бркови из њевирили. И чика Фјодор леже да спава.

Ујутру су мама и тата отишли на посао. ЧикаФјодор се пробудио, скувао кашу, доручковаозаједно с мачком и почео писати писмо:

Драги моји родитељи, мама и тата!Ја вас много волим. Али много волим и жи во -

ти ње. Као и овог мачка. А ви ми не до зво ља ва -те да га задржим. Хоћете да га отерате, а тони је у реду. Зато одлазим на село и тамо ћу жи -ве ти. Не брините за мене, нећу пропасти.Умем ја све да радим. Писаћу вам. А до школеима још времена, полазим тек следеће године.

До виђења. Ваш син, чика Фјодор.

Убацио је писмо у сопствено поштанскосандуче, узео ранац, торбу с мачком и пошао нааутобуску станицу.

Eduard Uspenski

10

ГЛАВА ДРУГА

СЕЛО

Чика Фјодор је сео у аутобус и кренуо. Пу то -ва ње је било лепо. Приградски аутобуси у товре ме иду потпуно празни из града, па нико нијесме тао чи ка Фјодору и мачку да разговарају. Чи -ка Фјодор је постављао питања, а мачак је изтор бе одго ва рао.

Чика Фјодор пита:– Како се зовеш?А мачак одговара:– Ни сам не знам. Био сам и Фића, и Пуфна,

и Шпи ц лов. Чак су ме звали и Мац Ма цан. Ипак,мени се ништа од тога не свиђа. Хтео бих даимам и презиме.

– А какво би презиме ти волео?– Неко озбиљно, морско презиме. Ја водим

порекло од морских мачака. Бродских. Мeни су

11