Људске побуде за филозофско истраживање

Изворе филозофије треба разликовати од временског почетка филозофије.

Филозофија настаје из доколице али које су побуде које човека нагоне на филозофска питања?

Већ су Платон и Аристотел запазили да се филозофија јавља са чуђењем.

Знатижеља је, тврди Аристотел, подстакла прве мислиоце на филозофско посматрање живота.

Сваки се човек у почетку чуди да су ствари оно што јесу.

Савремени филозоф Блох каже да са чуђењем још и данас почиње оно што је у нама најбоље.

Деца питају "зашто је нешто" а не "ништа"? Њима је природно да тако питају, али је и код њих такво стање краткотрајно.

Касније оно постаје све ређе, па је зато смешније и драгоценије.

Осим чуђења савремени немачки филозоф Јасперс наводи још два мотива филозофије.

Као извор филозофских питања јавља се сумња и стална потресеност, страх људског бића.

Из чуђења произилази питање и сазнање, из сумње у оно сазнато произилази критичко преиспитивање и извесност, а из потресености, из страха човека и свести о својој изгубљености произилази питање о себи самом.

Извор филозофирања налази се у Извор филозофирања налази се у чуђењу, у сумњи, у свести о чуђењу, у сумњи, у свести о изгубљеностиизгубљености.

Чуђење, сумња и потресеност не исцрпљују оно што нас покреће у филозофирању.

Њихов услов је права комуникација у којој се по Јасперсу, постиже сврха филозофије.

Комуникација значи повезивање и истинско разумевање људи међу собом.

Зато свака филозофија и тежи да буде саопштена, да буде саслушана.

Самостални извор филозофског мишљења савременог човека коначно је и свакодневни живот човека у научно-технички организованом свету.

Постоје различити нефилозофски начини приступа свету, нпр. уметност и религија.

Свако је суочен са својим судбинским положајем у свету, али га свако не мора разумети и тумачити филозофски.

Ипак макар једном у животу, макар и против своје воље, човек се нађе суочен са својим судбинским положајем у свету, тражећи одговор на прва и последња питања: Одакле, Где и Чему?

Нико та питања не може мимоићи, па ако их потискује или одлаже да се суочи са њима, она га прогоне као судбина која сваког сустиже ма како узмицао и камо се год скривао.

Никола Абањано сматра да филозофија извире из суштине човековог бића, а та суштина је коначност и ограниченост.

Зато је филозофија блиска свим људима и занима све људе.

Филозофија није привилегија филозофа

она је задатак човека с обзиром на његово ограничено стање као човека.

Али се тај задатак не мора нужно остварити једино у филозофији,

он се може остварити и у вери, у деловању или у уметности.

ФИЛОЗОФИЈА ЗНАЧИ - БИТИ НА ПУТУ ЊЕНА СУ ПИТАЊА БИТНИЈА ОД ЊЕНИХ

ОДГОВОРА СВАКИ СЕ ОДГОВОР ПОНОВО

ПРЕТВАРА У НОВО ПИТАЊЕ.