Тренд здравственог туризма са посебним освртом на...

УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМФАКУЛТЕТ ЗА ТУРИСТИЧКИ И ХОТЕЛИЈЕРСКИ

МЕНАЏМЕНТ

ДЕПАРТМАН ЗА ПОСЛЕДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ

Online сатисфакција потрошача у туризму

- Мастер рад -

МЕНТОР: СТУДЕНТ:Проф. др Радмила Живковић Тајана Крстић 406082/2012

Београд, 2014.САДРЖАЈ

УВОД.............................................................................................................................................- 1 -

1. ЗДРАВСТВЕНИ ТУРИЗАМ.................................................................................................- 2 -

1.1 Појам и дефинисање здравственог туризма................................................................- 2 -

1.2 Дестинација здравственог туризма..............................................................................- 4 -

1.3 Врсте здравственог туризма..........................................................................................- 5 -

1.3.1 Медицински (лечилишни) туризам.................................................................- 5 -

1.3.2 Wellness туризам................................................................................................- 7 -

1.3.3 Бањски (Spa) туризам.....................................................................................- 11 -

1.3.4 Спортско-рекреативни туризам.....................................................................- 16 -

1.4 Дефинисање здравствено-туристичког производа...................................................- 19 -

1.5 Најчешћа понуда у здравствено-туристичким центрима.........................................- 19 -

1.6 Значај здравственог туризма.......................................................................................- 20 -

1.7 Здравствени туризам у Републици Србији................................................................- 22 -

2. КОРИСНИЦИ ТУРИСТИЧКИХ УСЛУГА У ЗДРАВСТВЕНОМ ТУРИЗМУ........- 24 -

3. ТРЖИШТЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА.....................................................................- 27 -

4. БАЊЕ СРБИЈЕ КАО ЦЕНТРИ РАЗВОЈА ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА...............- 29 -

4.1 Историја бања у Србији...............................................................................................- 29 -

4.2 Подела бања..................................................................................................................- 31 -

4.3 Смештајни капацитети................................................................................................- 34 -

4.4 Промет туриста у бањама............................................................................................- 35 -

4.5 Перспективе развоја бањског туризма у Србији.......................................................- 36 -

5. ВРЊАЧКА БАЊА – КРАЉИЦА БАЊСКОГ ТУРИЗМА...........................................- 39 -

5.1 Кратак историјат Врњачке Бање.................................................................................- 39 -

5.2 Туристичко-географски положај Врњачке Бање......................................................- 41 -

5.3 Клима у Врњачкој Бањи..............................................................................................- 42 -

5.4 Минерални извори Врњачке Бање.............................................................................- 42 -

5.4.1 Извор “Топла вода” (Римски извор)..............................................................- 43 -

5.4.2 Извор “Снежник”............................................................................................- 44 -

5.4.3 Извор “Слатина”.............................................................................................- 45 -

5.4.4 Извор “Језеро”.................................................................................................- 45 -

5.5 Промет туриста кроз векове........................................................................................- 46 -

6. СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА ЛЕЧЕЊЕ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ “МЕРКУР”...- 49 -

6.1 Здравствена понуда Специјалне болнице “Меркур”................................................- 50 -

6.2 Анализа општих карактеристика гостију..................................................................- 51 -

6.3 Извештај о оцени задовољства корисника................................................................- 54 -

ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................- 60 -

ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................- 61 -

Тајана Крстић Тренд здравственог туризма са посебним освртом на Врњачку бању

Под утицајем промена у начину живота, навикама и потребама људи, мењају се и трендови у туризму. Протекла деценија је забележила значајан пораст тражње за путовањима у којима је акценат стављен на здравље, благостање и подизање психо-физичког осећаја. Здравствени туризам је заправо један од најстаријих видова туризма са почецима у старој Грчкој и Риму, а услед све брже и захтевније свакодневнице, постаје један од водећих трендова 21. века.

Све више привредних стручњака и економиста констатује да је здравље економска категорија, која ће битно утицати на даљи привредни развој. Услед брзих промена демографске структуре становништва у смислу њиховог старења, све је већа потражња за “производом здравља” и свега што је са њиме повезано. Како су саме здравствене услуге широм света ценовно различите, веома су популарна путовања у иностранство са циљем коришћења таквих услуга и на тај начин смањења трошкова. Обзиром да је “бити здрав” основна потреба сваког појединца, није зачуђујуће да здравствени туризам доживљава најмање осцилације за време привредне кризе и да бележи све већи раст. Република Србија је земља великих људских, природних и културних потенцијала за развој здравственог туризма, у том погледу, акценат у раду је стављен на степен развијености, кључне недостатке, као и позитивне примере развоја овог вида туризма на подручју наше територије, као што је то нпр. Врњачка Бања.

УВОД

1


Здравствени туризам у прошлости подразумевао је гранично подручје медицине и туризма, у коме су се различите туристичке, здравствене и друге установе, бавиле организованим боравком туриста у климатским и бањским местима првенствено ради превенције обољења, рехабилитације, али и лечења уз помоћ природних фактора. Ресурсну основу таквог здравственог туризма чинили су природни фактори: лековите термалне, минералне и термоминералне воде, лековита блата-пелоиди, лековита нафта, лековита клима (климатотерапија), морска вода (таласотерапија), песак (псамотерапија) и др. Међутим, убрзани развој туризма у другој половини 20. и почетком 21. века, праћен променама у квалитету и квантитету туристичке понуде и потражње, допринели су да здравствени туризам изађе из почетних оквира и све више у себе укључи разноврсне друге услуге, као што су центри за масажу, козметичке услуге, дијеталну терапију, психотерапије, антистрес терапије, релаксације, али и сложене медицинске услуге, као што су различити оперативни захвати и стоматолошке интервенције у специјализованим здравственим установама. Према томе, развој туризма који је везан за здравље људи креће се данас од класичног лечења природним фактором ради побољшања здравља, према другим компонентама (wellness, спорт, рекреација, здрава исхрана, забава и сл.) које су потребне човеку за очување доброг здравља и кондиције, а такође и ка специјализованим здравственим установама које располажу квалитетним кадром и медицинском опремом за најсложеније медицинске захвате.

1.1 Појам и дефинисање здравственог туризма

Здравствени туризам представља путовање у друге земље са циљем да се добије здравствена нега, стоматолошка или хирушка интервенција. Термин су иницијално осмислиле туристичке агенције и медији као лако прихватљив назив за једну потпуно нову и растућу индустрију која људима омогућава да реше своје здравствене проблеме док истовремено путују на одмор и уживају у лепотама земље у којој им је обезбеђена здравствена услуга. 1

Здравствени туризам је такав облик туризма који се предузима у циљу промовисања, стабилизовања и, по могућности, враћања физичког и менталног благостања уз помоћ (коришћење) природних лековитих фактора, здравствених

1 Селаковић М., Дипломски рад: Корисници и услуге у здравственом туризму, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010. стр. 1

1. ЗДРАВСТВЕНИ ТУРИЗАМ

2


услуга, спортско-рекреативних и wellness садржаја, подразумевајући при томе, да људи који то чине немају перманентан боравак на тој локацији.2

Анализирајући теоријска знања о здравственом туризму уочава се да је реч о специјализованој туристичко-здравственој понуди развијеној на основу лечилишта, бања и климатских места. Ресурсну основу здравственог туризма у ужем смислу чине природни лековити фактори (лековите термоминералне воде, лековита блата – пелоиди, лековита нафта, лековита клима, медицинска инфраструктура и стручни кадрови), док здравствени туризам у ширем смислу подразумева коришћење свих туристичких активности, које приликом боравка, на недељном или годишњем одмору, могу задовољити индивидуалне потребе за лечењем и опоравком, али уз унапређење здравља, упражњавање рекреације, упознавање културе и учешће у догађајима.

Продужење живота захтева обезбеђивање доброг квалитета живота, улагања у одржавање здравља, у превенцију и лечење. На тај начин туристичка делатност се суочава са новим изазовима, тј. развојем здравственог туризма, који ће обезбедити поменути квалитет живота. Здравствени туризам, представља један од значајнијих трендова данашњег туризма. Здравље није само битан чинилац за производњу и одржавање живота; здравље постаје и чинилац нових друштвених вредности: што дужег активног живота, физичке и менталне кондиције, младости, па и лепоте. Наравно, живот човека данашњице првенствено је концентрисан на урбане средине, на места где су околни чиниоци све неповољнији. Може се слободно рећи да ти проблеми расту експоненцијално с величином урбане средине. С друге стране, у модерној цивилизацији скраћује се радни дан оних који раде. Ствара се време доколице, које људи могу провести пасивно, седећи уз телевизоре, или развијати потребу за активним приступом: рекреацијом, спортским активностима, кретањем.Данашњица је састављена од сталних одлазака милиона туриста целога света на различита туристичка одредишта, с најчешћим циљем: одржавањем и подизањем психофизичкога здравља. Креирано је лечење одмором. Бројни туристи света лече се медицински програмираним активним одмором. Битно је разликовати туристичку медицину и здравствени туризам. Здравствени туризам има задатак помоћи очувању и унапређењу здравља помоћу природних фактора околине.3

Високи трошкови лечења у развијеним земљама, са једне стране и мали трошкови путовања, развој и раст здравствених стандарда у многим земљама света, с друге стране, допринели су расту популарности ове врсте туризма. Здравље је основна одредница квалитетног живота, а пут до здравља и превенција здравствених тегоба све се чешће практикује помоћу здравственог туризма.

2 Храбовски Томић Е., Дестинације здравственог туризма са освртом на бање Војводине, Прометеј, Нови Сад, 2009., стр. 173 Живковић Р., Понашање и заштита потрошача у туризму, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010., стр. 85

3


1.2 Дестинација здравственог туризма

Да би се уопште могла формирати понуда у здравственом туризму, неопходно је задовољити основне факторе и критеријуме, без чијег адекватног учешћа се не може говорити да постоји формирана туристичка понуда.

Нови оквир за стварање туристичког садржаја примереног новим захтевима тржишта се намеће као нужност. Реч је о појму туристичке дестинације која се дефинише као “мање или више заокружена географска целина која располаже атрактивним, комуникативним и рецептивним факторима, тј. свим оним природним, друштвеним, антропогеним, културно-историјским, саобраћајним и претпоставкама за смештај, исхрану, за одмор, рекреацију и забаву туриста (изграђена туристичка понуда).”4 Тај нови оквир треба бити функционално и просторно шири и неопходно је да обухвата претходно поменуте елементе, као и њихову међусобну усклађеност.

Будући да је здравствени туризам такав облик туризма који се предузима у циљу промовисања, стабилизовања и побољшања свеукупног квалитета живота коришћењем природних лековитих и других еколошких фактора, здравствених услуга, спортско-рекреативних и wellness садржаја, подразумевајући при том да људи који то чине немају перманентан боравак на тој локацији, онда је и дестинација здравственог туризма она која у својој понуди има такав интегрални туристички производ, у којем су претежно они појединачни производи који ће бити мотив за оне туристе који желе да дођу из здравствених разлога, без обзира да ли због превентиве, лечења или рехабилитације.5

Самим тим што различите групе елемената дестинације чине компоненте комплексне туристичке понуде дестинације, коју туристи конзумирају за време свог боравка у њој, намеће се потреба добре сарадње и координације свих носилаца понуде у дестинацији. Међутим, они не би смели да буду заинтересовани само за своју појединачну понуду, већ за интегрисану туристичку понуду дестинације као целине. Дестинација здравственог туризма треба да има јединствену и оригиналну понуду која, поред компаративне предности, мора бити и конкурентна у поређењу са сличним туристичким дестинацијама. У том смислу и менаџмент дестинације здравственог туризма мора на свим нивоима да развија и оптимално комбинује све елементе туристичке понуде, односно да управља дестинацијом као конкурентском јединицом, која би требала бити стратешки вођена тако да осигура и задржи конкурентску предност.

4 Бакић О., Маркетинг менаџмент туристичке дестинације, Универзитет Educons, Сремска Каменица, 2009., стр.195 Храбовски Томић Е., Clusters as a possible health tourism destination development strateдy, Други међународни конгрес HOTELPLAN, Београд, 2005.

4


Проблем у осавремењавању менаџмента дестинације здравственог туризма је делимично и због тога што се досадашњи бањски (“будући” здравствени) туризам развијао као монолитни, односно као облик туризма за који је довољно било понудити изворе термоминералне воде, лековито блато или ваздух, нешто мало сувенира и скроман смештај, јер су и корисници услуга у бањама на нашим просторима углавном били посетиоци – болесници.6

1.3 Врсте здравственог туризма

Здравствени туризам постаје све популарнији. Ослобађање од стреса и посла далеко од куће може да буде много бољи начин за опоравак него што је прибегавање инвазивним медицинским методама, попут операција. Многи сматрају да је повољније комбиновати ове две услуге, а преко агенција специјализованих за здравствени туризам веома је лако остварити жељени план.

Претеча данашње Светске туристичке организације (WTO – ОМТ), организација IUTO, још је почетком 70-тих година прошлог века у студији “Health Tourism” дефинисала појам здравственог туризма истичући коришћење минералне воде и климе у здравствене сврхе.7 Исти став је касније преузела и WTO, као и остале међународне организације које се баве здравственим туризмом са медицинског, балнеолошког и туристичког становишта.

Све је прихваћенија подела здравственог туризма на:

медицински (лечилишни), wellness, бањски (spa), спортско-рекреативни туризам.

1.3.1 Медицински (лечилишни) туризам

Концепт медицинског туризма постоји још од давнина када су Грчки ходочасници путовали преко целог Медитерана у Саронски залив, такође познат и као Егински залив за који се веровало да је светилиште бога исцељивања Асклепија. Тако је Саронски залив постао прва дестинација медицинског туризма. Такође је забележена појава медицинског туризма у Енглеској у 18. веку, где су људи посећивали бање јер оне поседују лековите минералне воде и тако лечили своје болести.

6 Бакић О., Храбовски Томић Е., Формирање дестинација здравственог туризма као стратегија заокрета у развоју туризма Србије, II Конгрес бања са међународним учешћем – Зборник радова, Удружење бања Србије, Врњачка Бања, 2010., стр. 337 Smith M., Puczko L., Health and Wellness Tourism, Taylor & Francis Group, London, 2009., str. 3

5


Вековима је искуство да људи лекове за своје болести траже у природи, међу травама, биљкама, у зеленилу, чистом шумском ваздуху, у минералној и топлој води. Лековите термоминералне воде користили су и древни народи, али и савремени човек, иако су се медицинске науке снажно развијале.

Искуство и проучавање показали су да топле и хладне минералне воде потпомажу лечењу и рехабилитацији многих болести. Медицинске науке су до скора искључиво биле оријентисане на борбу против болести – проналажење узрочника и одговарајуће терапије. Последњих година оне су све више оријентисане ка превентиви, према здравим људима са индикацијама и предиспозицијама њиховог организма ка одређеним болестима. Лечилишни туризам се везује за бање и климатска места, тако да се људи све више окрећу природи, чији су део.

Медицински туризам је такође познат под термином медицинско путовање, који је такав назив добио првенствено од стране туристичких агенција и масовних медија како би описао праксу и изузетан пораст међународних путовања у здравствене сврхе. Такође се може односити и на међународно путовање пружаоца здравствених услуга да би “донели” здравствену услугу кориснику.

Овај вид туризма се, као сегмент здравственог туризма, одржава у садејству пет фактора:

употреба термалне и минералне воде за пиће, купање и блатне облоге, утицај угодне микроклиме на организам, утицај дијеталне исхране, привремена промена начина живота и средине.

Ови фактори доводе до ефикасне и брзе рехабилитације, опоравка и окрепљења болесних. Све терапије се изводе под строгом контролом и надзором специјализованог медицинског особља.

За разазнавање медицинског туризма у оквиру здравственог туризма, битно је истаћи, да је циљ других видова здравственог туризма третман ради побољшања или одржавања постојећег стања здравља, што подрзумева хедонистичко опуштање у бањским и алтернативним третманима, док медицински туризам подразумева дијагностицирање, хоспитализацију и оперативне интервенције, при чему се здравље побољшава и опоравља на дужи рок.8

Лечења која су најактуелнија обухватају пластичну хирургију, различите врсте операција (срчаног залиска, уградње вештачких имплантата, ангиопластике). Повећан интерес туриста за медицинским туризмом повезује се кроз потенцијалну

8 Спасојевић М., Шушић В., Савремене тенденције у развоју здравственог туризма у свету и Србији, Економски факултет, Ниш, 2011., стр. 152-153

6


уштеду, краћу листу чекања, квалитетне хирушке захвате, опоравак након операције, ексклузивност аранжмана и смештаја и сл.

Лечење у страној земљи последњих година досеже број преко милион људи на годишњем нивоу. У најпопуларније земље за овај вид туризма спадају: Тајланд, Индија, Сингапур, Мађарска и друге.

1.3.2 Wellness туризам

Концепт wellness-а подразумева различите ствари, зависно од контекста и земље. У земљама централне и источне Европе људи wellness виде кроз лековите воде и бање, док су у западној Европи упознати са концептом термалних бања, таласотерапије (лечење морском водом), нарочито на обали Атлантика. У јужној Европи акценат је на морском wellness-у, где сунце, морски ваздух, таласотерапије и медитерански начин исхране доприносе општем благостању човека. У Скандинавији највећи значај се придаје вањским активностима, као што су нордијско пешачење, скијање, пливање у језеру чак и зими. У Азији пак, wellness је више провучен кроз спиритуалне активности као што су јога, медитација и разне врсте масаже, кроз које се енергија спроводи до човека и омогућава да се боље осећа. Насупрот томе, у Америци, Канади, Енглеској и Аустралији wellness-у се више значаја придаје кроз козметичке третмане, релаксацију, генералном “ушушкавању” и пажењу него неком виду физичких или спиритуалних активности.

Wellness туризам је произашао из здравственог туризма, односно представља његову подкатегорију. Може да се дефинише као збир свих односа и феномена који су резултат промене локације и места боравка људи, у циљу унапређења, стабилизације и поновног успостављања физичког, менталног и социјалног здравља коришћењем здравствених услуга, при чему место одседања није стално место боравка или рада тих људи. Њихови захтеви су усмерени на више интегрисаних услуга, тзв. пакет услуга који укључује: физичку активност, негу лепоте, здраву исхрану, дијетални режим исхране, релаксацију и менталну активност кроз едукацију.

Научна дефиниција wellness-а гласи: “Wellness је интерактивни процес који подразумева прихватање и примену здравих избора у животу, у циљу стварања успешног и избалансираног стила живота.”9 Посматра се као процес јер у сваком тренутку постоји могућност за побољшање стила живота и за то никада није касно. Подразумева прихватање јер сваки појединац, природно и континуирано тражи нове информације о начинима побољшања квалитета свог живота. Wellness је избор јер постоји велики број могућности од којих су изабране најповољније, а сам успех зависи од личних достигнућа.

9 Dunn H. L., Hiдh ‐ Level Wellness,VA: Beatty Press, Arlington, 1961., str. 9

7


Под wellness-ом се, по правилу, подразумева тројство активности – опуштање, кретање и исхрана, које се односе на телесне и емотивне видове, као што су: пасивни (опуштање масажом, купкама и др.), активни (индивидуално дозиране лагане вежбе) и конзумерски wellness (посебни прехрамбени производи). Мотиви корисника ових туристичких производа јесу:10

боље здравље, смањење прекомерне тежине, ефеката старења, бола или нелагодности, уклањање стреса.

Wellbeinд је реч енглеског порекла и значи “осећати се добро”. То је један од најважнијих аспеката наших живота, као индивидуа и као друштва. Упркос огромном привредном напретку у последњих 35 година не осећамо се обавезно и бoље, ни као појединци ни као друштво. Истраживања спроведена у Великој Британији показују да је и поред скоро удвострученог привредног развоја од 1973. године на овамо, задовољство сопственим животом и ниво среће код Британаца остао исти као и тада. Чак 81% њих сматра да Влада треба да има за приоритет стварање веће среће уместо већег богатства.11

Fitness је појам који означава добро физичко здравље које се постиже комбиновањем редовног вежбања, правилне исхране и одмарања на основу параметара који су одређени генетском конституцијом сваког појединца. Овај појам је комплексан, јер садржи аспекте здравља постигнуте физичким вежбањем (снага и издржљивост мишића, гипкост тела, кондиција, равнотежа, брзина и координација покрета) и аспекте здравља везане за моторичке способности који су под утицајем генетског наслеђа (брзина ногу, руку, издржљивост).

Wellness је спој претходна два појма и представља холистички приступ здрављу, као и стил и сам начин живљења. То је концепт са веома сложеном историјом.

Дакле, wellness програм треба да обезбеди и задовољи четири елемента:12

телесне активности, здраву исхрану, духовне активности и личну релаксацију.

Први пут се спомиње у 19. веку у оквиру америчких религиозних покрета. Касније, 50-их година 20. века овај термин се везује за промовисање очувања здравља путем мењања начина, тј. стила живота. Нова филозофија живота, као реакција на свакодневни стрес услед технолошког напретка модерне цивилизације, 10 Максин Мићић М., Туризам и простор, Универзитет Сингидунум, Београд, 2008., стр. 17111 Пупавац Н., Ћеран Ј., Шкрбић А., Spa & Wellness – Нови мегатренд савременог туризма, II Конгрес бања са међународним учешћем - Зборник радова, Удружење бања Србије, Врњачка Бања, 2010., стр. 7512 www.vrnjcispa.rs

8


добија облик покрета који се шири светом огромном брзином. Покрет је добио име wellness и подразумева потпуно психофизичко опуштање на бази пријатних стимулација свих чула, ради регенерације организма у целини, регулације метаболизма и релаксације. Wellness пружа потпуну добробит организму: здравље, виталност, хармонију, лепоту, смиреност и означава оптимално стање осећаја задовољства у равнотежи тела, духа и душе.

Wellness покрет је условио отварање великог броја wellness центара у свету: самосталних, у оквиру бања, хотела, бољих козметичких салона, спортских центара, као и у оквиру сеоских кућа за одмор, за дужи боравак или дневно опуштање (day spa). Уже значење термина wellness су разноврсне услуге које се нуде у наведеним центрима као здравствена превентива. Тежња данашњег wellness покрета јесте да буде доступан свима – болеснима и особама са инвалидитетом, а не само здравима.

Dr Dunn не говори о wellness-у као “одсуству болести, слабости и стреса, већ као постојању:13

сврхе живота, активног учешћа у обављању послова, али и разоноде, повезаности са људима који нас чине испуњеним, здравог тела и квалитета животне средине среће.”

Сама филозофија wellness-а првенствено утиче на мењање животног стила у позитивном смислу, а самим тим и на мењање потрошачких навика. Поред тога, све већа распрострањеност wellness центара и fitness клубова указује на повећање потребе за јачањем тела и духа. Данас се и поред тога људска популација широм света суочава са многим проблемима узрокованим лошим изборима и навикама као што су гојазност и пушење.

Национални Wellness Институт га дефинише као “активан процес кроз који људи постају свесни и праве изборе ка успешнијеm опстанку”.14 Може се представити као преклапање шест различитих димензија живота, од којих је за достизање самог wellness-a неопходан комплетан приступ:

13 Evelyn A., Concept of Hiдh Level Wellness, WWURA Newsletter, Washington, 2009., str. 1014 www.nationalwellness.org, National Wellness Institute

9

http://www.nationalwellness.org/


Извор: National Wellness Institute

Физичка димензија - подразумева чување здравља правилно избалансираном исхраном, неговањем здравих стилова живота, развијањем правилних навика и тражењем лекарске помоћи када је здравље угрожено. Ова димензија подразумева и редовну физичку активност. Редовна физичка активност користи кардиоваскуларном систему, ослобађа од стреса, а доприноси и одржању доброг физичког изгледа. Правилан начин исхране и физичка активност су неопходни предуслови унапређења и очувања здравља тела и духа. Ова димензија омогућава преузимање одговорности за сопствено психофизичко здравље усвајањем одговарајућих промена.

Интелектуална димензија – односи се на развој сопствене личности у интелектуалном погледу. Подразумева константно учење и сазнавање, као и усвајање и примену наученог.

Емоционална димензија – подразумева суочавање са сопственим проблемима и решавање проблема на најефикаснији начин. Савремени човек је свакодневно изложен стресу. Ова димензија учи како заобићи стрес, како реаговати у непредвиђеним и непријатним ситуацијама. Испољавање позитивних емоција је један од предуслова за достизање емоционалне хармоније.

Социјална димензија – објашњава значај неговања породичне традиције, одржавања добре комуникације са члановима породице и члановима друштва. Развијање добрих међуљудских односа у пословном окружењу доприноси подизању пословног статуса и задовољства. Отвореност за комуникацију и пријатељски став чини да будемо прихваћени у друштву.

10


Професионална димензија – значи да је потребно пробудити већ постојеће таленте за бављење одређеним активностима или хобијем. То могу бити послови или активности у којима особа ужива, а које нису везане за струку и професију. Задовољење и развијање у оквиру ове димензије подразумева и бављење професионалном делатношћу која испуњава и преко које се може постићи успех.

Духовна димензија – односи се на духовни план где је потребно наћи свој пут, достићи сопствено задовољство и мир. Заокружује осећања постигнута задовољењем свих горе наведених димензија. Духовна димензија је задовољена ако особа живи пуним животом, ужива у готово сваком тренутку, успоставља хармонију са самим собом и са другима.

Све више се акценат ставља на димензију окружења где би сваки појединац требао да развија еколошку свест, да ради на стварању чистог и безбедног окружења јер само у таквом окружењу се може достићи физичко и ментално благостање.15

1.3.3 Бањски (Spa) туризам

Верује се да термин бањски потиче од речи spa и да има своје корене у Европи и да датира још из 14. века када су откривени минерални извори близу места Lieдe у Белгији, у граду који је данас познат под називом Spa. Неки тврде да је термин настао од латинске речи “spaдere” што значи посути, прскати, влажити, док су други пак прихватили да је термин настао као акроним латинске пословице “sanus per aquam” што значи “водом до здравља”.

Бање су “места посвећена побољшању свеукупног квалитета живота кроз разне професионалне услуге које подстичу обнављање ума, тела и духа”16. Бањска места као традиција утемељена кроз историју, заснована на здрављу и благостању појединца као целине, постојала су у готово свим древним културама, далеко пре него што су добила значење појма spa у данашњем смислу речи. Spa су била лечилишта где су појединци проналазили физичко, емотивно, ментално и духовно излечење. Постојало је веровање да су spa места на којима се могу обновити срце и дух, подмладити ум, освежити тело и регенерисати душа.

Бањски туризам, познат још и као spa туризам, је скоро нестао као глобални феномен споја различитих индустрија, терапеутских пракси и традиција. Бањске терапије датирају још из давне прошлости, али у различитим облицима који уствари рефлектују културно, социјално и политичко окружење у којима су усађене. Све ове праксе су такорећи поново откривене, интегрисане и брендиране у сврху стварања нове индустрије која је комбиновала и вертикално повезала више различитих. Према

15 Пупавац Н., Ћеран Ј., Шкрбић А., Spa & Wellness – Нови мегатренд савременог туризма, II Конгрес бања са међународним учешћем - Зборник радова, Удружење бања Србије, Врњачка Бања, 2010., стр. 7616 www.experienceispa.com, International Spa Association

11

http://www.experienceispa.com/


томе, добар бањски центар треба да обухвата следеће аспекте: различите терапије и третмане лековитом водом, разне третмане лепоте, све врсте масажа, гостопримство високог нивоа, туристичке услуге, архитектуру у складу са моделом бањског центра, дизајн целе локације и предела где се налази, да прати модни тренд, широк асортиман хране и пића, fitness активности, занимљивости које могу да се користе у току слободног времена, а као додатак требало би да поседује регуларну здравствену установу која примењује алтернативну медицину.

Spa услуге су различите услуге везане за третмане са водом. Бањски центри (укључујући бање са изворима топле воде) нуде термалну или минералну воду за пиће или купање. Такође нуде различите spa третмане. Spa третман или козметички третман је не-медицинска процедура која помаже здрављу тела. Укључене су процедуре које користе најновије технологије, софистицирану опрему и нове ефикасне производе од искључиво природних састојака. Савремени spa центри пружају услуге особама које желе да се ослободе вишка килограма, обликују своје тело и угоде себи кроз различите луксузне третмане. Понуда варира и може бити мање или више свеобухватна, нудећи све или само поједине елементе здравог начина живота, укључујући здраву исхрану, fitness, козметичке третмане лица и тела, медицинске прегледе, саветовалишта, нутриционизам, методе управљања стресом, холистички приступ здрављу, духовно уздизање, терапију покрета и друго. Spa третмани промовишу физички изглед, помажући особама да изгледају добро и да се тако осећају. Код многих особа, задовољство физичким изгледом директно је повезано са њиховим самопоштовањем и вредновањем себе самих.

Иако је поимање spa и wellness-а старо свега неколико десетина година уназад, те га многи описују као културни тренд у свету данашњег висикостресног друштва, поготово у развијеним земљама, можемо нагласити да су spa и wellness наставак више хиљада година старе културе друштвеног купања и других активности везаних уз воду за очување и унапређење људског здравља и општег унутрашњег задовољства како би се постигао склад духа и тела.

Историја spa културе обухвата више битних периода који нам помажу у разумевању данашње spa културе:17

Око 3100. године пре нове ере, египатска цивилизација је користила воду и лековито биље као вид терaпије. Египћани су 1400. године пре нове ере користили уља за кожу, креме за лице, мирисе, пасту за зубе, кану, фарбу за косу и парфеме. Они су, заједно са Вавилонцима, купање користили за излечење духа и телесни угођај, верујући да на путу до узвишене духовности треба да буду лепи и чисти. Купање је подразумевало пилинг и масажу тела топлим купкама користећи млеко и јогурт. Верује се да се Клеопатра купала у млеку како би одржала своју кожу меком, по чему је овај третман у савременим spa центрима добио име Клеопатрина купка. Такође, у Вавилонском царству су купање у реци, као и топле и хладне облоге, били 17 Johnson E. M., Redman B. M., Spa: A Comprehensive Introduction, ISPA, AH&LA, 2008., str. 5-6

12


од кључног значаја на путу до оздрављења. Терапије водом представљале су важну улогу код многих народа, попут Грка, Персијанаца, који су такође користили блато и воду, до Јевреја који су се прочишћавали купајући се у Мртвом мору.

Римско царство је иза себе оставило изузетно наслеђе бања, међу којима су бања Bath у Великој Британији из 76. године, Spa бања у Белгији, као и откривени термални извори у бањи Baden-baden у Немачкој из 211. године. Римљани су градили веома софистицирана купалишта широм Европе, што је био саставни део њиховог животног стила. Купалишта су чинила хладна и топла купатила, а термини friдidarium, tepidarium и kaldarium и данас се користе. Терме су означавале атрактивна места за уживање и провођење слободног времена где се најчешће расправљало о филозофији и политици представљајући центар друштвеног живота, док је термин balnea означавао мање раскошна и превасходно места оријентисана на лечење.18

У Отоманском царству су почетком 9. века настала турска купатила. У то време почеле су да се појављују и сауне у Финској, дуж Балтичког мора, а у 14. веку је забележена појава првих тушева у купалиштима (у бањи Bormie у Италији), а откривени су и извори топле воде у централној Европи (у бањи Karlsbad у тадашњој Немачкој, односно данашњим Карловим Варима у Чешкој).

Традиција бања у Јапану потиче још из 8. века, када су се развиле onsens бање. Стварале су се око термалних извора нудећи смештај, здраву исхрану, зен баште, купатила и каде. Велики број onsens-а се објашњава постојањем вулканског тла у Јапану, што је проузроковало да им се приписују и духовна својства. Данас постоји преко 90 onsens-а и представљају места друштвеног окупљања, али и прочишћења и ритуала.

У 16. веку, ренесанса у Европи је забележила изузетан развој балнеотерапије као медицинске праксе, пре свега у Италији где је била позната сулфатна бања у Albanu и блата у Perdui и Luki. Минерална и хемијска својства бањских вода откривена су средином 17. века, када постепено почиње и разумевање њихових ефеката и дејства топлих и хладних вода на људски организам. Многе краљевске породице су посећивале бање што је довело до њихове популаризације, али временом, како су се услови купања у кућним стандардима побољшавали, долази до опадања тог тренда. Такође је процват религије у периоду од 16. до 20. века довео до тога да цркве постану центар друштвених окупљања, што је додатно смањило тражњу за купалиштима.

У Северној Америци, бање су превасходно имале друштвени карактер. Први салон (day spa) у Америци је отворила Елизабет Арден (Elizabeth Arden) 1910. године, нудећи услуге маникира, третмана лица и депилације. Први resort (destination spa) Rancho La Puerta, отворила је Дебора Жекели (Deborah Szekely), која је у 18 Smith M., Puczko L., Health and Wellness Tourism, Taylor & Francis Group, London, 2009., str. 24-27

13


Калифорнији од 1958. године почела нудити и програме fitness-а. Први fitness spa отворен је 1974. године, такође у Калифорнији, и нудио је различите режиме и програме за ослобађање вишка килограма.19

Највећи утицај на садржај spa програма у Европи и Америци има Источна култура, која је донела нове видове уживања, лечења и другачије технике постизања ових ефеката као што су ароматерапије, зен медитација, акупресура, акупунктура, ајурведа и друге. Све више људи је увидело запањујуће ефекте spa програма као и значај прочишћења духа и тела од свих негативних утицаја данашњег брзог живота помоћу ових метода.

У данашње време spa и wellness концепт је веома напредовао, па се у ове сврхе поред бања и минералне воде, користе и благодети мора из којих је настала таласотерапија – метода која се заснива на коришћењу морског ваздуха, воде, алги, песка, соли и блата. Користе се пећине, методом спелеотерапије, која се базира на дозираном боравку пацијената у посебно одабраним пећинама у третманима хроничних и алергијских респираторних поремећаја. Ту су и различите врсте сауна и вежби које служе за постизање и одржавање баланса духа и тела и опште физичко здравље, као што су јога, вежбе истезања, пилатес, нордијско ходање итд.

Spa центри се развијају на најразличитијим местима, од планинских врхова, градских центара, острва или сеоским окружењима. Оно што им је свима заједничко јесте да се сви они специјализују за wellness – достизање благостања кроз склад тела, ума и духа, подстичући нас ка здравим животним изборима и навикама. Неки од spa центара се специјализују за одређену врсту услуга или пак могу креирати услугу према жељама госта.

Међународно SPA Удружење (International Spa Association) дефинисало је седам врста бањских/wellness производа:20

Club Spa – првенствена намена је fitness, али у понуди има и широки спектар професионално вођених spa услуга на дневној бази.

Cruise Ship Spa – представља Spa центар на кружним путовањима који има у понуди професионално вођене spa услуге, fitness и wellness компоненте, као и spa јеловник на дијететској основи.

Day Spa – Spa центар који има у понуди професионалне spa услуге на дневној бази. Ова врста нуди многе од услуга које се налазе у портфолију козметичких услуга. Пружају се третмани употребом професионалних производа у посебним просторијама које рефлектују чисту, умирујућу и атмосферу бриге о госту. У понуди су хидротерапија, масаже, fitness, сауна, али и третмани салонског типа попут фризера, педикира, маникира и сл. Од највећег значаја су атмосфера, квалитет, услуге, чистоћа и

19 Johnson E. M., Redman B. M., Spa: A Comprehensive Introduction, ISPA, AH&LA, 2008., str. 620 www.experienceispa.com, International Spa Association

14



професионализам, који заједно доприносе јединственом искуству који клијент добија.

Destination Spa – Spa чија је главна улога да се пружи клијентима могућност избора у стварњу здравих навика. Destination spa обично у понуди имају all inclusive spa терапије или wellness програме, тј. све елементе који одмору дају димензију здравља. Некада се подразумева седмодневни боравак у дестинацијама, који обухвата свеобухватне професионалне spa услуге, fitness, образовне програме, здраву храну и специјална интересовања.

Medical Spa – Примарна му је улога пружањa комплетне здравствене и wellness услуге под надзором професионалног особља у амбијенту који обједињује spa услуге са конвенционалним и посебним третманима и терапијама. Европска Spa Асоцијација истиче популарност медицинских Spa центара нарочито у западној, источној и централној Европи. Medical Spa центри су најчешће зависни од државног сектора и социјалног здравственог осигурања. У овој категорији се предвиђа највећи раст у следећих десетак година јер је све већа потражња за холистичким медицинским третманима и терапијама.

Mineral Springs Spa – Spa који у својој понуди има природне минералне, термалне или друге изворе који се користе у сврху хидротерапијских третмана. Ова врста spa центра је најтипичнија за европски spa и wellness сектор. Минерални извори, у зависности од геотермалне активности, могу бити са млаком, топлом и веома топлом водом. Ова вода садржи природне минерале и елементе као што су калцијум, магнезијум, калијум, натријум, гвожђе, манган, сумпор, јод и бром. Тачан хемијски састав воде варира од бање до бање, па је тако и свака бања, односно њени извори, корисна за различите болести.

Resort / Hotel Spa – Међународно SPA Удружење, приликом навођења врсти spa центара, истиче да корисници spa услуга неретко мешају појмове destination spa и resort spa. Resort spa центри у склопу хотела или одмаралишта пружају професионалне spa услуге, fitness и wellness компоненте са spa јеловником. Првенствено је намењен посетиоцима чији је основни циљ да уживају у слободном времену радије него да се посвете лечењу специфичне болести или здравственог проблема, односно особама које су на пословном путовању, као и домицилном становништву у форми day spa третмана. Представља другу по величини од свих седам категорија, услед чињенице да ју је хотелска индустрија прихватила као стандард у циљу повећања профитабилности, али и због све веће преференције гостију за овом врстом понуде.

С обзиром да то да се потребе и жеље потрошача убрзано мењају и постају све комплексније, као и ширењем wellness филозофије и развојем spa центара, сматра се да ће напредовати понуда у овим центрима као и да ће настајати нови spa објекти како би се ишло у корак са овим променама.

15


Глобална spa индустрија комбинује различите елементе из целог света, укључујући Америчку комерцијализацију са акцентом на лепоти, “ушушкавању и мажењу” и доживљеним искуствима на дестинацији, Азијску услужност, холистичке терапије и духовне праксе, Европску медицину и клиничку оштроумност, и урођенознање и свест о енвајеронментализму различитих племенских култура.21 Њихова филозофија базира се на томе да природне лековите производе и античке алтернативне вештине упакују у производ који ће се продавати по сату коришћења. Циљ је привући потрошаче који цене здравље, окружење, одрживи развој, здраву исхрану и лични напредак и развој. Концепт бањског лечења своди се на неинвазивне методе лечења, првенствено превентивног карактера у које спадају разни видови алтернативне медицине где се примењују различите праксе. Према томе, у нека таква лечења у бањским центрима у свету могу се наћи и уврстити као терапија примена биоенергије, акупунктура, хипноза, киропракса и подриатичари (врста алтернативног ортопеда).

1.3.4 Спортско-рекреативни туризам

Туризам и спорт као масовне друштвено-економске појаве савременог друштва међусобно су блиске и повезане различитим односима, што произилази из чињенице према којој су носиоци ових појава исти субјекти – туристи. Док је у прошлости спорт био повезан са туризмом путовањима на различите спортске манифестације, у савременом туризму спорт има много ширу улогу. Осим такмичарског спорта који се и данас спроводи уз помоћ туризма, у савременом туризму спорт са свим својим облицима постаје важан садржај боравка туриста у којем су они активни учесници различитих спортско-рекреативних активности. Из таквог односа настају данас препознатљиви облици спортског туризма на мору, такмичарског спортског туризма, великих спортских манифестација у туризму, wellness туризма и др. Тиме је спорт ушао у сферу туристичког тржишта и постао важан чинилац развоја туризма.

У дефинисању појма “спортско-рекреативни туризам” сусрећемо се са правилом “колико аутора, толико дефиниција”. Сваки аутор који се бави изучавањем спортског или спортско-рекреативног туризма проблему приступа на себи својствен начин, те тако дефинише и сам појам. Наиме, спортско-рекреативни туризам се сврстава у тзв. специфичне облике туризма који се темеље на мотивацији за путовањем, односно оно што је важно за њихово разликовање јесте мотив за путовањем и садржај боравка у одређеној туристичкој дестинацији. Један од аутора наводи да се “туризам у којем је спорт главни мотив путовања и боравка туриста у туристичком одредишту назива спортски туризам”.22 Са друге стране, спортско-рекреативни туризам подразумева бављење туриста тим активностима, односно као

21 Cohen M., Bodeker G., Understandinд the дlobal spa industry: spa manaдement, Oxford, 2008., str. 422 Bartoluci, М., Однос туризма и спорта, Зборник радова Међународног знанственог скупа “Менаџмент у спорту и туризму”, Загреб, 2004., стр. 21

16


мотив туристичких путовања у савременом туризму све се више јавља спортска рекреација којом се активно баве туристи на одмору. Спортска рекреација по правилу нема ни такмичарски ни гледатељски карактер. То је спортска активност туриста изабрана по сопственом избору са сврхом задовољавања потреба за кретањем, игром, активним одмором и разонодом.

Спортско-рекреативни туризам се појављује у различитим облицима, и то:

такмичарски спортски туризам – сва путовања ради учествовања у одређеним спортским такмичењима (надметањима), од домаћих до међународних. Основни мотив путовања јесте нека спортска манифестација (спортски догађај), било да учесници активно учествују у њој (спортисти) или су, пак, пасивни учесници (гледаоци),

зимски спортско-рекреативни туризам – најчешће се спроводи у планинским зимским центрима, а спортско-рекреативне активности карактеристичне за зимску цезону су скијање, скијашко трчање, клизање, спортске игре на снегу и леду и друге,

летњи спортско-рекреативни туризам – најчешће се спроводи на мору, на планинама, рекама, језерима и сл. Спортско-рекреативне активности карактеристичне за летњу сезону су шетње, трчање, планинарење, спортови на води, спортске игре, голф, тенис, јахање и друге.

Наш интерес као друштва огледа се у делу спортског туризма у којем се туристи појављују као активни учесници у разним спортско-рекреативним активностима, будући да је улога спортских стручњака изузетно наглашена. Они су ти који креирају, организују, али и спроводе бројне спортско-рекреативне програме који се пружају у оквиру спортско-рекреативног туризма. Неки од спортско-рекреативних програма који се обављају као саставни део туристичке понуде су:

изнајмљивање различитих спортских објеката, коришћење спортских објеката и опреме, школе учења разних спортских вештина, спортске игре, турнири и разна такмичења, спортско-забавне атракције.

Неоспорно је да туризам и спорт чине две највеће социјалне појаве прошлог века. Оба феномена имају своју дугу историју. Туризам доживљава изузетну експанзију, тако да сваким даном постаје “артикал масовне потрошње”. Таква нагла експанзија туризма сигурно има своје корене везане за промене у начину живота и раду људи. Индустријализација ставља савременог човека пред тешкоће модерног техничког развоја и оптерећења при раду. У таквом контексту проблема и фактора од којих зависи развој туризма, јавља се и други социолошки феномен – спорт, који такође доживљава експанзију. Сам спорт је у првој фази развоја туризма имао велики значај у покретању, односно мотивисању туриста као посматрача великих спортских

17


манифестација. У новије време функција спорта у туризму добија нову, хуманију, вреднију намену. Ради се о спортској активности која постаје саставни део туристичке услуге, која време боравка туриста садржајно попуњава и омогућава им активан одмор уз промену активности у односу на радну. Такав активан одмор уз задовољење жеља и потреба за игром, кретањем на сунцу, ваздуху, води или снегу има значајну психофизичку вредност. Садржаје физичког вежбања намењене активном одмору туриста називамо рекреативним туризмом.

Како рекреација има широк дијапазон активности, то значи да се може организовати као рекреација у области културно-уметничког рада, друштвено забавне делатности, изучавања заната, примењене уметности, боравка у природи и спортске активности. Ипак, рекреација у домену спорта има посебан значај и предности. Она постаје веома значајан корективно-компензаторни фактор због недостатка кретања и ангажовања сопствене физичке снаге у савременом радном процесу. Рекреација, нарочито у зрелој и старијој узрасној доби, може имати велики допринос у спречавању “болести модерне цивилизације”. Рекреација у туризму се спроводи комбинацијом природних фактора као што су ваздух, сунце и вода који позитивно утичу на организам и очување здравља. Услед значајног развоја рекреативног туризма у готово свим земљама, велики проценат туриста долази у туристичке центре да игра голф, тенис, похађа школу јахања, скијање на води и слично.

Осим задовољења потреба гостију, спортско-рекреативни туризам има економску вредност која се огледа на два начина:

директним финансијским ефектима (плаћање услуга у спортско-рекреативним центрима),

индиректним путем (бржом и лакшом продајом капацитета, повећањем продаје опреме и реквизита, као и продужењем трајања сезоне у времену када гост није у стању да цео дан проведе на сунцу и води).

Спортско-рекреативни туризам представља активности човека ван професионалног рада, по властитој жељи. Коришћење услуга рекреативног туризма може бити током викенда и празника или годишњих и других одмора. Туристичка рекреација уклапа се као нужан и значајан сегмент у целокупној релаксацији. Нажалост, још увек многи туристички центри сматрају да им је основна брига везана искључиво за смештај, исхрану, забаву и слично. Савремени туристички центри стварају све шире и садржајније програме спортске разоноде, нарочито оне које су приступачне и интересантне широком кругу потрошача.

1.4 Дефинисање здравствено-туристичког производа

18


Здравствено-туристички производ је у сваком европском бањском центру дефинисан као склоп традиционалних балнеотерапијских, таласотерапијских и/или климатотерапијских поступака у комбинацији са модерним медицинским поступцима намењеним лечењу, рехабилитацији и здравственој превенцији стања која настају на основу седећег начина живота и рада, лоших прехрамбених навика и живота у стресној и еколошки угроженој, радној и животној средини.23

1.5 Најчешћа понуда у здравствено-туристичким центрима

Оно што данас својим грађанима нуде европски здравствено-туристички центри могло би се сажети у: традиционалну балнео, таласо и климатотерапију, специјалне програме лечења и рехабилитације, програме заштите и побољшања здравља, програме селективних одмора за циљне групе и целе породице, као и културолошке, историјске и забавне програме, карактеристичне одређеној локацији и њеном окружењу.

Специјални програми су увек спој традиционалних и емпиријски потврђених учинака основног лековитог фактора одређене локације и модерних достигнућа на плану лечења и рехабилитације исте индикацијске групе болести и поремећаја. Управо у тој симбиози лежи уобичајена европска компаративна предност њихових здравствено-туристичких центара. Остали специјални програми, које развијају поједини центри, само су допуне главним носиоцима здравствено-туристичке понуде и увек су у другом плану, иза оних основних програма.

Програми заштите и побољшања здравља намењени су кардиоваскуларно, респираторно, гастроентеролошко, метаболички или психосоматски угроженим групама, без обзира да ли се ради о потпуно здравим особама које угрожава рад у стресним условима, нередовна или неправилна исхрана или недостатак физичке активности, односно седећи начин живота и рада, или о болесницима чија је болест у мирној фази, те они тим програмима само желе ту мирну фазу своје болести да продуже или чак, да смање последице своје примарне хроничне болести.

23 Пупавац, Н., Ћеран, Ј., Шкрбић, А., Spa & Wellness – Нови мегатренд савременог туризма, II Конгрес бања са међународним учешћем, Зборник радова, Удружење бања Србије, Врњачка бања, 2010., стр. 79

19


1.6 Значај здравственог туризма

Туризам као један од најупечатљивијих савремених социолошких феномена света у својим квантитативним показатељима постепено се у оквиру међународних релација приближава милијарди учесника, са економским учинцима који прелазе 800 милијарди долара. Ове величине се готово утростручују укључењем домаћих туристичких миграција, што целој појави даје још упечатљивију друштвену и економску димензију. Данас су посебно актуелне међусобно врло разгранате интеракције између туризма, здравља и здравствене културе у оквиру савремених друштвених кретања.

Савремена медицина на данашњем степену развоја је променила свој однос према човеку, који се више не третира као збир различитих дијагноза и патолошко-анатомских анализа, већ као комплексна биолошка јединица, члан друштва са низом проблема психичке, економске, социјалне и емоционалне природе, а самим тим изузетном подложношћу здравственим поремећајима. Помоћи оболелом човеку да се врати у активан живот и вратити му социјалну и психофизичку равнотежу, сврха је процеса који обухвата читав спектар активности, како медицинских тако и других, које наизглед немају медицински карактер, али постижу управо такве ефекте. У оквиру овог процеса све више преовладава тежња за што мањом употребом медикамената, а све већом применом природних фактора као што су вода, ваздух, сунце, вежбање и психичке и физичке релаксације у природи, као и применом различитих облика терапије посебно у водама и мору. Позитивно деловање туристичких рекреација на човека заснива се и на скупу разних других фактора као што су: психички, у самој привременој промени средине, затим благотворности и лековитости незагађене флоре и фауне, чист приморски или планински ваздух, аеросоли етеричних уља, уредно спавање, правилна исхрана, активности у природи и сл.

Туризам као друштвени феномен управо се заснива на интензивном коришћењу ових елемената чиме представља значајан фактор здравствене превентиве и рехабилитације, али и куративе. Из наведених разлога, он на данашњем степену развоја све више прераста у глобални феномен у који су укључене најшире масе становништва. Ова појава, пре свега у здравственим облицима туризма, постепено прелази оквире секундарних луксузних потреба и постаје једна од егзистенцијалних биолошких потреба модерног човека, чије коришћење намеће и достигнут степен његове здравствене културе. Здравствена култура модерног друштва у емитивним земљама већ подразумева постојање сложеног система са низом здравствених институција које се, између осталог, баве и одређивањем начина коришћења слободног времена, или пак кроз активни вид рекреације која постаје све значајнији део туристичких садржаја. Дакле, ниво здравствене културе не само да одређује квантитет туристичких кретања већ и његове просторне димензије, временску

20


дистрибуцију, па чак и сам вид туристичке активности, врсту смештајног капацитета, а у многим случајевима и начин коришћења природних и других лековитих фактора.

Уз познату чињеницу позитивног утицаја саме привремене промене животне и радне средине на психофизичко стање човека, посебно позитивно дејство има боравак у климатски угодном, а надасве у лековитом природном окружењу који све интензивније користи туризам, кроз јединствени склоп елемената и фактора попут климе, рељефа, флоре и фауне који због своје атрактивности и лековитости представљају примарни фактор тражње за туристичким путовањима. Управо у сврху оптималног коришћења лековитости природне средине у туризму, јавила се потреба за формирањем селективног вида туристичке понуде која би максимално користила предности комбинације природне средине и медицине, што се данас подводи под термин здравствени туризам. Треба истаћи и чињеницу да је управо здравље по многим домаћим и иностраним туристичким ауторима најстарији и најјачи мотив туристичких кретања. Због тога се здравствени туризам, као селективни облик туризма у све већој експанзији, лоцира у широкој лепези од рекреативних видова wellness туризма, до болничког туризма у организацији установа које пружају здравствено-туристичке услуге.

Значај здравственог туризма је тим већи ако се спознају актуелни европски трендови, где преко 10% клијената путује на различите здравствене третмане у иностранство, што резултира економским учинцима од преко 12 милијарди евра годишње. У свету перманентно расте тренд потражње за специјализованим здравствено-рекреативним центрима који нуде комбинацију лечења, рехабилитације и рекреације. У контексту обогаћивања садржаја понуде и проширења сезоне, медитеранске дестинације изграђују савремену туристичку структуру с бројним здравствено-рекреативним садржајима, опслужујући том понудом преко 160 милиона посетилаца годишње. Развијене европске туристичке земље, укључујући и медитеранске, имају богато искуство дуго чак два века у коришћењу природних фактора, а посебно у бањским, таласотерапеутским и балнеотерапеутским центрима, намењеним претежно домаћој клијентели у оквиру система здравственог и социјалног осигурања, али све више и иностраној потражњи. Од преко хиљаду бања, односно хидротермалних места широм Европе, готово једна трећина лоцирана је у Немачкој (340), око 10% у Француској, а значајан број бележи се и у Италији, Аустрији и Швајцарској који данас чине значајан сегмент туристичке понуде у форми здравственог туризма.24

24 Ђуровић Н., Мастер рад: Здравствени туризам као фактор развоја Врњачке бање, Универзитет Сингидунум, Београд, 2011., стр. 14

21


1.7 Здравствени туризам у Републици Србији

Здравствени туризам је посебна грана туризма која се стручно и контролисано служи природним лековитим факторима и поступцима физикалне терапије у циљу очувања и унапређења здравља, а самим тим и побољшања квалитета живота. Основу здравственог туризма чини коришћење природних лековитих чинилаца који могу бити морски, топлотни и климатски. 25 У нашој земљи је за сада заступљен само климатски чинилац.

Србија је земља која у здравственом туризму има традицију дужу од 160 година. Природни потенцијали су велики, али је искоришћеност капацитета ипак недовољна. Лековита вода, блато и чист ваздух представљају потенцијал наше земље, због чега су бање у Србији све популарније међу странцима. Међутим, у привлачењу већег броја странаца тек смо на почетку.

Добро је познато да наше бање имају стручан медицински кадар, неопходан за ову врсту туризма. Међутим, како би се привукао већи број страних туриста, у нашим бањама је неопходно развити и wellness туризам, који, поред привлачења болесних подразумева и привлачење здравих туриста, који су у потрази за унапређењем начина живота и који желе да предупреде разна обољења која их могу сустићи у животу. Србија би могла да има чак 360 бања, колико има и изворишта термалних и термоминералних вода, али их наша земља има тек 36, као и пет климатских места са здравим ваздухом као што су Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златар и Златибор. Све то нам указује да и даље не умемо да искористимо потенцијале наше земље. У бањском туризму користи се свега десетак одсто капацитета.

Што се тиче статистичких података, прошле године је до 1. септембра у бањама боравило нешто више од 375 хиљада туриста, од чега су око 34 хиљаде чинили страни гости, а остало домаћи. Остварено је преко 2 милиона и 300 хиљада ноћења, од чега су странци имали нешто више од 131 хиљаду.26 Србија у 22 бање има 23 рехабилитациона центра чије лечење болесницима покрива држава. Температура бањских вода креће се од 14 до 98 степени.

25 www.turizam.autentik.net26 www.webrzs.stat.gov.rs, Статистички годишњак Републике Србије 2012, стр. 330

22


Табела 1. Доласци, ноћења туриста и лежаји у бањама

Доласци, ноћења туриста и лежаји у бањама (од 01.01.-31.08.2011.)

Доласци/Arrivals Ноћења/Nights Лежаји Bedsукупно/total страни/foreign укупно/total страни/foreign

375.324 33.843 2.308.197 131.730 37.515

Извор: Урађено од стране аутора према подацима Републичког завода за статистику

Лоша инфраструктура, посебно путеви, недовољан број и лоши смештајни капацитети – један су од главних разлога зашто здравствени туризам, који је све популарнији на западу, код нас не привлачи већи број туриста. Велики број бања имају преко целе године велику попуњеност капацитета, али се дешава да поједини рехабилитациони центри не привлаче већи број туриста првенствено због заједничког купатила за све собе. Тај проблем се не јавља само у хотелима, већ и у приватном смештају, где је локално становништво увидело да само са апартманима са чајном кухињом и засебним купатилима могу да привуку оне који у бањама желе да се одморе. Ако би се отклонили ови проблеми, бање и климатска места би свакако били носиоци здравственог туризма код нас.

23


Појам туристе као потрошача туристичких услуга укључује мотив путовања као базу за одређивање категорије, а крајње мерило вредности одређене туристичке услуге управо су корисници туристичких услуга. Из сложености пружања туристичких услуга произилази специфичност туристе као потрошача.

Туристички трендови показују промену у понашању туриста којима све важније постаје „доживети“, од некадашњих приоритета „посетити“, „одморити се“, па ће туристи будућности имати следеће категорије:27

изражаваће тежњу новим искуствима и догађајима, биће свеснији квалитета понуде, поседоваће развијен осећај за очување природе и екологије, преферираће социјално, културно и еколошко заједништво, али с

нагласком на аутохтоним елементима, све ће бити израженија фрагментација одмора кроз повећавање учешћа

кратких одмора и диверсификација дестинација. Мање ће бити изражена сезоналност туризма јер ће туристи више пута годишње ићи на одмор (делимично условљено и рецесијом на емитивним тржиштима),

појавиће се нове тржишне групе, диверсификоваће се мотиви путовања, туристи ће путем интернета бити све информисанији, имплементираће се нови селективни елементи понуде (наутички,

спортски, wellness, ловни, риболовни, сеоски, верски туризам и други).

Здравствени туризам, у који спадају и spa и wellness тржиште може се представити као континуум више суб-сегмената потрошача различитих по жељама и интересовањима. На једном крају – „мекшем“, су уобичајени wellness потрошачи који траже висококвалитетне објекте, здраву храну на менију, могућност за лаганије шетње у питомој природи и доступност спортским или fitness салама. У центру су они који траже традиционалне услуге у бањама, козметичке третмане и могућност коришћења третмана базираних на лековитим својствима воде, блата и тд. На крају, оном „тврђем“, су они који траже козметичко улепшавање укључуући пластичну хирургију. 28

Иако је у последњих пар година видљив и стално растући интерес мушкараца, покретачи здравственог туризма су жене и средовечне породице без деце или чија су

27 Живковић, Р., Понашање и заштита потрошача у туризму, Универзитет Сингидунум, Београд, 2011., стр. 5928 Пупавац, Н., Ћеран, Ј., Шкрбић, А., Spa & Wellness – Нови мегатренд савременог туризма, II Конгрес бања са међународним учешћем, Зборник радова, Удружење бања Србије, Врњачка бања, 2010., стр. 77-78

2. КОРИСНИЦИ ТУРИСТИЧКИХ УСЛУГА У ЗДРАВСТВЕНОМ ТУРИЗМУ

24


деца већ одрасла. Њих карактерише висок степен образовања, добро имовинско стање, односно, изузетна платежна способност. Главни мотив доласка односно боравка је релаксација, педикир, маникир, здрава исхрана тј. смањење тежине. Поред наведеног, активности којима ови гости воле да се бавe су активности на отвореном попут голфа, бициклизма, пешачења, али и упознавање историјско-културног наслеђа средине у којој се налазе. Немају сезоналну преференциjу, а у избору дестинације највише се ослањају на препоруке пријатеља, али и туристичке агенције, односно књиге или водиче. Иако истраживања показују да је просек година старости ових туриста између 35-36 година, у последњих пет година очигледан је тренд да су оваква путовања све привлачнија и млађој популацији старости између 20-25 година. Међутим, највећи потенцијал и даље има старосна група туриста од 50-56 година. Они траже уобичајене медицинске методе за очување здравља, па њихова путовања и задржавања на дестинацији, као и сами третмани трају дуже.

Највећи фокус здравствене индустрије је на baby boomer-има, који представљају социо-економску групу туриста између 43 и 61 године. То су корисници који су највише спремни да улажу у свој психофизички развој и који, при том, за то имају и највише материјалних средстава. Ова циљна група је посебно атрактивна fitness клубовима и wellnes центрима, као местима на којима се на најбољи могући начин отклања умор, стрес, побољшава психофизичко здравље, и самим тим успорава старење што је један од основних мотива и циљева ове генерације. Два основна разлога која чине ову групу циљним сегментима јесу њихова платежна способност, као и лојалност брендовима. Треба напоменути да babyboomer-и у САД-у чине 28% популације и 50% бруто домаћег производа. Такође, здравствена индустрија пати од тзв. стопе осцилација (churn rate) која износи 40%. Смањење стопе осцилација, односно повећавање стопе задржавања корисника представљају главни изазов овој индустрији у наредним годинама. Из тог разлога, babyboomer-и представљају главну циљну групу јер их одликује већа лојалност брендовима. Што бренд више инспирише лојалност, то ће постићи већи успех на дугорочној основи. У ствари, лојалност је примарни фактор у креирању овог типа успеха. То је резултат поверења у бренд које се преноси кроз генерације и доводи до лојалности потрошача.29

У зависности од њихове посвећености у примени wellness филозофије и уопште укључености у здравствени туризам, Интернационална Spa Организација (International Spa Orдanization) издваја три групе потрошача:

29 Живковић Р., Понашање потрошача, Универзитет Сингидунум, Београд, 2011., стр. 198

25


Извор: Урађено од стане аутора

Површни корисници – корисници који услуге здравственог туризма не повезују са побољшањем живота, већ као средство за постизање доброг изгледа. Ови корисници се могу разврстати на почетнике - они који теже да се укључе у здравље и услуге здравственог туризма, али своје намере не примењују у свкодневном животу, и на оне који су више „реактивни“ него „проактивни“, односно корисници који реагују тек када се јави неки проблем, нелагодност или одређена болест уместо континуираног бављења превенцијом.

Умерени корисници – најшира група корисника које карактерише умерена укљученост у здравствени „lifestyle“, али им недостаје приврженост и страст активних корисника. Ови корисници имају одређена ограничења по питању плаћања услуга које до сада нису пробали, јер њихов циљ није рад на сопственом благостању већ бег од свакодневних обавеза.

Активни корисници - „до сржи“ – група са релативно малим бројем корисника који представљају трендсетере за друге кориснике. Акценат стављају на значај доживљеног искуства приликом сваке посете, ценећи притом професионални приступ у процесу подмлађивања и напретка. Квалитет је испред цене, обученост особља, као и општа атмосфера амбијента. Важност придају одрживости, аутентичности и локалним ресурсима.

26


Већина земаља које имају развијен здравствени туризам су богате земље Запада, али томе треба придодати и развијено домаће и регионално бањско тржиште земаља Централне и Источне Европе које имају развијен медицински spa туризам, услед помоћи државе кроз здравствено осигурање грађана да посећују бање.

Због великих промена у захтевима потенцијалних посетилаца у последњих 20-так година велики број бањских места у Европи преоријентисало се са класичних бањских дестинација на туристичко-рекретивне садржаје и превентивне облике медицине. Таква преоријентација је била нужна како би се опстало на туристичком тржишту. Међутим, за прелазак из класичних бањских места у модерна термална лечилишта потребна су значајна финасијска улагања. Један број бањских дестинација остао је при класичној туристичкој понуди, при чему су куративни третмани и рехабилитација кључни сегменти понуде, али и оне су своју понуду прилагодиле новим захтевима посетилаца, тако да су модернизовали своје капацитете.30

Европско тржиште обухвата преко 1200 различитих spa центара у којима је у 2002. години остварено око 190 милиона ноћења. Немачка је највеће појединачно тржиште. У закључцима изведеним из презентација Европског удружења бања (ЕСПА), одржаних на 20. Конгресу бања у Врњачкој бањи, у мају 2009. године, помиње се податак да су бање и климатска места у Немачкој 2008. године остварила 100 милиона ноћења посетом 19 милиона гостију. Нови закон у Немачкој омогућава запосленима чак шест недеља одсуства годишње за здравствене и wellbeinд потребе.31 Средња и Источна Европа располажу са преко 400 објеката, односно око 75 хиљада кревета. Тржиште Средње и Источне Европе је у 2001. години остварило преко 2 милиона долазака, односно преко 20 милиона ноћења, у чему тренутно предњаче Пољска (28% укупних ноћења), Румунија (27% укупних ноћења) и Чешка (26% укупних ноћења). На основу удела страних ноћења у укупним ноћењима поједине државе, на првом месту је Мађарска (66% страних ноћења), Словенија (46% страних ноћења) и Чешка (28% страних ноћења).32

30 Спасојевић М., Шушић В., Савремене тенденције у развоју здравственог туризма у свету и Србији, Економски факултет, Ниш, 2011., стр. 153-15431 Пупавац, Н., Ћеран, Ј., Шкрбић, А., Spa & Wellness – Нови мегатренд савременог туризма, II Конгрес бања са међународним учешћем, Зборник радова, Удружење бања Србије, Врњачка бања, 2010., стр. 8032 www.dgt.uns.ac.rs, Кошић К., Бањски, здравствени и релаксациони туризам

3. ТРЖИШТЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА

27

http://www.dgt.uns.ac.rs/


Просечна дужина боравка на тржишту Региона је 11,3 дана за домаће госте, те 8 дана за стране госте, при чему су гости најдуже боравили у Чешкој (домаћи гости 18,7 дана, а страни 11,1 дан), те Пољској (домаћи гости 15,2 дана, а страни 11,1 дан), док је најкраћи боравак забележен у Мађарској (домаћи гости 3,2 дана, а страни 4,1 дан). Просечна цена по дану боравка варирала је од 41 евра (Мађарска), до 168 евра (Чешка), зависно од квалитета смештаја и врсте терапије и третмана, при чему ваља имати на уму да смештајни објекти (хотели у spa центрима) остварују просечну годишњу заузетост од преко 60%.33

Spa/wellness тржиште постаје животни стил који ће се базирати на дугорочном приступу лечењу и разним терапијама. У Великој Британији вредност међународних spa/холистичких путовања износи 50 милиона долара, а међународних здравствених путовања 120 милиона долара. Према Европском Путничком Монитору, на здравствена путовања отпада 15% укупног европског међународног туристичког тржишта. Претпоставља се да се то исто односи на сва путовања која имају и неке карактеристике здравственог туризма, али да то није и примарни мотив за путовање. На основу расположивих истраживања претпоставља се да глобално туристичко тржиште здравственог туризма, када је оно основни мотив путовања, износи 5 милиона путовања годишње. Позната је чињеница да је учешће ове врсте туризма у путовањима других врста знатно веће.

Према истраживањима Туристичке организације, здравство у Србији може да пружи врхунски квалитет по ценама нижим и до 50 одсто у односу на Западну Европу. Према неким подацима у свету, овај вид туризма бележи раст за 30 одсто, док у нашој земљи, према речима представника Секретаријата за привреду, Горана Марковића, велики потенцијал лежи у развоју естетског туризма. Из туристичке организације истичу да Србија, поред врхунског медицинског кадра и најсавременијих ординација, има веома велике потенцијале попут бања, извора минералних вода и ваздушних лечилишта.

Када је реч о бањама, поред још увек скромне туристичке понуде и не баш високог квалитета услуга које оне пружају, оне су у нашој земљи и данас значајне туристичке дестинације. У укупном броју домаћих туриста у Србији, бање учествују са 12-15%, а у укупном броју реализованих ноћења са 35-40%. Просечна дужина боравка гостију у бањама је 2-5 пута већа у односу на друге туристичке центре у Србији, што указује на перспективу бањског туризма и могућност постизања бољих економских ефеката.

Према ауторима Стратегија развоја туризма, потребно је тржишно репозиционирати данашњи производ бања и лечилишта у Србији што неће бити могуће без високих инвестиција у целокупну инфраструктуру бањских места. Јасно је, дакле, да Србија тренутно у бањском туризму има релативно ограничен

33 Стратегија развоја туризма Републике Србије, Министарство трговине, туризма и услуга, Први фазни извештај, Horwath Consulting, Загреб и Економски факултет Универзитета у Београду, 2005., стр. 78

28


потенцијал раста на светском тржишту и да овај производ још увек није спреман за интернационално комерцијализовање, али и то да ће у предстојећем периоду развој бањског туризма и даље почивати на домаћем госту.

Србију краси епитет “република бања”, с обзиром на бројност термоминералних вода, традицију и општу познаност бања, као и њихов значај у туристичком промету. Значај бањског туризма, међу мотивским облицима промета у Србији, илуструју чињенице да бањска места имају највеће учешће у смештајним капацитетима (око 1/3) и да се у њима оствари највећи број ноћења у Србији (више од 30%).34

У Србији постоји преко 1000 извора минералних вода. У односу на већи број држава Европе, Србија свакако спада у земље богате лековитим водама. Значај појединих извора у медицини био је познат још у време Римљана, док су поједини морали да сачекају 20. век како би модерна наука потврдила њихово благотворно дејство на људско здравље.35 Бурна геолошка прошлост територије наше земље условила је појаву бројних и разноврсних минералних, термоминералних, гасних и радиоактивних извора. Уз оне са природним изливањем, временом је постављен велики број бушотина, како за добијање веће количине воде, тако и за повећање термичких и хемијских врста. Како вода потиче са различитих дубина и на свом путу ка површини раствара различите стене и минерале, појављује се са нижом и вишом температуром, мањом и већом количином гасова, различитог је хемијског састава, издашности и својстава терапијског деловања на одређене болести, поремећаје и повреде. Захваљујући бројним изворима, које народ по традицији сматра лековитим, а савремена балнеоклиматологија користи за терапију, бањски туризам код нас има дугу традицију.

Око лековитих извора временом су се развила специфична насеља – бање, у којима се одвија више врста туризма. Реч је о просторима са изворима лековите воде, могућностима експлоатације пелоида, примени гасова, као и стимулативног и седативног дејства у климатски здравој животној средини.

1.8 Историја бања у Србији

Бање Србије имају веома богату историју познату још из доба Римљана, као што су Врњачка бања, Нишка бања, Звоначка бања и друге на подручју Војводине.

34 Драгин С. А., Бањски туризам у функцији развоја Копаоничке туристичке регије, Научно-стручни часопис из туризма ТУРИЗАМ бр. 11 – Савремене тенденције у туризму, хотелијерству и гастрономији, Природно-математички факултет, Нови Сад, 2007., стр. 14635 www.banje-srbije.blogspot.com

4. БАЊЕ СРБИЈЕ КАО ЦЕНТРИ РАЗВОЈА ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА

29


Сматра се да су Римљани користили термоминералне воде Гамзиградске бање, јер је недалеко одатле саграђен царски комплекс Felix Romuliana. Уз трагове рударства у околини Бора има и сазнања о познавању лековитих вода Брестовачке бање. Још пре 2000 година Римљани су на просторима данашње Србије градили изворе лековите минералне воде, као и базене, бунаре и лечилишта за своје легионаре. Ову праксу су имали у читавој Европи, због чега се Србија по оваквим локалитетима убраја међу најбогатије земље Европе. О томе сведоче бројна археолошка истраживања из 19. века, и касније. Познат је чувени Римски извор у Врњачкој бањи, о којем је прве записе забележио мађарски путописац, археолог и етнолог Феликс Каниц у свом путопису: “Проучавање римских споменика у Краљевини Србији” крајем 19. века. Захваљујући овом археологу откривени су први трагови из римског периода.

Пошто су освојили овај део Балкана, Турци су такође оставили трагове свог присуства на територији наше земље, у бањи Ковиљачи, Рибарској и Сијеринској бањи. Они су градили чувена турска купатила, тзв. “хамаме”, који се и данас употребљавају у Сокобањи, Новопазарској и Брестовачкој бањи. Позната бања из доба Турака је и Паланачки Кисељак. Прве белешке о овом извору минералне воде датирају још из 1719. године, од стране турског путописца Евлије Челебије, који ову бању описује као “озидану бању са лековитом водом”. Касније је по налогу Кнеза Милоша утврђена лековитост ове воде. Такође, постоје остаци и списи да је Ђор-Мехмед паша крајем 18. века подигао два базена у Врањској бањи, док је 1842. године у овој бањи изграђен и трећи базен за сумпорну воду.

Познати су и минерални и термални извори на подручју Војводине који су такође коришћени у римско и турско доба. О томе најбоље сведоче археолошки остаци на падинама Фрушке Горе, у Ердевику, Гргетегу и Великој Ремети. Извор слане воде спомиње се у Сланкамену у записима из 1702. године, док је купатило подигнуто тек 1906. године.

Савременија истраживања бања у Србији почела су 1834. године, када су у Бечу обављене прве хемијске анализе вода неких наших изворишта. Значајан догађај био је долазак рударског стручњака из Немачке у Србију, барона Жигмунда Аугуста Волфганга Хердера. Његов највећи допринос, поред књига које је написао о бањама Србије, јесте у томе што је наше воде поредио са водама познатих бања Европе, па је на посебан начин допринео њиховој препознатљивости.

Крајем 19. и почетком 20. века бање постају све популарније међу српским индустријалцима, трговцима, али и писцима, сликарима и другим уметницима, што је допринело да наше бање постану све популарније и интересантније за туристе из Европе, па тако Ковиљача, Нишка и Врњачка бања постају омиљено боравиште гостију из Аустрије, Грчке и Мађарске. Ова традиција се наставља и након Првог светског рата, када се у бањама граде велелепне виле, летњиковци и салони. Паркови се уређују по угледу на француске и италијанске. Са развојем угоститељства, све више пажње се посвећује и лечилиштима. Самим тим, у периоду између два светска

30


рата, бање постају стециште грађанског слоја Србије, које радо посећују и чланови краљевске породице Карађорђевић, која гради виле и лечилишта у већини бања (Ковиљачи, Врњачкој бањи и тд).

Након Другог светског рата долази до убрзаног развоја бањског рекреативног туризма, а бање Србије законом добијају статус природних лечилишта. Граде се већи смештајни објекти, те се бање све више оријентишу као места за лечење и опоравак, али то не умањује њихову привлачност као места за забаву и разоноду.

1.9 Подела бања

Као што се може видети на следећој слици, бање у Србији могу се поделити према: географском положају, температури воде и садржају растворених минералних материја, гасова и радиоактивности у водама.

Извор: Урађено од стране аутора

1. Према географском положају бање Србије можемо поделити на: Бање северне Србије (Бања Кањижа, Бања Јунаковић, Бања Палић, Бања

Врдник, Бања Русанда, Овчанска Бања, Сланкамен). Бање централне Србије (Рибарска Бања, Бања Љиг, Паланачки Кисељак,

Врњачка Бања, Богутовачка Бања, Матарушка Бања, Јошаничка Бања, Горња Трепча, Бања Врујци, Селтерс Бања, Овчар Бања, Буковичка Бања).

Бање западне Србије (Прибојска Бања, Бања Ковиљача, Бања Бадања).

31


Бање источне Србије (Гамзиградска Бања, Брестовачка Бања, Звоначка Бања, Бања Ждрело, Сокобања).

Бање јужне Србије (Луковска Бања, Бујановачка Бања, Врањска Бања, Нишка Бања, Новопазарска Бања, Куршумлијска Бања, Пролом Бања, Сијаринска Бања).

Слика 1. Географски положај бања и климатских места у Србији

Извор: www.udruzenjebanja.co.rs

2. Према температури воде бање Србије можемо поделити на: Бање са хладном минералном водом, чија температура одговара

температури воде за пиће. Због повећаног садржаја гасова, имају пенушав изглед и пријатан укус. Употеребљавају се за лечење органа за варење, камена у бубрегу и жучи. Неке се индустријски флаширају и употребљавају као стоне минералне воде и основа су за прављење безалкохолних напитака. У ову групу спадају: Буковичка Бања (Књаз

32

http://www.udruzenjebanja.co.rs/


Милош), Врњачка Бања (Врњци), Бујановачка Бања (Хеба), Паланачки Кисељак (Карађорђе).

Бање са хипотермалном минералном водом, чија је температура од 20°С до 34°С. Вишеструко су корисне, јер се за већину терапија не морају ни загревати ни расхлађивати, због чега имају широк спектар позитивног деловања на разне болести и повреде. У ову групу спадају: Буковичка Бања, Бања Ковиљача, Врњачка Бања, Звоначка Бања, Сланкамен.

Бање са хомотермалном минералном водом, чија је температура од 34°С до 38°С. У ову групу спадају: Овчар Бања, Нишка Бања, Луковска Бања, Прибојска Бања, Сокобања, Брестовачка Бања.

Бање са хипертермалном минералном водом, чија је температура преко 38°С. У ову групу спадају: Врањска Бања, Матарушка Бања, Јошаничка Бања, Сијаринска Бања, Бања Кањижа, Куршумлијска Бања, Брестовачка Бања.

3. Према садржау растворених минералних материја, гасова и радиоактивности у водама бање Србије можемо поделити на:

Бање са алкалном водом - Буковичка Бања, Сијаринска Бања, Бања Кањижа, Богутовачка Бања.

Бање са алкално-муријатичном водом – Бања Ковиљача, Врњачка Бања, Ломнички Кисељак.

Бање са земноалкалном водом – Врњачка Бања, Луковска Бања, Паланачки Кисељак.

Бање са водом са повећаним садржајем горких соли – Селтерс Бања, Сланкамен.

Бање са водом са повећаним садржајем гвожђа – Буковичка Бања, Сијаринска Бања, Бања Ковиљача, Брестовачка Бања.

Бање са водом са повећаним садржајем сумпора – Бања Ковиљача, Матарушка Бања, Рибарска Бања, Куршумлијска Бања, Врњачка Бања.

Бање са водом са повећаним садржајем јода – Сланкамен. Бање са водом са повећаном природном радиоактивношћу – Горња

Трепча, Нишка Бања, Зворничка Бања.

Наведена подела не обухвата све термалне и термоминералне изворе у Србији, али и поред тога јасно указује на различиту припадност наших бањских центара. Од кључног је значаја да су у нашој земљи ретке бање са једним извором, односно једном врстом воде по температури и хемијским карактеристикама. Већина њих има више извора различите температуре, хемијског састава, издашности и могућности примене у бањском лечењу. Из тога се може закључити да је већина бања Србије погодна за лечење више врста болести, што је од кључног значаја за формирање комплексне понуде и садржајне пропаганде.

33


1.10 Смештајни капацитети

Смештајни капацитети по бањама се по структури не разликују од других туристичких места, осим што се део њих налази у здравственим установама (специјалним болницама за рехабилитацију). Према подацима Републичког завода за статистику, Србија располаже са укупно 127.664 лежаја, од којих је у бањама 37.445. Од овог броја у хотелима и сличним објектима је 8.252, односно 22,04%, а у комплементарним капацитетима (бањским и климатским лечилиштима, планинским домовима и кућама, апартманским насељима, одмаралиштима, приватном смештају) је 29.193 лежаја.36

Табела 2. Смештајни капацитети бања у Србији

број соба

учешће у укупном

(%)

број лежаја

учешће у укупном

(%)хотели и слични објекти 3.759 26,03 8.252 22,04хотели 2.980 20,63 6.368 17,01гарни хотели 47 0,33 107 0,29мотели 60 0,42 167 0,45туристички апартмани 110 0,76 275 0,73апартманска насеља 20 0,14 60 0,16туристичка насеља 10 0,07 40 0,11пансиони 178 1,23 427 1,14преноћишта 267 1,85 574 1,53гостионице 87 0,60 234 0,62остало 0 0,00 0 0,00комплементарни капацитети 10.684 73,97 29.193 77,96бањска лечилишта 1.891 13,09 3.907 10,43климатска лечилишта 409 2,83 1.254 3,35планинарски домови и куће 0 0,00 0 0,00раничка одмаралишта 465 3,22 1.201 3,21дечја и омладинска одмаралишта 65 0,45 295 0,79омладински хотели (хостели) 0 0,00 0 0,00кампови 400 2,77 800 2,14кола за спавање 0 0,00 0 0,00закупљене приватне собе 5.990 41,47 19.378 51,75закупљене приватне куће и станови 1.464 10,14 2.358 6,30

Извор: www.webrzs.stat.gov.rs, Статистички годишњак Републике Србије 2012

Из табеле се може закључити да се оваквом понудом донекле може задовољити домаће туристичко тржиште, али о иступању на инострано, готово да нема говора. Ипак ово можемо посматрати и као велику шансу за напредак наших бања, с тим што су неопходна велика улагања, иза којих мора стајати држава. Како се овај однос

36 www.webrzs.stat.gov.rs, Статистички годишњак Републике Србије 2012, стр. 329

34

http://www.webrzs.stat.gov.rs/


буде мењао у корист основних објеката (изградњом нових, реновирањем дотрајалих који се не користе) бање ће постајати атрактивније и конкурентније на иностраном тржишту.

1.11 Промет туриста у бањама

Можемо рећи да бањски туризам заузима веома значајно место на туристичкој мапи Србије. И поред тога, за већину наших бања карактеристичне су велике годишње осцилације туристичког промета што може бити последица одговарајућег нивоа животног стандарда домаћег становништва, висине улагања у бањске туристичко-угоститељске и медицинске објекте и опрему, промена система дотација за бањско и климатско лечење, промена статуса неких бања, раст конкуренције на туристичком тржишту, цена услуга и др.

Табела 3. Промет туриста у бањама и целокупној Србији

доласци ноћења доласци ноћења доласци ноћења доласци ноћења доласци ноћењаБањска места 383.642 2.335.543 366.098 2.367.730 358.481 2.286.661 344.967 2.210.710 375.324 2.308.197

Србија 2.306.558 7.328.692 2.266.166 7.334.106 2.021.166 6.776.763 2.000.597 6.413.515 2.068.610 6.644.738

Посматрано подручјеГОДИНА

2007 2008 2009 2010 2011

Извор: Урађено од стране аутора према подацима Републичког завода за статистику

У претходној табели дат је преглед броја посетилаца и броја ноћења у последњих пет година, како у бањама Србије тако и у целокупној земљи. Ради што јаснијег приказа значаја бањског туризма у комплетном туризму Србије, неопходно је сагледати и процентуално учешће броја посетилаца бања, као и броја ноћења у бањама у истоветним подацима на нивоу целе земље.

Табела 4. Учешће бања у целокупном туристичком промету Србије %

доласци ноћења доласци ноћења доласци ноћења доласци ноћења доласци ноћењаБањска места/Србија 16,63 31,87 16,15 32,28 17,74 33,74 17,24 34,47 18,14 34,74

Посматрано подручјеГОДИНА

2007 2008 2009 2010 2011


Из Табеле 4 јасно видимо да је учешће и броја посетилаца и броја ноћења релативно константно. Приметно је и да је учешће ноћења у бањама двоструко веће него учешће броја посетилаца. Може се доћи до закључка да је дужина боравка у бањама већа од дужине боравка у Србији. Оно на шта треба обратити пажњу јесте изузетно високо учешће у броју ноћења, где се из табеле може видети да трећину укупног броја ноћења посетилаца чине она остварена у бањама Србије.

35


Поред наведеног, од изузетног значаја јесте и проценат страних гостију у бањама Србије, који говоре о конкурентности наших бања у односу на бање у иностранству.

Табела 5. Учешће долазака и ноћења страних туриста у Бањским местима и Србији

Посматрано подручје

ГОДИНА2009 2010 2011

доласци ноћења доласци ноћења доласци ноћења

Бањска места 24.326 97.093 25.014 104.437 33.843 131.730Србија 645.022 1.469.102 682.681 1.452.156 764.167 1.643.054Извор: Урађено од стране аутора према подацима Републичког завода за статистику

Подаци из Табеле 5 недвосмислено показују да није постигнута одговарајућа препознатљивост и конкуренција на иностраном туристичком тржишту. Разлози за то сежу од недовољне опремљености бања до велике конкуренције бања у суседним и нешто даљим европским земљама. Овај показатељ је алармантан, али истовремено добар показатељ правца у коме требају ићи наше бање и које циљно тржиште им треба бити приоритет у будућности. Потребно је доста рада, велика улагања и, осим локалних самоуправа, неопходно је да и цела држава делује у том смеру.

1.12 Перспективе развоја бањског туризма у Србији37

Стање бањског туризма у Србији није на задовољавајућем нивоу, што је последица неколико различитих разлога, објективних и субјективних, с обзиром на чињеницу да су током последњих неколико деценија бање места са највећим бројем ноћења туриста. Будући развој бањског туризма несумњиво мора да се заснива на стратешком приступу, што је основни предуслов за развој савременог туризма широм света. Дефинисање стратегије бањског туризма треба да постави циљеве и "утре пут" реализацији ових циљева. Кључна карактеристика ове стратегије је његова динамика, односно антиципација и прилагодљивост на промене. То значи да би развојна стратегија бањског туризма требало да узме у обзир сложеност промена које се континуирано дешавају у окружењу (тржиште, економија, екологија, политика, технологија, саобраћај итд.), али и да потврди следеће принципе: опредељење за коришћење - развојем праваца који би требало да омогући функционисање свих субјеката који су укључени у туристичку индустрију, оријентација на систем - туризам треба третирати као систем, обраћајући пажњу на специфичности свих елемената од којих се састоји, вишенаменски принцип - туристичко планирање има вишенаменски карактер, јер се бави хетерогеним аспектима овог феномена, интеграција - треба да обухвати различите подсистеме 37 Храбовски Томић Е., Potentials for tourism development in Serbia’s spas, 4th International Scientific Conference – Planning for the future learning from the past: “Contemporary developments in tourism, travel & hospitality”, University of the Aegean, Greece, 2009., str. 5-6

36


који чине туризам (унутрашња интеграција), уз интегрисање туризма у општу концепцију развоја једног региона (екстерна интеграција) итд.

Будући развој бањског туризма у Србији мора да се заснива на тржишној специјализацији. Велики број бања у Србији утиче на расподелу укупног броја ноћења, због чега је неопходна специјализација у њиховом развоју, имајући у виду да се термоминералне воде могу користити на различите начине. То значи да свака бања мора да прилагоди свој концепт развоја према тражњи сегмената и да се специјализује у концептима који повећавају профит. Специјализација може убрзати диференцирање медицинских и рекреативних функција бања, или чак трансформисати функције од здравствених до рекреативних, повећавајући укупну туристичку потрошњу. Дакле, специјализација са циљем развоја одређених врста тржишта ће бити основни концепт за бањски туризам. Специјализација такође може да се посматра као предуслов за повећање туристичке потрошње, као и аспект богатства наше земље термоминералним водама.

Wellness програми су најбољи доказ усклађености медицинске и рекреативне/туристичке функције бања у многим развијеним примерима у Европи. Ови примери би требало да се користе у српским бањама. Први кораци у креирању wellness понуде су већ направљени, отварањем Wellness центра у Врњачкој Бањи, као и трансформацијом Хотела „Извор“ у Аранђеловцу у први српски wellness хотел. Улагања у такве програме могу бити оправдана пре свега унапређењем spa функције новим сегментима пословања, који нису били на овом тржишту до сада: млади, амбициозни и успешни пословни људи, захтевни гости у потрази за унапређеним програмом, богатија страна и домаћа клијентела, гости који траже пасивну или активну рекреацију и други. Уграђивање wellness програма у стратегију развоја српских бања би побољшала њихов имиџ на туристичком тржишту.

Скоро све бање у Србији се налазe у подножју планина и зато имају могућност повезивања планинског туризма и здравства. Комбинација климатских и spa лечења морају се узети у обзир. Такве могућности дају јасну предност Врњачкој бањи, Сокобањи, Буковичкој и Јошаничкој бањи. То су случајеви у којима би веза бање и планинског туризма представљала "специјализацију" у њиховом развоју, али такође би такве корелације требало основати и у другим бањским центрима Србије. Односи између бања и суседних планина могу бити различити: од функционалног уклапања Јошаничке бање у туризам на Копаонику, до уградње планине Букуља у развојни концепт Буковичке бање.

Упркос чињеници да бање могу понудити своје здравствене и туристичке функције током целе године, туристичка тражња у српским здравственим одмаралиштима је снажно везана за летњу сезону. Један од разлога је чињеница да је летњи период типично време годишњих одмора и овај фактор се не може занемарити. Међутим, овај сезонски ефекат може бити изузетно смањен, не само даљим развојем медицинске функције, већ и проширивањем понуде увођењем нових

37


садржаја, који ће привући купце и у осталим периодима године. То би утицало на боље пословне резултате и равнотеже у обиму пословања изван године.

Бање које се налазе у близини великих градова и бање са јачим материјалним основама имају значајне предности у односу на остала одмаралишта, углавном због већих средстава за стварање разноврсних туристичких атракција. Свеобухватна и атрактивна понуда током целе године мора бити заснована на примени рекреативних, културних и уметничких, али и забавних садржаја, организацији сајмова, конгреса и других манифестација, као и на креирању производа који су комплементарни са туризмом: флаширање бањске воде, производња поврћа и цвећа, оживљавање старих, традиционалних заната и производња сувенира. Термална вода у здравственим центрима се такође може користити за топлотну енергију, односно за грејање објеката (највећа примена у Врањској и Сијаринској Бањи).

38


Чињеница је да је Врњачка Бања најпознатија, најпосећенија и најпопуларнија бања у Србији, са правом названа “краљицом бањског туризма”. Прича о Врњачкој бањи потиче још пре око две хиљаде година. Прекидана је повременим заборавом, али је увек настављана на истим оним изворима које су користиле још римске легије светог цара Константина. Смењивале су се цивилизације, војске, владари, али су тек средином 19. века тадашњи визионари успели да је организују као лечилиште и одмаралиште, као и да оплемене природу која је и данас понос Врњачке Бање. Са 140 година дугом традицијом лечилишта, она је свој имиџ изградила и као привлачан туристички центар за одмор, забаву и рекреацију. Статистика показује да се број младих туриста повећава сваке године и да јој се гости стално враћају, специјално у време Врњачког карневала, манифестације која из године у годину окупља све већи број учесника и посетилаца како из земље тако и из целог света.

1.13 Кратак историјат Врњачке Бање

Историја коришћења врњачких минералних вода сеже у дубоку прошлост, у време када су ове просторе насељавали келтски Скордисци.38 После римског освајања Балкана у последњим вековима старе ере и неколико векова нове ере, минералне воде су коришћене за пиће и купање, о чему сведочи пронађени Римски извор приликом каптаже врњачке топле минералне воде 1924. године и мноштво новчића са ликовима римских императора. Врло је вероватно да су у средњем веку за лековитост врњачких вода знали и новонасељени Словени. После турског освајања Балкана готово да нема података да су врњачке минералне воде биле у употреби, изузев у неколико непоузданих легенди које говоре о томе да су крајем своје владавине Турци ипак знали за лековитост воде и да су их као такве користили.

По ослобађању од Турака почетком 19. века, књаз Милош је унајмио саксонског геолога барона Хердера да испита минералне изворе у Србији, па је тако испитана и врњачка топла минерална вода. Постоје поуздани подаци да су мештани села Врњаца и околине средином 19. века користили топлу минералну воду за лечење, док је за купање и пиће користио и жички владика Јања. Ипак, историја модерне бање у Врњцима везује се за 1868. годину, када је крушевачки окружни начелник Павле Мутавџић са неколицином добротвора и виђенијих људи из Крушевца, Карановца (Краљева) и Трстеника формирао “Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима”. Исте године извршена је каптажа два извора топле минералне воде и почело се са изградњом бањских објеката, пре свега купатила.

38 www.vrnjackabanja.co.rs

5. ВРЊАЧКА БАЊА – КРАЉИЦА БАЊСКОГ ТУРИЗМА

39


Прва сезона наредне 1869. године потврдила је оправданост оснивања једног таквог удружења и перспективу нове бање. После неколико година стагнације због недостатка средстава за изградњу лечилишта и неодговорности државе осамдесетих година када бања прелази у државне руке, а нарочито после изградње виле генерала Јована Белимарковића, намесника краљу Александру Обреновићу, Врњачка Бања почиње да се развија у модерно лечилиште. Године 1885. почела је да ради Народна гостионица Косте Петровића-Ракице као прави угоститељски објекат. Предузимљиви људи из околних градова подижу своје виле и пансионе, уређује се централна бањска зона, а средином деведесетих година сачињен је први регулациони план Врњачке Бање.

Извор: www.vrnjackabanja.co.rs

Број посетилаца је из године у годину растао. Нарочити успон Бања доживљава у годинама пред балканске ратове. Врњачка Бања је тада добила велики број модерних пансиона, изграђено је ново купатило, радио је један биоскоп, а у припреми је била изградња другог. Пред саме ратове поред Врњачке Бање изграђена је пруга Сталаћ-Пожега, тако да је Бања добила добре саобраћајне везе са већином већих градова у Србији. Стагнација погађа Врњачку Бању у ратовима у периоду од 1912. до 1918. године. У њој је 1915. године било неколико савезничких болница смештених по бањским пансионима и одмаралиштима. После Првог светског рата бележи се наги успон чији ће врхунац бити достигнут крајем тридесетих година 20. века. Развој није јењавао ни у годинама економске кризе: подижу се модерне виле, санаторијуми (Св. Ћорђе, Живадиновић), извршена је велика каптажа топлог минералног извора 1924. и 1925. године, подигнуто је модерно купатило, извршена је регулација врњачке реке, проширују се и уређују бањски паркови, граде саобраћајнице, проширује водоводна и канализациона мрежа. Према попису из 1933. године у Врњачкој Бањи је било 133 занатских и трговачких радњи. Буја и културни живот, организују се кермеси, концерти озбиљне музике, гостију реномирана позоришта. Оснива се Туристичко друштво “Гоч”, а после доношења Закона о бањама врши се строга

40

http://www.vrnjackabanja.co.rs/


категоризација пансиона и вила, којих је према попису из 1935. године било 257. Те године забележена је посета 28.080 гостију, што је било далеко највише у односу на сва друга туристичка места у Југославији. После Другог светског рата промењена је структура гостију: држава шаље пацијенте на лечење, опао је ниво услуга, велики број ексклузивних бањских објеката није више био у функцији. Поновни успон Врњачка Бања доживљава педесетих и шездесетих година са повећањем броја посетилаца и градњом нових објеката. Највећу посету Бања је имала осамдесетих година – близу 200.000 посетилаца који су остварили 2 милиона ноћења.

1.14 Туристичко-географски положај Врњачке Бање

Врњачка Бања је привредни, политички и културни центар општине са укупно 14 насеља на простору од око 240км2. Налази се у централном делу Републике Србије, у Рашком округу, на 43° 37' северне географске ширине и 20° 54' источне географске дужине. На подручју општине живи око 30.000 становника, а сама Бања има око 16.000 становника.39 Удаљена је око 200км од Београда, 27км од Краљева и 7км од Трстеника. Насеље је делом на благим обронцима северне стране планине Гоч према Западној Морави и делом у питомим долинама Врњачке и Липовачке реке. Зависно од положаја појединих делова насеља надморска видина се креће од 220 до преко 300 метара. Са југа, истока и запада Бања је заклоњена планином Гоч, док је са севера заштићена венцем огромног шумско-планинског комплекса Копаоника које представља залеђе Врњачке Бање и простире се према југу. Поред Гоча и Копаоника, ту су још и Жељин, Јастребац и Столови. На подручју општине живи око 30.000 становника, а сама Бања има око 16.000 становника.

Може се констатовати повољан туристичко-географски положај који се огледа и кроз саобраћајну повезаност. Врњачка Бања се налази на важном логистичком саобраћајном правцу који повезује две значајне друмске и железничке магистрале: Ибарску и Западно-моравску. Саобраћајница долином Западне Мораве повезује магистралне путеве: Београд – Ниш, Београд – Скопље преко Косова Поља и путне правце за Јадран. Друмском и железничком саобраћајницом, која долином Западне Мораве спаја магистралне путеве Балкана, Београд – Софија и Београд – Атина, Врњачка Бања је веома добро повезана са свим крајевима Србије, а добрим локалним путевима са својим шумско-планинским залеђем које чини широко подручје очуване природне средине.

39 www.vrnjackabanja.co.rs

41


1.15 Клима у Врњачкој Бањи

Врњачку Бању карактеришу особености умерено-континенталне климе, која је измењена локалним условима. Лета су умерено топла са својим прохладним јутрима и вечерима, а зиме умерено хладне са снегом и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,3°С. Највиша температура ваздуха у Врњачкој Бањи забележена је 1939. године и износила је 40,5°С, док је најнижа температура забележена 1929. године и износила је -28,5°С.

Просечна релативна влажност ваздуха износи 73,7%. Најсувљи месец је август, а највлажнији децембар. У већини месеци јутарња влажност ваздуха већа је од вечерње, осим у мају, јуну, јулу и децембру.

Захваљујући околним узвишењима, Врњачка Бања је заклоњена од јаких ветрова. Ветровитих дана има у фебруару, марту и априлу, док их је у осталим месецима много мање. Велики број дана у години је без ветрова, око 170. Облачност у Врњачкој Бањи није велика. Просечна облачност износи 55%, а средња годишња количина атмосферског талога у Врњачкој Бањи износи 779,2мм.

1.16 Минерални извори Врњачке Бање

О пореклу минералних вода на површини постоје две теорије. Према једној ове воде су вулканског порекла (јувенилне воде) а по другој, оне су атмосферског порекла. Падавине при продору у дубину загревају се од минералних стена, а затим под притиском гасова избијају на површину (вадозне воде). Минералне воде у Врњцима се убрајају у воде вадозног порекла.

Још 1884. године барон Хердер је установио да топле воде у Врњцима садрже много угљене киселине, а од соли је указао на присуство натријумхлорида и карбоната гвожђа. Воду је упоредио са чувеном водом Карлсбада. Такође, Јосип Панчић је 1868. године вршио анализу ове воде при чему је испаравањем дошао до податка да је она у 100 грама садржавала 2,51 грам „сталних делова“ и уочио је знатно присуство сумпорне киселине.

Према категоризацији извршеној у току 1975. године топла минерална вода у Врњачкој Бањи спада у ред алкалних угљенокиселих хомеотерми. Температура воде је 36,6°C. Један литар воде садржи: натријума 0,5785 грама, калцијума 0,0868 грама, магнезијума 0,0647 грама, хидрокарбоната 2,1716 грама, гвожћеоксида 0,0015 грама, хлора 0,0400 грама, сулфата 0,0018 грама, силицијумдиоксида 0,0854 грама.

42


У погледу физичких својстава минералних вода Врњачке бање треба истаћи да је проток топле минералне воде 8 литара у секунди, а просечна температура 36°C.

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина), док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).

1.16.1 Извор “Топла вода” (Римски извор)

Тврђење да су Римљани знали за врњачке минералне изворе и да су их употребљавали износи још Феликс Каниц, својим путописом “Проучавање римских споменика у Краљевини Србији” с краја 19. века. Он наводи да су се Врњачки извори налазили јужно од каструма у селу Грачацу, али приликом радова на каптажама и уређењу током 19. века, на терену није било видљивих остатака или они који су радили нису умели да их препознају.

На трагове римског времена наишло се сасвим случајно, при каптажи топлих извора у пролеће 1924. године. Тада је на дубини од 2,40 метара откривена вертикална, правилно исклесана стена из чијег је отвора истицала топла минерална вода. Том приликом је код топлог извора у стени пронађено око 200 комада римског новца, који припадају периоду од Августа до Валентинијана. Непосредно поред Римског извора, на приближно истој дубини, нађени су остаци првог познатог базена за купање који је пуњен топлом минералном водом из посебног извора који је био уклесан у стени у виду омањег бунара. Вода овог извора каптирана је посебно, јер је имала нижу температуру и слабију минерализацију од осталих извора откривених 1924. године. До извора се силазило степеницама са обе стране. После Другог светског рата овај извор је био покривен бетонским плочама и склоњен од лица јавности. Његово поновно оживљавање извршено је 1989. године, када је над извором постављена стаклена пирамида, по идејном решењу архитекте Михајла Митровића.

Минералошки састав, pH вредност и температура индикују ову воду да се може користити као помоћно терапијско средство код следећих обољења:40

хронични гастритис, улкусна болест примарно небактеријског порекла, стања рехабилитације после хепатитиса, стања која се карактеришу поремећајем у моторици и пражњењу жучне

кесе и жучних путева,

40 www.vrnjcispa.rs

43


стања рехабилитације после хирушких интервенција на желуцу и билијарно панкреасном систему које нису узроковане малигном болешћу,

убрзана моторика и евакуација садржаја дебелог црева, превенција настанка наведених поремећаја.

Термоминерална вода овог изворишта по посебном протоколу који у себе укључује волумен “per os” (пијењем) унесене воде, време уноса у односу на дневни биолошки ритам и унос хране, као и сам начин и брзина уноса задатог волумена воде уз измењени режим живота и за свако стање прилагођени хигијенско-дијететски животни режим у току двонедељног (14 дана како је то светским стандардима предвиђено), боравка у Врњачкој Бањи.41

1.16.2 Извор “Снежник”

Минералошки састав, pH вредност уз посебну температуру као и значајно нижи садржај слободног СО2, ову воду оријентишу да се у 15-одневном периоду може користити као додатно терапијско средство у лечењу следећих хроничних гастроинтерстиналних и метаболичких обољења “per os”:

хронични гастритис са успореном евакуацијом садржаја, стања хипомоторике настале после хирушких интервенција у нивоу желуца

и билијарних путева, успорена евакуација жучних и панкреасних сокова, успорена евакуација садржаја дебелог црева, диспептичне манифестације, diabetes mellitus као наставак хоспиталног третмана невезано за тип,

животну доб и пратеће манифестације (посебно гојазност), гихт, превенција настанка ових поремећаја.

Употреба ове воде у смислу унешеног волумена, периодике уноса у односу на дневни ритам и однос са уносом хране, као и посебан хигијенско-дијететски животни режим уз примену одговарајуће фармако-терапије, доводи до бржег елиминисања субјективних, али и објективних клиничких знакова ових хроничних масовних незаразних болести, продужетак дужине трајања фазе ремисије, а у великом проценту и до потпуног излечења.

41 www.vrnjcispa.rs

44


1.16.3 Извор “Слатина”

Минералошки састав, pH вредност и температура индикују ову воду да се може користити као помоћно терапијско средство и искључиво се користи у комбинацији са другим минералним водама. Препоручује се особама са недостатком апетита и анемијом.

За воду “Слатина” се зна још од краја 19. века, али је каптажа изведена тек 1923. године када је на изворишту постављена лула. Године 1937. извршена је рекаптажа и изграђен је павиљон над чесмом који је воду добијао са извора званог “Лула”, док се други извор звани “Зид” налазио у зиду павиљона. Од далеке 1937. до 1978. године није било истражних радова на налазишту минералних вода “Слатина”. Те године су постављене истражне бушотине, а новооткривене воде су 1884. године цевоводима доведене до старог бунара где се мешају и истичу на три чесме у новоподигнутој бивети. Вода спада у групу алкалних-земноалкалних акротопега. Температура јој је 14°C. 42

1.16.4 Извор “Језеро”

Минералошки састав, pH вредност и температура индикују ову воду да се може користити као помоћно терапијско средство у лечењу следећих обољења:

гастро интестивна обољења, обољења билијарног тракта, уринарна обољења, diabetes mellitus, анемије, коњуктивитиса.

Термоминерална вода овог изворишта по посебном протоколу који у себе укључује волумен “per os” унесене воде, време уноса у односу на дневни биолошки ритам и унос хране, као и сам начин и брзина уноса задатог волумена воде уз измењени режим живота и за свако стање прилагођени хигијенско дијететски животни режим у току двонедељног (21 дана како је то светским стандардима предвиђено), боравка у Врњачкој Бањи.

42 www.vrnjcispa.rs

45


1.17 Промет туриста кроз векове

Података о броју посетилаца Врњачке Бање има из седамдесетих година 19. века па до данашњих дана. Прве бројке су садржане у извештајима бањских лекара и за статистику су веома интересантне, јер обухватају број оних који су се у Врњцима лечили, са класификацијом болести од којих су боловали, по полу и узрасту, као и по окрузима из којих су долазили.

Из писаних података сазнајемо да су међу домаћим гостима доминирали они из београдског, крагујевачког и смедеревског округа. Мање посетилаца је било из Ужица, Ваљева, Ниша, Врања, Пирота и Књажевца. Тих година забележен је и долазак 20 странаца и то из Аустроугарске, Румуније, Бугарске и Турске. Уз традиционални здравствено-лечилишни туризам, Врњачка Бања постаје место за одмор, опоравак, рекреацију, излете, дружења, престиж, показивање, културне и спортске приредбе. Бањске виле, хотели, пансиони, ресторани, шеталишта, нове каптаже извора, савремена опрема и све развијенији аутобуски саобраћај, доприносе туристичкој афирмацији, популарности и препознатљивости Врњачке Бање. Више од 100.000 туриста Врњачка Бања почиње прихватати после 1967. године, а број ноћења преко 1.000.000 после 1968. године.

Табела 6. Промет туриста по деценијама у Врњачкој БањиГодина Број посетилаца Број ноћења

1870 621 18.6301880 255 7.6501890 846 20.3881900 2.320 52.4321910 9.300 198.0901920 11.447 217.4931930 26.258 520.0001939 32.336 614.4001948 49.795 995.9001960 80.575 1.059.2121970 135.115 1.244.9781980 159.557 1.438.1771990 138.678 954.8162000 91.522 482.8662010 146.534 560.795

Извор: Урађено од стране аутора према подацима ТО Врњачка Бања

Обрађени статистички подаци омогућавају сагледавање временске дистрибуције оствареног туристичког промета Врњачке Бање у последњих 140 година, колико траје организовани туризам у бањи. На тај начин, могуће је доћи до одређених

46


закључака о развоју туризма у водећој бањи у Србији. Подаци су обрађени тако да указују на разлике у броју ноћења и броју посетилаца у последњих 14 деценија.

График 1. Број посетилаца по деценијама


График 2. Број ноћења по деценијама


Са Графика 1 и 2 јасно видимо да је присутан константан раст и броја посетилаца Врњачке Бање, као и раст броја ноћења до деведесетих година. Веома је изненађујуће да ни Први, ни Други светски рат нису оставили велики траг у промету туриста. Упоређујући два посматрана параметра 1910. и 1920. године, видимо да не само да се укупан број посетилаца и ноћења није смањио, већ је и растао. Од 9.300 посетилаца који су остварили 198.090 ноћења 1910. године до 11.447 посетилаца са

47


217.493 ноћења колико је остварено 1920. године. Сличну тенденцију имамо и у деценији када је био Други светски рат. Након Другог светског рата и даље се наставља раст све до 1980. године, за коју можемо рећи да је најуспешнија туристичка година у последњих 140 година. Склоп политичких догађаја у деценији која следи доводи до пада и броја посетилаца Врњачке Бање, као и броја остварених ноћења. Следећу деценију, обележену распадом СФРЈ, као и ратовима на простору бивше Југославије карактерише даљи пад посматраних показатеља, што резултира са свега 91.522 посетиоца током 2000. године који су остварили 482.866 ноћења. Последња деценија обележена је порастом оба показатеља.

Посматрајући целокупни период, можемо закључити да је Врњачка Бања била на правом путу да постане битна туристичка дестинација на мапи Европе, да је бања стратешки добро вођена, те да и даље треба наставити са таквом политиком. Опоравак у последњој деценији говори нам да бања својим природним потенцијалима и даље привлачи велики број туриста, те да природне благодети треба спојити са материјалном базом Врњачке Бање и резултат неће изостати.

48


Оснивање Специјалне болнице “Меркур” и почетак њеног пословања пре свега се везује за традиционално коришћење врњачких лековитих минералних вода. Наиме, од самог почетка “Меркур” се користио првенствено за лечење и није имао статус хотела, да би то постао тек касније. Неопходно је напоменути да сви објекти у саставу Специјалне болнице “Меркур” представљају нешто између класичног хотела и болнице. Наиме, функционисање објеката је такво да, поред класичних хотелских услуга, гост (пацијент) има могућност коришћења медицинских услуга, што свакако чини ове објекте јако атрактивним.

Према подацима из Решења Владе Народне Републике Србије, В.С бр. 417, од 28. јуна 1948. године, установа је основана 1947. године, када је носила назив “Државно здравствено предузеће републиканског значаја Врњачка Бања”, који је 1948. године промењен у “Бањско лечилиште Врњачка Бања”. Ово име је задржано до 1962. године када је промењено у “Природно лечилиште Врњачка Бања”. Поновна промена имена фирме извршена је 1966. године и то у “Лечилиште Врњачка Бања”.

Приликом усаглашавања са прописима 1969. године, долази до издвајања дела и формирања самосталне здравствене организације “Дома здравља” у Врњачкој Бањи, у чијем саставу је и Интерно одељење – болница, а ова установа је регистрована под називом Здружена здравствена установа “Лечилиште Врњачка Бања и специјалног завода за лечење и рехабилитациу хроничних унутрашњих обољења и болести локомоторног апарата Врњачка Бања”.

Установа је у међувремену променила још неколико имена, док се под данашњим именом Специјална болница “Меркур”, ова установа помиње од 2005. године, када се и креће са маркетиншком кампањом формирања бренда. Битно је поменути да специјална болница послује средствима у државној својини, која се могу претварати у друге облике својине у складу са законом. Статусне промене специјалне болнице, као и промена и проширење делатности, врше се у складу са законом. Објекат “Меркур нови” подигнут је 1976. године. Када је саграђен, представљао је једно модерно и веома атрактивно здање. Делом је финансиран из ПИО фонда што може бити проблем у евентуалном поступку приватизације.

У оквиру Специјалне болнице “Меркур” постоји више објеката предвиђених за смештај гостију и пацијената: “Меркур нови” капацитета 370 лежаја, “Меркур стари” капацитета 84 лежаја, “Шумадија lux” капацитета 70 лежаја, “Свети Ђорђе” капацитета 154 лежаја. Можда још треба поменути и објекат “Романија” који је

6. СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА ЛЕЧЕЊЕ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ “МЕРКУР”

49


некад био у оквиру ове установе и то као дечији стационар, али је у последњем рату дат избеглицама на коришћење, тако да је у неупотребљивом стању.

1.18 Здравствена понуда Специјалне болнице “Меркур”

Када живот наметне свој ток и постане сувише захтеван, обнављање енергије постаје неминовност. Уз дугогодишњу традицију коришћења природно лековитог фактора у лечењу бројних здравствених проблема, лекари Специјалне болнице “Меркур” уче госте (пацијенте) како да очувају и унапреде своје здравље. Врњачка термоминерална вода доноси снагу, топлину, енергију и основа је свих специјалних здравствених и wellness програма које Специјална болница нуди. Њено лековито дејство последица је бројних драгоцених састојака.

Превенција, лечење, рехабилитација, рекреација и опуштање у Специјалној болници “Меркур” базира се на примени лековитих минералних вода, које већ дуги низ година људима олакшавају различите проблеме и утичу на побољшање општег здравственог стања. “Меркур” представља најсавременију медицинску службу за превенцију, дијагностику, лечење и рехабилитацију болести органа за варење и шећерне болести.

Уз помоћ савремене медицинске опреме, нових методологија и стручног медицинског особља као најбитнијих критеријума при оцењивању квалитета медицинске услуге, “Меркуp” је својим гостима обезбедио комплетну и квалитетну услугу у превенцији и лечењу. Меркуров медицински тим обухвата 35 лекара специјалиста и субспецијалиста. Крено-балнео терапијске мере и процедуре примењују се као значајно, јединствено и специфично допунско лечење. Индикационо подручје је широко и обухвата:43

шећерну болест (дијабетес тип 1, тип 2 и компликације), стање после прележане жутице, болести жучне кесе и жучних путева, обољења панкреаса, чир желуца и дванаестопалачног црева, неинфективна обољења танког и дебелог црева, обољења органа за варење, стање после хирушког одстрањивања жучне кесе, стање после ресекције једњака, желуца и црева, хронична гинеколошка обољења и стерилитет, инфекције бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокраћних путева, калкулоза мокраћних путева и функционалних обољења, реуматске болести, посттрауматска стања,

43 www.vrnjcispa.com

50


дегенеративна стања.

Минералне воде у крено-балнео терапији се примењују перорално (пијењем) и локалном апликацијом – путем клизми, вагиналним орошавањем и инхалирањем или у облику минералних купки. При томе су дозирање минералних вода и путеви апликације индивидуални и прилагођавају се сваком оболелом, зависно од врсте обољења и актуелног здравственог стања које се процењује на пријему, затим од старосне доби, телесне масе, али и од придружених обољења.44

1.19 Анализа општих карактеристика гостију

У циљу што боље презентације овог рада, а на основу спроведеног истраживања општих карактеристика гостију специјалне болнице за лечење и рехабилитацију „Меркур“ Врњачка бања, као и подацима о задовољству корисника квалитетом услуга и сарадњом у периоду од 06.11.2012. до 03.12.2012. године, а на основу наградних упитника које сваки гост добија.

У датом периоду у Меркуру је било 948 гостију, од чега је 107 пацијената било на физикалној рехабилитацији, а 43 пацијената је било у болници. Закључак је да је 798 гостију у датом периоду имало могућност да попуни анкету, а свега 61 гост је то и учинио. Проценат попуњених анкета је 7,64% што представља јако мали проценат и свакако не представља репрезентативни узорак.

У наведеном периоду, од укупног броја анкетираних гостију, 49% је мушког пола, а 51% женског пола са следећом старосном структуром:

до 20 година – нема гостију, од 21-35 година – 6%, од 36-50 година – 43%, преко 50 година – 51%.

Добијени резултати на одређена питања могу се представити на следећи начин:

44

? www.vrnjcispa.com

51



У наведеном периоду, од укупног броја анкетираних гостију, 74% је по први пут у Специјалној болници „Меркур“, док је 26% гостију долазило и раније.


На питање како су чули за „Меркур“, 18% гостију је за „Меркур“ чуло путем средстава оглашавања (новине, радио, тв), 10% је као начин информисања навело сајт, 33% гостију је дошло по препоруци пријатеља. Највише њих, 34% је навело категорију „остало“ као начин информисања, а неки од тих начина су: радна организација, препорука лекара, породични долазак годинама уназад - дугогодишњи гости и тд. На ово питање, 5% анкетираних се није изјаснило. Оно што се може закључити је да је проценат гoстију који је чуо за „Меркур“ путем сајта у порасту (у претходном месецу, износио је 5%), али ипак најбоља реклама је задовољан гост који своје задовољство и утиске преноси окружењу.

52



На питање да ли би поново дошли у „Меркур“, 82% од укупног броја испитаних изразило се позитивно, 3% испитаника одговорило је са не, 2% је остало уздржано, док 13% испитаника није дало одговор на ово питање.

На питање који је основ боравка, одговор је дало 60 испитаника. Основ боравка 7% гостију је програм рехабилитације за особе са неуролошким, реуматолошким и болестима локомоторног апарата путем Републичког фонда за здравствено осигурање, основ боравка 7% је програм едукације, 8% је као основ боравка навело упућивање од стране Пензионог фонда, 38% гостију је као основ боравка навело упућивање од стране радне организације, 33% гостију – индивидуални долазак по комерцијалним условима, 7% је као основ навело семинар, док 2% испитаника није дало одговор на ово питање.

53


1.20 Извештај о оцени задовољства корисника

Спроведеном анкетом 61 испитаника, а ради што бољег упознавања и оцене задовољства корисника услуга Специјалне болнице „Меркур“ добијени су следећи резултати:

Слика 1: Урађено од стране аутора

Коментар: На питање о задовољству корисника количином добијених информација о садржајима које пружа специјална болница „Меркур“ добијени су следећи подаци: 53% испитаника је веома задовољно, 31% испитаника је задовољно, 5% испитаника сматра да је количина пружених информација на задовољавајућем нивоу, док је по 3% испитаника незадовољно, односно, веома незадовољно.

Резултати анализе показују да је просечна оцена нивоа задовољства анкетираних 4,21 што значи да је просечна оцена надмашила постављени стандард тј. циљ (а то је просечна оцена 4,1), али у односу на претходни месец, ова оцена је нижа за 0,3 (4,51).

54



Коментар: На питање о оцени рада радника рецепције, службе резервације и собарица добијени су следећи резултати: 87% од укупног броја испитаника веома је задовољно, 10% је задовољно њиховим радом, док 3% испитаника сматра да је њихов рад на задовољавајућем нивоу.

Просечна оцена рада запослених у наведеним службама је 4,92 што значи да је надмашен постављени стандард који је износио 4,1 и у односу на протекли месец, када је оцена износила 4,74, у овом периоду оцена је повећана за 0,18.


55


Коментар: Оценом квалитета комфора собе добијени су следећи подаци: 64% је веома задовољно, 13% испитаника је задовољно, 16% сматра да су собе на задовољавајућем нивоу, 5% испитаника је изразило незадовољство, док је 2% веома незадовољно.

Просечна оцена која се односи на комфор собе је 4,33. Постављени стандард за ову категорију износи 4,1 што значи да је остварен постављени циљ и у односу на претходни месец када је оцена износила 4,23, па се из добијених резултата види да је иста повећана за 0,10.


Коментар: 70% од укупно 61 испитаног корисника веома је задовољно радом особља у ресторану и аперитив бару, 10% њих је задовољно, 8% сматра да је њихов рад на задовољавајућем нивоу, 7% је веома незадовољно, док 5% није дало одговор на постављено питање.

Просечна оцена рада особља у ресторану и аперитив бару у претходном месецу износила је 4,64. Спроведеном анкетом у овом периоду може се уочити да је ова оцена повећана за 0,13 и износи 4,77.

56



Коментар: Рад медицинског особља оцењен је на следећи начин: 77% је веома задовољно радом медицинског особља, 13% изразило је задовољство, по 3% испитаника сматра да је њихов рад на задовољавајућем нивоу или је незадовољно, док је по 2% испитаника веома незадовољно или није дало одговор на постављено питање.

Просечна оцена рада медицинског особља је 4,58 чиме је испуњен постављени циљ од 4,1. Просечна оцена је тиме надмашила просек и у односу на претходни месец је повећана за 0,09 када је износила 4,53.


Коментар: Организацију рада медицинских служби испитаници су оценили на следећи начин: 70% испитаних корисника је веома задовољно, 20% је задовољно, 7% испитаних гостију сматра да је организација рада медицинских служби на

57


задовољавајућем нивоу, док је свега 3% гостију незадовољно. Веома незадовољних гостију и оних који нису дали одговор на ово питање није било.

Просечна оцена која се тиче организације рада медицинских служби износи 4,52 чиме је остварен постављени стандард од 4,1. У претходном периоду (месецу) ова оцена износила је 4,49 што значи да је дошло до њеног повећања за 0,03.

Слике 7 и 8: Урађено од стране аутора

Коментар: Питања која се тичу рада особља у Wellness центру и садржаја у истим дала су следеће резултате: Када је у питању рад особља, 75% испитаних гостију веома је задовољно, 10% је задовољно док је 15% одговорило да је рад особља Wellness центра на задовољавајућем нивоу. Садржаји Wellness центра оцењени су на следећи начин: 62% је веома задовољно понудом коју нуди Wellness центар Меркура, 30% је задовољно, док је 3% незадовољно а 5% није дало одговор.

Просечна оцена која се односи на рад особља у Wellness центру је у односу на претходни период повећана за 0,09. Тада је износила 4,53, док добијени подаци у овом периоду показују да иста износи 4,62. Остваривањем овог резултата, остварен је постављени циљ по коме просечна оцена износи 4,1.

Анализом добијених резултата установљено је да је просечна оцена садржаја Wellness центра такође надмашила постављени стандард од 4,1 и у односу на претходни месец, када је она износила 4,24 установљено је повећање за 0,27 и ова оцена износи 4,51.

На основу свега можемо закључити да је већина служби добила веће оцене у односу на протекли период. Највећу оцену добили су радници рецепције, службе резервације и собарице.

58


Здравствени туризам је један од најстаријих видова турузма са почецима у старој Грчкој и Риму, а услед све брже и захтевније свакодневнице, постао је један од водећих трендова 21. века. Услед брзих промена демографске структуре становништва у смислу њиховог старења, све је већа потражња за “производом здравља” и свега што је са њиме повезано. Како су саме здравствене услуге широм света ценовно различите, веома су популарна путовања у иностранство са циљем коришћења таквих услуга и на тај начин смањења трошкова.

Србија је земља која у здравственом туризму има традицију дужу од 160 година. Природни потенцијали су велики, али је искоришћеност капацитета ипак недовољна. Лековита вода, блато и чист ваздух представљају природни потенцијал наше земље. Међутим, и поред наведеног, изузетно низак проценат страних туриста у нашим бањама говори о готово минималној конкурентности наше земље у односу на земље у иностранству. То потврђује чињеницу да смо у привлачењу страних туриста тек на почетку. Један од главних разлога зашто здравствени туризам, који је све популарнији на западу, код нас не привлачи већи број туриста јесте изузетно лоша инфраструктура, посебно путеви, недовољан број и лоши смештајни капацитети.

Врњачка Бања је најпознатија, најпосећенија и најпопуларнија бања у Србији, са правом названа “краљицом бањског туризма”. Поседује изворе лековите минералне воде, запањујућу природу и чист ваздух. Посебно место у здравственој понуди Врњачке Бање заузима Специјална болница “Меркур”, која својим широким спектром медицинских услуга даје посебан значај атрактивности бањске здравствене понуде. Иако у нашој земљи постоји значајан број туриста који се опредељују за здравствено-туристичка путовања, потребно је више се бавити промоцијом овог концепта и едукацијом у домену свих појединачних услуга које он пружа. Пример томе јесте “Национални едукативни центар за дијабетичаре”, основан 2008. године од стране стручњака Специјалне болнице “Меркур”. Пројекат eдукације је пројекат од државног значаја и представља велики изазов, али и одговорност.

У наредним годинама се очекује значајнија потражња за услугама овог типа, али са већим нагласком на аутентичности, природном окружењу и рекреативним садржајима. Стога, ако Врњачка Бања буде неговала своју културну и природну заоставштину уз континуирани развој понуде, засигурно може постићи добре резултате. Од кључног значаја јесте подстицање домаћих потрошача да посећују

ЗАКЉУЧАК

59


дестинације здравственог туризма у својој земљи, уместо да се одлучују за оне у иностранству.

60


1. Бакић О., Храбовски Томић Е., Формирање дестинација здравственог туризма као стратегија заокрета у развоју туризма Србије, II Конгрес бања са међународним учешћем – Зборник радова, Удружење бања Србије, Врњачка Бања, 2010.

2. Бакић О., Маркетинг менаџмент туристичке дестинације, Универзитет Educons, Сремска Каменица, 2009.

3. Бакић О., Маркетинг у туризму, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010.4. Bartoluci, М., Однос туризма и спорта, Зборник радова Међународног

знанственог скупа “Менаџмент у спорту и туризму”, Загреб, 2004.5. Cohen M., Bodeker G., Understandinд the дlobal spa industry: spa manaдement,

Oxford, 2008.6. Чачић К., Пословање хотелских предузећа, Универзитет Сингидунум,

Београд, 2010.7. Dunn H. L., Hiдh ‐ Level Wellness, VA: Beatty Press, Arlington, 1961.8. Evelyn A., Concept of Hiдh Level Wellness, WWURA Newsletter, Washington,

2009.9. Драгин С. А., Бањски туризам у функцији развоја Копаоничке туристичке

регије, Научно-стручни часопис из туризма ТУРИЗАМ бр. 11 – Савремене тенденције у туризму, хотелијерству и гастрономији, Природно-математички факултет, Нови Сад, 2007.

10. Ђуровић Н., Мастер рад: Здравствени туризам као фактор развоја Врњачке бање, Универзитет Сингидунум, Београд, 2011.

11. Храбовски Томић Е., Clusters as a possible health tourism destination development strateдy, Други међународни конгрес HOTELPLAN, Београд, 2005.

12. Храбовски Томић Е., Дестинације здравственог туризма са освртом на бање Војводине, Прометеј, Нови Сад, 2009.

13. Храбовски Томић Е., Potentials for tourism development in Serbia’s spas, 4th

International Scientific Conference – Planning for the future learning from the past: “Contemporary developments in tourism, travel & hospitality”, University of the Aegean, Greece, 2009.

14. Johnson E. M., Redman B. M., Spa: A Comprehensive Introduction, ISPA, AH&LA, 2008.

15. Максин Мићић М., Туризам и простор, Универзитет Сингидунум, Београд, 2008.

16. Максин М., Пуцар М., Кораћ М., Милијић С., Менаџмент природних и културних ресурса у туризму, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010.

ЛИТЕРАТУРА

61


17. Пупавац Н., Ћеран Ј., Шкрбић А., Spa & Wellness – Нови мегатренд савременог туризма, II Конгрес бања са међународним учешћем - Зборник радова, Удружење бања Србије, Врњачка Бања, 2010.

18. Попеску Ј., Менаџмент туристичке дестинације, Универзитет Сингидунум, Београд, 2011.

19. Селаковић М., Дипломски рад: Корисници и услуге у здравственом туризму, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010.

20. Smith M., Puczko L., Health and Wellness Tourism, Taylor & Francis Group, London, 2009.

21. Спасојевић М., Шушић В., Савремене тенденције у развоју здравственог туризма у свету и Србији, Економски факултет, Ниш, 2011.

22. Стратегија развоја туризма Републике Србије, Министарство трговине, туризма и услуга, Први фазни извештај, Horwath Consulting, Загреб и Економски факултет Универзитета у Београду, 2005.

23. Унковић С., Зечевић Б., Економика туризма, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2008.

24. Живковић Р., Понашање и заштита потрошача у туризму, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010.

25. Живковић Р., Понашање потрошача, Универзитет Сингидунум, Београд, 2011.

Интерни документи Туристичке организације Врњачка Бања Интерни документи Специјалне болнице “Меркур” Документација Републичког завода за статистику www.banjesrbije.net www.banje-srbije.blogspot.com www.dgt.uns.ac.rs www.experienceispa.com www.nationalwellness.org www.turizam.autentik.net www.vrnjackabanja.co.rs www.vrnjcispa.rs www.visitserbia.org www.webrzs.stat.gov.rs www.36210vrnjackabanja.com

62

http://www.36210vrnjackabanja.com/

http://www.visitserbia.org/

http://www.vrnjcispa.rs/

http://www.vrnjackabanja.co.rs/

http://www.nationalwellness.org/


http://www.dgt.uns.ac.rs/

http://www.banje-srbije.blogspot.com/


Прилог 1: Пример упитника који се употребљава у циљу побољшања услуга и задовољства гостију специјалне болнице „Меркур“

1. Који је разлог ваше посете? Програм едукације преко РФЗО-а Програм физикалне рехабилитације преко РФЗО-а Програм рехабилитације преко фонда ПИО Програм рехабилитације и рекреације преко радних организација

(синдикални туризам) Долазак у сопственој режији ради лечења Долазак у сопственој режији ради рекреације Долазак на семинар

2. Пол: Мушки Женски

3. Старост: До 20 година Од 21-35 година Од 36-50 година Више од 50 година

4. Како сте чули за нас? Средства оглашавања (новине, радио, тв, часописи..) _______________

(навести име огласивача) Сајт „Меркура“ Препорука пријатеља Друго ___________________________________

5. Да ли сте први пут код нас? Да Не

6. Оцените рад радника рецепције, службе резервације и собарица: 1 2 3 4 5

Уколико нисте оценили, образложите зашто:____________________________________________________________

7. Оцените комфор собе:

63


1 2 3 4 5

Уколико нисте оценили, образложите зашто:_________________________________________________________

8. Оцените рад особља у ресторану и аперитив бару: 1 2 3 4 5

Уколико нисте оценили, образложите зашто:___________________________________________________________

9. Оцените квалитет хране у ресторану: 1 2 3 4 5

Уколико нисте оценили образложите зашто:_____________________________________________________________

10. Оцените рад медицинског особља: 1 2 3 4 5

Уколико нисте оценили, образложите зашто:____________________________________________________________

11. Оцените организацију рада медицинских служби (заказивање прегледа, терапија...):

1 2 3 4 5

Уколико нисте оценили, образложите зашто:______________________________________________________________

64


12. Наведите којом пруженом медицинском услугом сте најзадовољнији и зашто:______________________________________________________________

13. Наведите којом пруженом медицинском услугом нисте задовољни и зашто:______________________________________________________________

14. Оцените рад особља у нашем Wellness центру „Fons Romanus”: 1 2 3 4 5

Уколико нисте оценили, образложите зашто:________________________________________________________________

15. Оцените задовољство количином добијених информација о садржајима „Меркура“ за време Вашег боравка:

1 2 3 4 5

Уколико нисте оценили, образложите зашто:__________________________________________________________________

16. Уколико имате неких додатних коментара и сугестија молимо Вас да их наведете:____________________________________________________________________________________________________________________________________________

17. Уколико сте доживели неку непријатност током боравка код нас, наведите:______________________________________________________________________________________________________________________________________________

18. Да ли планирате да поново одседнете у нашем објекту? Да Не

Легенда:1 – веома незадовољан2 - незадовољан3 – задовољавајуће4 – задовољан

65


5 – веома задовољан

Молимо Вас да оставите своје контакт податке:Име и презиме _________________________________________Телефон ______________________________________________Е-маил _______________________________________________

66

Тренд здравственог туризма са посебним освртом на...

Documents