Свети Сава

Растко Немањић, познатији као Свети Сава, рођен је око 1169. године као трећи син великог жупана Стефана Немање и мајке Ане у Расу.

Изразитом умношћу, лепотом душе, као и физичким изгледом, изазивао је дивљење своје околине. Највећи део времена је посвећивао читању. Млади Растко је био веома побожан, храбар, праведан и милостив. Када је напунио петнаест година добио је од оца "на управу" један део српске државе, Хум, где је једно време и кнежевао.

Када су дошли монаси код његовог оца у посету, након разговора са њима, одлучиио да заувек напусти родитељски дом и замонаши се на Светој гори. Из родног дома је кренуо на пут са једним од светогорских монаха. Растко је одмах по доласку у манастир Пантелејмон, измолио и примио монашки постриг. Његов отац је за њим послао војнике да га траже, који су по доласку у манастир затекли монаха Саву који се световног живота заувек одрекао, зарад духовног. Немања је после првобитне туге за сином прихватио Савину одлуку, да би му се коначно и придружио у монашком животу 25. марта 1196. године. Одрекавши се престола који препушта средњем сину Стефану, оба Савина родитеља примили су монашки постриг.

Опустели и напуштени светогорски манастир Хиландар, побудио је у монаху Сави мисао о реконструкцији и поновној изградњи овог православног светилишта које би било "уточиште за српске монахе". Савином молбом, византијски цар је и сам помогао изградњи Хиландара. Тако је Хиландар постао склониште и уточиште српским монасима. Одмах по усељењу у манастир, Сава је написао "Хиландарски типик", којим су регулисана правила живота у манастиру.

Својом мудрошћу, племенитошћу и бескрајним човекољубљем, успео је да помири око престола завађену браћу, Стефана и Вукана.

Међу његовим највећим заслугама сматра се добијање аутокефалности Српске православне цркве. Догодило се то 15. августа 1219. године, на дан Успења Пресвете Богородице, када је Сава рукоположен за првог српског архиепископа.

Да би утврдио и оснажио црквене законе и правила, отишао је пут Солуна, у манастир Филокал, где је преписао више важних књига. Потом је дошао у своју отаџбину.

Свети Сава је био велики ктитор и градитељ. Неуморно је организовао и подизао манастире, цркве и успостављао братства.

Неуморни архимандрит Сава наставио је своју мисију градитеља и задужбинара у Србији.

Највећи домет на пољу црквеног градитељства, остварује у Жичи, где гради дом Спасов, прво средиште српске архиепископије. Учествовао је и у изградњи Милешеве.

Сам је путовао Србијом, обилазећи народ, да би га "учио и утврдио вери".

Пре него што ће отићи пут Христовог гроба, као наследника на чело Српске архиепископије поставља свог ученика Арсенија Сремца.

На једном од својих последњих путовања се озбиљно разболео. Желећи да се врати у Србију, кренуо је на пут. Стигавши у Бугарску, упокојио се Сава, први српски архиепископ, 27. јануара 1236. године у великом Трнову. Савине мошти су пренете у србију 1237. године, 19. маја по новом календару.

У време ропства под Турцима, управо је живи дух светитељев бодрио наш народ да истраје у својој вери и да се избори за слободу. Знајући за то, Турци су, под Синан-пашом, 1594. године на Врачару у Београду спалили светитељеве мошти.

Његова најзначајнија дела су осим "Хиландарског типика" још и "Житије Светог Симеона", "Карејски типик", "Студенички типик", "Служба светом Симеону", "Указ за држање псалтира", "Писма студеничком игуману спиридону".

Због својих заслуга у просветитељству, дан Светог Саве, 27. јануар, назива се још и "школска слава". Сматра се оцем српске књижевности и просвете. Данас се на Врачару, месту где је Синан-паша спалио свете мошти, уздиже велелепан храм посвећен Светом Сави.

Аутор презентације:Ања Милошевић