Lektor

Aleksandra Markovi}

Prevela s norve{kog

i adaptirala

Tatjana Radanovi} -Felberg

Autor

Helene Uri

Stru~ni redaktor

Vladan Jovanovi}

Izdaje

Kreativni centarGradi{tanska 8, Beograd

tel.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659

e-mail: info@kreativnicentar.rs

[tampa

Publikum

Tira`

3.000

ISBN 978-86-7781-599-8

Ilustrovao

Ivica Stevanovi}

Tehni~ki urednik

Neboj{a Miti}

Grafi~ki dizajn

Jelena Reqi} Copyright © 2000 N. W. DAMM&SØN AS

Copyright © 2008 Kreativni centar,

za izdawe na srpskom jeziku

Kwiga je objavqena uz finansijsku podr{ku Agencije NORLA.

Urednik

Qiqana Marinkovi}

Redakcija prevoda

Nata{a Ristivojevi} -Rajkovi} Sofija Bilanxija

Naslov originala

Helene Uri: Den store faktaboka om sprak

Za izdava~a

Qiqana Marinkovi}

Prevela i adaptirala

Tatjana Radanovi]-Felberg

Ilustrovao

Ivica Stevanovi}

Helene Uri

SADR@AJ

Predgovor.....5

1. ^emu nam slu`i jezik.....7

2. Brojawe na raznim jezicima i brojawe jezika.....10

3. ... Razli~iti, ali u su{tini sli~ni.....14

4. Od usta do uva, od ruke do oka.....20

5. Govor tela.....29

6. Pisma, rebusi i tajne.....34

7. De~aci, devoj~ice i jezik.....43

8. Korwa~ina jaja, riba i lukave lisice.....47

9. Kako je sve po~elo.....51

10. Kad od jednog jezika nastane vi{e wih.....53

11. O srpskom jeziku.....60

12. Dijalekti.....69

13. Hvala na pozajmici!.....76

14. Majkl Xekson, Wiwar, Dolovo i Rim.....81

15. Jezik beba.....86

16. Mozgawe o mozgu.....93

17. Da li Tom i Xeri mogu da govore? A ^ita?.....97

18. Jezik i svet.....102

19. Nauka o jeziku.....107

Indeks.....115

Literatura.....117

Ovo je kwiga o jeziku, a svi qudi govore nekim jezikom. Koji

je tvoj materwi jezik? Najverovatnije srpski, ~im mo`e{ da

~ita{ ove re~i. A mo`da zna{ i neke druge jezike: engleski,

ma|arski, albanski, ruski, romski ili italijanski? Ili neki

tajni jezik?

Ako voli{ ~asove srpskog i engleskog u {koli i ako u`i va{

u mewawu glagola i imenica, ovo je kwiga za tebe. A ako nikad

nisi mogao da razume{ za{to se uop{te analiziraju re~enice i

bubaju re~i, onda je ova kwiga naro~ito dobra za tebe. Zato {to

} e{, zahvaquju} i woj, saznati o jeziku ne{to {to sigurno ne zna{

i {to se ne u~i u {koli.

U ovoj kwizi } emo brojati jezike i brojati na raznim

jezicima, a sazna}emo i koliko re~i ima u na{em jeziku. Nau ~i-

} e mo ne{to o geografiji mozga i o tome kako razgovara ju p~ele.

De li } e mo je zik na delove i sazna} emo da li de ~aci govo re

dru ga~ije od de voj ~ica. Prou ~a va } e mo ime na

qudi, `i votiwa i mesta,

sa zna } emo kako su

pisa li Vikinzi i

kako su engle ski

kola~i po sta li

srpski keks.

Vi de } emo {ta

se to u stvari

de {a va kad deca

u~e da govore.

Poku{a} emo da

sa znamo da li spo-

sobnost govora ima ju

i majmuni, da li fran-

cuske ma~ke mjau~u na isti

na~in kao na{e i jo{ mnogo toga.

Na kraju ove kwige na la zi se in-

deks, koji }e ti pomo}i da lak{e na|e{ ono {to te zanima. Kwigu

mo ̀ e{ ~itati redom, od po~etka do kraja, a mo ̀ e{ ~itati i svako

poglavqe zasebno, kao u nekoj enciklopediji.

7

^udotvorni burek

Stoji{ i pri~a{ sa Draganom. Odjednom ti se prijede

vru} , mirisan burek. „Ho} emo li da odemo u pekaru

na burek?“, pita{. Ti glasovi koji izlaze iz tvojih usta i dopiru

do Draganinih u{iju prebacili su tvoju misao o bureku

u Draganin mozak, a ona se tamo pretvorila u Draganinu misao.

Kada ustima proizvodi{ glasove (ili linije i ta~ke na papiru),

svoje ideje mo`e{ da prebacuje{ u glave drugih qudi!

To je pravo ~udo! Mi svakog dana govorimo i slu{amo, pi{emo

i ~itamo, tako da o jeziku ne razmi{qamo kao o ne~emu

~udnom i neuobi~ajenom, ve} kao o ne~emu sasvim normalnom

i uobi~ajenom – ako uop{te ikada razmi{qamo o jeziku…

Jezik nam slu`i za sporazumevawe.

Jezik koristimo kada jedni drugima {a -

qe mo poruke, ne{to obe} avamo i zabra-

wu jemo.

Jezik nam slu`i za razmi{qawe.

Jezik nam je potreban kad raz mi -

{qamo o budu} nosti i pro{losti, kad

`e limo ne{to da planiramo ili da za-

pam timo ne{to {to se ve} desilo. Pomo } u

jezika mo`emo ne{to da nau~imo o dru-

gim mestima i vremenima.

Jezik koristimo kako bismo se

upoznali sa drugim qudima. Na{ jezik

govori drugima ne{to o nama. Na~in na

koji govori{ kazuje mnogo o tome odakle

si, koliko godina ima{ i da li si de~ak

ili devoj~ica.

Jezik kazuje i ne{to o tome {ta `e -

li{ da postane{. Mo`da neke re~i ko ri-

sti{ samo kad si sa prijateqima, u svom

odeqewu ili fudbalskom klubu. Jezik,

naime, stvara grupe. Oni koji govore

istim jezikom ose} aju da pripadaju istoj

grupi. I ti sam mo`e{ da odlu~i{ da

govori{ na neki odre|eni na~in kako bi

sebi i drugima pokazao gde pripada{.

1. ^EMU NAM SLU@I JEZIK

Da li biste, molim vas, bili tako qubazni

da mi dodate ~iniju s krompir-pireom?

Da li biste mi, najlep{e vas molim,

dodali ~iniju s krompir-pireom?

Da li biste mi, molim vas,

dodali ~iniju s krompir-pireom?

Dodajte mi malo krompir-pirea,

molim vas!

Mogu li da dobijem malo krompir-pirea?

Odmah da si mi dala ~iniju s pireom!

Ovamo s tim krompir-pireom!

Dodaj mi krompir-pire.

Jede mi se jo{ pirea!

Daj mi taj pire!

Pire ovamo!

Pire, sad!

Pire!

Postoji mnogo razli~itih na~ina na koje nekoga

mo`e{ da zamoli{ da ti doda krompir-pire...

… ili mo`e{ samo da poka`e{ prstom

krompir-pire.

8

9

Eci, peci, pec,ti si mali zec,a ja mala prepelica, eci, peci, pec.

En, den, dinu,sava raka tinu,sava raka, tika-taka,elem, belem, buf,trif, traf, truf.

Eniki, beniki,sinaki sa,eniki, beniki, ba!

Par-nepar,cica-maca,rundov-bundov,ras-par-di{.

Jezik mo`e da slu`i i za igru. U svim zemqama i na svim

jezicima postoje bajke i pri~e koje se pri~aju zabave radi.

Tako|e postoje i razbraja lice, tap{alice i pesmice u kojima

re~i ne zna~e ni{ta posebno, ali dobro zvu~e kad se izgova-

raju i slu{aju. Sigurno zna{ ove:

Razume{ li ove jezike?

Ra-pa-zu-pu-me-pe{ li-pi

o-po-ve-pe re-pe-~i-pi?

Vozdra, `edru! Koka si?

[emu il ad {a~irp

ek~apoan?

Giviri{ li cipiripi

jizik?

10

Ovo poglavqe govori o brojevima i jezicima. U wemu

} e{, izme|u ostalog, na} i odgovor na pitawa o tome koliko

jezika postoji na svetu, da li je mogu} e brojati re~i, na koje

slovo naj~e{} e po~iwu re~i u srpskom jeziku i koje su

najuobi~ajenije re~i u na{em jeziku.

Da li si se nekad zapitao koliko

jezika postoji na svetu? Odgovor je:

„Mo`da ~itavih 6.628 jezika!“ Do tog

broja je do{la jedna velika organizacija

koja se bavi prevo|ewem Biblije. Zapo-

sleni u toj organizaciji `ele da omogu} e

svim qudima na svetu da ~itaju Bibliju na

svom materwem jeziku i zbog toga `ele da

je prevedu na {to vi{e jezika. Broj 6.628

nije sasvim precizan. Takve bro je ve uvek

treba uzimati s rezervom. Na ime, veoma

je te{ko ta~no izbrojati koliko jezika

postoji na svetu. Brojevi 6.629 ili 6.627

tako|e su pribli`no ta ~ni, pa ~ak nije

pogre{no re} i ni da ima 6.000 ili 7.000

jezika. Prilikom brojawa te{ko je odre-

di ti {ta je dijalekat, a {ta jezik. Razmi-

sli malo. Na primer, nor ve {ki i {vedski

su toliko sli~ni da bismo ih naj-

verovatnije smatrali jednim je zi kom da

su Norve{ka i [vedska jedna dr`ava.

Srpski i hrvatski tako|e su veoma sli~ni,

ali sada se smatraju pos ebnim je zicima,

zato {to su Srbija i Hrvatska dve dr ̀ ave.

Kad kom{ije govore

razli~itim

jezicima…

Papua Nova Gvineja je zemqa koja

se nalazi nedaleko od Australije.

Mnogo je ve} a od Srbije, ali u woj

`ivi mnogo mawe qudi. A tamo

se govori vi{e od 800 jezika!

Koliko jezika postoji na svetu

Razlike izme|u norve{kog i {ved-

skog jezika mawe su od razlika izme|u

nekih norve{kih dijalekata. Takva je

situacija i kod nas – srpski i hrvatski

standardni jezici su sli~niji nego, re-

cimo, srpski dijalekat kojim se govori u

Beogradu i onaj kojim se govori u Vrawu.

2. BROJAWE NA RAZNIM JEZICIMA I BROJAWE JEZIKA

11

Mo`emo i da stvaramo nove re~i.

One su potrebne svakom jeziku. Razmisli

samo o tome koliko je novih re~i nastalo

otkad su tvoji prababa i pradeda bili ma-

li: ve{-ma{ina, avion, mikrotalasna pe}-

ni ca, kompjuter, mini-linija i mnoge dru-

ge. Nove re~i za stvari moramo ili da

stvo rimo ili da pozajmimo iz drugih jezi-

ka. Mo`emo odmah da smislimo jednu. Na

primer – vejavicobran! Ta re~ ne postoji u

re~niku srpskog jezika, iako bi bilo pri-

rodno i ba{ zgodno da tako nazovemo neki

veliki ki{obran kojim bismo se za {ti-

tili od vejavice. Svakodnevno nastaju no ve

re~i. A kako } emo wih da izbrojimo?

Mo`da ste novog nastavnika mate-

matike prozvali Nosowa zato {to ima

veliki nos. Da li treba da brojimo i re~i

koje koristi samo mali broj qudi? A {ta

s re~ima koje mo`emo da prona|emo samo

u nekim starim kwigama i koje su toliko

stare da ih niko vi{e ne koristi?

Koliko re~i ima u na{em jeziku

Iako smo upravo videli da je te{ko

izbrojati jezike, mo`e nam se u~initi da

je lak{e izbrojati re~i u nekom jeziku.

Jedna re~ je jedna re~, a kad mo`emo da

brojimo ovce i slatki{e, mo`emo, vaqda,

da brojimo i re~i. Pa, i mo`emo! Evo, u

ovoj re~enici ima sedam re~i (probajte

da izbrojite sami, sad je broj porastao na

sedamnaest).

U stvari, nije tako lako prona} i od-

govor na pitawe o tome koliko re~i ima u

na {em jeziku. Jer jedna re~ nije uvek samo

jedna re~. A da bismo mogli da brojimo

re~i, moramo prvo da znamo {ta je re~.

Pogledaj ove re~enice: „Ona ima lepu ko-

su“ i „On o{tri svoju kosu.“ Da li je kosa

iz prve re~enice ista re~ kao i kosa iz

druge re~enice? Mo`da je tvoj odgovor ne.

A {ta je s re~ima lep i lepa? Hm, mo`da

je te{ko odgovoriti na to pitawe. Ali

~etrnaest je jedna re~, zar ne? A {ta

} emo sa trista ~etrnaest? [ta misli{?

Ako je tako, odgovor na pitawe koliko

re~i ima u na{em jeziku je – beskrajno

mnogo. Jer, ako su svi brojevi re~i, onda

ima beskrajno mnogo re~i. Ne postoji gra-

nica do koje mo`emo da brojimo, samo ako

imamo vremena i `eqe.

Veliki i mali jezici

Kineski je materwi jezik najve} em broju qudi na svetu.

Me|utim, jezik koji se najvi{e koristi najverovatnije je

engleski. To je zato {to mnogi qudi pored svog materweg jezika znaju

i engleski. Nekim jezicima govori veoma mali broj qudi. Jezici

stalno umiru – to zna~i da wima nema vi{e ko da govori. Uz obalu

Velike Britanije nalazi se ostrvo koje se zove Man.

Tu se nekad govorilo jezikom koji se zvao manski. Pre 100 godina bilo

je 5.000 govornika tog jezika. Godine 1950. ostalo je samo nekoliko

staraca koji su znali manski, a posledwi je umro 1974. godine. Drugi

primer imamo u kom{iluku. Dalmatski je bio romanski jezik

dalmatinske obale. Tone Udina, posledwi ~ovek koji je govorio tim

jezikom, preminuo je na ostrvu Krku 1898. godine.