у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, аПриЛ 2014.

стр. 2-3

Га ран то ва на ну кле ар на од ма зда: ка ко ра ди „Пе ри ме тар“

САД и ЕУ пре те Ру си ји еко ном ским санк ци ја ма због ње не по зи ци је пре ма Укра ји ни. Mоже се ре ћи да су упра во санк ци је Ки ни 1989. по мо гле Пе кин гу да раз ви је сво ју вој ну ин ду стри ју, ди вер зи фи ку је при вре ду и оја ча од но се са Ру си јом

За што је ло ше изо ло ва ти свет ску си лу

ФО

ТО

: Ph

o t

oX

Pr

es

sФ

О Т

О: s

hu

t t

er

st

oc

k /

Le

gio

n M

e d

ia

Крим као на ци о нал на иде ја У зе мљи у ко јој је по бе дио Мај данстр. 11-12 стр. 12-15

Пе тар То лоч ко, укра јин ски ака де микОлег Бон да рен ко, по ли ти ко лог из Мо скве

2

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

До да так „Ср би ја и Ру си ја“ фи нан си ра и уре ђу је ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ (Мо сква, Ру си ја).

Срп ска ре дак ци ја „Rus sia Beyond the He a dli­nes“ (RBTH), ме ђу на род ног про јек та „Ро сиј­ске га зе те“, (1) уре ђу је Ин тер нет стра ни цу http://ru ska rec.ru, (2) уре ђу је и из да је штам­па ни до да так „Ру ска реч“ у „По ли ти ци“ и (3) уре ђу је штам па ни до да так „Ру си ја и Ср би ја“ у „Ге о по ли ти ци“.

АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КОпред сед ник ре дак циј ског са ве та ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ПА ВЕЛ НEГО И ЦАге не рал ни ди рек тор ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИНглав ни уред ник ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВиз да вач и ди рек тор RBTHПА ВЕЛ ГО ЛУБглав ни уред ник до да та ка RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ генерални продуцентНИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋго сту ју ћи уред ник срп ске ре дак ци је RBTHИРИ НА РЕ ШЕ ТО ВА, ЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВАуред ници МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУжИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕжЕВИЋпреводиоциАН ДРЕЈ ШИ МАР СКИглав ни ди зај нерАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВди рек тор фо то гра фи јеНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВфо то гра фи јеЈУ ЛИ ЈА ГО ЛИ КО ВАди рек тор оде ље ња за мар ке тинг и огла ша ва ње

Ин тер нет стра ни ца: ru ska rec.ru * Елек трон ска по шта: edi tor @ru ska rec.ru * Те ле фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре са: Ул. Прав ды 24, д. 2, Мо сква 125993, Рос сия

© 2014 СВА ПРА ВА ЗА ДР жА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“

Тек сто ви из ру бри ке „По гле ди“ овог до дат ка иза бра ни су да пред ста ве ра зна ста но ви шта и не од ра жа ва ју ну жно ста но ви ште уред ни ка про јек та RBTH или ли ста „Ро сиј ска га зе та“. Мо ли мо Вас да ша ље те пи сма и ко мен та ре уред ни ку на edi tor @ru ska rec.ru.

ЛИ КОВ НО­ГРА ФИЧ КА ОБ РА ДА: „ГЕ О ПО ЛИ ТИ КА ПРЕСС“

војска

Преузмите нову верзију бесплатно

twitter.com/ruskarec

facebook.com/ruskarecПрилог на енглеском

Реклам

а Новости из Русије којеможете увек понети са собом Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad

Пи ше: Ан тон Ва ла гин

Глав ни фак тор од вра ћа ња од Тре­ћег свет ског ра та пред ста вља чи­ње ни ца да Ру си ја по се ду је си стем ко ји омо гу ћу је на но ше ње дру гог ну кле ар ног уда ра (ну кле ар на од ма­зда) чак и при пот пу ном уни ште њу ко манд них пунк то ва и ли ни ја ве зе Ра кет них је ди ни ца стра те шке на ме­не. Ње го во име је „Пе ри ме тар“, а у САД га зо ву „Dead Hand“ („мр тва ру ка“). „Ру ска реч“ у крат ким цр та­ма пред ста вља иде ју овог со фи сти­ци ра ног си сте ма.

Ауто мат ска ал тер на ти ва

Oснов ни си стем упра вља ња стра те шким ра ке та ма зо ве се „Ка збек“ – он је по знат за­хва љу ју ћи ком плек су „Че гет“ или „ну кле ар ном ко фер чи ћу“. „Пе ри ме тар“ је ал тер на тив ни

ко манд ни си стем ну кле ар них сна га Ру си­је. Он је на ме њен за ауто мат ско упра вља­ње ма сив ним ну кле ар ним уда ром.Раз ви ја ње си сте ма та ко зва ног га ран то ва­ног дру гог уда ра по че ло је у је ку Хлад ног ра та, ка да је по ста ло ја сно да ће сред ства за ра дио­елек трон ску бор бу ко ја се не­пре кид но уса вр ша ва ју вр ло бр зо би ти у мо гућ но сти да бло ки ра ју ре дов не ка на­ле упра вља ња стра те шким ну кле ар ним сна га ма. Би ла је по треб на ре зер вна ва­ри јан та за ве зу, ко ја га ран ту је до во ђе ње ко ман ди до лан сир них уре ђа ја.Та да се ро ди ла иде ја о то ме да се ко манд­на ра ке та ко ја је опре мље на ја ким ра дио­пре дај ним уре ђа јем ко ри сти као ве за. У свом пре ле та њу из над Со вјет ског Са ве за та ква ра ке та би пре но си ла ко ман де за лан си ра ње ра ке та и то не са мо у ко манд­

не пунк то ве здру же них сна га Ра кет них је ди ни ца стра те шке на ме не, не го и не по­сред но на лан сир не уре ђа је. За тво ре ном ре зо лу ци јом Вла де СССР­а бр. 695­227 од 30. ав гу ста 1974. за раз ви ја ње си сте­ма био је за ду жен про јек тант ски би ро КБ „Ју жно је“ у Дње про пе тров ску, ко ји се ба вио про јек то ва њем и из ра дом ин­тер кон ти нен тал них ба ли стич ких ра ке та.Као осно ва је по слу жи ла ра ке та УР­100УТТХ (Span ker, тј. „ка сач“ по кла си фи­ка ци ји НА ТО­а). Лет на те сти ра ња по че ла су 1979. и пр во лан си ра ње са пре дај ни ком би ло је успе шно из ве де но 26. де цем бра. Те сти ра ња су по твр ди ла успе шну ин тер­ак ци ју свих ком по нен ти си сте ма „Пе ри­ме тар“, као и спо соб ност да бо је ва гла ва ко манд не ра ке те одр жа ва за да ту пу та њу.

Но вем бра 1984. ко манд на ра ке та ко ја је лан си ра на код По лоц ка пре не ла је ко­ман ду шахт ном лан сир ном уре ђа ју МБР РС­20 (SS­18, „Са та на“ по кла си фи ка­ци ји НА ТО­а) на Бај ко ну ру. „Са та на“ је лан си ра на, и по сле од ра ђи ва ња свих сте пе но ва био је за бе ле жен по го дак бо је­ве гла ве у за да ти ква драт на кам чат ском по ли го ну Ку ра. „Пе ри ме тар“ је сту пио на бо је во де жур ство ја ну а ра 1985. Си стем се од та да ви ше пу та мо дер ни зо вао, и са да се у свој ству ко манд них ра ке та ко ри сте са вре ме не ин тер кон ти нен тал не ба ли­стич ке ра ке те.

Га ран то ва на ну кле ар на од ма зда: ка ко ра ди „Пе ри ме тар“

„Амо рал но“У НА ТО­у је као амо рал но ока рак­те ри са но ства ра ње си сте ма ну­кле ар ног уда ра ко ји функ ци о ни ше без чо ве ко ве ко ман де. Али ипак, сли чан си стем по сто ји и у САД, а то је Emer gency Roc ket Com mu ni ca ti­ons System.

3

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Че ти ри „ако“Осно ву си сте ма чи не ко манд не ба ли стич­ке ра ке те. Оне не ле те на не при ја те ља, већ ле те из над Ру си је, а уме сто тер мо ну кле­ар них бо је вих гла ва у њи хо вом пред њем де лу на ла зе се пре дај ни ци ко ји ша љу ко­ман ду за лан си ра ње свим бо је вим ра ке­та ма: у под зем ним си ло си ма, ави о ни ма, под мор ни ца ма и мо бил ним зе маљ ским ком плек си ма. Си стем је у пот пу но сти ауто ма ти зо ван, људ ски фак тор је у ње­го вом ра ду ис кљу чен или је ми ни ма лан.Од лу ку о лан си ра њу ко манд них ра ке та до но си ауто ном ни кон трол но­ко манд ни си стем, а то је сло же ни про грам ски ком­плекс на ба зи ве штач ке ин те ли ген ци је. Он при ма и ана ли зи ра мно штво раз ли­чи тих ин фор ма ци ја: о се и змич кој и ра­ди ја циј ској ак тив но сти, ат мос фер ском при ти ску, ин тен зи те ту ра дио­раз ме не на вој ним фре квен ци ја ма, кон тро ли ше те ле­ме три ју с по сма трач ких пунк то ва Ра кет­них је ди ни ца стра те шке на ме не и по дат ке си сте ма за упо зо ре ње о ра кет ном на па ду.При ме ра ра ди, ако от кри је број не тач­ка сте из во ре ја ког јо ни зу ју ћег и елек­

тро маг нет ног зра че ња, па их упо ре ди с по да ци ма о се и змич ким по ре ме ћа ји ма у истим тим ко ор ди на та ма, си стем до­ла зи до за кључ ка да се ра ди о ма сив ном ну кле ар ном уда ру. У том слу ча ју „Пе ри­ме тар“ мо же да ини ци ра уз врат ни удар чак и ми мо „Ка збе ка“.Дру га ва ри јан та је ка да од СПРН (Си стем за упо зо ре ње о ра кет ном на па ду) до би је ин фор ма ци ју о лан си ра њу ра ке та с те ри­

то ри је дру гих зе ма ља. Та да ру ко вод ство зе мље пре во ди „Пе ри ме тар“ на бор бе ни ре жим. Уко ли ко по сле од ре ђе ног вре ме­на не усле ди ко ман да за ис кљу че ње, си­стем по чи ње да лан си ра ра ке те. Та ква од лу ка омо гу ћу је да се ис кљу чи људ ски фак тор и га ран ту је на но ше ње уз врат ног дру гог уда ра чак и при пот пу ном уни­ште њу ко ман де и лан сир них че та.„Пе ри ме тар“ у мир но доп ско вре ме „дре­ма“, али не пре ста је да ана ли зи ра при спе­ле ин фор ма ци је. При пре ла ску на бор­

бе ни ре жим или по до би ја њу сиг на ла за уз бу ну од СПРН, од Ра кет них је ди ни ца стра те шке на ме не и оста лих си сте ма, укљу чу је се мо ни то ринг мре же сен зо­ра за от кри ва ње зна ко ва ну кле ар них екс пло зи ја.Ру ко вод ство РФ је ви ше пу та из но си ло уве ра ва ња стра ним др жа ва ма да не по­сто ји ри зик од слу чај ног или не санк ци­о ни са ног лан си ра ња ра ке та. Пре стар та

ал го рит ма уз врат ног уда ра „Пе ри ме тар“ про ве ра ва по сто ја ње че ти ри усло ва. Као пр во, да је до шло до ну кле ар ног на па да. За тим се про ве ра ва функ ци о ни са ње ве­зе са Ге не рал шта бом – ако ве за по сто ји, си стем се ис кљу чу је. Ако Ге не рал штаб не од го ва ра, „Пе ри ме тар“ кон так ти ра „Ка збек“. Ако и та мо ћу те, ве штач ка ин­те ли ген ци ја пре но си пра во на до но ше ње од лу ке би ло ком чо ве ку ко ји се на ла зи у ко манд ном бун ке ру. И тек по сле ово га по чи ње да де лу је са ма.

Га ран то ва на ну кле ар на од ма зда: ка ко ра ди „Пе ри ме тар“

ру ко вод ство рФ је ви ше пу та из но си ло уве ра ва ња стра ним др жа ва ма да не по сто ји ри зик од слу чај ног или не санк ци о ни са ног лан си ра ња ра ке та. Пре стар та ал го рит ма уз врат ног уда ра „Пе ри ме тар“ про ве ра ва по сто ја ње че ти ри усло ва

ФО

ТО

: Ph

o t

oX

Pr

es

s

Од лу ку о лан си ра њу ко манд них ра ке та до но си ауто ном ни кон трол но-ко манд ни си стем, а то је сло же ни про грам ски

ком плекс на ба зи ве штач ке ин те ли ген ци је

4

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пи ше: Ки рил Бар ски

САД и ЕУ пре те Ру си ји еко ном ским санк ци ја ма због ње не по зи ци је пре­ма Укра ји ни. Екс перт Ми ни стар ства спољ них по сло ва пред ла же да се се­ти мо ка кав је био ис ход санк ци ја пре ма Ки ни 1989: мо же се ре ћи да су упра во санк ци је по мо гле Пе кин­гу да раз ви је сво ју вој ну ин ду стри­ју, ди вер зи фи ку је при вре ду и оја ча од но се са Ру си јом.

Са вре ме ни свет је сав прот кан ни ти ма гло ба ли за ци је, та ко да у ње му и са ма иде ја ме­ђу на род не изо ла ци је ве ли ке др жа ве, а по го то во свет ске си ле, апри о ри из гле да као

очи глед на бе сми сли ца сва ко ме ко има здрав ра зум. Али ако не ко ме та кве ми­сли ипак па да ју на па мет, он да је нај бо­ље по зва ти у по моћ исто ри ју и се ти ти се ка ко су пре не што ви ше од две де це ни је слич ни по ку ша ји до жи ве ли пот пу ни и уби стве ни фи ја ско. Реч је о по ку ша­ју САД и њи хо вих са ве зни ка да по сле до га ђа ја на пе кин шком тр гу Тјен Ан

Мен 3. и 4. ју на 1989. уве ду ме ђу на род не санк ци је про тив Ки не.

Санк ци је За па даПод се ћа мо да је ини ци ја тор ме ђу на род­ног при ти ска на Пе кинг у ви ду то тал­не изо ла ци је и та да био Ва шинг тон, и да је за по че так пред у зео чи та ву се ри ју ме ра ре ду ко ва ња би ла те рал не са рад ње са На род ном Ре пу бли ком Ки ном. Те ме­ре су под ра зу ме ва ле об у ста вља ње свих кон та ка та са Ки ном на ви со ком ни воу, пре кид вој не раз ме не и мо ра то ри јум на све ис по ру ке на о ру жа ња и вој не тех ни­ке у Ки ну.САД су има ле циљ да на ме ђу на род ној сце ни ство ре „је дин стве ни ан ти ки не ски фронт“, због че га су 14–16. ју ла 1989. са­зва ле у Па ри зу са мит Г­7 на ни воу пре­ми је ра. Уче сни ци су сре та усво ји ли су по ли тич ку де кла ра ци ју ко јом се осу ђу је

кр ше ње људ ских пра ва у Ки ни. Би ло је об ја вље но да чла ни це Г­7 уво де санк ци је про тив Ки не ко је пред ви ђа ју пре кид по­ли тич ких кон та ка та на ви со ком ни воу и за бра ну да љег кре ди ти ра ња Ки не пре ко Свет ске бан ке, ММФ­а и Азиј ске бан ке за раз вој. За пад ним ком па ни ја ма је да та ин­струк ци ја да не тр гу ју са ки не ским ком­па ни ја ма и да за мр зну све ин ве сти ци о не про јек те у Ки ни. Ки не ским струч ња ци­ма је био оне мо гу ћен при ступ ви со ким тех но ло ги ја ма и ин ду стри ји раз ви је них зе ма ља.

Ре ак ци ја Ки неКи не ско ру ко вод ство је из вр ши ло ана­ли зу но во на ста ле си ту а ци је и одо бри­ло ком плекс по ли тич ких, еко ном ских и ди пло мат ских кон тра ме ра чи ји је циљ био да спре че раз вој до га ђа ја у прав цу ко ји Ки ни не од го ва ра. За у зет је став да је

За што је ло ше изо ло ва ти свет ску си луЗбог санк ци ја За па да, по себ но ме сто ме ђу тр го вин ским парт не ри ма Ки не

за у зе ле су зе мље ко је ни су по др жа ле кам па њу за ме ђу на род ну изо ла ци ју Ки не: Ру си ја, Ју жна Ко ре ја, Син га пур и дру ге чла ни це АСЕ АН-а

На фо то гра фи ји: глав но зда ње Ми ни стар ства

спољ них по сло ва РФ у Мо скви

ФО

ТО

: sh

ut

te

r s

to

ck

/ L

e g

ion

Me

dia

санк ци је су при мо ра ле ки ну да озбиљ но по кре не вој ну ин ду стри ју, а ем бар го на увоз оруж ја дао је мо ћан им пулс раз во ју ки не ског вој но ин ду стриј ског сек то ра

политика и друштво

5

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

ва жно по ка за ти це лом све ту не про мен­љи вост уну тра шње и спољ не по ли ти ке Ки не, не по вла чи ти се пред по те шко ћа ма и на ста вља ти по ли ти ку ре фор ми и отва­ра ња ка све ту.Пр во, пре и спи та на је ра ни ја кон цеп ци ја од но са пре ма гло бал ним цен три ма мо ћи у ко рист из ба лан си ра ни је ви ше век тор­ске док три не. Пр ви пут по сле три де це­ни је ки не ско­со вјет ски од но си су по ста­вље ни на при о ри тет ни је ме сто.Дру го, од лу че но је да се у ре ги о нал ној по ли ти ци Ки не глав на па жња по све ћу је раз во ју до бро су сед ских од но са са окол­ним др жа ва ма, на ро чи то са зе мља ма азиј ско­ти хо о ке ан ског ре ги о на.Тре ће, Ки на је на гло ак ти ви ра ла сво је уче шће у мул ти ла те рал ној ди пло ма ти­ји. То се од ра зи ло пре све га у упут ству ки не ској де ле га ци ји у УН да се те шње удру жу је у бло ко ве са др жа ва ма­исто ми­шље ни ци ма ра ди за шти те за јед нич ких ин те ре са.

По раз За па даВећ од кра ја 1989. ме ха ни зам ан ти ки не­ских санк ци ја је по чео да от ка зу је. За пад је бр зо схва тио да по ли ти ка ан та го ни зма пре ма Ки ни пре све га угро жа ва ње го ве соп стве не ин те ре се.Пр ва ин ду стриј ски раз ви је на зе мља ко­ја је на пу сти ла „за јед нич ки фронт“ био је Ја пан. Пре ми јер Ја па на Т. Ка и фу био је пр ви ли дер зе мље­чла ни це Г­7 ко ји је до шао у зва нич ну по се ту Ки ни. Би ло је то у ав гу сту 1991.По сле ја пан ског пре ми је ра то је учи ни­ла и Евро па. У ок то бру 1991. од лу ком кон фе рен ци је ми ни ста ра спољ них по­сло ва зе ма ља­чла ни ца Европ ске уни је у Лук сем бур гу уки ну та је ве ћи на санк ци ја пре ма Ки ни.Те же се од ви јао про цес по нов ног ус по­ста вља ња нор мал них од но са из ме ђу Ки­не и САД, али је и Бе ла ку ћа на кра ју кра­је ва би ла при ну ђе на да на пра ви „ко рак на зад“. Ми ни стар спољ них по сло ва Ки не Цјан Ћи Ченг по се тио је САД у но вем бру

1990. и та по се та је фак тич ки озна чи ла да су на нај ви шем ни воу по но во ус по­ста вље ни кон так ти из ме ђу две ју зе ма ља. Већ 1993. су САД ко нач но од у ста ле од оту ђи ва ња Ки не и по че ле да нор ма ли­зу ју од но се.

Ре зул та ти бло ка деНе ма по тре бе до ка зи ва ти да је ула зак Ки­не у круг во де ћих по ли тич ких и еко ном­ских цен та ра мо ћи не рас ки ди во ве зан за успе шно пре ва зи ла же ње остра ки зма ко ме су при бе гле за пад не зе мље кра јем 1980­их и по чет ком 1990­их.

Пе кинг је на у чио да чвр сто бра ни сво­је ин те ре се, по ка зао је сво ју спо соб ност да при ме њу је оштре ме ре, па чак и да се кон фрон ти ра „на гра ни ци фа у ла“ та мо где сма тра да су угро же на ње го ва пра ва или ње го ви на ци о нал ни ин те ре си.По ку ша ји гру бог спољ ног при ти ска на Ки ну и ме ша ње у ње на уну тра шња пи та­ња до ве ли су до ја ча ња не по ве ре ња пре ма За па ду и ан ти за пад ног рас по ло же ња у ки не ском дру штву.Пе кинг је из тих до га ђа ја из ву као од го­ва ра ју ће за кључ ке и по чео да при да је пр­во сте пе ни зна чај пи та њи ма оси гу ра ња на ци о нал не без бед но сти и ја ча ња вој­не мо ћи. Санк ци је су при мо ра ле Ки ну

да озбиљ но по кре не вој ну ин ду стри ју, а ем бар го на увоз оруж ја дао је мо ћан им­пулс раз во ју ки не ског вој но ин ду стриј­ског сек то ра.Спољ но по ли тич ке кон тра ме ре ко је је Ки на пред у зе ла су штин ски су из ме ни­ле гло бал ну и ре ги о нал ну кон сте ла ци ју сна га. У том пе ри о ду је ус по ста вље но ки­не ско­ру ско стра те шко парт нер ство ко је је и да нас је дан од си стем ских фак то ра свет ске по ли ти ке. Ки на је по ја ча ла сво је по зи ци је у Ју го и сточ ној Ази ји, у Афри­ци, на Бли ском Ис то ку, у Ис точ ној Евро­пи и Цен трал ној Ази ји. У вре ме бор бе за оп ста нак на свет ским тр жи шти ма по чет ком 1990­их Ки на је у ве ли кој ме ри ди вер зи фи ко ва ла сво је тр­го вин ско­еко ном ске ве зе. По себ но ме сто ме ђу ње ним тр го вин ским парт не ри ма за­у зе ле су зе мље ко је ни су по др жа ле кам­па њу за ме ђу на род ну изо ла ци ју Ки не: Ру си ја, Ју жна Ко ре ја, Син га пур и дру ге чла ни це Асо ци ја ци је зе ма ља ју го и сточ не Ази је (АСЕ АН) као и зе мље на пост со­вјет ском про сто ру. Упра во у то до ба су по слов ни кру го ви Хонг кон га и Тај ва на до би ли још ве ће мо гућ но сти да ак ти ви­ра ју сво је тр го вин ско и ин ве сти ци о но при су ство на ки не ском тр жи шту.Очи глед не су по у ке ко је би тре ба ло из­ву ћи из по ку ша ја ме ђу на род не изо ла ци је Ки не по сле до га ђа ја на тр гу Тјен Ан Мен. У са вре ме ном све ту се не мо же раз го­ва ра ти је зи ком санк ци ја. По ку ша ји од­вра ћа ња и изо ла ци је су уза луд ни и бе­сми сле ни. У усло ви ма све ве ће уза јам не за ви сно сти и нео д ре ђе но сти у ме ђу на­род ним од но си ма сва ки не про ми шље ни ко рак мо же да иза зо ве не пред ви дљи ве по сле ди це и мо же као бу ме ранг да се вра ти ини ци ја то ру. Нео п ход но је јед­ном за сваг да од ба ци ти по ли ти ку си ле и о свим спор ним пи та њи ма во ди ти рав­но пра ван ди ја лог уз ме ђу соб но ува жа ва­ње, са ци љем да се сва ки про блем ре ши ис кљу чи во по ли тич ким и ди пло мат ским сред стви ма, стро го у скла ду са ме ђу на­род ним пра вом.

За што је ло ше изо ло ва ти свет ску си лу

Пе кинг је за хва љу ју ћи санк ци ја ма на у чио да чвр сто бра ни сво је ин те ре се, по ка зао је сво ју спо соб ност да при ме њу је оштре ме ре, па чак и да се кон фрон ти ра „на гра ни ци фа у ла“ та мо где сма тра да су угро же на ње го ва пра ва или ње го ви на ци о нал ни ин те ре си

Не ма по тре бе до ка зи ва ти да је ула зак ки не у круг во де ћих по ли тич ких и еко ном ских цен та ра мо ћи не рас ки ди во ве зан за успе шно пре ва зи ла же ње остра ки зма ко ме су при бе гле за пад не зе мље кра јем 1980-их и по чет ком 1990-их

6

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пи ше: Олег Фо ми чов

„Ру ска реч“ за сво је чи та о це об ја­вљу је те зе из ван ред ног обра ћа ња пред сед ни ка Вла ди ми ра Пу ти на Фе де рал ној скуп шти ни по во дом при ма ња Кри ма и Се ва сто по ља у са став РФ. Пу тин је го во рио о Кри­му, Укра ји ни, по зи ци ји за пад них зе ма ља, па ра ле ла ма са ко сов ским пре се да ном, од но су пре ма НА ТО­у и мо гу ћим санк ци ја ма За па да пре­ма Ру си ји.

О Кри му

То ком свог обра ћа ња Пу тин је си ту а ци ју у ко јој се Крим на­ла зи ван гра ни ца Ру си је на звао „не до пу сти вом исто риј ском не­прав дом“. Пре ма ње го вим ре­чи ма, од лу ку о пре да ји Кри ма

Укра ји ни до нео је со вјет ски ли дер Ни ки та Хру шчов, кр ше ћи при то ме устав не нор ме.„Та од лу ка је до не та уз очи глед но кр ше ње устав них нор ми ко је су ва жи ле чак и у то вре ме. Пи та ње је ре ше но у ку ло а ри ма, у уском кру гу љу ди“, ре као је Пу тин.„Свих ових го ди на обич ни гра ђа ни, као и мно ге јав не лич но сти, ви ше пу та су по­

кре та ли ову те му. Го во ри ли су да је Крим искон ски ру ска зе мља, а Се ва сто пољ ру­ски град. Да, ми смо све то до бро зна ли, осе ћа ли и ср цем и ду шом, али мо ра ли смо да по ђе мо од по сто је ће си ту а ци је и да на но вој осно ви гра ди мо до бро су сед­ске од но се са не за ви сном Укра ји ном“, на ста вио је Пу тин.„Крим је на ше за јед нич ко до бро и нај­ва жни ји фак тор ста бил но сти у ре ги о­ну. Ова стра те шки зна чај на те ри то ри­ја тре ба да се на ла зи под сна жном и ста бил ном вла шћу, ко ја де фак то мо же би ти са мо ру ска“, ис та као је пред сед­ ник РФ.

политика и друштво

Про тив „га здо ва ња ис пред ру ске огра де“

Вла ди мир Пу тин: Ми смо про тив то га да јед на вој на ор га ни за ци ја поч не да га зду је по ред на ше огра де, по ред на ше ку ће, или на на шим исто риј ским те ри то ри ја ма

ФО Т

О: Р

О СиЈ

СКА

гА ЗЕ

ТА

7

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

О Ру си ма у Укра ји ниПре ма ре чи ма ше фа др жа ве, ста нов ни­ци Укра ји не чи ји је ма тер њи је зик ру­ски умор ни су од по ку ша ја спро во ђе ња „при нуд не аси ми ла ци је“. „Не пре кид но су пред у зи ма ни по ку ша ји да се Ру си ма оду зме исто риј ско се ћа ње, а по не кад и ма тер њи је зик, и да се при нуд но аси ми­лу ју“, из ја вио је Пу тин.Пу тин је ис та као да ће Ру си ја увек шти­ти ти ин те ре се гра ђа на ко ји го во ре ру­ски. „У Укра ји ни жи ве и жи ве ће ми ли­о ни Ру са, гра ђа на ко ји го во ре ру ски, и Ру си ја ће увек шти ти ти њи хо ве ин те ре се по ли тич ким, ди пло мат ским и прав ним сред стви ма. Ме ђу тим, пре све га би са ма Укра ји на тре ба ло да бу де за ин те ре со­ва на да се пра ва и ин те ре си ових љу ди ис по шту ју, јер у то ме је га рант ста бил­но сти, укра јин ске др жав но сти и те ри­то ри јал ног ин те гри те та зе мље“, ре као је Пу тин.

О бу дућ но сти Укра ји неПу тин је ис та као да Ру си ја не же ли про­паст Укра ји не. „Же лео бих да ме са слу­ша те, дра ги при ја те љи. Не мој те ве ро ва ти они ма ко ји вас пла ше Ру си јом, ко ји го­во ре о то ме да ће по сле Кри ма усле ди ти дру ги ре ги о ни. Ми не же ли мо по де лу Укра ји не. На ма то ни је по треб но“, из ја­вио је пред сед ник РФ.

О вла сти у Ки је ву„Глав ни ак те ри пре вра та су би ли на ци­о на ли сти, нео на ци сти, ру со фо би и ан­ти се ми ти – упра во они у ве ли кој ме ри да нас још увек кон тро ли шу жи вот у Укра ји ни“, ре као је пред сед ник РФ.„Ја сно је и да у Укра ји ни за са да не по­сто ји ле ги тим на из вр шна власт. Не ма мо са ким да раз го ва ра мо, мно ге др жав не ор га не су узур пи ра ли са мо зван ци. При то ме они ни шта у зе мљи не кон тро ли шу, већ се са ми, же лим то да ис так нем, че сто на ла зе под кон тро лом ра ди кал них стру­ја. Код не ких ми ни ста ра са да шње вла сти мо же те би ти при мље ни је ди но ако то до­зво ле те ро ри сти са Мај да на. То ни је ша­ла, то је ствар ност са вре ме ног жи во та“, из ја вио је Пу тин.

О по те зи ма За па да„У слу ча ју Укра ји не на ши за пад ни парт­не ри су пре шли цр ту, по на ша ли су се гру бо, нео д го вор но и не про фе си о нал но“, ре као је Пу тин. Ис та као је да су за пад не зе мље од лич но зна ле да на по лу о стр ву Крим жи ве ми ли о ни Ру са. „Ру си ја се на­

шла у по зи ци ји из ко је ви ше ни је мо гла да се по ву че“, из ја вио је Пу тин.

О НА ТО-уКо мен та ри шу ћи из ја ве о мо гу ћем про­ши ре њу са рад ње Укра ји не са НА ТО­ом, Пу тин је ре као: „Ми ни смо про тив са­рад ње са НА ТО­ом, ни ка ко, ми смо са мо про тив то га да јед на вој на али јан са – НА­ТО и по ред свих уну тра шњих про це са оста је вој на ор га ни за ци ја – ми смо про­тив то га да јед на вој на ор га ни за ци ја поч­не да га зду је по ред на ше огра де, по ред на ше ку ће или на на шим исто риј ским те ри то ри ја ма“.

О ме ђу на род ном пра ву и ко сов ском пре се да нуПу тин је из ја ве ЕУ и САД о то ме да Ру­си ја кр ши нор ме ме ђу на род ног пра ва на­звао „из не на ђу ју ћим ци ни змом“. Пре ма ње го вим ре чи ма, си ту а ци ја на Кри му је пот пу но ана лог на си ту а ци ји у ко јој су за пад не др жа ве при зна ле не за ви сност Ко со ва. Он је ци ти рао од лу ку Ме ђу на­род ног су да УН до не ту тим по во дом: „Из прак се Са ве та без бед но сти не про­ис ти че ни ка ква ге не рал на за бра на јед­но стра ног про гла ше ња не за ви сно сти. Оп ште ме ђу на род но пра во не са др жи ни ка кву при ме њи ву за бра ну про гла ше­ња не за ви сно сти.“Пред сед ник је та ко ђе ци ти рао де кла ра­ци ју ко ју су САД усво ји ле у ве зи са си ту­а ци јом на Ко со ву. Овај до ку мент на во ди

да де кла ра ци је о не за ви сно сти мо гу кр­ши ти уну тра шње за ко но дав ство зе мље, али да то не зна чи да до ла зи до кр ше ња ме ђу на род ног пра ва. „Они су са ми то на­пи са ли, раз гла си ли це лом све ту, при ти­сли све, а са да се бу не. Због че га?“, ре као је Пу тин.

О санк ци ја ма„Да нас нам пре те санк ци ја ма, али ми и та ко жи ви мо у усло ви ма у ко ји ма вла да низ ре стрик ци ја, ко је су за нас ве о ма бит­не, за на шу еко но ми ју, за на шу зе мљу“, ре као је Пу тин.Он је под се тио да су још за вре ме Хлад­ног ра та САД, а за тим и дру ге зе мље, за­бра ни ле да се у СССР­у про да је чи тав низ ви со ко тех но ло шких и тех нич ких про из во да. Ова за бра на је са мо фор мал­но уки ну та, сма тра Пу тин.„У ствар но сти мно ге за бра не ва же и да­нас. Украт ко ре че но, има мо раз ло га да сма тра мо да се фа мо зна по ли ти ка ’об­у зда ва ња’ Ру си је, спро во ђе на у 18, 19. и 20. ве ку, на ста вља и да нас. Не пре кид но по ку ша ва ју да нас са те ра ју у ћо шак за то што ми има мо не за ви сан став, за то што тај став бра ни мо, за то што ства ри на зи­ва мо њи хо вим пра вим име ни ма и ни смо ли це ме ри“, ре као је ру ски ли дер.

О ме ђу на род ној ре ак ци ји„Га ји мо за хвал ност пре ма сви ма ко ји се са раз у ме ва њем од но се пре ма на шим по­ступ ци ма на Кри му. За хвал ни смо на ро ду Ки не, чи је ру ко вод ство је раз ма тра ло и раз ма тра си ту а ци ју око Укра ји не и Кри ма у ње ној исто риј ској и по ли тич кој пер спек­ти ви. Из у зет но по шту је мо су здр жа ност и објек тив ност Ин ди је“, ре као је Пу тин.Он се та ко ђе обра тио Нем ци ма и под­се тио да, ка да је до не та од лу ка о ује ди­ње њу Ис точ не и За пад не Не мач ке, ни су сви по др жа ли ту ини ци ја ти ву, али да је СССР у пот пу но сти био за ово исто риј­ско ује ди ње ње. „Си гу ран сам да ви то ни­сте за бо ра ви ли, и ра чу нам да ће гра ђа ни Не мач ке та ко ђе по др жа ти те жњу ру ског на ро да, исто риј ске Ру си је за по нов ним ус по ста вља њем је дин ства“, ис та као је пред сед ник.

Из ве штај са ста вљен на осно ву ма те­ри ја ла „Ин тер фак са“ и РИА „Но во сти“.

из прак се са ве та без бед но сти не про ис ти че ни ка ква ге не рал на за бра на јед но стра ног про гла ше ња не за ви сно сти. оп ште ме ђу на род но пра во не са др жи ни ка кву при ме њи ву за бра ну про гла ше ња не за ви сно сти

има мо раз ло га да сма тра мо да се фа мо зна по ли ти ка ’об у зда ва ња’ ру си је, спро во ђе на у 18, 19. и 20. ве ку, на ста вља и да нас

8

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пи ше: Фјо дор Лу кја нов

Укра јин ска кри за је ма ни фе ста ци­ја кон цеп циј ског и прав ног ха о са ко ји вла да на ме ђу на род ној сце ни. Са њом је ди ску си ја о прин ци пи ма свет ског по рет ка ушла у но ву фа зу. Аме рич ки др жав ни се кре тар Џон Ке ри пре ко рео је Ру си ју због то га што по сту па „у ду ху 19. ве ка“. Хтео је ваљ да ре ћи да се са да, у 21. ве ку, ме ђу на род на пи та ња дру га чи је ре­ша ва ју. Ре ци мо да је у пра ву: ка кав је за пра во био тај „дух 19. ве ка“?

Што се ти че ме ђу на род ног пра ва 19. век је по чео Беч ким кон гре сом 1814­15. То је био пра ви ме ђу­на род ни пре го ва рач ки ма ра тон на ко ме су уче­

ство ва ли мо нар си Алек сан дар I и Фра њо I Аустриј ски, као и нај бо ље ди пло ма те и др жав ни ци то га до ба: Ме тер них, Та­ле ран, вој во да од Ве линг то на и дру ги. Кон грес је ста вио тач ку на епо ху На по­ле о но вих ра то ва. Ста ри свет се уз бур као још кра јем 18. ве ка, ка да је Фран цу ска ре во лу ци ја уне ла по мет њу у европ ску по­ли ти ку. Ре во лу ци о нар ни по лет је за пла­шио кон зер ва тив не ре жи ме и пре ра стао у ге о по ли тич ку екс пан зи ју Па ри за ко ја је за тим иза зва ла ује ди ње ње ве ли ких си ла про тив На по ле о на.У по ли тич ком сми слу 19. век је тра јао ско ро сто го ди на. Беч ки си стем, ко ји је био ре зул тат кон гре са, рас пао се у ав гу­сту 1914. ка да су шо ви ни зам, су прот но­сти и ко ло ни јал ни апе ти ти европ ског плем ства до сти гли свој вр ху нац и иза­зва ли Пр ви свет ски рат. То је за пра во био крај „ста ре до бре Евро пе“, а за јед но са њом и епо хе кла сич не ди пло ма ти је.Цео 20. век су обе ле жи ле ка та стро фе: два свет ска ра та, про паст им пе ри ја, успон и пад то та ли тар них иде о ло ги ја, мно ги слу ча је ви ма сов ног уни шта ва ња љу ди због њи хо ве на ци о нал не при пад­но сти. Хлад ни рат је сте био гло бал на вој на и иде о ло шка кон фрон та ци ја, али је из гле дао као пе ри од ми ра. Ну кле ар ни ра кет ни клинч СССР­а и САД пре тио

је то тал ним ме ђу соб ним уни ште њем, а за пра во је обез бе дио све ту ста бил ност ка ква ни ка да у исто ри ји ни је по сто ја ла. Ис про ба ва ње сна га на пе ри фе ри ји свет­ске по ли ти ке у це ли ни је би ло под кон­тро лом „ве ли ких га зда“. Ме ђу тим, чим је пре ста ла кон фрон та ци ја, пре ста ла је и кон тро ла.У том кон тек сту „дух 19. ве ка“ из гле да као не ка кав из гу бље ни ел до ра до. Евро па је из ме ђу 1815. и 1910. би ла по ште ђе на ве ли ких су ко ба ве ли ких си ла. То не зна­чи да ме ђу њи ма ни је би ло не ми ло срд ног

ри вал ства или вој них кон фли ка та (се ти­мо се са мо Крим ског, Фран цу ско­пру ског и Ру ско­тур ског ра та), али је су шти на „Кон цер та на ци ја“ ко ји се да вао по сле Бе­ча би ла у то ме што су ве ли ке си ле у свим ме ђу соб ним спо ро ви ма има ле мо гућ ност да ус по ста ве ба ланс ди пло мат ским пу­тем. По сле сва ке кри зе „пре ци зи ра ни“ су од но си глав них уче сни ка у спо ру и ко ри­го ва ни су усло ви одр жа ва ња рав но те же. Та ко је би ло на Па ри ском кон гре су 1856. (по сле Крим ског ра та), на Лон дон ској кон фе рен ци ји 1871. (по сле Фран цу ско­пру ског ра та) и на Бер лин ском кон гре су 1878. (по сле Ру ско­тур ског ра та).„Кон церт на ци ја“ је за вр шен из објек­тив них раз ло га. Свет ска по ли ти ка је пре­ста ла да се по и сто ве ћу је са европ ском. Услед бур ног раз во ја ка пи та ли зма, пр вог та ла са гло ба ли за ци је и ко ло ни јал не екс­пан зи је про стор за игру је по стао ши ри, а уло зи су по ста ли ве ћи. До шло је до уну­тра шњих пре ви ра ња у кон ти нен тал ним си ла ма, што је још ви ше оте жа ло одр жа­ва ње рав но те же.Да нас, две ста го ди на по сле отва ра ња Беч ког кон гре са и сто го ди на по сле по­

погледи

Ко по сту па у ду ху 19. ве ка?

Ка

ри

Ка

Ту

ра

: КО

н с

Та

н Т

ин

Ма

ле

р

Ну кле ар ни ра кет ни клинч ссср-а и сад пре тио је то тал ним ме ђу соб ним уни ште њем, а за пра во је обез бе дио све ту ста бил ност ка ква ни ка да у исто ри ји ни је по сто ја ла

9

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

чет ка Пр вог свет ског ра та, ис по ста вља се да нам не до ста је упра во оно чи ме се од ли ко вао 19. век.По сле свих ка та кли зми у пр вој по ло ви ни про шлог сто ле ћа и за мр зну те ста бил но­сти у ње го вој дру гој по ло ви ни на ста ло је до ба сло бо де, и то сло бо де у сва ком по гле ду. Нај пре је на сту пи ла сло бо да од иде о ло ги је, а то је (на ре чи ма) срж аме­рич ког по гле да на свет. За тим је до шла и сло бо да од ме ђу на род них пра ви ла и од огра ни че ња ко ја су ва жи ла у про шло сти. У по чет ку се чи ни ло да ова дру га вр ста сло бо де ва жи са мо за САД и дру ге зе мље За па да, тј. за по бед ни ке у кон фрон та ци­ји ве ли ких си ла. Ме ђу тим, вре ме ном се ис по ста ви ло да је сло бо да уни вер за лан по јам. Нај пре су ола ба вље не нор ме, за­тим је пре ста ло да се прак ти ку је и ле по по на ша ње, да би на кра ју сви игра чи на гло бал ној сце ни по че ли да по сту па ју по соп стве ном на хо ђе њу. На рав но, они ко­

ји то се би мо гу да при у ште. Тре ба ре ћи да еко ном ски и вој ни мо но пол За па да по чет ком 20. ве ка уоп ште ни је био та ко им по зан тан као пре 15 го ди на. Дру гим ре чи ма, Ва шинг тон и ње го ви са ве зни ци та да ни су мо гли сви ма да на ме ћу сво ја пра ви ла.Укра јин ска кри за је са мо јед на кон рет на ма ни фе ста ци ја кон цеп циј ског и прав ног ха о са ко ји вла да на ме ђу на род ној сце­ни, и као та ква је при лич но упе ча тљи ва и симп то ма тич на. Она је до каз да нам упра во са да тре ба пра ва, ви со ко про фе­си о нал на ди пло ма ти ја у ду ху 19. ве ка. Та ста ра ди пло ма ти ја је опи са на у уџ бе ни­ци ма, али се за бо ра ви ло ка ко она из гле да у прак си, јер се по сле Хлад ног ра та ни је ви ше осе ћа ла по тре ба за ком про ми си ма и уса гла ша ва њем ин те ре са, бу ду ћи да је по бед ник од ре ђи вао ме ру од го вор но­

сти уче сни ка у ло кал ним кон флик ти ма, као и ме ре ко је тре ба пред у зе ти да би се „за до во љи ла прав да“. Ме ђу тим, са да ни тај мо дел ви ше не функ ци о ни ше, јер ни нај моћ ни је свет ске си ле не ма ју до вољ но сна ге и уме ћа.Са вре ме ни свет па ти од то тал ног дис­ба лан са у сва ком по гле ду, па и у по гле­ду раз ли чи тих мо гућ но сти и ин те ре са, као и раз ли чи тих пред ста ва јед них о дру ги ма. „Дух 19. ве ка“ је ко ри стан, јер омо гу ћа ва да се ди пло мат ска ре ше ња тра же на осно ву тре зве не ра чу ни це и уз по што ва ње џен тлмен ске ети ке у од­но си ма са про тив ни ком, без иде о ло шке ег зал ти ра но сти на сле ђе не из 20. ве ка. Све ту је по тре бан кон церт на ци ја, а њи­хо вим ди ри ген ти ма су по треб не кла сич­не пар ти ту ре, па ма кар и у са вре ме ној ор ке стра ци ји.

Пи ше: Ни ки та Бон да рев

У го во ру Вла ди ми ра Пу ти на пред чла но ви ма Фе де рал не скуп шти не 18. мар та, у ко ме се пред сед ник по­звао на до ку мент Ха шког три бу на ла од 2010. о ле ги тим но сти при зна ња Ко со ва, по ву че на је од ре ђе на па ра­ле ла из ме ђу Ко со ва и Кри ма, као и из ме ђу дру гих не при зна тих ен ти­те та на те ри то ри ји За јед ни це не за­ви сних др жа ва: Прид ње стро вља, Ју жне Осе ти је и Аб ха зи је. Ни ки та Бон да рев, екс перт Ру ског ин сти­ту та за стра те шка ис тра жи ва ња, ана ли зи ра раз ли ке из ме ђу Ко со ва и Кри ма ко је че сто ис ти чу за пад ни по ли ти ча ри.

„Мно го кр ви“ vs „без и јед ног пуц ња“

Ка да је реч о су штин ској слич­но сти и раз ли ка ма из ме ђу ових пре се да на, тре ба обра­ти ти па жњу на оно што ме­ђу на род на за јед ни ца на во ди као бит ну раз ли ку: на Ко со ву

је уочи ин тер вен ци је то бо же про ли ве но мно го кр ви. То ли ко је ап сурд но што За­пад ис ти че ту те зу као не што су штин ски бит но да не знам ни шта бих на то од го­во рио. По не где је би ло жр та ва, а по не­где ни је, и шта из то га сле ди? Го во ри мо о ме ђу на род но­прав ном аспек ту и ка кве ве зе има да ли је би ло жр та ва и ко ли ко их је би ло? Чи ни ми се да чак ни европ ске би ро кра те не схва та ју у пот пу но сти шта та те за уоп ште зна чи. Зар би они хте ли да на Кри му бу де жр та ва, да из ги не исто

оно ли ко љу ди ко ли ко је из ги ну ло на Ко­со ву? Да ли би се они та да сло жи ли да је ин тер вен ци ја за ко ни та? Исто ри ја не по зна је кон струк ци је ти па „шта би би­ло кад би би ло“, али ако би по зна ва ла, шта би он да Ру си ја тре ба ло да ра ди? Да са че ка жр тве ка ко би за тим све ишло по ко сов ском сце на ри ју? Та кав при ступ је вр ху нац ци ни зма.

„Анек си ја“ vs „не за ви сност“Што се ти че оп ту жби за „анек си ју“ Кри­ма, тј. те зе да је Ко со во по ста ло не за ви­сно и ето, ни је се при по ји ло Ал ба ни­ји, то су не ки мно го чуд ни дво стру ки стан дар ди. Крим је по стао део Ру си је по што је Ру ска Фе де ра ци ја при зна ла ње го ву не за ви сност, али Аб ха зи ја и Ју жна Осе ти ја ни су по ста ле део Ру си­је, па ипак их За пад бој ко ту је. Да кле,

Ко со во и Крим: о слич но сти и раз ли ка ма

Ко по сту па у ду ху 19. ве ка? да нас, две ста го ди на по сле отва ра ња Беч ког кон гре са и сто го ди на по сле по чет ка Пр вог свет ског ра та, ис по ста вља се да нам не до ста је упра во оно чи ме се од ли ко вао 19. век

10

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

за пад ни дво стру ки стан дар ди се вр ло ја сно огле да ју и у овом де та љу.Уоста лом, у ко јој ме ри је Ко со во по ста­ло не за ви сно? У ко јој ме ри де мо крат ско? Да, по ста ло је не за ви сно од Бе о гра да, али пот пу но за ви си од За па да и НА ТО­а, од њи хо вих вој них ба за, од КФОР­а, од за пад них пред став ни ка ко ји уства ри до но се све од лу ке. Они су та мо за и ста обез бе ди ли ре фе рен дум „ис пред упе­ре них ауто ма та“ у од су ству 250 хи ља да Ср ба ко ји су на пу сти ли по кра ји ну по сле ин тер вен ци је НА ТО­а и пра ве (а не ме­диј ске) ху ма ни тар не ка та стро фе, ис про­во ци ра не тим бом бар до ва њем. Са дру ге стра не, ни иде ја Ве ли ке Ал ба ни је ни је ни куд иш че зла. На рав но, ни ко не га ран­ту је да ће се За пад од лу чи ти за анек си ју Ко со ва или да ће до зво ли ти Ал бан ци ма да пре кра ја ју „ве ли ке“ др жав не гра ни це у Евро пи, јер то ви ше не ће би ти уну тра­шње гра ни це Ју го сла ви је.

Гра ни це по сле свет ских ра то ва и гра ни це по сле Хлад ног ра таУз све то тре ба има ти у ви ду да гра­ни це уну тар Евро пе и гра ни це уну тар

СФРЈ и СССР­а, ако ће мо пра во, ни су исто. Зна тан део гра ни ца на те ри то ри ји Евро пе ис кро је них још по Вер сај ском ми ров ном спо ра зу му већ су по ста ле да­тост ко ја се апри о ри не ме ња. Дру гим ре чи ма, мо же се до ми ле во ље ра су ђи­ва ти о суд би ни овог или оног европ ског ет но са, али се не мо гу до во ди ти у сум­њу по сто је ће гра ни це. Са дру ге стра не, ако не ће мо да бу де мо фор ма ли сти, тј. ако хо ће мо да ра су ђу је мо бар ма ло се осла ња ју ћи на исто ри ју зе ма ља ис точ­не Евро пе, он да мо ра мо кон ста то ва ти да гра ни це ре пу бли ка уну тар СССР­а и Ју го сла ви је, и уто ли ко пре гра ни це из ме ђу Ре пу бли ке Ср би је и Ауто ном­не По кра ји не Ко со во, ни су баш исто што и гра ни це из ме ђу, ре ци мо, Бел ги је

и Хо лан ди је, или Фран цу ске и Не мач ке.То је још је дан мо ме нат ко ји сје ди њу је Крим и Ко со во. Ко му ни стич ки функ­ци о не ри су сво је вре ме но од лу чи ли да ма ло екс пе ри мен ти шу са по ли тич ком ге о гра фи јом та да шњих „са ве за (још увек) брат ских на ро да“, али њи хо ва во ља не тре ба да ути че на људ ске суд­би не ни са да, ни убу ду ће. У том сми слу је слу чај Кри ма чак у ве ћој ме ри сли­чан слу ча ју Ибар ског Ко ла ши на. Ако је Ко со во у не ком сми слу пре се дан у скла ду са ко јим ми мо же мо да ре ша­ва мо суд би ну Кри ма, он да Крим мо же би ти пре се дан у скла ду са ко јим тре ба да се ре ша ва суд би на Ибар ског Ко ла­ши на, уко ли ко Ср би ја уско ро од лу чи да при зна Ко со во.

Ан га жо ва ност ме ђу на род них струк ту ра у про це су одва ја ња Кри ма од Укра ји не vs по сма тра чи-до бро вољ циТе шко нам је да се са тим сло жи мо. Ру­си ји ни ма ло не би сме та ло да су ме ђу на­род не струк ту ре у ве ћој ме ри би ле ан га­жо ва не у про це су ре гу ли са ња си ту а ци је на Кри му и у ре фе рен ду му о при са је ди­ње њу Ру си ји. Ми слим пре све га на УН, по го то ву ако се има у ви ду да је Ру си ја стал ни члан Са ве та без бед но сти. То ни­шта не би про ме ни ло, али би по ме ну тим про це си ма да ло ве ћу ле ги тим ност. Ме ђу по сма тра чи ма на ре фе рен ду му би ли су, из ме ђу оста лих, и пред став ни ци Ср би је. Мно ге од њих лич но по зна јем. Шта ви­ше, ако се по гле да оп шти са став ми си је, сти че се ути сак да је Ср ба мо жда би ло и нај ви ше. На рав но, до бро је што је уоп­ште би ло ме ђу на род них по сма тра ча, али би ло би мно го бо ље ка да то не би би ли са мо не ки про ру ски на стро је ни до бро­вољ ци, не го ле ги тим не ме ђу на род не струк ту ре.

Аутор је ви ши на уч ни са рад ник Ру ског ин­сти ту та за стра те шка ис тра жи ва ња.

погледи

Ка

ри

Ка

Ту

ра

: КО

н с

Та

н Т

ин

Ма

ле

р

[Представници запада] су [на косову] за и ста обез бе ди ли ре фе рен дум „ис пред упе ре них ауто ма та“ у од су ству 250 хи ља да ср ба ко ји су на пу сти ли по кра ји ну по сле ин тер вен ци је На то-а и пра ве (а не ме диј ске) ху ма ни тар не ка та стро фе, ис про во ци ра не тим бом бар до ва њем

зар би [западни политичари] хте ли да на кри му бу де жр та ва, да из ги не исто оно ли ко љу ди ко ли ко је из ги ну ло на ко со ву? да ли би се они та да сло жи ли да је ин тер вен ци ја за ко ни та? [...] та кав при ступ је вр ху нац ци ни зма

11

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пи ше: Олег Бон да рен ко, Из ве сти ја

Прак са по ка зу је да Ру си ја не тре ба да се огра ни ча ва ис кљу чи во на сво је уну тра шње про бле ме, јер са мо ако спа са ва мо свет мо же мо да спа се мо и се бе. Мо гућ ност по врат ка Кри ма по сле 23 го ди не укра јин ске „не за­ви сно сти“ и по сле 60 го ди на ко ли ко је про шло од фор мал ног пре ла ска Кри ма из РСФСР у УС СР ја сан је сиг нал Ср би ма да се Ко со во та ко ђе мо же вра ти ти.

„Ко ме је то Вла ди мир Вла ди ми ро вич при­пре мио та ко леп по­клон за 8. март?“, пи та ме уз осмех при ја тељ из Во ро ње жа и сам

се би од го ва ра: „Сво јој је ди ној во ље ној, ко јој је име Ру си ја“.Та кав, у по ли тич ком сми слу на и ван, али за то искрен и по штен став са да де ле мно­ги ко ји ко ли ко ју че ни су ни по ми шља ли да гла са ју за Вла ди ми ра Пу ти на, а да нас се спре ма ју да гла са ју за ње гов пе ти ман­дат. Све до ци смо не ви ђе ног је дин ства на ци је, и ис по ста ви ло се да нас не ује­ди њу ју спорт ска так ми че ња: ује ди њу је нас сам жи вот. Олим пи ја да је би ла са мо при јат на увер ти ра у по вра так Ру си је на ве ли ку по ли тич ку сце ну.По след њих 20 го ди на се тра га ло за на ци­о нал ном иде јом, а ис по ста ви ло се да се та иде ја све вре ме на ла зи ла из ван фор мал­них гра ни ца Ру си је. По др шка ко ју да нас ве ћи на жи те ља Ру си је пру жа по врат ку Кри ма и Се ва сто по ља у са став на ше зе­мље за пра во и је сте она спо на ко ја истин­ски ује ди њу је на ци ју.На на ше очи се ра ђа иде о ло ги ја но ве Ру­си је, и она се са сто ји у вра ћа њу ру ских те ри то ри ја под окри ље сво је ма ти це. То је за на шу ели ту те жак ко рак, али ће та­

ко за и ста би ти отво ре на вра та ко ја во де у но ву ре ал ност. У тој ре ал но сти ће се Фонд за ста би ли за ци ју чу ва ти у Ру си ји, а на ши функ ци о не ри не ће мо ћи да пу­ту ју на За пад и не ће ку по ва ти ви ле на фран цу ској, не го на цр но мор ској ри ви­је ри. У тој ре ал но сти ће ели та сво ју де­цу шко ло ва ти на Мо сков ском др жав ном уни вер зи те ту (МГУ), а не на Хар вар ду, и са мо ће ње ни нај го ри пред став ни ци ра­ди је иза бра ти да до че ка ју ста рост не где на оба ли Ме ди те ра на у бла го ста њу, али под ана те мом.

Не тре ба се бри ну ти што ће про да не ду­ше оти ћи из Ру си је. Не ка оду, и не ка он­да бри тан ским и фран цу ским по ре ским ор га ни ма об ја шња ва ју сум њи во по ре кло сво га бо гат ства. То је ре ал ност у ко јој Че­че ни ни су прет ња за без бед ност Ру си је, не го су, на про тив, њен по нос и га рант си гур но сти ње ног спољ но по ли тич ког опре де ље ња.Ре ал ност Ру си је 21. ве ка је ре ал ност су­пер си ле чи је се су ве ре но ми шље ње по­шту је у све ту. Прак са по ка зу је да ми не тре ба да се огра ни ча ва мо ис кљу чи во на сво је уну тра шње про бле ме, јер са мо ако спа са ва мо свет мо же мо да спа се мо и се бе.О тој ре ал но сти су са ња ли нај на ив ни ји по ли ти ча ри, о њој је са ња ла и ап со лут на ве ћи на ста нов ни штва на ше зе мље. Са­да, ка да је од лу ка већ до не та, ми се не мо же мо за у ста ви ти на по ла пу та. На род је спре ман да мно го то га про гле да кроз пр сте Вла ди ми ру Пу ти ну ако он успе да вра ти Ру си ји Крим и дру ге из гу бље не ру­ске те ри то ри је.Ово уто ли ко пре што ће по сле ди це крим­ског ре фе рен ду ма би ти за и ста огром не. Вр ло је ве ро ват но да ће се и не ки дру ги ре ги о ни Укра ји не угле да ти на пар ла мент Кри ма и ње го ву од лу ку о при са је ди ње њу Ру си ји. Они схва та ју си ту а ци ју: са да или ни ка да.Очи глед но је да ће слич не од лу ке и ре­фе рен ду ме по же ле ти да спро ве ду и пар­ла мен ти Прид ње стро вја, Ју жне Осе ти је и Аб ха зи је. Вра ћа ње Кри ма ће по ста ти исти та кав пре се дан у свет ској по ли ти­ци ка кав је би ло при зна ва ње не за ви сно­сти Ко со ва од стра не ве ћи не за пад них зе ма ља.Већ то ком на ред них не де ља би ће мо све­до ци на став ка „ру ског про ле ћа“ у ру ским ре ги о ни ма ју го и сто ка Укра ји не ко ји не же ли да при зна не за ко ни ту власт „евро­бан де ро ва ца“ у Ки је ву.Крим је тек по че так ру ске Ре кон ки­сте. Ако је ус пе ло Кри му, зна чи да ће ус пе ти и Оде си, Ни ко ла је ву, До њец ку, Лу ган ску... Ове го ди не ре фе рен ду ми о са мо о пре де ље њу тре ба да се одр же и у Шкот ској и Ка та ло ни ји, а то су ре ги о ни Европ ске Уни је.Европ ски тренд ре ги о на ли за ци је „на су­ка ће се“ на ру ски тренд цен тра ли за ци је

од 1991. стал но смо гу би ли и љу де и те ри то ри ју, и ево са да, пр ви пут по сле 1945, мо же мо да вра ти мо сво ју зе мљу и сво је су на род ни ке. то је оно по че му ће Вла ди мир Пу тин ући у исто ри ју

у но вој ре ал но сти ће ру ска ели та сво ју де цу шко ло ва ти на мо сков ском др жав ном уни вер зи те ту (мгу), а не на Хар вар ду, и са мо ће ње ни нај го ри пред став ни ци ра ди је иза бра ти да до че ка ју ста рост не где на оба ли ме ди те ра на у бла го ста њу, али под ана те мом

Крим као на ци о нал на иде ја

Ка

ри

Ка

Ту

ра

: КО

н с

Та

н Т

ин

Ма

ле

р

12

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

те ри то ри ја. Тај про цес је већ по чео под па ро лом „Крим хо ће ку ћи“. Шта ви ше, мо гућ ност по врат ка Кри ма по сле 23 го­ди не укра јин ске „не за ви сно сти“ и по сле 60 го ди на ко ли ко је про шло од фор мал­ног пре ла ска Кри ма из РСФСР у УС СР ја сан је сиг нал Ср би ма да се Ко со во та­ко ђе мо же вра ти ти.Сва но ви ја исто ри ја Ру си је за по след­ње 23 го ди не, тј. од рас па да Со вјет ског Са ве за, за пра во је исто ри ја иш че ки ва­ња да на шњег да на. Од 1991. стал но смо гу би ли и љу де и те ри то ри ју, и ево са да, пр ви пут по сле 1945, мо же мо да вра ти­мо сво ју зе мљу и сво је су на род ни ке. То је оно по че му ће Вла ди мир Пу тин ући у исто ри ју.Пр ви пут по сле 1946. (ка да су при са је ди­ње ни Ту ва и За кар па тје) Ру си ја по но во мо же да про ши ри сво ју те ри то ри ју.На сту па тре ну так по ли тич ке исти не што се ти че вра ћа ња ре ги о на. Ки јев их је ве штач ки укра ји ни зо вао и при ти скао, а они су све вре ме че зну ли за сво јом исто риј ском Отаџ би ном. Ка ко је ле по ре као но ви гра до на чел ник Се ва сто по­ља Алек сеј Ча лиј, овај град је по нос ру­ских мор на ра у ко ме го то во све чла ни­це НА ТО­а има ју сво је „пред став ни ке“, јер је ов де са хра ње но пре ко 250 хи ља да евро ин те гра то ра од Тур ске до Ве ли ке Бри та ни је.Ру си ја је то ком свих ових го ди на са не­моћ ним бо лом по сма тра ла про го не Ру са у Сред њој Ази ји и бал тич ким зе мља ма, у Укра ји ни и Мол да ви ји, и са мо је ску пља­ла пра вед ни гнев.Са да је до шло вре ме за од го вор. То не ће би ти осве та, не го ко рак у су срет на шој за јед нич кој бу дућ но сти у са ста ву др жа ве ко ју сви под јед на ко до жи вља ва ју као ро­ђе ну зе мљу. И та зе мља по но во из вр ша ва сво ју уз ви ше ну ми си ју.

Олег Бон да рен ко је по ли ти ко лог из Мо скве.

Разговор водила: Аљ би на Пе тро ва

Укра јин ски ака де мик, исто ри чар и ар хе о лог Пе тар То лоч ко го во ри о фи нан сиј ским и со ци о кул тур ним аспек ти ма укра јин ске „ре во лу ци је“, о ин фор ма ци о ној па сив но сти Ру си­је и ак тив но сти За па да у Укра ји ни, о но вој ге не ра ци ји Укра ји на ца ко ји су ста са ли на но вим уџ бе ни ци ма исто­ри је и пер спек ти ва ма сво је зе мље у бу дућ но сти.

Г. То лоч ко, шта се да нас де ша ва у Укра- ји ни?

Пе тар То лоч ко: Де ша ва се не­сре ћа. Ка да су на Мај да ну по че ли да се оку пља ју де мон­стран ти, од мах сам ре као да се они не ће мир но раз и ћи. Као и у вре ме „на ран џа сте ре во­

лу ци је“, ор га ни за то ри су има ли са мо је дан циљ – да пу тем ре во лу ци је сру ше власт. Ве о ма је не при јат но жи ве ти да­нас у Укра ји ни. Из бо ри ће се одр жа ти по дик та ту Мај да на, по дик та ту Мај да­на фор ми ра ју се све др жав не струк ту ре и по ста вља ју чи нов ни ци, а за тим све то фор мал но по твр ђу је Ра да, ко ја је де гра­ди ра на на ни во обич ног ма ри о нет ског по зо ри шта. Све то ука зу је на чи ње ни цу да код нас ипак ни је до шло до ус по ста­вља ња ста бил не, устав не, де мо крат ске др жав но сти. Оно што се да нас де ша ва за ра зум је не схва тљи во. Ме сто ми ни стра не ко за у зи ма са мо за то што је био аги та­тор и ани ма тор на Мај да ну. Ар гу мен та­ци ја ак ти ви ста је сле де ћа: ми смо се три ме се ца му чи ли, бо ри ли се про тив мр ског ре жи ма Ја ну ко ви ча, ми, да кле, тре ба да бу де мо на гра ђе ни. Да ли ми то жи ви мо у ра ном Сред њем ве ку или у до ба са мо­у пра ве за по ро шких ко за ка?

У че му је раз ли ка из ме ђу ки јев ских и мо сков ских про тест них ак ци ја?­Ру си ја има хи ља ду го ди шњу тра ди ци ју ор га ни зо ва не, по не кад ап со лу ти стич ке, су ро ве др жав но сти. Укра ји на та кву тра­ди ци ју не ма иза се бе. Са да шњи Мај дан мо гао је би ти за у ста вљен у са мом по чет­ку, без ика квих жр та ва и са свим мир но,

али сви су ви ше во ле ли да се игра ју ва­тром. Ја ну ко вич се чак оду ше вља вао ти ме ко ли ко је укра јин ски на род сло бо до љу­бив, не схва та ју ћи да је Мај дан на ме рио да га ски не са вла сти. И све се за вр ши ло та ко што је про ли ве на крв пот пу но не ви­них љу ди. Жр та ва је би ло на обе стра не. Да нас се све сво ди на то да је од го во ран са мо ре жим Ја ну ко ви ча. Сма трам да жр­тве ле же на са ве сти све три стра не: во­ђа опо зи ци је, ко ји су обич не ак ти ви сте сла ли у ју риш, ре жи ма Ја ну ко ви ча, ко ји је ову си ту а ци ју за о штрио до крај но сти, и За па да, ли бе рал ног де мо крат ског За­па да, ко ји је фа ри сеј ски рас пре дао при чу о де мо крат ским вред но сти ма и сло бо ди го во ра. Ко ли ко је са мо јав них лич но сти иза шло на три би не Мај да на? Они су де­мон стран те бо дри ли ре чи ма: „Бо ри те се! Ми вас по др жа ва мо!“ Ове три стра не тре ба да сно се под јед на ку од го вор ност за кр во про ли ће. И би ће ве о ма не пра вед­но ако жр тве по де ли мо на оправ да не и нео прав да не. Обра ти те па жњу на то да ни је дан од во ђа опо зи ци је у овој кла ни ци ни је за до био чак ни огре бо ти ну.

Опо зи ци ја твр ди да су љу ди иза шли на ули це бо ре ћи се за европ ске вред но сти.­У ства ри се код нас до го ди ла ба нал на ствар – јед на ели та оли гар ха за ме ни ла је дру гу ели ту оли гар ха. И то је све. Ве штим ме то да ма су ус ко ме ша ли на род, упо тре­бив ши звуч не па ро ле и ве ли ки но вац. Оно што се до го ди ло има ло је је дан је ди­ни циљ: да се Укра ји на одво ји од Ру си је. Ис ти чем да је то мо је лич но ми шље ње, ми шље ње чо ве ка ко ји пре да но во ли сво ју отаџ би ну. Да нас мно ги на сва ком ћо шку га ла ме о свом па три о ти зму. Ево, и ја во­лим сво ју зе мљу, али не же лим да но ва власт бу де пот пу но ин те гри са на у евро­а тлант ску али јан су и да је не ко во ди као на узди. Не же лим да жи вим по ша бло­ну ко ји на ме ће За пад. За пад је рас пар чао сна жну, моћ ну Ју го сла ви ју на не ко ли ко ми ни ја тур них др жа ви ца, у ко ји ма је ус­по ста вио свој ути цај. То су аме рич ки ме­то ди гло ба ли за ци је: сва ка зе мља тре ба да жи ви она ко ка ко же ли Аме ри ка и та да се пред це лим чо ве чан ством мо же пред­ста ви ти као де мо крат ска и про гре сив на. До га ђа је на Мај да ну не по сма трам као

политика и друштво

Вр ло је ве ро ват но да ће се и не ки дру ги ре ги о ни укра ји не угле да ти на пар ла мент кри ма и ње го ву од лу ку о при са је ди ње њу ру си ји. они схва та ју си ту а ци ју: са да или ни ка да

У зе мљи у ко јој је по бе дио Мај дан

13

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

на род ну ре во лу ци ју. Ра ди се о ор га ни зо­ва ној ре во лу ци ји. Моћ на про па ган да је од и гра ла сво ју уло гу. И огро ман но вац. Све је би ло осми шље но до де та ља. Ан­га жо ва ни су про фе си о нал ни пси хо ло зи и ре ди те љи. Трг је „го во рио“, „пе вао“, „скан ди рао“ да ни ма и но ћи ма, без пре­стан ка. Био је то кар не вал.

Али на род се ода звао на овај кар не вал, за то што су они ко ји су би ли на вла сти пре ко ра чи ли цр ту?­Ре во лу ци ја је иза зва на на ве штач ки на­чин. Те ле ви зи ја, но ви не, ме ђу на род ни фон до ви у ста њу су да ма ни пу ли шу све­шћу љу ди.

На дам се да не ће те ре ћи да је лич ност Вик то ра Ја ну ко ви ча би ла при хва тљи ва за Укра ји ну.­На рав но, ре жим је био ко рум пи ран и власт са ста вље на од про не ве ри те ља. О то ме све до че њи хо ве па ла те и ви ле, ко је са да сви мо гу да ви де. У си ро ма шној зе­мљи ели та је ап со лут но не мо рал на. Ни је ми ни ма ло жао што су те ви ле од у зе те. Ме ђу тим, ту по сто ји јед но „али“. На и ме, исто та ко жи ве и во ђе опо зи ци је. У истим та квим двор ци ма, ко је исто та ко ни су по­ди гли од сво је пла те. За то се по ста вља сле­де ће пи та ње: за што уче сни ци Мај да на ни­су кре ну ли да ље и ни су пи та ли сво је во ђе од ког нов ца су они по ди гли сво је па ла те? Тре ба ло је бло ки ра ти ра чу не Ја ну ко ви ча и ње го вог окру же ња у ино стран ству и до­бро је што је то учи ње но. Ме ђу тим, би ло би јед на ко ис прав но бло ки ра ти и ра чу не во ђа опо зи ци је. И све за јед но вра ти ти у Укра ји ну. Ина че до ла зи до то га да се је дан клан об ра чу на ва с дру гим, а да при том ги ну не ви ни мла ди љу ди.

Ме ђу тим, ци ље ви ре во лу ци је су фор му-ли са ни на дру га чи ји на чин.­Да, иза све га то га мо гла се уочи ти на ме­ра да се Укра ји на пре тво ри у Ве ли ку Га­ли ци ју. Ту се и кри је опа сност. Као пр во, то јед но став но ни је мо гу ће учи ни ти. Као дру го, по ку ша ји та кве вр сте ће иза зва ти бес ко нач не уну тра шње су ко бе у зе мљи. Ми ће мо се стал но на ла зи ти у ста њу пру жа ња от по ра. За пад на, цен трал на и ју го и сточ на Укра ји на има ју са свим раз­

У зе мљи у ко јој је по бе дио Мај дан

то ком по след њих два де сет го ди на у укра ји ни је ста са ло чи та во по ко ле ње ко је је вас пи та но на но вим уџ бе ни ци ма и ко јем су све вре ме го во ри ли да нам ру си ја ни је ни брат, ни су сед. а ру ски по ли ти ко ло зи и исто ри ча ри су све то без бри жно по сма тра ли

ФО

ТО

: ал

еК

са

н д

ар

сТ

ру

ч К

Ов

Ака де мик На ци о нал не Ака де ми је на у ка Укра ји не (НАН), ди рек тор ин сти ту та за ар хе о ло ги ју НАН, док тор исто риј ских на у ка Пе тар То лоч ко

14

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

ли чи то исто риј ско ис ку ство. Ми тре ба да на у чи мо да жи ви мо за јед но, по шту ју ћи ту ђе вред но сти. Код нас сва ки клан ко­ји до ла зи на власт, по ку ша ва да на мет не сво је вред но сти це лој Укра ји ни. Не ка да је то био дње про пе тров ски клан, за тим га је сме нио га ли циј ски, за тим је до шао до њец ки. Да нас је по но во на вла сти га­ли циј ски клан.

И сва ка та ква сме на до во ди до гра ђан-ског су ко ба?­Да, да нас се ба ви мо ре ци ди ви ма гра ђан­ских кон фли ка та 20. ве ка. Не знам да ли ће овај Мај дан до ве сти до фор ми ра ња ста бил ни јег др жав ног си сте ма или ће га де фи ни тив но ра зо ри ти. Али чи ни ми се да је исто риј ска лек ци ја Мај да на, ко ју ни­ко не же ли да чу је, у то ме да Укра ји на у уни тар ном др жав ном об ли ку не мо же да по сто ји. Укра ји на сво ју др жав ност тре ба да гра ди као фе де ра ци ја. Али не на осно­ву са да шњих два де сет пет обла сти, не го пре ма исто риј ским ре ги о ни ма. Њих би би ло де вет или де сет. Као, на при мер, у

Не мач кој, где их има 16. У слу ча ју та кве др жав не струк ту ре, сви ре ги о ни ће би­ти кон цен три са ни на сво је уну тра шње про бле ме.Узми мо за при мер Га ли ци ју. Ла вов­ска, Тер но пољ ска и Ива но­Фран ков ска Област су мен тал но, ет нич ки и со ци јал­но срод не. За њих тре ба ство ри ти усло ве нор мал ног жи во та, оне тре ба да по стиг­ну та кав обим про из вод ње на сво јој те­ри то ри ји, ко ји је нео п хо дан за ста би лан и са мо до во љан раз вој. Ако же ле, они при­том има ју пра во да по шту ју Бан де ру и Шу хе ви ча, да ис ти чу цр но­цр ве не за ста­ве и иду у гр ко ка то лич ке цр кве. Али исто пра во тре ба да ти и Дон ба су [историјски ре ги он ко ји об у хва та се вер ни део До њец­ке и ју жни део Лу ган ске Обла сти ­ прим. прев.], Кри му и дру гим ре ги о ни ма, пра­во да по шту ју сво је хе ро је, да го во ре на ру ском је зи ку, да не гу ју сво је кул тур не тра ди ци је и свој на чин жи во та.

Ка кву уло гу у кон флик ту има ју ин те лек-ту ал ци и власт?

­За вре ме еуфо ри је уочи не ре а ли зо ва ног пот пи си ва ња спо ра зу ма о при дру жи ва­њу са Европ ском уни јом љу де је убе ђи­ва ла не са мо опо зи ци ја, не го и Вла да: „Иде мо у Евро пу, жи ве ће мо као у Евро­пи“. Али ни ко ни је го во рио о то ме да за то тре ба ра ди ти као у Евро пи. Тре ба се по на ша ти као у Евро пи. Тре ба нај пре у гла ва ма ство ри ти Евро пу, а тек за тим се та мо ин те гри са ти. Али љу ди ма су на пу­ни ли гла ве, по себ но омла ди ни, о то ме ка ко је аме рич ки или европ ски на чин жи во та из у зе тан.

По сто ји ли опа сност да Укра јин ци из-не ве ре ду хов не при о ри те те сво јих пре да ка?­Ми по при ро ди ни смо вер ни! Ако је окру же ње Ја ну ко ви ча ње га из да ло, за­што он да сви ми не би смо из не ве ри ли сво је прет ке? У сва кој но вој ета пи исто­ри је ми се ба ви мо сте ри ли за ци јом сво­је соп стве не про шло сти, са пи је де ста ла ски да мо до та да шње идо ле и уз ди же мо но ве. Ка да је сру ше на Ру ска Им пе ри ја, со вјет ска власт је од ба ци ла све што је би­ло пре то га. У го ди на ма пе ре строј ке смо, опет, про кли ња ли све што је со вјет ско, иако је та мо би ло мно го до брих ства ри. Али ако нам је циљ Евро па, тре ба да раз­у ме мо јед но став ну чи ње ни цу да у Евро­пи ни су у свим пе ри о ди ма исто ри је на вла сти би ли све ти те љи. Има ли су они и ин кви зи то ре, и про сто су ро ве вла да ре, али они ни су вр ши ли пе ри о дич ну „чист­

до га ђа је на мај да ну не по сма трам као на род ну ре во лу ци ју. ра ди се о ор га ни зо ва ној ре во лу ци ји. моћ на про па ган да је од и гра ла сво ју уло гу. и огро ман но вац. све је би ло осми шље но до де та ља. ан га жо ва ни су про фе си о нал ни пси хо ло зи и ре ди те љи

Трг не за ви сно сти у Ки је ву (Мај дан) по сле ви ше ме сеч них про те ста

ФО

ТО

: ge

tt

yiM

a g

es

/ F

o t

o b

an

k

политика и друштво

15

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

ку“ у сво јој исто ри ји, већ сво ју про шлост по сма тра ју она кву ка ква је би ла.

Да ли је то ути ца ло на си стем обра - зо ва ња?­У нај ве ћој мо гу ћој ме ри! У уџ бе ни ци ма има ве о ма ма ло ма те ри ја ла о укра јин ским хе ро ји ма из [Руског] Гра ђан ског и Ве ли ког отаџ бин ског ра та, о пра вим хе ро ји ма ове зе мље, не ка се она та да и зва ла СССР. Тај део исто ри је јед но став но је из бри сан из уџ бе ни ка и они мла ди љу ди ко ји су из њих учи ли, а да нас сто је на Мај да ну, убе ђе ни су да се нај ва жни ји до га ђај у исто ри ји њи­хо ве зе мље од и грао у За пад ној Укра ји ни под сум њи вим за ста ва ма Сте па на Бан де­ре. За што се чу ди ти иде о ло ги ји та ко зва­них про тест них ак ци ја, ако у зе мљи дру га иде о ло ги ја и не по сто ји?

Та иде о ло ги ја је у знат ној ме ри ан ти ру-ска. Да ли то зна чи да је Ру си ја из гу би ла ме диј ски рат?­На жа лост, Ру си ја се у од ре ђе ној ета пи раз во ја кон цен три са ла на сво је уну тра­шње про бле ме и мно го то га је про пу сти­ла да учи ни. То ком по след њих два де сет го ди на у Укра ји ни је ста са ло чи та во по­

ко ле ње ко је је вас пи та но на но вим уџ бе­ни ци ма и ко јем су све вре ме го во ри ли да нам Ру си ја ни је ни брат, ни су сед. А ру ски по ли ти ко ло зи и исто ри ча ри су све то без бри жно по сма тра ли. Ру си­ја ни је уче ство ва ла у про це су пре о ри­јен та ци је укра јин ске све сти. Код нас, у Укра ји ни, по сто је сто ти не ра зно ра зних фон до ва ко је пла ћа ју за пад не зе мље. У то се ула же огро ман но вац. И ако је не ко још до ју че имао по зи ти ван од нос пре ма Ру си ји, а да нас је при мљен у Европ ски ис тра жи вач ки цен тар, у ко јем је по стао се кре тар и до био ве ли ку пла ту, он да он од мах по ста је гла сно го вор ник за пад них вред но сти.Пре ма зва нич ној вер зи ји, ми са Ру си јом не ма мо за јед нич ку исто ри ју. Оста је пра­во слав на цр ква, али и на том по љу се од­и гра ва ју ве о ма за бри ња ва ју ћи про це си. Јед ном сам раз го ва рао са ам ба са до ром Ру си је Вик то ром Чер но мир ди ном. Ре као сам му: „Вик то ре Сте па но ви чу, по гле дај­те ка ко за пад не зе мље ак тив но де лу ју на те ри то ри ји Укра ји не, ко ли ко има ју раз­ли чи тих фон до ва, асо ци ја ци ја, ин сти ту­та! За што и Ру си ја не би ор га ни зо ва ла та кве ак тив но сти?“ Он ми је од го во рио: „Оно што вам За пад да је у тим фон до­ви ма је сит ниш, ко пеј ке. Ми сва ке го ди­

не до ни ра мо 3,5 ми ли јар де до ла ра. Ми вам да је мо јеф тин гас и јеф ти ну наф ту.“ За ми сли те, они дру ги нам ни су да ва ли ни шта јеф ти но, већ су ра ди ли са по је­ди нач ним љу ди ма. А од нов ца ко ји нам је да ва ла Ру си ја та ко зва ни др жав ни ци су гра ди ли се би па ла те. Али из гле да да у Ру си ји то ни ко ни је схва тао.

Хо ће те ли да ка же те да обич ни Укра-јин ци ни су осе ћа ли при су ство Ру си је у Укра ји ни?­Упра во та ко! И то је ве ли ка гре шка Ру­си је. Не знам мо же ли се са да не што по­пра ви ти. Же лео бих да на ша де ца и уну ци зна ју да смо ми део Евро пе још од вре ме на Ки јев ске Ру си је, ко ја је би ла јед на од ве ли­ких др жа ва Сред њег ве ка, са ко јом су же­ле ле да се по ве жу мно ге европ ске зе мље. Ру ски кне зо ви су би ли све кри и та сто ви европ ских дво ро ва. На ши по том ци, ка ко не би из гу би ли сво је ду бо ке ду хов не ко­ре не, тре ба да схва те да се ми на ла зи мо у гра нич ној зо ни. Ми смо и Евро па и Ази ја исто вре ме но. По ло ви на Укра ји не је од у­век би ла на се ље на ту ран ским азиј ским пле ме ни ма. Ве ко ви ма се све то ин те гри­са ло, рас тва ра ло у на шем ет но су. А са Ру­си ма смо, у су шти ни, то ком чи та ве сво је исто ри је чи ни ли је дан на род.

Mлади љу ди ко ји су учи ли [из са да шњих укра јин ских уџ бе ни ка историје], а да нас сто је на мај да ну, убе ђе ни су да се нај ва жни ји до га ђај у исто ри ји њи хо ве зе мље од и грао у за пад ној укра ји ни под сум њи вим за ста ва ма сте па на Бан де ре

иза [мајдана] мо гла се уочи ти на ме ра да се укра ји на пре тво ри у Ве ли ку га ли ци ју

ФО

ТО

: re

u t

er

s

Де чак са за ста вом Рат не мор на ри це Со вјет ског Са ве за и ге ор ги јев ском лен том (цр но-на ран џа стом тра ком ко јом се ис ка зу је по што ва ње пре ма уче сни ци ма Ве ли ког отаџ бин ског ра та) ис пред зда ња Пар ла мен та Кри ма у Сим фе ро по љу

Про тест при ста ли ца евро ин те гра ци је у Ки је ву

ФО

ТО

: aP

16

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пи ше: Ине са До цен ко

Ко ми си ја ОУН за гра ни це кон ти нен­тал ног шел фа про гла си ла је под руч је Охот ског мо ра по вр ши не 52 хи ља­де ква драт них ки ло ме та ра де лом ру ског кон ти нен тал ног шел фа, што зна чи да је са да це ло Охот ско мо ре под кон тро лом Ру ске Фе де ра ци је. Ово под руч је је ве ће од те ри то ри је Хо лан ди је, Швај цар ске или Бел ги­је. Са да Ру си ја рас по ла же са но вих ми ли јар ду то на фо сил них го ри ва, а ова од лу ка тре ба да бу де увод у још ва жни је од лу ке ко је се ти чу про ши­ре ња Ру си је до Се вер ног по ла.

Ру ска Фе де ра ци ја је до би ла ис­кљу чи во пра во ко ри шће ња ре сур са нафт них на ла зи шта у Охот ском мо ру. Ово је из ја вио ми ни стар при род них ре сур са и еко ло ги је РФ Сер геј Дон ској.

По ми ни стро вим ре чи ма, од лу ка ко ми си­је је ко нач на и нео по зи ва. Са да је наф то­но сно под руч је Охот ског мо ра у це ли ни под ју рис дик ци јом Ру ске Фе де ра ци је.Сви ре сур си ко ји у том под руч ју бу­ду от кри ве ни екс пло а ти са ће се ис кљу­чи во у скла ду са за ко но дав ством РФ, на по ме нуо је Дон ској. Ми ни стар је ре као да је укуп на ко ли чи на фо сил них го ри ва у том де лу Охот ског мо ра, пре ма про це ни ге о ло га, ве ћа од ми ли јар ду то на.

Гу бер на тор Ма га дан ске Обла сти (ко јој при па да нај ве ћи део оба ле Охот ског мо­ра), Вла ди мир Пе чо ни, сма тра да ће се про гла ша ва њем наф то но сног под руч ја у сре ди ни Охот ског мо ра де лом ру ског кон­ти нен тал ног шел фа отво ри ти но ве мо гућ­но сти за раз вој еко но ми је у обла сти око ре ке Ко ли ме и на це лом ру ском Да ле ком Ис то ку. Нај ви ше ко ри сти има ће ри бо лов­ци из овог ре ги о на, јер ви ше не ће би ти број них ад ми ни стра тив них ба ри је ра.Пре све га, улов ри бе, ра ко ва и дру гих мор ских ме ку ша ца би ће мо гућ у би ло ком де лу Охот ског мо ра. За пло вид бу ви ше не ће би ти по треб не спе ци јал не до зво ле по гра нич них ор га на. „Ка да под ју рис дик ци јом Ру си је бу де це ло Охот ско мо ре, а не са мо зо на од 200 ми ља као до са да, спре чи ће мо иле гал ни про мет ро бе у ру ским во да ма и лак ше ће мо са чу ва ти је дин стве ну жи вот ну сре ди ну“, на во ди прес­слу жба ре ги о нал не вла де ре чи ми­ни стра при род них ре сур са и еко ло ги је.

Ру ска Фе де ра ци ја са да са ста вља зах тев за про ши ре ње кон ти нен тал ног шел фа на Арк ти ку. Ми ни стар Дон ској ка же да ће зах тев би ти при пре мљен до је се ни ове го ди не. Зах тев за до де лу се вер них те ри­то ри ја осим Ру си је при пре ма ју још че­ти ри зе мље ко је се не по сред но гра ни че са Арк ти ком: САД, Ка на да, Нор ве шка и Дан ска.Пре тен зи је на Арк тик РФ за сни ва на Кон вен ци ји ОУН о по мор ском пра ву ко­ја до пу шта мо гућ ност да др жа ва про ши­ри еко ном ску зо ну од 200 ми ља, уко ли ко мор ско дно ван ње них гра ни ца пред ста­вља при род ни про ду же так кон ти нен та. Не ко ли ко др жа ва је за ин те ре со ва но за се вер на мо ра јер ге о ло зи прет по ста вља ју да би се ис под њи хо вог дна мо гло на ла­зи ти до 30% не ис тра же них за ли ха при­род ног га са и 15% наф те.

Охот ско мо ре у пот пу но сти при па ло Ру си ји

До каз за мо реУ сре ди ни Охот ског мо ра на ла зи се ве ли ко под руч је ко је је ра ни је сма тра но „отво ре ним мо рем“. На тој те ри то ри ји су се сло бод но мо гли кре та ти и ло ви ти ри бу бро до ви би ло ко је зе мље. У но вем бру 2013. Ру ска Фе де ра ци ја је ус пе ла да до ка же пра во на 52 хи ља де ква драт них ки ло ме та ра аква то ри је у сре ди ни Охот ског мо ра. Сре ди на Охот ског мо ра ви ше ни је део свет ског оке а на, јер је ово мо ре са да у пот пу но сти при па ло Ру си ји. На кон одо бра ва ња на сед ни ци Ор­га ни за ци је Ује ди ње них на ци ја, про цес прав ног при па ја ња наф то но сног под руч ја Охот ског мо ра ру ском кон ти нен тал ном шел фу мо же се сма тра ти за вр ше ним.

ФО

ТО

: Lo

ri /

Le

gio

n M

e d

ia

политика и друштво

17

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пи ше: Дми триј Ли тов кин

За бра на ис по ру ке на о ру жа ња и вој­не тех ни ке из зе ма ља Европ ске уни­је у Ру си ју по сле до га ђа ја на Кри му не ће по ста ти ефи ка сни еле мент у при ти ску на Кремљ. Ру ска пред у зе­ћа има ју пот пу ни ци клус про из вод­ње, од еле мент не ба зе до пот пу ног го то вог про из во да, док из воз европ­ског на о ру жа ња не из но си ви ше од 1% укуп ног оби ма из во зно­уво зних уго во ра „Ро со бо ро нек спор та“.

Гу би ци – на обе стра не

Сво ју од лу ку да се по сле до га­ђа ја на Кри му пре ки не вој на са рад ња са Ру си јом об ја ви ле су Ве ли ка Бри та ни ја и Не­мач ка. Ме ђу тим, санк ци је ЕУ у обла сти вој но­тех нич ке са­

рад ње пред ста вља ју јед но од нај сла би јих ме ста у „бор би“ са Ру си јом. До вољ но је ре ћи да из воз европ ског на о ру жа ња не из но си ви ше од 1% укуп ног оби ма из­во зно­уво зних уго во ра „Ро со бо ро нек­спор та“, ру ског др жав ног по сред ни ка у обла сти тр го ви не оруж јем. Ру си ја је по том оби му дру ги ис по ру чи лац на о­ру жа ња и вој не тех ни ке у све ту, по сле САД. То ме тре ба до да ти да ру ска пред у­зе ћа има ју пот пу ни ци клус про из вод ње, од еле мент не ба зе до пот пу ног го то вог про из во да. Да кле, санк ци је ЕУ у сфе ри вој но­тех нич ке са рад ње фак тич ки не ће има ти ни ка квих озбиљ них по сле ди ца за од брам бе ну моћ Ру си је.Уоста лом, 1% уго во ра још увек по сто ји. Ка да је реч о Ве ли кој Бри та ни ји, то се ти ца ло ис по ру ке ма те ри ја ла за про из­вод њу вој них уни фор ми. Услед санк ци ја Лон дон гу би око 133 ми ли о на аме рич ких до ла ра. Бер лин је ис по ру чи вао снај пер­ско на о ру жа ње и био је ан га жо ван на из град њи ди ги тал ног школ ског цен тра за бор бе ну обу ку у Му ли ну, у Ни же го­род ској Обла сти. Из нос тран сак ци је је 100 ми ли о на аме рич ких до ла ра.Али нај ве ћи парт нер Мо скве у вој ној сфе ри оста је Па риз, ко ји се за са да при др­

жа ва по зи ци је иш че ки ва ња. Са мо је дан уго вор за ис по ру ку два ве ли ка де сант на но са ча хе ли коп те ра ти па „Ми страл“ тре­ба ло је фран цу ским ком па ни ја ма DCNS (Ди рек ци ја за из град њу вој них бро до ва) и STX да до не се пре ко 1,2 ми ли јар де евра (по ло ви ну су ме Мо сква је већ пре ба ци­ла). Осим то га, Фран цу ска је ра чу на ла на то да из гра ди још два та ква бро да у са мој Ру си ји. По ред то га, Па риз уче ству је у три

ве ли ка ру ска уго во ра за ис по ру ку тен­ков ске оклоп не тех ни ке, као и ло вач ких ави о на Су­30МКИ и МиГ­29К Ин ди ји. До бит се ов де ра чу на у ми ли о ни ма евра.

Ко ко ме да је по клон?Нај ин те ре сант ни је је то што је ру ски вој но­ин ду стриј ски ком плекс обе руч ке спре ман да по др жи уво ђе ње санк ци ја про тив Ру си је упра во од стра не Фран­цу ске. Не ра ди се са мо о то ме да ру ској вој сци ни су по треб ни фран цу ски но са чи хе ли коп те ра (ни ми ни стар од бра не, ни на чел ник Ге не рал шта ба још ни су об ја­сни ли с ко јим ци љем се ку пу ју ова кви бро до ви). Уво ђе ње санк ци ја ће до ве сти до то га да ће Па риз би ти при ну ђен да пла ти пе на ле, а то ће омо гу ћи ти из град­њу нај ма ње пет бро до ва по пут „Ми стра­ла“, већ у Ру си ји.

Ка ко је си ту а ци ју са санк ци ја ма об ја снио је дан од ви со ких пред став ни ка ру ског вој­но­ин ду стриј ског ком плек са, „Ми стра ли“ су би ли на мет ну ти од лу ком бив шег ми­ни стра од бра не Ана то ли ја Сер дју ко ва. Го­вор ка се да је та ку по ви на би ла „по клон“ Ни ко ли Сар ко зи ју пред пред сед нич ке из­бо ре, као за хвал ност за благ став Фран цу­ске пре ма у кон флик ту у Ју жној Осе ти ји 2008. Пред сед ни ку Фран цу ске је би ло по­

треб но да са чу ва рад на ме ста, а ујед но и би ра че. DCNS се у том тре нут ку на ла зи ла у кри зи и уго вор са Мо сквом је за њу био по пут по ја са за спа са ва ње.Ин ди ка тив но је да Ва шинг тон ћу ти по­во дом уво ђе ња санк ци ја у вој ној сфе ри. Глав ни ин те гра тор Европ ске уни је гу би од њих ви ше не го ње го ви парт не ри у НА­ТО­у. До вољ но је ре ћи да ру ска фа бри ка „ВСМПО­АВИ СМА“ (ру ска ме та лур шка ком па ни ја) из гра да Верх ња ја Сал да ис­по ру чу је пре ко 40% де та ља од ти та ни ју­ма за аме рич ки лук су зни пут нич ки ави­он су пер лај нер Bo e ing 787 „Dre a mli ner“. Се вер но а тлант ски са вез има још и пре­то вар ну ба зу у Уља нов ску, кроз ко ју про­ла зи ско ро 60% те ре та за тру пе али јан се у Ав га ни ста ну. Та ко да за пад ним парт­не ри ма, по све му су де ћи, ни ка ко ни је од ко ри сти да вр ше јак при ти сак на Мо скву.

Вој не санк ци је пре ма Ру си ји: ко гу би ви ше?

ФО

ТО

: ри

а „

нО

вО

сТ

и“

Уз лет на па лу ба фран цу ског вој ног но са ча хе ли коп те ра кла се „Ми страл“

18

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пи ше: Ге ворг Мир за јан

Јед но ча сов но из ла га ње Вла ди ми ра Пу ти на на це ре мо ни ји пот пи си ва­ња спо ра зу ма са Кри мом и Се ва сто­по љем ни је био са мо три јум фал ни го вор, не го и про грам ско обра ћа ње ко је су за пад ни ме ди ји већ на зва­ли дру гим Мин хен ским го во ром. У ње му је ру ски пред сед ник фак тич­ки озна чио прин ци пе но ве спољ не по ли ти ке Ру си је и под ву као цр ту ис под 25­го ди шњег пе ри о да по сле Хлад ног ра та. Пу ти нов го вор је у Евро пи и САД иза звао за па ње ност.

Игра на аме рич ки на чин

Пре ма Пу ти но вим ре чи ма, Ру­си ја је умор на од то га што је За пад не до жи вља ва као рав­но прав ног парт не ра. „Стал­но су нас ва ра ли, до но си ли су од лу ке иза на ших ле ђа,

до во ди ли нас пред свр шен чин“, из ја вио је пред сед ник. „Та ко је би ло и са ши ре­

њем НА ТО­а на Ис ток... и са по ста вља­њем си сте ма про ти вра кет не од бра не... и са бес крај ним оду го вла че њем у ре ша ва њу про бле ма са ви за ма, и са обе ћа њи ма фер кон ку рен ци је и сло бод ног при сту па гло­бал ним тр жи шти ма“.Он је на гла сио да Мо сква же ли да „на ши од но си бу ду рав но прав ни, отво ре ни и по­ште ни“, и до дао да Ру си ја има не за ви сну по зи ци ју на свет ској сце ни и на ме ра ва да је шти ти свим рас по ло жи вим сред стви ма.„Ми ви ше не при ста је мо на то да са мо јед­на стра на мо же кр ши ти ме ђу на род но пра­во и да се са мо јед на стра на мо же по зи ва­ти на ре а ли је ме ђу на род не по ли ти ке ра ди за шти те сво јих на ци о нал них ин те ре са“, ре као је до пи сни ку „Ру ске ре чи“ Дми триј

Су слов, за ме ник ди рек то ра Цен тра за ком плек сна европ ска и ме ђу на род на ис­тра жи ва ња На ци о нал ног ис тра жи вач ког уни вер зи те та „Ви со ка шко ла еко но ми је“.Пу тин је у свом го во ру фак тич ки дао до зна ња да ће се Ру си ја од са да по на ша ти исто као САД: „За што се оно што је до­зо ље но Ал бан ци ма на Ко со ву... за бра њу је Ру си ма, Укра јин ци ма и крим ским Та та ри­ма на Кри му?“.

На ши љу ди, на ши ин те ре сиЗа шти та су на род ни ка у ино стран ству је још је дан ва жан мо ме нат у Пу ти но вом го во ру. Кремљ је се бе про гла сио за штит­ни ком Ру са ко ји су по сле рас па да СССР­а оста ли ра штр ка ни по раз ли чи тим зе мља­

политика и друштво

По чи ње но ва ера ру ске спољ не по ли ти ке

ФО

ТО

: aP

стал но су нас ва ра ли, до но си ли су од лу ке иза на ших ле ђа, до во ди ли нас пред свр шен чин. та ко је би ло и са ши ре њем На то-а на ис ток... и са по ста вља њем си сте ма про ти вра кет не од бра не

Вла ди мир Пу тин, пред сед ник ру си је

Пред сед ник Ру си је Вла ди мир Пу тин пот пи су је за кон о при ма њу Кри ма и Се ва сто по ља у са став Ру ске Фе де ра ци је, у при су ству пред сед ни ка оба до ма ру ског пар ла мен та, Ва лен ти не Ма тви јен ко и Сер ге ја На ри шкин. Пре ма Пу ти но вим ре чи ма, „Ру си ја има не за ви сну по зи ци ју на свет ској сце ни и на ме ра ва да је шти ти свим рас по ло жи вим сред стви ма“

Спе ци јал не до дат ке о Ру си ји у свет ским днев­ни ци ма уре ђу је и из да је „Rus sia Beyond the He­a dli nes“, про је кат „Ро сиј ске га зе те“ из Мо скве. У овом тре нут ку до да ци се об ја вљу ју у сле де ћим ли­сто­ви­ма:­Le­Fi­ga­ro,­Фран­цу­ска­•­The­Daily­Te­le­graph,­Ве­ли­ка­Бри­та­ни­ја­•­Südde­utsche­Ze­i­tung,­Не­мач­ка­•­El­País,­Шпа­ни­ја­•­La­Re­pub­bli­ca,­Ита­ли­ја­•­Le­So­ir­и­Euro­pean­Vo­i­ce,­Бел­ги­ја­•­Ду­ма,­Бу­гар­ска­•­По­ли­ти­ка­и­Ге­о­по­ли­ти­ка,­Ср­би­ја­•­The­Was­hing­ton­Post­и­The­New­York­Ti­mes,­САД­•­Ma­i­nic­hi­Shim­bun,­Ја­пан­•­Chi­na­Bu­si­ness­News,­Ки­на­•­So­uth­Chi­na­Mor­ning­Post,­Ки­на­(Хонг­конг)­•­La­Na­cion,­Ар­ген­ти­на­•­Fol­ha­

de­S.­Pa­u­lo,­Бра­зил­•­El­Ob­ser­va­dor,­Уру­гвај­•­The­Global­Times,­Кина­•­Navbharat­Times­и­The­Economic­Times,­Индија­•­Eleutheros­Typos,­Грчка­•­Joongang­Jilbo,­Јужна­Кореја­•­Gulf­News­и­Al­Khaleej,­Уједињени­Арапски­Емирати­•­Sydney­Morning­Herald­­и­The­Age,­Аустралија­•­Нова­Македонија,­Македонија.­­

Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RUВи­ше­ин­фор­ма­ци­ја­на­http://RU­SKA­REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о град

Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs,­ www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник

Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је

Ире на Ми лић, ди стри бу ци ја, огла ша ва ње и ПР

Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но­тех нич ки се кре тар

Ли ков но­гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“

19

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

ма. „Ми ли о ни Ру са су уве че оти шли на спа ва ње као и увек, а ују тру су се про бу­ди ли у ино стран ству... Ру ски на род је са­да је дан од нај ве ћих, да не ка жем нај ве ћи по де ље ни на род на све ту“, ре као је Пу тин.Мо сква је у прет ход ном пе ри о ду ра ди је де ло ва ла пре ко на ци о нал них ин те гра ци о­них ин сти ту ци ја (кон крет но, пре ко Евро­а зиј ске еко ном ске за јед ни це), а са да, по сле по ку ша ја За па да да пу тем др жав ног пре­вра та пре от ме Укра ји ну од Ру си је, из ја ви ла је да је спрем на да ра ди кал ни јим ме ра ма за шти ти сво је ин те ре се и сво ју без бед ност.„Ру ски пред сед ник је на ја вио мо гућ ност пре и спи ти ва ња гра ни ца ко је су на ста ле на пост со вјет ском про сто ру уко ли ко бу де угро­жен ‘ру ски свет’, ка ко га на зи ва Вла ди мир Пу тин“, ре као је до пи сни ку „Ру ске речи“ ру­ски по ли ти ко лог Сер геј Мар ке до нов.Та кве из ја ве су по ја ча ле уз не ми ре ност за пад них парт не ра и за бри ну тост по­је ди них чла ни ца За јед ни це не за ви сних др жа ва (Ка зах ста на, на при мер, на чи јем се ве ру жи ве Ру си). Екс пер ти, ме ђу тим, сма тра ју да су ти стра хо ви пре у ра ње ни. „Ру си ја не ће отва ра ти кон флик те дуж сво јих гра ни ца“, ка же Мар ке до нов. „Си­ту а ци ја са Кри мом је са мо по ка за ла да ће у слу ча ју опа сно сти усле ди ти ре ак ци ја. Пре Кри ма је Мо сква би ла спрем на да во ди ра чу на о стра хо ви ма и за бри ну то­сти За па да, али са да на пр во ме сто ста вља соп стве не ин те ре се.“

Нео п ход но је до го ва ра ти сеПу ти нов го вор је у Евро пи и САД иза звао за па ње ност. „За пад са све ве ћом за бри ну­што шћу пра ти про ме не у ру ској спољ ној по ли ти ци. Код нас се све ви ше го во ри о вра ћа њу у ста ње кон фрон та ци је, или чак о но вом хлад ном ра ту про тив Ру си је“, ре као

је за „Ру ску реч“ Ен др ју Вајс, пот пред сед­ник аме рич ког фон да „Кар не ги“. „Мо сква ви ше не ће мо ћи као ра ни је да са ра ђу је са за пад ним парт не ри ма. По сле ру ске анек­си је Кри ма на За па ду ће се фор ми ра ти но во ми шље ње о Ру си ји. За са да је ра но го во ри ти у че му ће се оно кон крет но са­сто ја ти, јер смо тек на по чет ку про це са.“Па ипак, Пу тин је у свом го во ру дао до зна ња да овај но ви спољ но по ли тич ки при ступ не мо ра оба ве зно да под ра зу ме­ва кон фрон та ци ју. Пу тин не на ме ра ва да од Ру си је ство ри не ка кав цен тар ан ти а­ме рич ког рас по ло же ња и жа ри ште не ста­бил но сти у све ту.„У го во ру Вла ди ми ра Пу ти на нај ва жни­је је су ми ра ње ре зул та та на кон пе ри о да по сле рас па да СССР­а“, об ја снио је до­пи сни ку „Ру ске ре чи“ Фјо дор Лу кја нов, глав ни уред ник ли ста „Ру си ја у гло бал ној по ли ти ци“. „Са да, на рав но, ни је реч о ре­кон струк ци ји Со вјет ског Са ве за, не го о од би ја њу да се сви ти до га ђа ји раз ма тра ју као фа та лан крај про це са. Мо сква са да сма тра да тај про цес ни је за вр шен и на­ме ра ва да ко ри гу је ре зул та те ње го вог ме­ђу пе ри о да. Та ко рек ци ја не мо ра оба ве зно под ра зу ме ва ти пре и спи ти ва ње гра ни ца. Крим је пре је дин ствен слу чај, не го што је мо дел за бу ду ће по те зе. Ту је нај ва жни­је мо рал но­по ли тич ко пре и спи ти ва ње.“Осим то га, Кремљ схва та да ни јед на стра на не ће има ти ко ри сти од озбиљ­ног за о штра ва ња ру ско­аме рич ких или ру ско­европ ских од но са. Због то га је у Пу ти но вом го во ру би ло и по мир љи вих то но ва. Ру ски пред сед ник је по ку шао да об ја сни За па ду да Укра ји на ни је је ди ни про блем на све ту, и да има и дру гих свет­ских про бле ма ко је Ру си ја и За пад тре ба за јед но да ре ша ва ју.

„САД на ве штач ки на чин, по инер ци ји, по ку ша ва ју да спре че ре ин те гра ци ју на пост со вјет ском про сто ру. Ако успе мо да до ђе мо до за јед нич ког схва та ња да кон­со ли да ци јом тих те ри то ри ја Мо сква не ће ство ри ти ан ти а ме рич ки цен тар мо ћи, он­да ће но ва ‘Јал та 2’ (но ва пра ви ла по на ша­ња у Евро пи, тј. де фи ни са ње гра ни це на ко јој се за вр ша ва за пад ни и по чи ње наш по ре дак) мо ћи да бу де за лог са рад ње у ре ша ва њу тран сна ци о нал них про бле ма као што су Ав га ни стан, Ис точ на Ази ја и Бли ски Ис ток“, ка же Дми триј Су слов.За са да САД ипак ни су спрем не да се по­ми ре са но вим спољ но по ли тич ким кур­сом Ру си је. „Не тре ба оче ки ва ти да ће За­пад при хва ти ти да тре ти ра Укра ји ну као део сфе ре ути ца ја Ру си је. То би био ко рак на зад са гле ди шта про те клих 20 го ди на ин те гра ци је Укра ји не у тран са тлант ски про стор“, ка же Ен др ју Вајс.Ме ђу тим, та ква по зи ци ја је не кон струк­тив на и мо же иза зва ти но ве про бле ме. „За пад, на рав но, мо же и да ље да од би ја те пре го во ре, али то мо же иза зва ти да љу де­ста би ли за ци ју си ту а ци је у Евро пи. Тре ба јед ном за сваг да от кло ни ти не де фи ни са­ност и не до ре че ност ко ја је оста ла по сле Хлад ног ра та“, твр ди Дми триј Су слов.

По чи ње но ва ера ру ске спољ не по ли ти ке ру ски пред сед ник је на ја вио мо гућ ност пре и спи ти ва ња гра ни ца ко је су на ста ле на пост со вјет ском про сто ру уко ли ко бу де угро жен ‘ру ски свет’, ка ко га на зи ва Вла ди мир Пу тин

сер геј мар ке до нов, по ли ти ко лог

ру ска реч ru ska rec.ru

Руси

ја у

сли

кам

а

Про сла ва ре зул та та ре фе рен ду ма о при са је ди ње њу Кри ма Ру си ји у Се ва сто по љу.

ФО

ТО

: аП