Naslov originala:

Argyro KokoreliMIA BOUNIA KAI ENA FILAKI© 2000 ELLINIKA GRAMMATA S.A.

Published by arrangement with ELLINIKA GRAMMATA S.A. Athens, Greece

Za Srbiju © Kreativni centar 2006

Biblioteka Svet je jedan

kwiga tre}apeto izdawe

Urednik biblioteke:

Ivan Balenovi}

Prevod s gr~kog:

Izmina Jelena Radulovi}-Petkovi}

Lektura i korektura:

Violeta Babi}

Ilustracije:

Marinko Lebovi}

Dizajn korica:

Du{an Pavli}

Prelom:

Vladimir Stankovski

Izdava~:

Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel. 011/38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~a:

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampa:

Publikum

Tira`:

2.000

ISBN 978-86-7781-246-1

A r g i r o K o k o r e l i

GLAVA PRVA

U kojoj tetka Artemisija zove Renu

da kod we provede letwi raspust

Ding-dong! ^uje se zvono. Po{tar! Rena juri davidi {ta im je doneo. A za wom Mimika, wenamla|a sestra. Uvek ista pri~a! ^im Rena kreneda ne{to obavi, prilepak joj se naka~i. Onda gaona odgurne i ni{tarija po~iwe da pla~e. – Ma ma! Mama! – vri{ti, a mama, sva pres tra v -qena, ju ri. Da se mo`da nije ne{to desilo we -noj qu bi mici!

– [ta je bilo? Opet ste se posva|ale? – Gurnula me je i zamalo da se udarim. Evo,

ovde! – re~e smrdqiva buba{vaba i pokaza nasvoju glavu.

– Reno! – re~e strogo mama.– Vodi je odavde ili }u je ubiti! Nikako da

me ostavi na miru! Nisam je ni pipnula.– Prestanite ve} jednom da se sva|ate! Iz -

lude}u! – re~e mama i uze pismo iz po{tanskogsan du~eta.

– Od koga je? – upita Rena sva ustreptala.O~ekivala je odgovor u vezi s biciklom koji

5

je mo`da dobila u nagradnoj igri u kojoj je u~e -s tvovala u obli`wem restoranu brze hraneGoody's.

– Tetka Artemisija nam je poslala pismo –re~e mama. – Da vidimo {ta pi{e.

– Tetka Artemisija! Tetka Artemisija! –po~e da ci~i Mimika i htede da zgrabi pismo.

– ^edo moje, jo{ uvek ne ume da ~ita – re~eslatko mama svojoj qubimici.

– A ja umem – re~e Rena koja je upravo bilazavr {ila ~etvrti razred i spremala se da kre -ne u peti.

– Ali mo`da mi pi{e ne{to veoma li~no.– Tetka Artemisija meni poverava sve svoje

tajne, kao i ja woj. Uostalom, na kraju pismauvek ne{to napi{e i Nikos, moj dragi brat odtetke. I uvek pi{e samo meni li~no!

– Da}u ti kasnije. Idemo sad unutra i buditemirne, da vidim {ta pi{e.

Mama se sme{ila dok je ~itala.– Dakle, imam za tebe jedno iznena|ewe – re -

~e Reni dok je savijala pismo.– Iznena|ewe? Kakvo iznena|ewe? Hajde,

ma mice, pusti me da pro~itam!– Ne mo`e{ sve da zna{. I ja imam svoje taj -

ne koje delim sa sestrom.– Dobro, reci mi onda ono {ta pi{e za me ne?– Zove te da s wima provede{ raspust na pla -

ni ni.

Argiro Kokoreli

6

— Tetka Artemisija nam je poslala pismo — re~e mama. —

Da vidimo {ta pi{e.

– A ja? – pobunila se mrgodno Mimika.– Mi }emo i}i na more, kod bake – ute{ila

ju je mama. – A ti, Reno, {ta bi ti?– S tetkom, s tetkom! – viknula je odu {e v q e -

no Rena i }u{nula sestru, koja se ve} bila ras-plakala.

Gluperda jedna, stalno je qubomorna. Uvekjoj se prilepi i ho}e da radi sve {to i ona. Akobi po{la zajedno s wom, pokvarila bi joj svakuigru s Nikosom, a onda bi udarila u dreku itra ̀ ila mamu.

Nije da ne voli svoju sestru, ali joj ona idena `ivce. Stalno joj gu`va sveske, pravi buda -la {tine kad ona pri~a s drugaricama, razmazu-je marmeladu i ~okoladu posvuda i nastavqa skojekakvim glupostima, kreten mali! A mama jenikad ne ka`wava! Koliko je tek to nervira!

– Moj ranac! Gde mi je ranac? Ho}u da se spa -ku jem. Pone}u sa sobom i Fru-Fru.

– Zar nije malo rano? – upita mama. – [to seti ~e ma~ke, ostavi}emo je u hotelu za ̀ ivotiwe.

– Ne dolazi u obzir – viknu Rena. – Fru-Fruje moja. Ja sam je odgajila i ne odvajam se od we.

– Zna~i, ne `eli{ na raspust?– Daj, mama, pa imamo posebnu korpu za tran -

sport. A i tetka voli ma~ke jer jedu mi{eve, k o -ji su joj odvratni.

– Mi }emo povesti Fru-Fru! Ho}u Fru-Fru!– ciknula je balavica.

Argiro Kokoreli

8

– Pa da je vu~e{ za rep, a! – viknu Rena.– Uf! Dosta mi je va{ih sva|a! Brzo, svaka u

svoju sobu – izgrdila ih je mama. – A {to se ti -~e ma~ke, vide}emo. Pozva}u tetku da vidim dali ho}e da je primi.

– Ja }u da razgovaram s wom telefonom –re~e Rena i zgrabi Fru-Fru u zagrqaj s jastukana trosedu, bude}i ma~ku iz bla`enog sna.

Artemisija je bila Renina omiqena tetka.Wu je izdvajala od ostalih tetki, kao {to je itetka wu izdvajala od ostalih sestri~ina. Ve -ro vatno zato {to je oduvek `elela da rodi jed -nu devoj~icu, ali u tome nikad nije uspela. Ro -di la je samo Nikosa, i nikog vi{e. Tetka je `i -vela sa svojom porodicom u Patri, gde je, do prene ko liko godina, `ivela i Renina porodica.To je bilo pre nego {to su se preselili u Ati -nu, jer je Renin tata tamo dobio boqi po sao, sve }om platom.

Nikos je bio godinu dana stariji od Rene ite tka je govorila da su wih dvoje sisali istomleko, {to zna~i da je tetka jo{ uvek dojilaNi kosa kad se Rena rodila, pa joj je ponekad da -va la mleko koje je pripadalo wenom bra ti}u.To je ~iweno zato {to je wena mama radila ukancelariji, pa nije stizala na vreme da jenahrani. Bili su kao ro|eni brat i sestra. Za -to su se toliko i voleli. Jednom prilikom muje Rena povredila glavu makazama. Mame su im

Jedna }u{ka, jedan poqup~i}

9

pri~ale o tome, ali ona se toga ne se}a. Bila jeuzela makaze da mu ise~e jednu loknu, pa da jeza lepi za svoju kosu koja je bila ravna. Makazesu joj iskliznule i probu{ile Nikosu rupu ugla vi. I gle krvi, ~itava lokva! Stavila jekre mu i talk da mu ispuni rupu, da prestanekrva rewe. Nikos je sedeo miran kao ovca. U ne -kom trenutku tetka mu je pri{la da ga o~e{qai po~ela je da vri{ti. – Igrali smo se doktora– objasnio je Nikos kada ga je pitala {ta sedesilo. A onda ih je oboje jako izgrdila. Odtada su postali nerazdvojni. Sad su rasli odvo-jeno, ali ~ak i da su bili blizu, ne bi i{li uisti raz red. Nikos }e po}i u {esti. I poredtoga, Rena nije mogla da zaboravi wihove igreispod ve li kog tetkinog stola, ekspedicije umra~nu os ta vu gde su se nalazila nebrojenablaga, kao ni ba {tu s gusenicama, leptirima icrvi}ima. Sad su se sretali samo o praznicima,kad bi se ro|aci iz Patre skupili kod Ati -wana da se vide i da obave kupovinu. Obi~no sukupovali le pe haqine za tetku, koja je imalazelene o~i, plavu kosu i koja je li~ila na vilu.I Nikos je bio veoma lep, ali po{to ne posto-je vile-de~aci, li~io je na princa.

Nikos joj je nedavno poslao jednu foto gra -fiju u pisamcetu. Kad ju je pokazala drugarica-ma, potpuno su poludele! Sve su se zaqubile uwe ga i htele su da se dopisuju s wim. Pazi da im

Argiro Kokoreli

10

ne dozvoli tako ne{to! Nikos je wen, za ceo`ivot!

U pisamcetu je pisalo:

Draga moja sestrice,

Igram {ah i ko{arku. Krenuo sam i na xudo.

[to i ti ne po~ne{ da trenira{? Ovde tre -

ni raju i devoj~ice. Zajedno }emo ve`bati, pa

}u te nau~iti raznim fazonima, po{to }u

zna ti vi{e od tebe. Da li prati{ Herkula na

televiziji? Zanimqivo je, iako mama ka`e da

je sve to izobli~avawe istorije i sli~ne glu-

posti. Meni se on svi|a, kao i Zina, koja izgle-

da kao da mu je sestra. Ja Herkul, a ti Zina!

Za misli samo, sve bismo ih razbucali!

Qubim te,

Tvoj brat Nikos

I tako je Rena krenula na xudo, uprkos ta -tinom protivqewu, jer on smatra da to nije zadevoj~ice. Predomislio se tek kad mu je mamarekla da u dana{wem svetu svaka `ena morazna ti da se brani.

Sad, kad Rena bude oti{la na planinu, vi de -}e Nikos {ta je prava Rena. Bila je talentova -na, tako je govorila wena nastavnica xudoa.Ba{ da vidimo, kad se uhvate u ko{tac, ko znavi{e...

– Mama! Jesi li oprala moj kimono? Pone}uga sa sobom.

Jedna }u{ka, jedan poqup~i}

11

– Sva{ta – odgovori joj mama, dok je pakova -la wen ranac. – Pa ne ide{ tamo da se bije{.

– Da mi ga spakuje{! – insistirala je Rena. –^e kaj, ~ekaj, {ta to trpa{ u moj ranac? E, ne}u!Tu odvratnu haqinu sa kragnicama i kai {i -}ima?! Ho}u samo farmerke! Nikakvu haqinu,ni kakve sandalice. Gade mi se!

– Sad si ve} velika i nisi de~ko – razquti-la se mama, koja bi htela da wena }erka ve} jed-nom po~ne da se obla~i qudski. Kao da ufarmerkama izgleda `ivotiwski!

Pala je sitna kavga, pa su do{le do kompro-misa da ponese jednu kratku sukwu i bluzicu,kao ne{to malo sve~anije, ako zatreba. Kupilesu i Nikosu jedan poklon, lampu otpornu navodu i nao~are za gledawe u mraku.

– Sutra kre}e{ ranom zorom. Tata }e te od -ve sti u Patru. Idi sad na spavawe, jer ina~ene}e{ mo}i da ustane{ – re~e mama i uze jojkwi gu iz ruku, uz poqubac.

– Laku no}, mamice – re~e Rena. Ali nikakoda zaspi! Sawarila je o Nikosu i o avanturamakoje wih dvoje ~ekaju na planini.

Imala je i jednu staru fotografiju, iz vre-mena kad su vadili zube kon~i}em. Smejali suse priqubqenih glava i pokazivali krezuba us -ta. Nikos je dr`ao loptu i nosio dres du ga~akdo kolena, na kome je pisalo Olim pi ja kos. Onaje pridr`avala ga}e da joj ne spadnu, jer su joj

Argiro Kokoreli

12

stalno klizile. Oboje su bili u u`a s nom stawui li~ili su na mi{je brabowke. Uvek su se pso -va li kad bi se posva|ali, ali se ni su ~esto sva -|ali. Tada su, naravno, bili u fazi kad su obo -`a vali da govore ru`ne re~i, pogotovo one ko -je su zvu~ale pogrdno. Sad su po rasli i koris-tili su samo “idiote” i “some”, jer im se nijesvi |alo “kretenu”, re~ koju su ostala deca ko ri -s tila kao “dobar dan”. Bili su se dogovorili da}e izbegavati tu re~.

Lo{e je bilo to {to su se razdvojili i {tose wihovo prijateqstvo nastavqalo samo krozposete i dopisivawe. I, iznenada, ~itav meseczajedno na planini! Jupi!

[ta to usred no}i grebe po vratima? A,Fru-Fru! Rena je otvorila vrata polako, da sene bi ~ulo {kripawe, i uvukla ma~ku u svojkrevet, {to joj je mama strogo zabrawivala da~ini.

– Fru-Frulice, spavaj – re~e – jer nas sutraujutro ~eka put.

Ubrzo je, uspavana macinim predewem, uto -nu la u san bez snova.

Jedna }u{ka, jedan poqup~i}

13