Саобраћај Србије
TRANSCRIPT
![Page 1: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/1.jpg)
![Page 2: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/2.jpg)
Шта је саобраћај?
![Page 3: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/3.jpg)
![Page 4: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/4.jpg)
![Page 5: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/5.jpg)
EВРОПСКИ КОРИДОРИ
![Page 6: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/6.jpg)
Кроз Србију пролазе два коридора.
Друмско-железнички Коридор 10
Коридор 7 речног саобраћаја
Главни саобраћајни чвор у нашој земљи је Београд
![Page 7: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/7.jpg)
То је један од најважнијих европских водених путева.Налази се на реци Дунав на дужини од 2300км.
![Page 8: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/8.jpg)
![Page 9: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/9.jpg)
То је паневропски саобраћајни коридор, иде од Аустрије до Грчке а већином пролази кроз државе бивље Југославије (Словенију, Хрватску, Србију иМакедонију). Обухвата железнички (2528км и друмски 2300 км).
![Page 10: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/10.jpg)
![Page 11: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/11.jpg)
![Page 12: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/12.jpg)
Савремени друмски саобраћај почиње да се развија у Србији почетком 20. века.
Први ,,фића” у Србији је произведен 1953. године.
Основна правила друмског саобраћаја су усвојена 1968.године на Бечкој конференцији о друмском саобраћају.
Саобраћајнице су различитог значаја- аутопутеви, магистрални, регионални и локални путеви.
![Page 13: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/13.jpg)
Битнији путни правци суБитнији путни правци су::--Аутопут Београд- Нови Сад и Аутопут Београд- Нови Сад и Суботица у правцу Суботица у правцу Будимпеште и БечаБудимпеште и Беча. . --Аутопут Београд-Ниш, Аутопут Београд-Ниш, где се где се пут код Ниша рачва у два пут код Ниша рачва у два правца.Један води ка правца.Један води ка Димитровграду и повезује Димитровграду и повезује Србију са БугарскомСрбију са Бугарском, , а други а други ка Прешеву и границом са ка Прешеву и границом са Македонијом.Македонијом. - Аутопут Београд-Шид који - Аутопут Београд-Шид који нас повезује са Хрватскомнас повезује са Хрватском. .
Ова три путна правца су део Ова три путна правца су део коридоракоридора 10. 10.
![Page 14: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/14.jpg)
![Page 15: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/15.jpg)
У Србији се развија од 1857. године када је изграђена прва пруга на територији Србије- од државне границе са Мађарском, преко Банатског Аранђелова и Кикинде до државне границе са Румунијом.
Због брзог развоја железничког саобраћаја време од 50-их година 19. века до 1918. назива се железничко раздобље.
Највећи железнички чворови су Београд, Ниш, Лапово, Сталаћ, Рума...
![Page 16: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/16.jpg)
Градња пруге код Вршца 1856. године.
Локомотива из 1889. године
Станица у Лапову 1909. године
Изглед парне машине из 1873. године
![Page 17: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/17.jpg)
Најважнији железнички правциСуботица-Нови Сад- Београд- Ниш- Врање- Скопље
Београд-Бар
Лапово- Крагујевац-Краљево- Косовска Митровица- Приштина-Скопље
Сталаћ-Ужице
Ниш-Пирот- бугарска граница
Београд- Вршац- румунска граница
Београд-Сремска Митровица- Шид- граница са Хрватском
![Page 18: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/18.jpg)
Просечна брзина возова на пругама у Србији je 42 километра на сат.
![Page 19: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/19.jpg)
![Page 20: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/20.jpg)
![Page 21: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/21.jpg)
Мокра Гора је била место спајања Аустроугарске и Српске пруге али су пројектанти погрешили за 300 м. Једини начин да се висинска разлика савлада била је изградња петље – осмице дуге 15 км. Шарганска осмица је назив за музејско-туристичку железницу уског колосека од Мокре Горе до станице Шарган и Витаси којом саобраћа музејски воз „Носталгија” и за време вожње пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова.
![Page 22: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/22.jpg)
![Page 23: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/23.jpg)
Део је Коридора7.Речни саобраћај јеразвијен и имамеђународни значај.Све пловне реке иканали налазе се усеверном делу нашеземље и припадајудунавској мрежипловних путева.
![Page 24: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/24.jpg)
Дунав је најважнија река у Дунав је најважнија река у СрбијиСрбији, , плован је целом плован је целом дужиномдужином(588 (588 кмкм). ).
Значајни делови пловне Значајни делови пловне мреже Дунава сумреже Дунава су: : СаваСава((207км207км), ), ТисаТиса((164 км164 км), ), БегејБегеј(77 (77 кмкм), ), ТамишТамиш((41км41км) ) и Велика Морава при ушћу и Велика Морава при ушћу у Дунав 3км.у Дунав 3км.
. . Канал Дунав-Тиса-Дунав Канал Дунав-Тиса-Дунав са Великим и Малим са Великим и Малим каналом, Бегејским и каналом, Бегејским и другим каналима 664км.другим каналима 664км.
![Page 25: Саобраћај Србије](https://reader035.vdocuments.pub/reader035/viewer/2022062503/587f92b41a28ab28518b6d53/html5/thumbnails/25.jpg)
У нашој земљи почео је да се развија између два светска рата.Прва редовна ваздушна линија успостављена је 1928.године између Београда и Загреба.Највећи аеродром у Србији је,,Никола Тесла’’ у Београду.Велики значај у нашем унутрашњем авионском саобраћају имају и аеродроми у Приштини и Нишу.