БиодиверзитетРадио: Павле Тошић

Шта је биодиверзитет? Биолошки диверзитет или биодиверзитет је количина и разноликост живих

организама на земљи:

1. Биљака

2. Животиња

3. Гљива

4. Микроорганизам

Према Конвецији о биолошкој разноврсности донетој на Конвенцији УН о животној средини и развоју у Рио де Жанеиру 1992. год. Биодиверзитет је дефинисан као:

“Варијабилност међу живим организмима, укључујући између осталог копнене, морске и друге водене екосистеме чији су они део; ово укључује и диверзитет

унутар врста, између врста и између екосистема”.

Биодиверзитет или биолошка разноврсност представља разноврсност свих живих бића на планети Земљи, односно, свеукупност:

1. Гена - (генетички диверзитет)2. Врста – (специјски диверзитет) 3. Екосистема – (екосистемски диверзитет) Биодиверзитет обухвата укупну различитост и варирање гена и свих врста

мокроорганизама, гљива, биљака и животиња, као и сву разноликост екосистема, у којима су жива бића носиоци еколошких процеса.

Екосистемски диверзитет Специјски диверзитет

Према томе биолошку разноврсност све што нас окружује – од гена до биосвере.

Планета се од настанка живог света одликовала биолошком разноврсношћу, која никад није била стална. Услед наглих промена у геолошкој прошлости Земље долази до наглог изумирања врста, али и до биолошког обнављања.

Изумирали су само они организми који нису имали способост да се прилагоде.

Биолошка разноврсност или биодиверзитет јесте еволутивни одговор на непрестану промењивост услова средине.

Врста којој прети изумиранје (панда)

Изумрле врсте (диносаурси)

Биолошка разноврсност

1. Генетички диверзитет

Генетички диверзитет представља скуп гена свих постојећих живих бића на нашој планети пошто је сваки организам непоновљива комбинација гена.

Гени се преносе са родитеља на потомство и одређују физички и биохемијске карактеристике потомака.

Генетски диверзитет односи се на варијацију гена унутар врсте, што омогућава стварање нових биљних сорти и животињских раса и омогућава врстама у дивљини да се прилагоде променама у околини.

2.Специјски диверзитет Све врсте на нашој планети од постанка живота до данас представљају

специјски диверзитет. Специјске диверзитет обухвата укупан број органских врста у свим

екосистема на Земљи, од прапочетака живота. Према неким подацима, Земљу настањује између 5 до 80 милиона биљних и

животињских врста, од којих је познато и описано само око 1,5 милиона врста.

Постоји милион малих бескичкмењака (углавном инсеката) који чине 73% свеукупног живог света. Од описаних животињских врста:

1. 4.763 су сисари2. 9.946 су птице3. 35.000 су рептили, рибе и сисари

сисари птице

рептили рибе

3.Екосистемски диверзитет Екосистемски диверзитет представља разноврсност станишта, биоценоза као и

свих процеса које врше организми у склопу екосистема. Екосистем се састоји од заједница биљака, животиња, тла, воде и ваздуха о

којима зависе. Њихово комплексно узајамно дејство доприноси процесима о којима зависи живот, као што су циклус воде у природи, ток енергије, циклус кисеоника, формирање тла.

Teрмин диверзитет екосистема може се односити и на количину различитих екосистема унутар неке политичке или географске границе, или разноликост врста у различитим екосистемима.

У дефиницију биодиверзитета понекад се укључује и биодиверзитет предела. Предео је скуп елемената који се састоје од група биљака, животиња , абиотични

подлога као што су стене и начин употребе земљишта. На пример: Плантаже Шуме Планине камене обале

могу формирати предео

плантаже шуме

Екосистемски диверзитет

Угроженост биодиверзитета тренутна стопа изумирања од 1 000 и 10 000 пута већа него што би

била природна! дневно нестане око 100 врста! Сваке године нестане 6 милиона ха (хентара) прашума. 35% вегетације је уништено у последњих 20 година. 70% свих коралних гребена је угрожено или је већ уништено. Од 59.507 врста, за колико је до сада урађена процена, 19.265 је у

опасности да заувек нестане. Од 5.494 врсте сисара 78 врста је заувек нестало, а 191 врста је

крајње угрожена. 1.910 од 6312 врста водоземаца је у опасности од нестајања, чинећи

их најугроженијим врстама. Угрожено је 25-35% укупне кичмењачке фауне и 12,5% укупне светске

постојеће флоре.

Угрожена врста (бели медвед)

Угрожена врста (белоглави суп)

Уништење биодиверзитета Истребљење ловом

Фактори који угрожавају биодиверзитет 1. Губитак и уништавање станишта:1. - пољопривредом2. - шумарством3. - урбанизацијом и изградњом

инфраструктуре4. - рударством5. - брзим ширењем туризма Биодиверзитет највиже угрожава човек

(антропогени фактор) својим негативним деловањем.

Човек би требало да позитивно делује на биодиверзитет(смањењем загађења, рециклажом, oчевањем животне средине...)

Фактори који угрожавају биодиверзитет

Фактори који угрожавају биодиверзитет 2. Повећано угрожавање ретких врста. Кисело дрво

Фактори који угрожавају биодиверзитет

3. Прекомерна експлоатација природних ресурса:1. Лов и риболов2. Недозвољена трговина дивљим животињама

ловТрговина зивотињамаЕксплотација ресурса

Фактори који угрожавају биодиверзитет 4. Загађивање ваздуха, воде и земљишта1. Пољопривреда (пестициди)2. Индустрија (гасови, честице, отпадне воде)3. Саобраћај (издувни гасови)

Важност очувања биодиверзитета1.Еколошки разлози: Губитак само 1 биљне врсте може да буде окидач за губитак до 30

другихбиљних и животињских врста.2. Климатски разлози: Шуме, влажна станишта, као и марински екосистеми значајно доприносеублажавању климатских промена захваљујући способности апсорпције искладиштења угљеника.

Еколошки разлози Кишне шуме

Угрожена врста(Банатски божур)

Важност очувања биодиверзитета

3. Медицински разлози:1. традиционална и савремена медицина користи више од 70.000 биљних врста2. фармацеутска индустрија заради преко 40 билиона долара годишње.

4. Пољопривредни разлози: 1. од око 50.000 јестивих врста биљака у исхрани се користи 5.000 (20 врста житарица чини 90%)

Заштита биодиверзитета Одржавање и опоравак популација и врста на њиховим природним

стаништима.

Чување, гајење и размножавање вста ван њихових природних станишта.

Ботаничке баштеЗоолошки вртови Банке гена