ТЕКСТИЛ

Драгана Ч

акаревић

Текстил се добија од сировина које могу бити природног(животињског и биљног) и вештачког порекла.

Сировине природног порекла су:- вуна - свила - памук- лан- конопља

Драгана Ч

акаревић

Сировине животињског порекла

Кашмирска коза

Свилена буба

Драгана Ч

акаревић

ВУНА Најзаступљенија је вуна домаће

овце, а у употреби су још и ангорска вуна (длака ангорске козе која се као фино чешљана вуна зове мохер), кашмирска вуна (вуна кашмирске козе), зечија и камиља длака, длака ламе и друге.

Драгана Ч

акаревић

У току припреме за ткање, прво се опере вуна, затим се чешља помоћу гребена. Д

рагана Чакаревић

HTTP://WWW.YOUTUBE.COM/WATCH?V=7SKUEMK6Q2W&FEATURE=RELMFU

Затим се у балама или врећама носи у вуновлачару.

Тамо је мајстор, вуновлачар селектира и обрађује у кудељице и припрема за дораду. Д

рагана Чакаревић

Жене-преље вуну или други материјал постављају на кудељу са које је ручно уз помоћ вретена или махаљке развлаче и преду.

Кудеља за ручно предење вуне

Драгана Ч

акаревић

После се приступало препредању, које се обавља дрвеном махаљком, вретеном, или, ако је количина већа, дрвеном прељом.

William-Adolphe Bouguereau

Драгана Ч

акаревић

Предиво се мота у лоптасти облик (клупче), након чега следи поступак прављења потке и основе.

Драгана Ч

акаревић

Помоћу једноставне, нешто дуже, дрвене алатке мотавила праве се вишеструки већи намотаји или колутови, који се користе за израду основе тканог предмета, и потку. 

Драгана Ч

акаревић

Приликом ткања и одвајања редова основе, за провлачење разнобојне потке се користи чуњак са намотаним калемом од дрвета. 

Драгана Ч

акаревић

Целокупну ћилимарску производњу карактерише неколико процеса:

- стрижење оваца,прање и припрема вуне - влачење у влачари и слагање у такозване кудеље - ручно предење на вретено - бојење природним и вештачким бојма - припрема основе и њено оснивање и - увођење у разбој.

Драгана Ч

акаревић

ВЕРТИКАЛНИ РАЗБОЈД

рагана Чакаревић

Драгана Ч

акаревић

Драгана Ч

акаревић

Драгана Ч

акаревић

Драгана Ч

акаревић

Драгана Ч

акаревић

ТКАЉЕ НА КАВКАЗУД

рагана Чакаревић

СВИЛА Свила са истока је позната од давнина.

Узгајали су је у Кини већ 3000 година пре Христа. Нико изван граница Кине није знао поступак производње свиле која је била под заштитом царског дома.

Столеће касније свила се преноси у Кореју, а затим и у Јапан.

Драгана Ч

акаревић

Поступак узгајања свиле врло је једноставан. Лептир снесе јајашца из којих се развијају гусенице. За храну користе лишце белог дуда, а затим израстају у личинке. Из отвора испод уста испуштају две танке нити зване фиброин.

Драгана Ч

акаревић

Истовремено се кроз посебне жлезде испушта лепљива ствар звана серицин, којом се обавијају обе нити фиброина. Тако настаје нит свиле од које гусеница гради чауру која се након пар дана одмота па се стварају филаменти који се мере у метрима или километрима.

Драгана Ч

акаревић

За даљу прераду, ткањем и плетењем, спаја се више нити у једну, а затим се кончају.

Драгана Ч

акаревић

Прва вештачка свила је добијена регенерацијом целулозе. Почела је да се производи након Првог светског рата. Целулоза добијена из дрвета или отпадaкa памука хемијским путем се прeтвара у топљиви облик па се истискују дуге нити које се након испредања очвршћују.

Драгана Ч

акаревић

Вискоза је најшећа и једна од првих врста вештачке свиле - рејона. 

Добија се из целулозе и памука кроз вискозни процес.

Драгана Ч

акаревић

ВЛАКНА НА БАЗИ СИНТЕТИЧКИХ ПОЛИМЕРА

За сировину имају синтетичке полимере добијене на петрохемиској основи или из производа суве дестилације угљеника.

Драгана Ч

акаревић

Хемијска влакна произведена су или хемијском обрадом природних полимера или је сировина за њихову производњу синтетизована (синтетичка влакна).

Драгана Ч

акаревић

Сировине биљног порекла

лан

конопља

памук

Драгана Ч

акаревић

ПАМУК семе памука је обрасло влакнима

просечне дужине око 30 мм; одвајањем семена и разним поступцима

пречишћавања добија се важна текстилна сировина 

Драгана Ч

акаревић

ЛАН Влакна су смештена у кори стабла за које

су везане пектином (биљни лепак). Процесом мочења разграђује се пектин па се након сушења стабла могу издвојити влакна која се касније механички обрађују.

Драгана Ч

акаревић

Служила је за трење лана из кога се добија ланено предиво

Служи за навијање предива у штрингле 

Драгана Ч

акаревић

Направа се користила за чешљање ланеног предива 

Служи за израду пређе

Драгана Ч

акаревић

Коловрат служи за предење вуне или лана,предење нити из предива 

Чунак је коришћен приликом ткања

Драгана Ч

акаревић

КОНОПЉА Конопља се сејала до априла месеца и

то на два начина-ретко и густо.Ретко сејана конопља се користила за добијање семена,а етко сејана за бербу.

У авгуту се обично брала и то чупањем а не сечењем и везивала у снопове.

Драгана Ч

акаревић

Снопови су се носили до река или канал ређали један до другог и намакали у води неколико дана.

Дуже намаканје конопље омогућавало је да се касније лакше одвоји дрвенасти део стабла.

Драгана Ч

акаревић

Жетва конопље (Theodor von Hörmann; 1840–1895)

Драгана Ч

акаревић

Након намакања конопља се суши и касније се по њој удара(туче) док се не одвоји кора од нити које су се налазиле унутар стабиљке.

Даља прерада је као и код прераде лана

Драгана Ч

акаревић

Техничко и информатичко образовање- Интернет http://www.youtube.com/watch?v=-YQFWJHktbs http://www.tekigvel.rs

Извори:Д

рагана Чакаревић