cmyk

Najve}i srpski humoristi~ki pisac: "Sumwivo lice", "Gospo|a ministarka", "Narodni poslanik", "Mister dolar" i dr. Ro|en je u Beogradu, detiwstvo proveo u Beogradu i Smederevu. Napisao je mnogo kwiga, ali je ova najsme{nija. Govori o wegovom `ivotu, od ro|ewa do `enidbe.

Urednici u "Kreativnom centru", radili su na prikupqawu dokumenata i pisawu tekstova na marginama i u "Pustolovnom dodatku" kwige.

Dok je dizajnirala unutra{wost kwige, bilo joj je pustolovno izme|u teksta i ilustracija.

Daroviti ilustrator iz Beograda. U ovoj kwizi hteo je da pro~ita Nu{i}a izme|u redova i da se ma~uje sa wegovim smehom.

�

^itawe kwiga iz na{e bibliotekePustolovine mo`e da bude prava

pustolovina.

Za{to?

Zato {to su to najlep{a

kwi`evna dela.

Zato {to se u wima putuje kroz

vreme i razne krajeve.

Zato {to se susre}u zanimqive

li~nosti i doga|aji.

Zato {to se slikovito upoznaje

kultura i mudrost naroda.

Zato {to se u wima otkriva lepota

i bogatstvo jezika.

Zato {to se zaviruje u `ivot

i radionicu pisca.

Zato {to se tu naziru i novi

pustolovni putevi.

BibliotekaPUSTOLOVINE

Branislav Nu{i}: Autobiografija

drugo izdawe

PrirediliSimeon Marinkovi} i Slavica Markovi}

IlustrovaoDobrosav Bob @ivkovi}

Korektor, lektor i redaktor obja{wewa mawe poznatih re~iVioleta Babi}

Dizajn i prelom tekstaMirjana @ivkovi}

Dizajn koriceDu{an Pavli}

Izdaje Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel./faks: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659e-mail: info@kreativnicentar.rs

Glavni i odgovorni urednikDr Simeon Marinkovi}

Za izdava~aQiqana Marinkovi}, direktor

[tampa Grafiprof, Beograd, Crnotravska b. b.

Tira`1.500

Copyright © Kreativni centar, 2001.

ISBN 978-86-7781-042-9

821.163.41-312.6

NU[I], Branislav (1864–1938)Autobiografija / Branislav Nu{i} ;

[priredili Simeon Marinkovi} i SlavicaMarkovi} ; ilustrovao Dobrosav Bob Жivkovi}]. - 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009(Beograd : Grafiprof). - 283 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka Pustolovine)

Tira` 1.500. - Pustolovni dodatak : str.255-281

ISBN 978-86-7781-042-9

1. Marinkovi}, Simeon [уредник]a) Nu{i}, Branislav (1864-1938) - Autobiografija

COBISS.SR-ID 171207180

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

1

2001

2

3

a mislim da uop{te nema smisla pisati

predgovor autobiografiji. Ako `ivot ~o-

ve~ji i ima kakav predgovor, on je tako in-

timne prirode da se o wemu uop{te i ne

pi{e. Ali se meni predgovorom vaqa oprav-

dati {to sam preduzeo ovaj posao — pisawe

biografije — kojim se obi~no bave propali

politi~ari, prognani vladari, besposleni pen-

zioneri, biv{e dvorske dame i ~lanovi Akademije

nauka. I eto, toga opravdawa radi, ja moram ovu prvu

glavu posvetiti predgovoru.

U jedno doba, nastala je bila ~itava hajka na mene. Sve

{to je dobilo svrab za pisawe uzelo je da se ~e{e o me-

ne, tako da sam postao bio neka vrsta pismenog zadatka

za sve one koji su — to se ve} razume — po~iwali kri-

tikom svoja literarna ve`bawa. Svi su oni i na sav glas

tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na

taj na~in stvorili donekle reputaciju ~oveka bez duha

i talenta, po~e se {aputati da mi ta reputacija daje

dovoqno kvalifikacija za ~lana Akademije nauka i

umetnosti, te sam svakoga

~asa mogao o~ekivati da

budem i izabran. Pa, kako

svaki akademik mora da

izradi svoju autobi-

ografiju, i, kako je na{im

akademicima za taj posao

potrebno po nekoliko

godina, pa ih ima koji su i

umrli a taj toliko veliki

i va`an posao nisu do-

vr{ili, te se ni dan-danas

ni{ta ne zna ni o wiho-

vom `ivotu ni o wihovom

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Autobiografija

PREDGOVOR

�� autobiogra-

fija je delo ukome pisac samopisuje svoj`ivot.

�� biografija

ili `ivotopisje opis `ivotaneke li~nosti.

�� Akademija na-

uka - dru{tvoizabranih nau~-nika, umetnika ikwi`evnika. UBeogradu je

Knez Mihailo ot-vara prvi sasta-nak Srpskog u~e-nog dru{tva 1864.godine; te godineje ro|en i Brani-slav Nu{i}.

4

� Biografi kwi`evnika i umetnika imaju u tome pogleduneobi~nu sli~nost sa ma{amodama i kroja~icama. I kod wih

postoji onaj kroja~ki ukus: "ovo vam lepo stoji!" �

radu na nauci — to sam odlu~io da za vremena

priberem gra|u za svoj `ivotopis.

Eto, to me je, uglavnom, rukovo-

dilo kada sam seo da pi{em

ovu kwigu.

Opis svoga `ivota

otpo~eo sam sa ro|e-

wem, nalaze}i da je to

najprirodniji po~e-

tak. Polaze}i od toga

fakta, ja se nisam upu-

{tao u stvari koje su

prethodile mome ro-

|ewu, po{to o tome

verovatno i nema

nikakvih pod-

ataka. Autobiogra-

fiju sam zavr{io

`enidbom, nalaze}i

da posle `enidbe

~ovek i nema autobi-

ografije.

1841. godineosnovano prvonau~no dru{tvokoje se zvaloDru{tvo srbskeslovesnosti.Zadatak dru{-tva je bio {i-rewe nauka nasrpskom jezikui usavr{avawesrpskog narod-nog jezika. Us-pe{no je radilodo 1864. godinekada je umestowega osnovanoSrpsko u~enodru{tvo. Srp-ska kraqevskaakademija naukaosnovana je1886. godine poprestanku radaSrpskog u~enogdru{tva. Akade-miju sa~iwavajuakademici, ko-jih je u po~etkumoglo biti 25, aod 1891. godine34. BranislavNu{i} je postao~lan Srpskekraqevske aka-demije 1933. go-dine.

5

Uostalom, vreme od ro|ewa do `enidbe i jeste jedan

period (sa mnogo potperioda) u istoriji ~ovekovoj.

Onako, otprilike, kao {to u istoriji Srba vreme od

doseqewa na Balkansko poluostrvo do propasti

carstva na Kosovu ~ini jedan veliki period sa

mnogo potperioda. ^ak bi se i u `ivotu ~ovekovom

taj period od ro|ewa do `enidbe mogao, kao i u

istoriji, zvati period "od doseqewa do propasti".

Kao {to bi se i period koji zatim nastaje mogao

tako lepo i u `ivotu, kao i u istoriji, nazvati: pe-

riod "robovawa i patwi".

Stoga sam se ja i zadr`ao samo na prvome periodu:

od doseqewa do propasti. Daqi opis moga `ivota po-

verio sam jednome svome prijatequ, vrlo talento-

vanome i otmenome gospodinu, za kojega sam se uverio

da nijednu stvar ne kazuje onako kako je ona bila, ve} je

uvek dopuwuje, name{ta i zamazuje, ne bi li je ulep{ao.

Takvi su qudi neobi~no podesni za biografije

kwi`evnika i umetnika, jer je kod tih biografija

pravilo da se svaka stvar tako ulep{a kako bi veliki

pokojnik potomstvu izgledao {to uzvi{eniji i {to

plemenitiji. Biografi kwi`evnika i umetnika imaju

u tome pogledu neobi~nu sli~nost sa ma{amodama i

kroja~icama. I kod wih postoji onaj kroja~ki ukus: "ovo

vam lepo stoji!" te biografiju tako kroje i doteruju

kako bi {to lep{e stojala onome o kome pi{u. Ako je

dami ru`an struk, kroja~ica }e napraviti hiqadu

ma{nica da ga pokrije; ako je kwi`evniku ru`na

pro{lost, biograf }e izmisliti hiqadu anegdota da je

zama`e. Ako dama ima malo grbava le|a, kroja~ica }e joj

izmisliti takav kroj da se to i ne opazi; ako umetnik

ima malo grbav moral, biograf }e izmisliti takva

obja{wewa da }e takav moral izgledati kao vrlina.

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Autobiografija

5

�� anegdota jekratka pri~a onekom zanimqi-vom doga|aju,obi~no iz `ivo-ta znamenitihqudi.

�� ma{amoda ilimodiskiwa zna-~i: ona koja izra-|uje i prodaje`enske {e{ire.Tada su {e{iribili obavezandeo `enske garde-robe. (Na fotogra-fijama je unutra{-wost jednog beo-gradskog modnogsalona s po~etka20. veka i jedanod modela {e{i-ra iz tog vremena.)

6

Se}am se, na primer, jednoga slu-

~aja kojega sam ja savremenik i

svedok a koji sam zatim prera|en

~itao u biografiji.

Lirski pesnik N. N. jedno ju-

tro, tre{ten pijan, sreo se sa

svojim budu}im biografom.

Veliki pokojnik bivao je ~esto

puta u `ivotu sviwa, ali je ovom

prilikom naro~ito bio zabrqavio, tako da nije umeo

~ak ni ku}u da na|e.

— Slu{aj, prijatequ — re}i }e on, posr}u}i i nas-

lawaju}i se svom te`inom na budu}eg biografa — oni

{to su pili sa mnom napustili su me, stoke bo`je, pa

nema ko da me odvede ku}i. A ja, vidi{, znam na nebu da

na|em Velikog medveda, ali svoju ku}u ne mogu nikako da

na|em!

Ta je epizoda u biografiji ("Uspomene na pokojnog N.

N.") glasila ovako:

"Jednog jutra, sreo sam ga sumorna i bri`na; ~elo mu

je bilo mutno, a o~i — one o~i kojima je on tako duboko

ponirao u du{u ~ovekovu — bile su pune nekog ~udnog

izraza bola i prekora. Kada sam mu pri{ao, on se

osloni na mene i re~e mi:

— Posr}em, posr}em kroz `ivot, jer su me svi pri-

jateqi napustili. Ah, lak{e mi je na}i pute nebeske no

staze `ivota. Ose}am se usamqen, povedi me, povedi me!"

I na to je biograf nadovezao svoj op{iran komen-

tar, obja{wavaju}i dubinu misli u ovim re~ima pokoj-

nikovim.

U biografiji jednog slikara ~itao sam kako je u `i-

votu imao te{kih neprilika usled sukoba zastarelih

pogleda na{ega dru{tva sa wegovom uzvi{enom umet-

no{}u. Ove su neprilike ~ak imale uticaja i na sam

pravac rada wegovog. Dotle portretista Rembrantovih

boja i manira i kompozitor zama{nih invencija, pre-

{ao je odjednom na plener pun sunca i svetlosti. Me|u-

tim, meni je poznat jedan od tih sukoba wegove uzvi-

{ene umetnosti sa zastarelim pogledima dru{tva. On

je sedeo kod jednog kroja~a, koji mu je za ~etrdeset dina-

ra mese~no, sem sobe, davao svako jutro po jednu kafu i

uz to mu besplatno peglao pantalone. Iz blagodarnosti

prema toj pa`wi, on je izradio portret kroja~ev i we-

gove `ene. Verovatno tom prilikom, nastalo je i malo

bli`e poznanstvo izme|u wih, te mu je od toga doba

kroja~eva `ena slu`ila kao model. I kroja~a nije nima-

lo bunilo kada bi zatekao svoju `enu sa pozori{nim

{lemom na glavi i kopqem u ruci, u polo`aju Palade

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Autobiografija

6

�� Rembrant

(Hermens vanRajn) - 1606 -1669;holandski sli-kar i grafi~ar,jedan od najve-}ih umetnikasveta. Tvorac jeogromnog brojaportreta i ubra-ja se u najve}eportretiste ~ijese slike smatra-ju pravim remek-delima evrop-skog slikarstva.

�� invencija jesposobnost, smi-sao za pronala-`ewe original-nih re{ewa, do-setqivost.

�� plener - slikara|ena u priro-di, obasjana sasvih strana svet-lo{}u.

�� Palada Atina

- u starogr~kojmitologiji Zev-sova k}i, bogiwamudrosti, za{ti-tnica grada Ati-ne. Bila je veomapametna i uvekje pomagala he-roje. Podu~ava-la je zanatlije,potpomagala jepesnike, nau~ilaje `ene da pletu.

�� Veliki med-

ved (Velika ko-la) je jedno odnajve}ih sazve-`|a na severnojnebeskoj hemis-feri. Od sedamnajsjajnijih zve-zda pet pripadaistoj zvezdanojstruji. Pomo}uVelikog i Malogmedveda lakose pronalazizvezda Severwa-~a (posledwazvezda na repuMalog medveda).

7

Atine, ali su se u wemu pobunili zastareli pogledi na-

{ega dru{tva kada ju je jednom zatekao u polo`aju spar-

tanske kraqice Lede a slikara kraj we kao labuda. Tom

prilikom je kroja~, bez obzira na to {to }e do}i u su-

kob sa uzvi{enom umetno{}u, tako isprebijao labuda

kako mo`e samo jedan ~ovek zastarelih pogleda u~i-

niti. Onom istom utijom kojom mu je svako jutro peglao

pantalone ispeglao mu je ovom prilikom rebra, a {i-

va}om iglom sistema "Singer i komp." toliko ga izbo da

je slikar morao {est nedeqa le`ati u bolnici, i od to-

ga doba je sasvim napustio portrete i kompozicije a

odao se pleneru, iskori{}uju}i kao modele krave, koze

i `drebad, uveren da na taj na~in ne}e do}i u sukob

niti sa zastarelim pogledima na{ega dru{tva niti

pak sa qubomornim kroja~ima.

To isto, samo malo druk~ije, i sa jednim kompozito-

rom. ^itao sam mu biografiju, po kojoj je u wegovoj ak-

tivnosti, posle prvih sna`nih i emotivnih kompozi-

cija, nastala bila izvesna stagnacija, posle koje je kom-

ponovao liturgiju. Biograf tu stagnaciju obja{wava

neda}ama bra~noga `ivota, jer ga wegova biv{a supruga

nije umela dovoqno da razume. Kompozitor je imao da

spremi jednu sopranistkiwu za izvesno solo u jednoj

svojoj kompoziciji. To je spremawe ne{to podu`e

trajalo i, na kraju, sopranistkiwa izgleda da je

dobro shvatila solo, ali ga kompozitorova `ena

nije shvatila. I mesto aplauza i kite cve}a, {to je

sopranistkiwu o~ekivalo na koncertu, kopozi-

torova je `ena, na glavnoj probi, razbila o wenu

glavu nov novcat ki{obran. I posle toga slu~aja, a

usled toga {to ga supruga nije dovoqno razumela,

nastala je ona stagnacija u kompozitorovoj aktivnosti,

posle koje je komponovao liturgiju, i to ne toliko iz

ose}awa pobo`nosti koliko {to je sudijama

duhovnoga suda, prilikom brakorazvodne par-

nice, dao re~ da }e komponovati novu liturgiju

ako spor u wegovu korist re{e.

Eto, tako se kroje haqine velikih qudi; eto,

tako se pi{u biografije u kroja~kim radwama

za izradu biografija. I to je dobra strana tih

biografa, koju istorija kwi`evnosti prili~no

iskori{}uje, ali ti biografi imaju i jednu

r|avu stranu, koju po{to poto treba suz-

biti ili je bar onemogu}iti. Ti

biografi, naime imaju obi~aj da se

posle smrti koga poznatijeg

~oveka uvuku u wegovu ku}u i

sa jednom policijskom

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Autobiografija

7

�� spartanska

kraqica Leda

- po helenskommitu veoma le-pa `ena spar-tanskog kraqaTindareja. U wuse zaqubio Zevs,koji je sa womodr`avao odno-se pretvoren ulabuda. Mnogislikari i vaja-ri inspirisanisu tim mitom.

�� liturgija

je najva`nijebogoslu`ewe upravoslavnojcrkvi, slu`babo`ja. Ovde se,me|utim, mislina muziku kojase izvodi naliturgiji.

�� utija je sta-rinska napravaza gla~awe rub-qa, odela i sl.,tj. pegla. (Na fo-tografijama sustare utije (peg-le) kakve su bi-le u to vreme.)

ˆ

8

8BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Autobiografija

�� {kolska sve-

doxba je svedo-~anstvo, pisme-no uverewe opostignutom us-pehu koje {kolana kraju {kolskegodine izdajeu~eniku.

revno{}u ispreturaju mu fioke i sve hartije i harti-

jice koje se po ku}i nalaze. No i to im je malo, ve}

razviju pravu sudsku istragu, te po~nu po celome svetu

pribirati pokojnikova pisma, {kolske svedoxbe,

priznanice i sva druga dokumenta, pa ih zatim, sa ist-

rajno{}u jednoga pasioniranoga islednika, de{i-

friraju, komentari{u, obja{wavaju, obr}u re~i, pre-

me}u re~enice i, na kraju krajeva, na osnovu novih

podataka, tako izmoluju pokojnika i tako prevrnu bio-

grafiju, koja je dotle bila napisana, da biv{a bi-

ografija li~i prosto na prevrnut kaput, sa grudnim

xepom koji je s leve strane grudi pre{ao na desnu, sa

novom somotskom jakom i sa novom postavom. Jer vaqa

znati da te biografske kroja~ke radwe ne kroje samo

nove biografije, ve} vr{e i sve ostale poslove: prera-

|uju stare, peglaju, vade fleke, prevr}u ih i krpe tamo

gde se na kojoj biografiji pojavila rupa.

Ja se, na primer, se}am biografije jednoga na{eg za-

slu`nog ~oveka, priznatoga nau~nika, profesora Sto-

jana Anti}a, koja je u svoje vreme bila sasvim uqudno na-

pisana i koju je, kao {to sam ~uo, i sam pokojnik, dok je

bio `iv, pro~itao u jednom kalendaru i nije se bunio

protiv we. Po toj biografiji, pokojnik se rodio 1852.

godine u Petrovcu, od majke Angeline i oca Miqka, koji

je bio sviwarski trgovac. Stojan je svr{io osnovnu

{kolu u Petrovcu, ni`u gimnaziju u Po`arevcu, vi{u i

Veliku {kolu u Beogradu. Kako je po struci bio prirod-

wak, to mu je odmah, ~im je postao nastavnik,

dodeqeno da predaje nema~ki jezik i gimnas-

tiku, i u tom pravcu je razvio toliko svoju

delatnost da je ~ak i izradio jednu iscrpnu

nau~nu studiju o tragovima srpskih re~i u

sanskritskom jeziku.

Na dvadeset godina docnije, po{to su se

biografi do~epali raznih wegovih privat-

nih pisama, ja sam na osnovu "novih podata-

ka" ~itao sasvim drugu i druga~iju wegovu

biografiju. Po toj novoj biografiji, poko-

jnik se nije zvao Stojan, nego Spira; on je

pogre{no nosio prezime Anti}, jer wegovo

je prezime u stvari Nikoli}. Wegova se maj-

ka nije zvala Angelina, jer mu je to bila ma-

}eha, ve} Marija; wegov se otac nije zvao

Miqko, ve} Mijat, i nije bio sviwarski

trgovac, ve} pop. Pokojni se Spira nije ro-

dio u Petrovcu, u po`areva~kom okrugu, ve} u

Rekovcu, jagodinskom okrugu; ni`u gimnaziju

nije u~io u Po`arevcu, ve} u Jagodini;

�� kalendar

ovde ozna~avakwigu ili ~aso-pis koji izlaziobi~no jednomgodi{we i sa-dr`i zabavnideo, ali i nizrubrika popu-larnih u narodu(lekarske, kuli-narske, poqo-privredne idruge savete,pregled va{ara,crkvenih praz-nika i dr.). Naslici je naslov-na strana jednogkalendara iz1879. godine.

9

Veliku {kolu nije u~io u Beogradu, jer je svr{io ratar-

sku {kolu u Kraqevu. Kao nastavnik nije predavao ne-

ma~ki jezik i gimnastiku, ve} hri{}ansku nauku i

notno pevawe. Pokojnik nije pisao studiju o tragovima

srpskih re~i u sanskritskom jeziku, ve} o uticaju {uma

na klimatske odnose.

Mene, verujte, ne bi iznenadilo kada bi ti biogra-

fi, na osnovu podataka koje su sabrali iz pisama i dru-

gih svojeru~nih napisa, koji bi zaostali iza smrti

koga velikog ~oveka, utvrdili da pokojnik uop{te nije

ni postojao. Jer, mo`ete misliti {ta su sve ti biogra-

fi kadri prona}i u privatnim pismima pokojniko-

vim, a naro~ito u onima koja je pisao dok jo{ ni sam

nije slutio da }e biti veliki pokojnik. Jer, kad ve} ne-

ko postane veliki ~ovek, on onda, razume se, i svoja

privatna pisma ude{ava tako da bi se mogla objaviti,

otprilike kao {to se `ena koja je stekla priznawe da je

lepa ude{ava da bi tome i odgovorila. ^itao sam tako,

na primer, pismo jednog velikog ~oveka, akademika,

koji je od svoga kirajxije tra`io nepla}enu kiriju.

Veliki je ~ovek u pismu svome kirajxiji pisao kako je

`ivot sa svoje materijalne strane odista odvratan,

kako dnevne brige zamaraju velike du{e i jo{ puno

drugih aforizama o `ivotu, a sve s obzirom na eventu-

alno {tampawe toga pisma. Kad je tako napisao puno

ru`nih stvari o `ivotu, pre{ao je na frazu: "ali pos-

toji izvestan red stvari u `ivotu koji se ne da izbe}i"

i, na osnovu te fraze, tra`io je od kirajxije

tromese~nu du`nu kiriju. Razume se da je kiriju dobio

tek kad je sreo li~no kirajxiju i usmeno ({to se ne

mo`e {tampati) mu opsovao sto bogova i popretio da

}e ga kao ma~ku isprebijati.

Drugi jedan veliki ~ovek, iz obazrivosti da mu se ne

{tampaju pisma posle smrti, zavr{avao ih je uvek fra-

zom: "Molim da mi po pro~itawu ovaj list hartije vra-

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Autobiografija

9

�� sanskrit

(sanskrt) jejezik indijskeklasi~ne kwi-`evnosti od500. godine pren. e. do 12. veka;verovatno naj-stariji indoev-ropski jezik.

�� kirajxija jeonaj koji stanujeu tu|oj ku}i i zato pla}a kiriju.

�� Velika {ko-

la je imala trifakulteta iliodelenija: fi-losofijski, teh-ni~ki i pravnii u vreme kadaje Nu{i} biowen studentprava sva trifakulteta tra-jala su po ~eti-ri godine. U~e-we na fakulte-tima bilo je po-deqeno po gra-nama srodnihnauka. (Na slicije Kapetan-Mi{i-no zdawe, neka-da{wa Velika{kola, u kome sedanas nalazirektorat Beograd-skog univerzite-ta. (Fotografijaje snimqena oko1865. godine.)

cmyk

Najve}i srpski humoristi~ki pisac: "Sumwivo lice", "Gospo|a ministarka", "Narodni poslanik", "Mister dolar" i dr. Ro|en je u Beogradu, detiwstvo proveo u Beogradu i Smederevu. Napisao je mnogo kwiga, ali je ova najsme{nija. Govori o wegovom `ivotu, od ro|ewa do `enidbe.

Urednici u "Kreativnom centru", radili su na prikupqawu dokumenata i pisawu tekstova na marginama i u "Pustolovnom dodatku" kwige.

Dok je dizajnirala unutra{wost kwige, bilo joj je pustolovno izme|u teksta i ilustracija.

Daroviti ilustrator iz Beograda. U ovoj kwizi hteo je da pro~ita Nu{i}a izme|u redova i da se ma~uje sa wegovim smehom.

�

^itawe kwiga iz na{e bibliotekePustolovine mo`e da bude prava

pustolovina.

Za{to?

Zato {to su to najlep{a

kwi`evna dela.

Zato {to se u wima putuje kroz

vreme i razne krajeve.

Zato {to se susre}u zanimqive

li~nosti i doga|aji.

Zato {to se slikovito upoznaje

kultura i mudrost naroda.

Zato {to se u wima otkriva lepota

i bogatstvo jezika.

Zato {to se zaviruje u `ivot

i radionicu pisca.

Zato {to se tu naziru i novi

pustolovni putevi.