Парохијски весник бр. 6
DESCRIPTION
Парохијски весник је часопис који издаје Црква Рођења Пресвете Богородице у БатајнициTRANSCRIPT
•Лист Цркве Рођ
ења Пресвете Богород
ице
у Б
атај
ници
• Година V • Број 6 • www.spcbatajnica.com • Велики пост 2013. • ISSN 2217-2882 •
ВесникП А Р О Х И Ј С К И
• БОГОСЛОВЉЕ • БЕСЕДА • ВОЈНА СЛУЖБА • ЧОВЕКОЉУБЉЕ • ДЕШАВАЊА • ВЕРОНАУКА • СТРИП •
Парохијски весник – Лист Цркве Рођења Пресвете Богородице у Батајници
Излази са благословом Његовог Преосвештенства
Епископа сремског Г. Василија
• Година V • Број 6 • Велики пост 2013. •
Оснивач и издавачЦрква Рођења Пресвете Богородице у Батајници
Адреса уредништваБихаћка 1, 11273 Београд-Батајница,
тел/факс:+381(0)11 7870115http://батајница.срб/
Главни и oдговорни уредниксвештеник Споменко Грујић
Оперативни уредникЂорђе Остојић
Уредник фотографијеЧедомир Грујић
Редакција и сарадницисвештеници Јевто Павловић, Милан Алимпић, Ален Вукашин;
Радован Пилиповић, Жељка Павловић, Александра Лазић, Чедомир Грујић, Стеван Ковачевић
Дизајн и припрема за штампуЂорђе Остојић
Штампа: БЕОГРАФ, Нова Пазова
Тираж: 700 примерака
Парохијски весник излази повремено. Рукописе и фотографије не враћамо. Сви потписани чланци одражавају
лично мишљење аутора, које се не подудара увек са мишљењем редакције.
ISSN 2217-2882
Велики пост 2013 . Парохијски весник 1
с а д р ж а ј
рЕЧ УрЕдНИКа
Ратна драма проте Лазара Чавића 2
Велики пост у нашем животу 5
Очекујем васкрсење мртвих 9
О добрим делима и милостињи 13
Причешће – лек бесмртности 14
Парастос 16
Рођендан нашег дома 17
Боготражитељски пут Клауса Кенета 19
Верска служба у Војсци Србије 20
Одржано предавање о. Милића Драговића 22
Човекољубље 23
Прослава Светог Саве 24
Грађевински радови у 2012. години 26
Манастир Јазак 28
Сви путеви воде у Слаћко поље 30
Веронаука 32
Бајка о Части 34
Извештај са парохије 35
О молитвама за покојне 36
Стрип 37
Драга браћо и сестре, драги наши парохијани,
Пред вама је нови, шести по реду, број листа наше Богородичине цркве у Батајници – Парохијског весника.
С обзиром на то да је од издавања прошлог броја прошло скоро годину дана, пред вама је нешто проширено издање, сада на 40 страница попуњених трудом наших сарадника.
Посебну захвалност за овај број дугујемо г. Јовици Мркели и његовој штампарији „Београф“ на несебичној донацији нашој цркви у виду штампе овог броја нашег листа. Нека Господ узврати њему и његовој породици стоструко.
У овом броју Парохијског весника моћи ћете прочитати богословски осврт на период у коме се налазимо – Велики пост, а такође и занимљиву причу о вери у Васкрсење Господа нашег Исуса Христа, за чију прославу се Светом Четрдесетницом и припремамо.
Наравно, наш вредни парохијанин Раша Пилиповић, директор Архива Српске Патријаршије, нас није изневерио и за ову прилику нам је припремио необичну животну причу једног батајничког пароха.
Имали смо на Јовањдан ове године част и велику радост да је Његово Преосвештенство Епископ сремски
Господин Василије у нашој цркви служио Св. Архијерејску Литургију и рукоположио будућег војног свештеника у Батајници, па смо за тему овога броја изабрали повратак свештеничке службе у Војску Србије.
Надам се да ће свако од вас, поред поменутих текстова, пронаћи нешто занимљиво и поучно за штиво у ове великопосне дане: дечје радове са веронауке, поучне беседе свештеника, најзначајније догађаје у нашој парохији...
У нади да ћемо сви заједно у радости дочекати Пасху – Христово Свето Васкрсење поздрављам вас најрадоснијим хришћанским поздравом: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!
Уредник,о. Споменко Грујић
Парохијски весник Велики пост 2013.2
ИсТОрИја
Рат... Је дан од че ти ри ја ха ча Апо ка лип се, ко ји уне сре ћи, или, у бо љем слу ча ју са мо ис
пре ме шта људ ске суд би не. Дру ги свет ски рат од нео је нај ве ћи број жи во та у пи са ној исто ри ји и ставио до зна ња да ће сва ки рат ко ји до ђе иза ње га по упо тре би оружја за ма сов но уни ште ње би ти послед ња гла ва От кри ве ња. „Не ком рат, а не ком брат“ – ка же срп ска на род на по сло ви ца, ко ја са јед ном ко ли чи ном иро ни је су ге ри ше да је људ ска спо зна ја до бра и зла ре латив на. Та ко је то јер и у нај цр њим де ша ва њи ма на по вр ши ну из би је чо ве ко љу бље и оно до бро у Адамо вим по том ци ма. Исто ри ча ри се тек у ско ри је вре ме ба ве обич ним љу ди ма, од но сно исто ри о граф ска па жња се са вој ско во ђа, по ли ти чара, ве ли ких исто риј ских про це са, скре ће на обич не љу де, на њи хов жи вот, њи хо ве про бле ме, ис ку ше ња, ра до сти и пат ње.
Ба ни ја 1941.
Април ски рат и слом Кра ље ви не Ју го сла ви је отво рио је још увек неза тво ре ну књи гу стра да ња у но вијој исто ри ји срп ског на ро да. Страда ње 1941–1945. го ди не на ро чи то је би ло ма сов но и стра хо ви то на те ри то ри ји Не за ви сне др жа ве Хрват ске, где су пра во слав ни Ср би ста вље ни ван за ко на и про гла шени ло ви ном за од стрел и ов ца ма за кла ње. Хр ват ски ге но цид ко ји спро во ђен над Ср би ма по кре нуо је из бе глич ке та ла се у прав цу Ср би је, ко ја је би ла под не мач ком оку паци јом или ка ко се та да ко ло квијал но го во ри ло – пре ма Не ди ће вој Ср би ји.
Уста шка ср бо фо би ја би ла је на
ро чи то усме ре на на Ба ни ју. Позна то је за звер ства ко ја су по чиње на на том про сто ру од ма ја до ав гу ста 1941. го ди не, а на ро чи то је ка рак те ри стич на суд би на ка ко пра во слав не цр кве у Гли ни и њених па ро хи ја на та ко и ста нов ни ка су сед них се ла и па ро хи ја Кор ду на и Ба ни је. Уста ше су по себ но би ле усме ри ле сво ју де лат ност на ликви да ци ју ор га ни за ци је Срп ске Пра во слав не Цр кве. Ве ли ки број све ште ни ка је уби јен, па и Епи скоп гор њо кар ло вач ки Са ва Тр ла јић, а је дан број све ште ни ка је про те ран. Пра во слав не цр кве би ле су скр навље не, па ље не и ру ше не.
Ла зар Ча вић био је 1941. го ди не па рох у Ву ко шев цу (Кра ји шки Брђа ни) код Пе три ње. Са су пру гом На де ждом имао је си но ве – седмо го ди шњег Бран ка, че тво ро годи шњег Вељ ка, дво и по го ди шњег Не бој шу – и кћер Рад ми лу од са
мо го ди ну да на. Уста шки те рор је по кре нуо збе го ве, раз не вој ске су до при но си ле ра сту збу ње но сти, ко му ни ка ци је су би ле пре се че не, а про го ни да но ноћ ни. У том ха о су, у ба ниј ским шу ма ма, Ла зар и Наде жда Ча вић из гу би ли су тро ји цу си но ва, а са кћер ки цом Рад ми лом из бе гли су и та ко из ву кли жи ве гла ве, об рев ши се у ср цу Ср би је – у Ба гр да ну код Ја го ди не. Ту га за сино ви ма, на ко ју је би ла до да та неиз ве сност пи та њем да ли су жи ви и да ли су из бе гли по кољ, оп те ре ти ла је ро ди тељ ско ср це пра во слав ног све ште ни ка, ко ји је на Бо га по лагао на де, слу же њем Ли тур ги је и мо ли тва ма раз го нио обла ке цр них слут њи.
По руч ник Вер мах та Ау густ Фле минг
У Ба гр дан је у је сен 1943. до шла јед на не мач ка ин жи ње риј ска је дини ца ре гу лар них тру па Не мач ког Рај ха – Вер мах та. Овим ди сци плино ва ним Тев тон ци ма ко ман до вао је по руч ник Ау густ Фле минг. Наиз глед, оку па тор као сва ки дру ги, али по руч ник Фле минг је имао ср це бо ле ћи во и на рав пле ме ни ту. Зву ци ли ме них ду ва ча из Ваг не рових ком по зи ци ја и при че о ви шој ра си ни су се мно го ти ца ле овог чове ка. Ње га ни је ду бин ски за ра зи ла иде о ло ги ја осва ја ња све та и на цизам ко ји је по сво јој при ро ди и те ка ко гро зан. Фле минг је био бо гобо ја жљив чо век, ко ји је у вој ску и рат под за ста вом ку ка стог кр ста кре нуо јер се мо ра ло. На ста нив ши се, те ки шо ви те је се ни 1943. го дине, у ку ћу бра ће Па вла и Мом чи ла Мир ни ћа, ка фе џи је из Ба гр да на,
ЖИВОТНА ПРИЧА БАТАЈНИЧКОГ ПАРОХА
Рат на дра мапро те Ла за ра Ча ви ћа
Ра до ван Пи ли по вић
Свештеник Лазар Чавић, фотографија после
Другог светског рата
Велики пост 2013 . Парохијски весник 3
ИсТОрИја
упо знао је и све ште ни ка Ла за ра Ча ви ћа и са знао за ње го ву по родич ну тра ге ди ју.
При ли ком за ку ске на дру ги дан пра во слав ног Бо жи ћа, 8. ја ну а ра 1944. го ди не, по руч ник Фле миг је упи тао: „Оче, има те ли, мо жда фото гра фи ју сво јих си но ва?“ Отац Ла зар је пру жио јед ну за јед нич ку по ро дич ну фо то гра фи ју, а он да је по руч ник Фле минг ре као: „Зна те и ја имам тро ји цу си но ва у Не мачкој. Ја ко бих же лео да их по но во ви дим, па ћу за и ста све учи ни ти да и ви срет не те сво ју де цу.“ Поруч ник је узео фо то гра фи ју а затим из дао на ре ђе ње под на ред ни ку Вал те ру Рот ма ну и вој ни ку Вилхел му (Ви ли ју) „да оду у Хр ват ску, на ђу и до ве ду у Ба гр дан де ча ке Бран ка, Вељ ка и Не бој шу Ча ви ћа“. Не мач ким вој ни ци ма је би ло много лак ше да се кре ћу пре ко глав них са о бра ћај ни ца оку пи ра них те ри тори ја и кроз 11 да на, на Бо го ја вље ње 19. ја ну а ра 1944. на вра та све штени ко ве ку ће у Ба гр да ну за ку цао је под на ред ник Рот ман др жав ши за ру ке си но ве про те Ла за ра Ча ви ћа Бран ка, Вељ ка и Не бој шу.
Де ча ци су би ли про на ђе ни уз помоћ до брих љу ди у се лу Дра шковац код Дво ра на Уни. Се ли су на воз и кре ну ли са њи ма пре ма Срби ји. На пу ту из ме ђу Ру ме и Пути на ца воз је на ле тео на ми ни ра ну пру гу, са мо је не так нут остао ва гон у ко ме су би ли вој ни ци Вер мах та са ма лим Ча ви ћи ма. Све ште ник се за хва љи вао свом до бро чи ни те љу и ње го вим вој ни ци ма, а по руч ник Фле минг је са мо од го во рио да је „из вр шио ду жност оца чи ја су троји ца си но ва оста ли та мо у Не мачкој“.
„Мно го му ка има пра вед ник, али га од свих
из ба вља Го спод“
Рат се при ми цао кра ју, не мачка си ла се по вла чи ла, ин жи њериј ска је ди ни ца је мо ра ла да напу сти Ба гр дан. Све ште ник Ла зар Ча вић ни је знао шта се де ша вало са ње го вим до бро чи ни те љем. По руч ник Ау густ Фле минг је био за ро бље ник у јед ном ло го ру код
Вр шца и био је под врг нут ис трази пар ти зан ског вој ног су да ко ји је ис тра жи вао рат не зло чи не немач ких оку па то ра. Пар ти за ни, као по бед ни ци, ни су има ли мило сти и че сто су у сво јој иде о лошкој ма три ци би ли ка те го рич ки им пул сив ни. Ау густ Фе лимнг је имао чин, али као ин жи ње рац мо гао је да се из ву че од „на родног су да“. За и грао је на кар ту сво јих при ја те ља Ср ба са Ба није и из Ба гр да на. Ла зар Ча вић је 4. мар та 1946. при мио пи смо од за ро бље ног Фле мин га и са знао о ње го вом су жањ ству. Се тив ши се оних по руч ни ко вих за ла га ња да се про на ђу ње го ви си но ви у ратом и оку па ци јом од се че ном Поу њу без раз ми шља ња је пре са вио та бак и спре мио па кет ра ди по сете за ро бље нич ког ло го ра по ра жених не мач ких вој ни ка у Ба на ту. Уз по моћ пред сед ни ка ме сног народ ног од бо ра у Ба гр да ну Вид(ој)а Ми ло ва но ви ћа из ра ђе на је потвр да на ко јој се пр ви пот пи сао све ште ник Ла зар Ча вић, а у ко јој сто ји да је „име но ва ни по руч ник Фле минг као не мач ки и не при јатељ ски вој ник, а ко ман дант сво је је ди ни це за вре ме ње но га бо рав ка у Ба гр да ну, као ста ре ши на ус пео да се ње го ви вој ни ци за све вре ме сво га бо рав ка пре ма сви ма и свако ме ко рект но по на ша ју и да за
све вре ме ни су учи ни ли ни ка кав ис пад ни пре ма ко ме ни пре ма че му. Да је име но ва ни по руч ник Фле минг, по при ват ном са зна њу, у гра ђан ству учи тељ... Да је тих, благ и по ву чен чо век... Да је својим по ступ ци ма при ка зао се бе као вр ло до бра и чо ве ко љу би ва чо ве ка“. Али, на све му то ме се у по твр ди не ста је. На бра ја ју се да ље по руч ни ко ве за слу ге: „Под лич ном од го вор но шћу на сво ју ру ку пред у зео је по треб не ко ра ке
Горњи ред - Вељко, Небојша, Радмила, Бранко, Седе - Попадија Наде-жда, Мирјана, Владимир, отац Лазар и у наручју син Милан
Млади свештеник Лазар Чавић, фотографија из 30-их година
прошлог века
Парохијски весник Велики пост 2013.4
Узми мо озбиљ но...
Мо ра мо по ста ви ти јед но пи та ње: Ка ко ми Хри стово уче ње о Ве ли ком по сту
при ме њу је мо у на шем жи во ту? Какав је ствар ни а не са мо но ми нал ни ути цај Ве ли ког по ста на наш жи вот? Са да шњи жи вот се са свим раз ли кује од жи во та ко јим су љу ди жи ве ли он да ка да су ства ра не и уста но вље не ове слу жбе, хим не, ка но ни и пропи си. Жи ве ло се та да у ре ла тив но ма лим, углав ном се о ским за јед ница ма у јед ном ор ган ски пра во славном све ту. Ри там чо ве ко вог жи во та уоб ли ча ва ла је Цр ква. Ме ђу тим, сада жи ви мо у ве о ма ур ба ни зо ва ном, тех но ло шком дру штву ко је је, по ре ли гиј ском убе ђе њу плу ра ли стичко, а у свом по гле ду на свет се ку лари стич ко, у ко ме ми пра во слав ни пред ста вља мо не знат ну ма њи ну. Ве ли ки пост ни је ви ше она ко „уочљив“ као не ка да, ре ци мо у Ру си ји или Грч кој. Сто га је на ше пи та ње ре ал но: ка ко ми мо же мо уво ђе њем јед не или две „сим во ли ке“ – про мене у наш сва ко днев ни жи вот – одржа ва ти Ве ли ки пост?
Очи глед но је, на при мер, да за ве ћи ну вер ни ка не до ла зи у об зир при су ство ва ње сва ко днев ним посним бо го слу же њи ма. Они и даље цр кву по се ћу ју не де љом, а као што већ зна мо, не де љом за вре ме Ве ли ког по ста Ли тур ги ја, бар по спо ља шњем об ли ку, не од ра жа ва Ве ли ки пост. На тај на чин чо век једва да и осе ти по сни тип бо го служе ња, глав но сред ство ко јим нам се са оп шта ва дух Ве ли ког по ста. А по што се Ве ли ки пост ни у ком погле ду не огле да у кул ту ри ко јој ми при па да мо, ни ка кво чу до да, да нас углав ном, пре о вла да ва не га тив но по и ма ње Ве ли ког по ста – као време на у ко ме су за бра ње не раз не ства ри као што су ме со и ма сно ће, игра и ра зо но да. По пу лар но пи тање – „че га ћеш
се од ре ћи за ври је ме по ста?“ је ре зи ме оп штег не га тив ног при ступа. У „по зи тив ном“ сми слу, Ве ли ки пост се по сма тра као вре ме у коме мо ра мо из вр ши ти сво ју го дишњу „оба ве зу“ да се ис по ве ди мо
и ме ре, по слав ши сво ја два војни ка у Ба ни ју (Хр ват ска) ко ји су про на шли у збе гу, спа сли од усташког те ро ра и до ве ли три не ја ка син чи ћа пот пи са но га све ште ни ка Ла за ра Ча ви ћа, ко ји је са рат нога под руч ја из Ба ни је у Хр ват ској ус пео у пр во вре ме срет ним случа јем да спа се са мо се бе, же ну и јед но де те пре ба цив ши се у Ср бију оста вив ши иза се бе у нај ве ћој не из ве сно сти сво ја три по ме ну та син чи ћа“.
По сле све ште ни ка на по твр ду су сво је пот пи се ста ви ли Све ти слав По по вић, Ко ста Ми ло ше вић, Живо ти је Ми лић и Слав ко Ко стић, који су за све до чи ли ка ко је по руч ник Фле минг по ма гао ста нов ни штву Багр да на, ор га ни зу ју ћи им ле кар ске
ИсТОрИја
услу ге и да ју ћи свој пре воз да би се обо ле ли сме сти ли и од ве зли у опре мље ни је бол ни це и та ко спасли од ком пли ка ци је, па и смр ти.
По сле ра та
До бро се до брим вра ћа. По тврда је би ла до вољ на да се Фле минг пу сти. На кон кра ћег за др жа ва ња, пу штен је у Не мач ку, где је за грлио сво ја три си на. Све ште ник Ла зар и по руч ник Ау густ Флеминг по пр ви пут су се ви де ли на кон ра та у Кел ну 1973. го ди не. Фле минг се упо ко јио 1983. го дине, а све ште ник Ла зар Ча вић је био ду го го ди шњи па рох при цркви Све тог Ар хан ге ла Га ври ла у Ба тај ни ци.•
Отац и синови – фотографија из 50-их година у Батајници
Свештеник Лазар Чавић, Св. Литургија у Ђеновићима
Велики пост 2013 . Парохијски весник 5
БОГОсЛОВЉЕ
и при че сти мо (... и „нај ка сни је до Цвет не не де ље“ ка ко сам про чи тао у бил те ну јед не па ро хи је). По што је ова оба ве за из вр ше на, оста так по ста као да гу би сва ко по зи тив но зна че ње.
Очи глед но је сто га да се обра зова ла ве ли ка не по пу лар ност из ме ђу ду ха или „те о ри је“ Ве ли ког по ста, ко ју смо по ку ша ли да из ло жи мо на ба зи по сних бо го слу же ња и, с друге стра не, ње го вог оп штег и по пулар ног раз у ме ва ња ко је по ред лаи ка ве о ма че сто де ле и по др жа ва ју и са ми све ште ни ци. Увек је лак ше све сти ду хов но на не што фор мално, не го ли тра жи ти ду хов но иза фор мал ног. Без пре те ри ва ња може мо да ка же мо да је Ве ли ки пост, иа ко га „одр жа ва мо“, из гу био од свог ути ца ја на наш жи вот и престао да бу де ба ња по ка ја ња и обно ве оно што би тре ба ло да бу де са гла сно ли тур гич ком и ду хов ном уче њу Цр кве. У та квој си ту а ци ји, мо же мо ли га ми по но во ожи ве ти, учи ни ти да по но во бу де ду хов на сна га у сва ко днев ној ре ал но сти нашег жи во та? Од го вор на ово пи тање пр вен стве но за ви си, ре као бих ско ро ис кљу чи во, од то га да ли ми пост узи ма мо озбиљ но или не.
Ма ко ли ко да су усло ви у ко јима ми да нас жи ви мо но ви и разли чи ти, пре пре ке, са зда не на шим мо дер ним вре ме ном, ствар не и те шке, ни јед на од њих не пред ставља ап со лут ну пре пре ку, ни јед на од њих не чи ни да пост бу де „немо гућ“. Ствар ни ко ре ни што Ве лики пост про гре сив но гу би ути цај на наш жи вот да ле ко су ду бљи. Они се сво де на на ше све сно или не свесно сво ђе ње ре ли ги је на по вр шни но ми на ли зам и сим во ли зам ко ји пред ста вља ју пут за за о би ла же ње и
бе жа ње од озбиљ но сти ре ли гиј ских зах те ва у на шем жи во ту, зах те ва за оба ве зу и на пор. Мо ра мо до да ти да је ово сво ђе ње спе ци фич но за Пра во сла вље. За пад ни хри шћа ни – ри мо ка то ли ци и про те стан ти – су о че ни са не чим што сма тра ју да је „не мо гу ће“, пре ће ме ња ти са му ре ли ги ју, „при ла го ди ти је но вим усло ви ма“ и та ко је учи ни ти „прима мљи вом“. На при мер, не дав но смо ви де ли ка ко је Рим ска цр ква све ла пост на за не мар љи ви ми нимум, па он да га прак тич но са свим од стра ни ла. Са оправ да ним згража њем ми та кво „при ла го ђа ва ње“ осу ђу је мо као из да ју хри шћан ске тра ди ци је и као ми ни ми зи ра ње хри шћан ске ве ре. И, за и ста, истина и сла ва Пра во сла вља је у то ме да се оно не „при ла го ђа ва“ и не пра ви ком про мис са ни жим зах теви ма, да би хри шћан ство учи ни ло „ла ким“. То је сла ва Пра во сла вља, али не и сла ва пра во сла ва ца.
Не да нас, чак не ни ју че, не го дав но пре, ми смо на шли на чи на да ап со лут не зах те ве Цр кве из мири мо са на шим људ ским сла бости ма, и то без сти да. Про на шли смо и раз ло ге да у вла сти тим очима из гле да мо пра вед ни и да имамо мир ну са вест. Ме тод се са сто ји у сим бо лич ком ис пу ња ва њу ових зах те ва, те сим бо лич ни но ми нали зам про жи ма це ло ку пан ре лигиј ски жи вот. Та ко, на при мер, не би нам чак ни на па мет па ло да врши мо ре ви зи ју на шег бо го слу жења и ње го вих мо на шких про пи са – са чу вај Бо же! – про сто ми ће мо слу жбу ко ја тра је је дан сат на звати „све ноћ но бде ни је“, и гор до обја сни ти да се ра ди о ис тој слу жби ко ју су слу жи ли мо на си у ла ври Све тог Са ве у IX ве ку.
Што се ти че Ве ли ког по ста, уместо да по ста вља мо фун да мен тал на пи та ња „шта је пост“ или „шта је Ве ли ки пост“, ми се за до во ља вамо ве ли ко по сним сим бо ли змом. У цр кве ним ча со пи си ма и но ви на ма се по ја вљу ју ре цеп ти за „де ли ка тесна по сна је ла“ и па ро хи ја чак може да при ку пи до дат на сред ства на осно ву до бро ре кла ми ра ног „укусно при пре мље ног по сног руч ка“. У на шим цр ква ма об ја шња ва се то ли ко мно го сим бо лич них, инте ре сант них, жи во пи сних и за нимљи вих оби ча ја и тра ди ци ја, ко је нас по ве зу ју не то ли ко са Бо гом, не го са про шло шћу и оби ча ји ма на ших пре да ка, та ко да је по ста ло ве о ма те шко уз ди ћи се из над овог ре ли гиј ског фол кло ра и са гле да ти крај њу озбиљ ност ре ли ги је. На глаша вам да у са мим оби ча ји ма не ма не чег ло шег. Ка да су се по ја ви ли ни су би ли сред ство и из раз од ре ђеног дру штва да се ре ли ги ја схва ти озбиљ но. То ни су би ли сим бо ли; био је то сам жи вот.
Али, ка ко се жи вот ме њао и све ма ње и ма ње био фор ми ран од стра не ре ли ги је у сво јој све о бухват но сти, де си ло се да су не ки оби ча ји пре жи ве ли као сим бо ли о на чи ну жи во та, ко ји ви ше ни је по сто јао. А оно што је пре жи ве ло би ло је, с јед не стра не, нај жи вопи сни је, а с дру ге, нај ма ње те шко. Ду хов на опа сност при то ме би ла је да се, ма ло по ма ло, са ма ре ли гија по че ла ра ђе раз у ме ва ти као систем сим бо ла и оби ча ја, уме сто да се сим бо ли и оби ча ји схва те као иза зов за об но ву и на пор. Ви ше се тру да и на по ра уло жи у при пре му по сних или вас кр шњих је ла не го ли у пост и уче ство ва ње у ду хов ној реал но сти Вас кр са. Ово зна чи да ће
сВеТА ЧеТРдесеТНИцА
Ве ли ки пост у на шем жи во туПро то је реј Алек сан дар Шме ман
Парохијски весник Велики пост 2013.6
БОГОсЛОВЉЕ
Цр ква оста ти одво је на од жи во та и да не ће има ти ни ка кву моћ над жи во том све до тле док оби ча ји и тра ди ци ја не бу ду по но во по ве за ни са пот пу ним ре ли гиј ским по гледом на свет, из ко га су и по те кли, а сим бо ли не бу ду схва ће ни озбиљно. Уме сто сим бо ли зи ра ња на шег „бо га тог» на сле ђа“ мо ра мо по че ти са ње го вим укљу чи ва њем у наш реал ни жи вот.
Озбиљ но схва ти ти Ве ли ки пост зна чи, пре све га, да га по сма тра мо у осно ви – као ду хов ни иза зов, који тра жи од го вор, план, не пре стани под виг. Ово је, као што зна мо, и био раз лог да је Цр ква уста но ви ла не де ље при пре ме за Ве ли ки пост. То је вре ме за од го вор, за од лу ку и план. Нај бо љи и нај лак ши пут је да сле ди мо упут ства Цр кве – би ло са мо да раз ми шља мо о пет је ванђел ских те ма ко је нам се ну де у пет не де ља пред по стом: о же љи (Закхеј), о сми ре њу (ми тар и фа ри сеј), о по врат ку из из гнан ства (блудни син), о су ду (по след њи суд) и о пра шта њу (не де ља пра шта ња). Ови одељ ци из Је ван ђе ља ни су за то да бу ду у цр кви са мо слу ша ни. Сушти на је да се „по не су ку ћи“ и да се о њи ма раз ми шља у тер ми ни ма мо га жи во та, мо је по ро дич не ситу а ци је, мо јих слу жбе них оба ве за, мо је бри ге за ма те ри јал не ства ри, мо јих од но са пре ма кон крет ним људ ским би ћи ма, са ко ји ма жи вимо.
Ако се овим раз ми шља њи ма дода ју мо ли тве „Отво ри ми вра та пока ја ња, Жи во то дав че...“ и Пса лам 137 „На ре ка ма ва ви лон ским“, ко је се пе ва ју пре по чет ка по ста, чо век по чи ње да раз ми шља шта то зна чи „осе ћа ти са Цр квом“ ка ко ли тургич ко вре ме да је пе чат сва ко дневном жи во ту. То је вре ме да се прочи та и вер ска књи га. Ни је циљ овог чи та ња да се по ве ћа на ше зна ње о ре ли ги ји. Оно је, углав ном, за то да се очи сти наш ум од све га оног што га ис пу ња ва. Не ве ро ват но је ко ли ко је наш ум оп те ре ћен свим вр ста ма бри га, ин те ре са, стреп њи и ути са ка и ко ли ко ма ло кон тро ле има мо над свим тим.
Чи та ње вер ске књи ге, кон цен траци ја на ше па жње на не што са свим
дру га чи је од обич ног са др жа ја нашег ми шље ња, са мо по се би ства ра дру гу мен тал ну и ду хов ну ат мосфе ру. Ни су то „ре цеп ти“ – мо гу да по сто је и дру ги на чи ни да се чо век при пре ми за Ве ли ки пост. Ве о ма је ва жно да за вре ме ове пред посног пе ри о да, на Ве ли ки пост гледа мо са ра сто ја ња, као на не што што нам до ла зи од Бо га или чак мо жда не што што нам сам Бог шаље, као при ли ку за опо ме ну, за обно ву, за про ду бљи ва ње. Ту при ли ку ко ја нам пред сто ји тре ба да узмемо озбиљ но, та ко да кад у не дељу пра шта ња кре не мо на ве чер ње бо го слу же ње, мо же мо да бу де мо спрем ни да ре чи ве ли ког про ки мена, ко јим се об ја вљу је Ве ли ки пост до жи ви мо као сво је соп стве не речи: „Не окре ни ли це сво је од слу ге сво га, јер сам ту жан...“
„...осим мо ли твом и по стом“
Не ма Ве ли ког по ста без држа ња по ста. Из гле да, ипак, да мно ги љу ди да нас пост не
узи ма ју озбиљ но, или, ако то и чи не, по гре шно раз у ме ју ње гов ствар ни ду хов ни циљ. За не ке се љу де пост са сто ји у „пре ста ја њу“ са не чим. За дру ге је то скру пу ло зно при др жава ње од ре ђе них пра ви ла ди је те. И у јед ном и у дру гом слу ча ју, рет ко се пост по ве зу је са ком плет ним под вигом ко ји зах те ва Ве ли ки пост. У ово, као и у дру гим слу ча је ви ма, мо рамо нај пре по ку ша ти да раз у ме мо уче ње Цр кве о по сту, па он да да се за пи та мо: ка ко мо же мо ово уче ње да при ме ни мо на соп стве ни жи вот?
Др жа ње по ста или уз др жа ва ње од хра не не пред ста вља ис кљу чи во хри шћан ску прак су. Он је по стојао и још увек по сто ји у дру гим рели ги ја ма па чак и из ван ре ли ги је, на при мер у не ким спе ци фич ним те ра пи ја ма. Да нас љу ди по сте (уздр жа ва ју се) из мно го број них разло га, укљу чу ју ћи чак и по ли тич ке. Због то га је ва жно да са гле да мо једи но хри шћан ску са др жи ну по ста. Пре све га, он нам је от кри вен у међу за ви сно сти из ме ђу два до га ђа ја ко је на ла зи мо у Би бли ји: Је дан у по чет ку Ста рог За ве та, а дру ги на
по чет ку Но вог За ве та. Пр ви је дога ђај Ада мов о „пре ки да њу по ста“ у ра ју. Он је јео од за бра ње ног воћа. Та ко нам је от кри вен пр во родни грех. Хри стос – Но ви Адам – а ово је дру ги до га ђај, – по чи ње са по стом. Адам је био ку шан и подле гао је ис ку ше њу. Хри стос је био ку шан и од у про се то ме ис ку шењу. Ре зул тат Ада мо ве гре шке је из гнан ство из ра ја у смрт. Плод Хри сто ве по бе де је уни ште ње смрти и наш по вра так у рај. Не ће мо се упу шта ти у де таљ но об ја шње ње зна че ња овог па ра ле ли зма. Ја сно је да нам је у овој пер спек ти ви пост от кри вен као не што од лу чу ју ће, ул ти ма тив но по сво јој ва жно сти. Ни је он про ста „оба ве за“, оби чај. Он је по ве зан са ми сте ри јом жи вота и смр ти, спа се ња и осу де.
По пра во слав ном уче њу, грех ни је са мо пре сту па ње не ког прави ла, због че га не ко мо ра да бу де ка жњен. Он увек пред ста вља са каће ње жи во та, ко ји нам је Бог дао. Из овог раз ло га, при ча о пр во родном гре ху нам је пре зен то ва на као акт је де ња. Јер хра на је сред ство за жи вот; она је та ко ја нас одр жава жи вим. Но у ово ме и ле жи це ло пи та ње: Шта то зна чи би ти жив, а шта зна чи „жи вот“? За нас да нас ови тер ми ни има ју пр вен стве но би о ло шко зна че ње: жи вот је тачно оно што пот пу но за ви си о храни, а ви ше уоп ште но, што за ви си од фи зич ког све та. Али по Све том Пи сму и хри шћан ском Пре да њу, овај жи вот „са мо од хле ба“ иденти фи ко ван је са смр ћу, за то што је то смрт ни жи вот. За то што је смрт прин цип, ко ји у ње му не пре стано де лу је. Ре че но нам је, Бог „није ство рио смрт“. Он је Да ро да вац жи во та. Ка ко је он да жи вот по стао смр тан? За што је смрт, и са мо смрт – је ди ни ап со лут ни услов оно га што по сто ји? Цр ква од го ва ра: Зато што је чо век од био жи вот онакав ка кав му је по ну дио и дао Бог, и ви ше је во лео жи вот ко ји ни је зави сио са мо од Бо га не го „са мо од хле ба“. Ни је он са мо по стао не послу шан пре ма Бо гу, и за то био кажњен. Он је из ме нио од нос из ме ђу се бе и све та. Исти на је да му је Бог дао свет за „хра ну“ – као сред ство
Велики пост 2013 . Парохијски весник 7
за жи вот; ме ђу тим, тај жи вот је био пред ви ђен да бу де за јед ни ча ре ње са Бо гом. У Ње му је он имао не са мо свој крај не го сво ју пу ну садр жи ну. „У Ње му би ја ше жи вот и Жи вот бје ше свје тлост чо вје ко ва“. Свет и хра на су би ли ство ре ни као сред ство за јед ни ча ре ња са Бо гом, и са мо ако су би ли при ма ни Бога ра ди, мо гли су да ти жи вот. Сама по се би хра на ни је жи вот и не мо же да ти жи вот. Са мо Бог има жи вот и је сте Жи вот. Прин цип живо та у са мој хра ни био је Бог, а не ка ло ри је. То је би ло јед на те иста ствар – је сти, би ти жив, по зна вати Бо га и би ти с Њим у за јед ни ци. Ада мо ва фа тал на тра ге ди ја је што је он јео ра ди је ла. Шта ви ше, јео је „ми мо“ Бо га да би био не за висан од Ње га. Иа ко је то чи нио, то је због то га што је ве ро вао да је у хра ни Жи вот и да, уче ству ју ћи у тој хра ни, мо же да бу де као Бог, тј. да има Жи вот у се би. Упро ште но рече но, он је ве ро вао у хра ну, док је је ди ни пред мет ве ре, ве ро ва ња и за ви сно сти – Бог и са мо Бог. Свет, хра на, по ста до ше ње го ви бо го ви, из во ри и прин ци пи ње го вог жи вота. Он је по стао њи хов роб. Адам на је вреј ском зна чи „чо вјек“. То је мо је име, на ше за јед нич ко име. Чо век је још увек Адам, још увек роб „хра не“. Он мо же да твр ди да ве ру је у Бо га, али Бог ни је ње гов жи вот. Ње го ва хра на, све о бу хват на са др жи на ње го вог по сто ја ња. Он мо же да твр ди да при ма свој жи вот од Бо га, али он не жи ви за Бо га и у Бо гу. Ње го во зна ње, ис ку ство, само свест су из гра ђе ни на том истом прин ци пу: „са мо од хле ба“. Ми једе мо да би смо би ли жи ви, али ми ни смо жи ви у Бо гу. Ово је грех свих гре хо ва. Ово је осу да смр ти из рече на над на шим жи во том.
Хри стос је Но ви Адам. Он до ла зи да на док на ди гу би так, ко ји је Адам на нео жи во ту, да по вра ти чо века истин ском жи во ту, и Он та ко ђе поч не са по стом. „По што је по стио че тр де сет да на и че тр де сет но ћи, Он нај зад оглад ни“ (Мт. 4, 2). Глад је ста ње у ко ме по ста је мо све сни на ше за ви сно сти од не чег дру гог – ка да хит но и нео д ло жно има мо потре бу за хра ном – по ка зу ју ћи та ко
да не ма мо жи вот у се би. То је грани ца иза ко је или уми ре мо од глади, или, по што сам за до во љио своје те ло, имам опет ути сак да сам жив. То је, дру гим ре чи ма, вре ме кад смо су о че ни са ко нач ним пи тањем: од че га за ви си мој жи вот? Пошто пи та ње ни је ака дем ско, не го га осе ћам у це ло куп ном те лу, то је та ко ђе и вре ме ис ку ше ња. Са та на је до шао Ада му у рај; он је до шао Хри сту у пу сти њу, Он је до шао двоји ци глад них љу ди и ре као: је ди те, јер ва ша глад је до каз да пот пу но за ви си те од хра не, да је ваш жи вот у хра ни. И Адам је по ве ро вао и јео је, али Хри стос је од био ово ис куше ње и ре као: Чо век не ће жи ве ти са мо од хле ба, не го од Бо га. Он је од био да при хва ти ову ко смич ку лаж, ко ју је са та на на мет нуо свету, учи нив ши ту лаж очи глед ном исти ном о ко јој се ви ше не рас правља, осно вом це ло куп ног по гле да на свет, на у ку, ме ди ци ну, па можда чак и на ре ли ги ју. Учи нив ши та ко, Хри стос је ус по ста вио од нос из ме ђу хра не, жи во та и Бо га, ко ји је Адам пре ки нуо и ко ји и ми још увек кр ши мо сва ки дан. Пре ма томе, шта је он да пост за хри шћа не? То је наш ула зак у уче шће у оном до жи вља ју са мог Хри ста, ко јим нас Он осло ба ђа пот пу не за ви сно сти од хра не, ма те ри је и све та. На ше осло бо ђе ње ни у ком слу ча ју ни је
пот пу но. Жи ве ћи још увек у па лом све ту, у све ту Ста рог Ада ма, и буду ћи ње го вим де лом, још увек смо за ви сни од хра не. Али исто као што на ша смрт – кроз ко ју још увек мора мо да про ђе мо – по ста је, си лом Хри сто ве смр ти, про лаз у жи вот, та ко и хра на ко ју је де мо и жи вот ко ји та хра на одр жа ва, мо же да бу де жи вот у Бо гу и за Бо га. Део на ше хра не је већ по стао „хра на бе смрт но сти“ – Те ло и Крв са мога Хри ста. Но и сва ко днев ни хлеб, ко ји при ма мо од Бо га, мо же да буде, у овом жи во ту и у овом све ту, оно што учвр шћу је на шу за јед ни цу са Бо гом, а не оно што нас од Бога одва ја. Овај пре о бра жај мо же да учи ни је ди но пост, да ју ћи нам бит ни до каз да на ша за ви сност од хра не и ма те ри је ни је то тал на, ни је ап со лут на. Та кав пост удру жен са мо ли твом и бла го да ћу по ста је духо ван.
Све ово, ду бо ко схва ће но, зна чи да је пост је ди но сред ство ко јим се вас по ста вља чо ве ко ва исти ни та духов на при ро да. То ни је те о рет ски не го прак тич ни иза зов ве ли ком Ла жо ву ко ји је ус пео да нас убе ди да ми за ви си мо је ди но о хле бу, и да це ло куп но људ ско зна ње, на у ка и ег зи стен ци ја бу ду са зи да ни на тој ла жи. Пост је опо вр га ва ње те ла жи, та ко ђе и до каз да је то лаж. Ве ома је зна чај но да је Са та на су срео
БОГОсЛОВЉЕ
Отац Александар Шмеман
Парохијски весник Велики пост 2013.8
Хри ста ка да је Хри стос по стио. Сам Хри стос је ре као да Са та на може би ти са вла дан је ди но „по стом и мо ли твом“. Пост је ствар на борба про тив ђа во ла, јер је то иза зов оном све о бу хват ном за ко ну ко ји је од ње га на пра вио „Кне за ово га све та“. Сто га, ако је не ко гла дан и уста но ви да ствар но мо же да буде не за ви сан од гла ди, да је мо же пре о бра зи ти у из вор ду хов не си ле и по бе де, та да ни шта не оста је од оне ве ли ке ла жи у ко јој још од Адама жи ви мо.
Ко ли ко смо да ле ко од обич ног раз у ме ва ња по ста ко чи сте ис хране, као не чег што је до зво ље но и за бра ње но, од це ло куп ног оног по вр шног фа ри сеј ства! Де фи нитив но – по сти ти зна чи јед ну је дину ствар: би ти гла дан, или ићи до гра ни це људ ских мо гућ но сти ко је су у пот пу но сти за ви сне од хра не, и бу ду ћи глад ни, да от кри ва мо да ова за ви сност ни је пот пу на истина о чо ве ку, да је са ма глад, пре све га ду хов но ста ње, и да је она у сво јој крај њој ре ал но сти глад за Бо гом. У ра ној Цр кви пост је увек под ра зу ме вао пот пу но уз др жа ње, ста ње гла ди ко је је до во ди ло те ло до крај њих гра ни ца. Ов де ми, међу тим, от кри ва мо да је пост као фи зич ки на пор пот пу но бе смислен без сво је ду хов не осно ве: „... по стом и мо ли твом“. Ово зна чи да без од го ва ра ју ћег ду хов ног напо ра, без на шег хра ње ња Бо жанском ре ал но шћу, без по и ма ња на ше пот пу не за ви сно сти са мо од Бо га, фи зич ки пост би био за и ста са мо у би ство. Ако је сам Хри стос био ку шан док је по стио, ни ми не ма мо ни ка кве шан се да из бегне мо ис ку ше ње. Фи зич ки пост, ма ко ли ко ва жан, не са мо да је бе сми слен, не го је чак и опа сан ако се одво ји од ду хов ног на по ра – од мо ли тве и усред сре ђе ња на Бо га. Пост је ве шти на ко јом су у пот пу но сти овла да ли све ти те љи; за нас би он био опа сан ако би смо по че ли да ту ве шти ну упра жња вамо без па жње и опре зно сти. Це локуп но по сно бо го слу же ње предста вља не пре ста ни под сет ник на по те шко ће, пре пре ке и ис ку ше ња ко ја оче ку ју оне ко ји ми сле да се
мо гу по у зда ти са мо на моћ сво је во ље, а не на Бо га.
Из овог раз ло га на ма је пр венстве но по треб на ду хов на при према за под виг по ста. Она се са сто ји у то ме да се мо ли мо Бо гу за по моћ да наш пост учи ни мо бо го цен тричним. Ми тре ба да по сти мо Бо га ра ди. Тре ба да сво је те ло учи ни мо хра мом Бо жи јег при су ства. Мо рамо по но во да ус по ста ви мо – оживи мо вер ско по што ва ње пре ма телу, хра ни, пре ма
са мом рит му жи во та. Све ово мора да бу де учи ње но пре не го почне пост, да би смо, ка да поч не мо да по сти мо, би ли снаб де ве ни ду ховним оруж јем, ви зи јом, ду хом борбе и по бе де.
За тим до ла зи сам пост. У ве зи оно га што смо већ ре кли, он треба да се упра жња ва на два на чи на – пр во, као аскет ски пост и дру го, као пот пу ни пост. Аскет ски се састо ји у дра стич ном сма ње њу хране, та ко да жи ве ћи у пер ма нентном ста њу гла ди, жи ви мо у се ћа њу на Бо га, у стал ном на по ру да наш ум бу де на Ње га усме рен. Сва ко ко је прак ти ко вао ову вр сту по ста – бар за крат ко вре ме – зна да нас аскет ски пост не чи ни сла бим већ ла га ним, кон цен три са ним, тре звеним, ра до сним и чи стим. Чо век при ма хра ну као ствар ни дар Божи ји. Чо век је не пре ста но усредсре ђен на уну тра шњи свет ко ји, на нео бја шњив на чин, по ста је јед на вр ста хра не. Ов де не тре ба да распра вља мо о ко ли чи ни хра не ко ју ће мо узи ма ти у вре ме аскет ског по ста, ње ном рит му и ква ли те ту. То за ви си од ин ди ви ду ал них осо би на, спо ља шњих усло ва под ко ји ма живи мо. Али прин цип је ја сан: то је ста ње по лу гла ди, чи ју „не га тив ну“ при ро ду мо ли тва, се ћа ње, па жња и кон цен тра ци ја тран сфор ми шу у по зи тив ну си лу и моћ. Што се ти че пот пу ног по ста, нео п ход но је да он бу де огра ни чен у тра ја њу и уса глашен са Ев ха ри сти јом. У на шим дана шњим усло ви ма жи во та, нај бо ље је да то бу де је дан дан пре слу же ња ве чер ње слу жбе – Ли тур ги је пре ђео све ће них Да ро ва, без об зи ра да ли то га да на по сти мо од ра ног ју тра или од под не, нај ва жни је је да до
жи ви мо тај дан као дан оче ки ва ња, на де, гла ди за Бо гом. То је ду хов на кон цен тра ци ја на оно што до ла зи, на дар ко ји ће мо при ми ти и ра ди ко га од у ста је мо од свих дру гих даро ва.
По сле све га што је ре че но, мора мо ипак има ти на уму да ће наш пост, ма ка ко био кра так, ако је пра ви, во ди ти ис ку ше њу, сла бости, сум њи и раз дра же но сти. Другим ре чи ма, он ће би ти пра ва борба и, ве ро ват но ће мо, мно го пу та по ста ти ма ло ду шни. Ме ђу тим, основ ни сми сао по ста је да нам по ка же да је хри шћан ски жи вот бор ба и на пор. Ве ра ко ја не пре вази ла зи сум ње и ис ку ше ња, рет ко је пра ва ве ра. У хри шћан ском живо ту не ма, на жа лост, на прет ка без гор ког ис ку ства – не у спе ха. Многи от поч ну пост са оду ше вље њем, пре ки ну га по сле пр вог не у спе ха. Ре као бих да смо са овим пр вим не у спе хом ста вље ни на ствар ну про бу. Ако смо, по сле не у спе ха, и по пу шта ња на шим апе ти ти ма и стра сти ма, от по че ли по но во и нисмо пре ста ја ли, без об зи ра ко ли ко пу та ус пе ли, наш ће пост, пре или ка сни је, до не ти ду хов не пло до ве. Из ме ђу све то сти и раз о ча ра ног ци ни зма ле жи ве ли ка бо жан ска вр ли на – стр пље ње – стр пље ње, пре све га, у од но су на са мог се бе. Не ма све то сти „на бр зи ну“, јер за сва ки ко рак тре ба да пла ти мо пуну це ну. Сто га је бо ље и си гур није по че ти са ми ни му мом – све га не што ма ло из над на ших при родних мо гућ но сти – и ма ло по ма ло уве ли ча ва ти наш труд, не го ли да по ку ша мо да у по чет ку ско чи мо су ви ше ви со ко и сло ми мо се па дају ћи на зе мљу.
Украт ко: од сим бо лич ног и номи нал ног по ста, као оба ве зе и обича ја – мо ра мо се вра ти ти ствар ном по сту. Не ка он бу де и огра ни чен и не зна тан, али до сле дан и озби љан. Искре но са гле дај мо сво је ду хов не и фи зич ке мо гућ но сти и пре ма њима се рав нај мо. Али увек имај мо на уму да не ма по ста без иза зо ва тих мо гућ но сти, без уво ђе ња у наш жи вот бо жан ског до ка за да ства ри ко је су са мом чо ве ку не мо гу ће са Бо гом по ста ју мо гу ће. •
БОГОсЛОВЉЕ
Велики пост 2013 . Парохијски весник 9
На ле то ва њу у јед ном ло го ру у При ли ка ма крај Ива њи це 1953. год. би ло је ме шо ви то
дру штво. Би ло је ту ме ди ци на ра, техни ча ра, ар хи те ка та, глу ма ца, књи жевни ка, фи ло зо фа и је дан те о лог. Сва ко ве че су се ис ку пља ли око ло гор ске ва тре или у јед ном од ша то ра, ако је па да ла ки ша. По сто ја ла је и не ка вр ста не пи са ног рас по ре да. Јед но ве че су пева ли и глум ци ре ци то ва ли, дру го ве че су се при ча ли ин те ре сант ни до га ђа ји и анег до те, тре ће ве че су се при ча ли са мо ви це ви, че твр то ве че је би ло шаре но, а би ло је и ве че ри од ре ђе них за ди ску си је. При су ство те о ло га де ло вало је на оста ле као ка кав за па љив ма тери јал. Чим се за ка жу ди ску си је, од мах се ми сли ло на кри ти ку ре ли ги је, и све су очи би ле упр те у те о ло га.
Та ко јед не ве че ри, од ре ђе не за диску си ју, ре ћи ће је дан од при сут них:
– Е, љу ди, пре не ко ли ко да на сам ви део на са ра јев ском пра во слав ном гро бљу нај ве ћи мо гу ћи ап сурд. На јед ном над гроб ном спо ме ни ку пише: Ов де по чи ва до оп штег вас кр се ња те ло Та на си ја Н... За ми сли те, мо лим вас, до оп штег вас кр се ња!
Па има ли, љу ди, ишта ап сурд ни је од то га? Има ли ишта не мо гућ ни је? Па, са мо за го ди ну да на те ло ће се пре тво ри ти у прах и пе пео и раз не гасо ве ко ји ис па ра ва ју и гу бе се ко зна где у про стра ној Зе мљи ној ат мос фери. Мно ги од тих мо ле ку ла ући ће у тра ву, у пше ни цу, ви но ву ло зу, а одатле у са став те ла дру гих љу ди. И то се та ко по на вља без број пу та. Па кад би сви љу ди вас кр сли, ко ће то раз гра ничи ти ко ји мо ле кул ко ме тре ба да припад не кад су би ли у ра зним те ли ма. Зар се мо же игде на ћи ве ћа бе смисли ца од при че о оп штем вас кр се њу мр твих! Ја мо гу да ве ру јем у Бо га и ду шу, јер ипак мо ра да по сто ји не ка ви ша си ла ко ју љу ди зо ву Бог. Али опште вас кр се ње, па то је при ча ко ја не
ула зи ни у чи ју гла ву!– За ре ли ги ју, го спо ди не док то ре, –
узе реч те о лог – ни је ни ма ло стра шна та чи ње ни ца што исти на о оп штем вас кр се њу мр твих не ула зи у Ва шу гла ву. Јер, до га ђај вас кр се ња ни је за сно ван на Ва шем лич ном зна њу и на Ва шој лич ној мо ћи. У дан оп штег вас кр се ња ни ко не ће ста ти пред Вас и ре ћи: „Го спо ди не док то ре Па ји ћу, из во ли те вас кр сну ти све ми ли јар де људ ских те ла ра су тих по це лој земљи од Ада ма до да нас!“ Кад би не ко по ста вио та кав зах тев, то би за и ста био пра ви, прав ца ти ап сурд. Јер, такво вас кр се ње би ло би за и ста пра ва не мо гућ ност. Али та кав зах тев ни ко не ће по ста ви ти. Вас кр се ње ни је де ло ни Ва ше ни мо је ни ти уоп ште ичи је људ ске уче но сти. Вас кр се ње ће би ти де ло Оно га, ко ји је и од Вас и од ме не и од свих љу ди, по себ но и укуп но узетих, не из мер но моћ ни ји, не из мер но ин те ли гент ни ји. За то чи ње ни ца што Ви лич но не мо же те да схва ти те васкр се ње мр твих ни је за ре ли ги ју ни ма ло опа сна, ни ма ло стра шна, па чак ни штет на.
– Ште та је, ме ђу тим, г. док то ре, што Ви тим сво јим од ба ци ва њем вас кр сења ду бо ко ома ло ва жа ва те ме ди ци ну, – ре че те о лог. – Јер, крај њи циљ меди ци не је сте бор ба про тив смр ти и по бе да над смр ћу. А не ма пот пу ни је и де фи ни тив ни је по бе де над смр ћу него што је вас кр се ње. Па ако ви то прогла ша ва те нај ве ћим ап сур дом, он да Ви уна пред ка пи ту ли ра те пред сво јим про тив ни ком. Осим то га, ако се љу ди, ме ди ци на ри, хва та ју у ко штац са смрћу и кат кад је де ли мич но и при вре мено по бе ђу ју, за што он да ми сли те да ће се Бог, у ко га Ви ина че ве ру је те, уплаши ти од смр ти па по бе ћи ис пред ње, оста вив ши у ње ним кан џа ма це ло чове чан ство за ве чи та вре ме на?
Ви ди те, г. док то ре, ме ни се та кво Ва ше ве ро ва ње чи ни да ле ко ап сурд
ни јим од ве ре у вас кр се ње. Јер, до зволи те, г. док то ре, Ви ре ко сте да ве ру јете у Бо га. Бе сми сле но је и ап сурд но ве ро ва ти у Бо га, а сум ња ти у Ње го ву моћ и све зна ње. А ако Ви за и ста у то ве ру је те, он да шта има не ве ро ват но и ап сурд но у тврд њи да Бог ко ји све зна, зна и то где се на ла зе раз ба ца ни де ли ћи на ших те ла и, ако су му потреб ни за вас кр се ње на шег про па лог те ла, про на ћи их и по но во сје ди ни ти са на шом ду шом за веч ни жи вот.
Та ко су – ка же јед на анег до та – савре ме ни ци Њут но ви из ра зи ли сум њу у вас кр се ње мр твих истим ре чи ма и при ме ром ко ји сте Ви на ве ли. На то на уч ник за тра жи да му да ју ма ло стру га ног пра ха од гво жђа. По ме ша тај прах са зе мљом, бра шном, прахом сум по ра, кре ча и дру гих ма тери ја, па упи та при сут не: Мо же ли сад ико од вас из дво ји ти из ове сме ше сва зрн ца гво зде ног пра ха. Сви пр сну ше у смех. Шта вам па да на па мет, мистер Њутн, ре ко ше. Па ја сно је са мо по се би да је та ко шта не мо гу ће. Та да Њутн при не се је дан јак маг нет оној ша ре ној сме ши, и сва зрн ца гво жђаног пра ха по ле те ше из ње и при лепи ше се за маг нет. Ето ви ди те, ре че
БОГОсЛОВЉЕ
дА лИ Је ВАсКРсење зАИсТА мОГуће?
Оче ку јем вас кр се ње мр твихЛа зар Ми лин
Отац Лазар Милин
Парохијски весник Велики пост 2013.10
Њутн. Зар онај ко ји је овом гво жђу дао то ли ку си лу, не ће мо ћи ни шта ви ше да учи ни кад до ђе вре ме да се ду ше на ше по но во обу ку у пре ђа шња али об но вље на те ла – упи та Њутн забе зек ну те по сма тра че.
Ви ди те, г. док то ре, ја на ла зим да је Њут нов од го вор да ле ко ло гич ни ји од ва ше сум ње ко ја Вас као чо ве ка ко ји ве ру је у Бо га и бе смрт ну ду шу во ди у чист ап сурд.
При сут ни за час за ћу та ше, очи гледно из не на ђе ни те о ло го вим од го вором, а за тим уско чи у ди ску си ју је дан про фе сор би о ло ги је.
То су при че, ре че он те о ло гу. Оне мо гу би ти ду хо ви те, али су да ле ко од ствар но сти. Чо век је ор ган ско би ће и као та кав он се свим сво јим те лом на ла зи у вла сти би о ло шких за ко на. А би о ло ги ја зна са мо за за че ће, ембри о нал но раз ви ће, ро ђе ње, рас те ње, ста ре ње, смрт и рас па да ње људ ског те ла. То су не у мит ни за ко ни раз ви ћа људ ског те ла. А о не ка квом вас кр се њу би о ло шки за ко ни не ма ју ни нај бле ђег пој ма, ни ти та ко шта до зво ља ва ју.
Бра во, г. про фе со ре! – ре че те о лог. Ви ди те, го спо до, обра ти се те о лог при сут ни ма, та ко се го во ри кад се же ли исти на ре ћи! Би о ло шки за кони не зна ју за вас кр се ње! То је су шта исти на, г. про фе со ре. али, зар ико твр ди да је вас кр се ње би о ло шка поја ва? Ко то ка же да ће се вас кр се ње мр твих де си ти по си ли би о ло шких за ко на? Онај ко ји ве ру је у вас кр се ње, тај ве ру је да ће се вас кр се ње де си ти не по си ли би о ло шких за ко на, не го по све моћ ној си ли и во љи Бо жи јој. Или Ви, г. про фе со ре, мо жда ми слите да ван за ко на би о ло ги је не по сто ји ни ка ква дру га ствар ност за ко ју за кони би о ло ги је не ва же, баш као што ни кри вич ни или брач ни за ко ни јед не др жа ве не ва же за дру гу.
Оста ви те Ви др жав не за ко не на стра ну, од вра ти про фе сор. То су зако ни ко је су пи са ли љу ди по сво јим по тре ба ма, и кад по тре ба зах те ва ти се за ко ни мо гу ме ња ти. Би о ло шки зако ни, ме ђу тим су при род ни за ко ни и као та кви они ва же за це лу при ро ду.
Зби ља?! – уз вик ну ше иро нич но техни чар и ар хи тект. А ва же ли они и за онај Њут нов маг нет, и за елек три ци тет, и за све тлост, и за то пло ту, и за звук, и за ста ти ку, и за не бе ску ме ха ни ку?
Па ја сно је да не ва же, од го во ри про фе сор. Али то су по себ не обла сти при ро де, ван гра ни ца би о ло ги је.
Бра во још јед ном, г. про фе со ре! – упа де сад те о лог. За и ста ни шта није при јат ни је не го рас пра вља ти са искре ним чо ве ком. Али, г. про фе со ре, ако по сто је обла сти ван гра ни ца би оло шких за ко на – као што сте то сад без око ли ше ња при зна ли – то он да зна чи да би о ло шки за ко ни за и ста ни су кадри да из ве ду вас кр се ње, али исто та ко ни су ка дри ни да га спре че, ако Бог хо ће да вас кр се ње оства ри ми мо за ко на би о ло ги је и ван обла сти у којој ти за ко ни ва же. Та ко да кле, г. профе со ре, би о ло ги ја са сво јим за ко ни ма оста је у нео т кри ве ној ча сти и угле ду, али је не мо же те по тра жи ти као не ког све до ка про тив мо гућ но сти вас кр сења, као што сте то по ку ша ли да учини те. Шта ви ше, би о ло ги ја нам мо же пру жи ти при ме ре ко ји су у не ку ру ку сли ка и па ра ле ла вас кр се ња, па самим тим и до каз за ње го ву мо гућ ност.
Ме ни та кви при ме ри ни су по знати, ре че про фе сор. Је су, је су, од вра ти те о лог, са мо Ви о њи ма ни сте мо жда до вољ но раз ми шља ли. Уо ста лом ако Вам и ни су по зна ти, он да Вас ја као не стру чан мо рам с њи ма упо зна ти. У Св. Пи сму на ве ден је при мер зр на које пад нув ши у зе мљу ис тру ли и мно ги род ро ди (Јн. 12:24, 1Кор. 15:36). Зар то ни је сли ка вас кр се ња?
Ни је, ре че про фе сор. Јер чо ве ко во те ло ис тру ли са свим, а код зр на остаје жи ва кли ца ко ја тру ли ма те ри ју око се бе фор ми ра у но во жи во би ће.
То је са свим тач но, г. про фе со ре. За то Св. Пи смо и не ка же да је кли јање се ме на исто што и вас кр се ње, не го са мо јед на по ја ва слич на вас кр се њу. По ја ва ко ја не сум њи во до ка зу је могућ ност вас кр се ња. Јер, ако је Бог дао кли ци сна гу да од мр твог ма те ри ја ла ства ра жи ва би ћа, то је са свим ло гично ве ро ва ти да Онај ко ји је ство рио и са му жи ву кли цу има пу ну власт над жи во том и смр ћу. Осим то га, Ви као би о лог зна те да не кад на Зе мљи ни је би ло жи вих би ћа. По ја ва пра вог живог би ћа из мр тве ма те ри је са свим је рав на чу ду вас кр се ња. Па ако је Бог мо гао ство ри ти из ни че га цео свет, и мр твој ма те ри ји удах ну ти жи вот, то је он да за Ње га још лак ше вас крсну ти људ ска те ле са (ако се за Бо га
сме упо тре би ти из раз „лак ше“). Јер, по што се де ли ћи на шег те ла са мо рас ту ра ју, али се не уни шта ва ју не го и да ље по сто је у при ро ди, то он да за вас кр се ње по сто ји бар по тре бан мате ри јал, а за ства ра ње чак ни то га не бе ше. За то, ако ве ру је те да по сто ји Бог Ство ри тељ, а по ја ва жи вих би ћа из мр тве ма те ри је не по бит но све дочи да за и ста Бог по сто ји, он да вас крсе ње ни је ни ка ква при ча као што сте би ли ре кли, не го је оно јед на ствар на мо гућ ност па је не ло гич но по ри ца ти га и про гла ша ва ти за ап сур де и немо гућ но сти. Вол тер је, г. про фе со ре, вр ло ду хо ви то ре као у јед ном пи сму: „Вас кр се ње је нај пр о сти ја ствар на све ту; ни је чу де сни је два пут не го један пут на свет до ћи“.
Ах, Вол тер! – из не на да па те тично уз вик ну онај мла ди глу мац, ко ји је ве чи то те рао ше гу са сва чим, па је из гле да хтео да то учи ни и од ове ди ску си је. О, сја јан је то пи сац! Само, го спо ди не, обра ти се он те о ло гу – сав свет зна да је Вол тер био ан тихри шћа нин.
Па да, то је и ме ни по зна то, од врати те о лог. Уто ли ко је ње го во при зна ње мо гућ но сти вас кр се ња дра го це ни је. А да је ње гов од го вор о вас кр се њу за и ста ло ги чан то си гур но уви ђа те и са ми. Ви ди те, на ше ра ђа ње је пре ми је ра, зашто би Вам ре при за би ла те жа од ње. Зар је ре при за те жа од пре ми је ре? То је упра во Вол те ро ва ми сао, из ра же на је зи ком по зо ри шне умет но сти.
Глу мац оду ше вљен од го во ром – да ли ствар но или глу ме ћи, ко зна? Забо ра вив ши на озбиљ ност, ско чи: Јао, по пе, че кај да те по љу бим за ту реч!
Сви пр сну ше у смех и тим по во дом на ста ве ли ка га ла ма. Кад се гра ја мало сти ша ла, ја ви се је дан мла дић ко ји је ту до шао пре 2–3 да на. Он се предста ви. Ја сам по стру ци фи ло соф. И по што је – као што је по зна то – мате ри ја ли зам је ди на ис прав на на уч на фи ло со фи ја, то сам и ја убе ђе ни мате ри ја лист.
Као струч њак, по зна јем ло ги ку пот пу ни је и све стра ни је од не стручња ка. И мо гу отво ре но ре ћи да је по пра ви ли ма фор мал не ло ги ке те олог пот пу но у пра ву. Јер, ако по сто ји Бог, Он је све мо гућ и све зна јућ, па са тим осо би на ма је спо со бан да ство ри цео свет и сва ко чу до ко је хо ће, па и
БОГОсЛОВЉЕ
Велики пост 2013 . Парохијски весник 11
вас кр се ње. Али, дру го ви, то је са мо фор мал на ло ги ка, а не ствар на, ди јалек тич ка, ма те ри ја ли стич ка. Јер, као што је оп ште по зна то, Бог не по сто ји. Пре ма то ме не ма ко да из ве де та ко чу де сан до га ђај као што је вас кр сење, јер за ко ни ма те ри јал не ствар ности не зна ју за та кву по ја ву као што је вас кр се ње. Ма те ри јал на ствар ност, а дру га не ка ствар ност и не по сто ји, зна са мо за основ ни за кон ди ја лек тике по ко ме се це ла ствар ност раз ви ја у спи рал ној ли ни ји: те заан ти те засинте за; или: афир ма ци јане га ци јане гаци ја не га ци је; или да ка же мо срп ски: тврд њаод ри ца ње и од ри ца ње од рица ња. То је су шти на це ле ствар но сти и то је све. А ту не ма ме ста ни за какве из у зет ке, па ни за вас кр се ње.
Ја сам Вам, мла ди дру же, ре че те о лог – искре но за хва лан за ово изла га ње. Ипак, мо рам Вам се ис по веди ти: жао ми је што ни сам од Вас чуо те на уч не до ка зе да Бо га не ма. А та ко сам же љан тих до ка за! От кад знам за се бе ја тра гам за њи ма, и ни ко ни од жи вих ни од по кој них фи ло со фа ни је ус пео да ми их пру жи. На дао сам се да ће те то учи ни ти бар Ви. Би сте само ка за ли да Бо га не ма, али ни сте ни по ку ша ли да то и до ка же те, иа ко видим да та ко сил но љу би те „ствар не“ а не са мо „фор мал не“ до ка зе.
А дру го, још ви ше ми је жао што тај за кон „те заан ти те засин те за“ на лазим са мо у ма те ри ја ли стич ким књига ма, но не и у при ро ди. А да сам га про на шао у при ро ди, он би ми та ко до бро до шао као не по би тан до каз не са мо за мо гућ ност, не го упра во за нужност и нео п ход ност вас кр се ња.
Сви зи ну ше од чу да, а фи ло соф рече: Ни је ми ја сно ка ко то ми сли те. Ка кве ве зе има тај ди ја лек тич ки закон са вас кр се њем?
Па то је бар ја сно, ре че те о лог. Живот је те за или афир ма ци ја. Смрт ан ти те за или не га ци ја. Ако по за кону при род ног раз во ја сва ка не га ци ја мо ра има ти сво ју не га ци ју ко ја не ће би ти по вра так ства ри на ста ро ста ње не го не што ква ли та тив но но во, он да ди ја лек тич ка ло ги ка ко ју сте Ви назва ли ло ги ком ства ри а не фор мал ности, ну жно зах те ва да по сле смр ти дође вас кр се ње и пре о бра же ње за но ви жи вот бу ду ћег ве ка, као је ди на пра ва
не га ци ја не га ци је. Јер, смрт не мо же има ти ра ди кал ни ју не га ци ју, ко ја би пред ста вља ла не што су штин ски квали та тив но но во и раз ли чи то од бившег ово зе маљ ског жи во та, не го што је вас кр се ње са пре о бра жа јем. Зар Вам то ни је ја сно? За то је, ето, ме ни жао што тај за кон ди ја лек ти ке ни сам могао да про на ђем ни у при ро ди, ни у ло ги ци, ни у ма те ма ти ци, не го са мо у ма те ри ја ли стич ким књи га ма.
О, па све то што сте Ви ре кли – рече фи ло соф – то је нај о бич ни ји софи зам јед ног ме та фи зи ча ра. То са мо све до чи да Ви не мо же те да се од рекне те ме та фи зи ке и да уђе те у су штину ди ја лек ти ке.
Мо жда је та ко, дру же, са свим је мо гу ће ре че те о лог. Ја ни сам ни свезна ју ћи ни не по гре шив. Знам са мо то, да је све ово што сам Вам ре као чи ста ло ги ка и су ве чи ње ни це. А ако сам не где у сво ме умо ва њу и за кључи ва њу по гре шио, или ако сам не ку чи ње ни цу из вр нуо, Ви ће те као до бар ло ги чар по ка за ти шта ни је тач но у мо ме из ла га њу и где и ка кву сам логич ку гре шку учи нио. Ево, спре ман сам да слу шам Ва ше при мед бе.
Та да на ста јед на оп шта гра ја у друштву. Јед ни су тра жи ли од фи ло со фа до ка зе. Дру ги су му до ви ки ва ли: Ма, го во ри као сек таш кад поч не да хва ли
сво ју ве ру као нај и сти ни ти ју од свих дру гих ве ра. А тре ћи су га хра бри ли и одо бра ва ли му, оче ку ју ћи и на да ју ћи се да ће он тра же не до ка зе из нет. Међу тим, фи ло соф је ћу тао.
Та да се ја ви ду бо ким гла сом је дан књи жев ник. Го спо до, ре че он до стојан стве но, ја сам па жљи во пра тио це лу ди ску си ју. И при ме тио сам да је те о лог го во рио вр ло ло гич но, па ако ло ги ка зна чи исти ну, он да и са свим исти ни то. Но ипак, све су то би ли само ло гич ни из во ди ко ји нам до ка зу ју са мо оно што је ја сно са мо по се би: за Бо га и Ње го ву му дрост и си лу вас крсе ње је сва ка ко мо гућ но. Ја не ви дим, за што се не би сме ло ве ро ва ти да Бог по ди же мр тве? Али, мо дер ном чо веку ни је до вољ на са мо мо гућ ност. Моде ран чо век тра жи не што ви ше, он тра жи ствар ност, а не тек го лу мо гућност. Ме ђу тим исто ри ја, ко ју ја као струч њак до бро по зна јем, не зна за та кву ствар ност, не зна за вас кр се ње.
Ва ша при мед ба, г. Пе ро ви ћу, жи во ме под се ћа на апо сто ла Па вла, рече те о лог. Тај ваш уз вик: „За што се не би мо гло ве ро ва ти да Бог по ди же мр тве“, из ре као је апо стол Па вле дале ко пре Вас (Дап. 26:8). Али по стоји и јед на бит на раз ли ка из ме ђу Вас и апо сто ла Па вла. Раз ли ка је у то ме што апо стол Па вле го во ри као оче
БОГОсЛОВЉЕ
Васкрсење Христово, мозаик из Цркве Светог Марка у Венецији
Парохијски весник Велики пост 2013.12
ви дац, а Ви као нео че ви дац. При знајем, Ви лич но ни сте ви де ли вас кр слог Хри ста. И про гла сив ши са мог се бе за исто ри ју, Ви сте без ика квог исто ријског осно ва твр ди ли да баш ни ко на све ту ни је ви део вас кр слог Хри ста, и чак да не ка да шњим љу ди ма ни је пада ло ни на крај па ме ти да зах те ва ју да ви де не што ствар но, не го су ве рова ли са мо го лим мо гућ но сти ма. Чиње ни це и Ви, са свим ја сно уви ђа могућ ност вас кр се ња мр твих. Али он не про по ве да вас кр се ње са мо на осно ву те мо гућ но сти, не го на осно ву баш ствар ног ви ђе ња вас кр слог Хри ста. И за ту тврд њу да је ви део вас кр слог Хри ста, он гла ву да је. А сва ки су ди ја ви ше ве ру је оче ви цу не го нео че вицу чак и кад оче ви дац не да је гла ву за сво ју тврд њу, тим пре ако да је. Јесте ли Ви, г. Пе ро ви ћу, спрем ни да за сво ју тврд њу, да вас кр се ње ни ко ни је ви део, из не се ја че до ка зе не го што су их из не ли апо сто ли?
Па до бро, го спо ди не, ма ло по више ним то ном ре че књи жев ник – зар је ико ви део то ва ше оп ште вас кр сење и пре о бра же ње о ко ме це ло ве че го во ри те?
Е, ту сте за и ста у пра ву, г. Пе ро вићу, ре че те о лог. Ње га још ни ко ни је ви део ни ти мо же ви де ти, јер је то дога ђај бу дућ но сти. У ње го во оства ре ње мо же се са мо ве ро ва ти. Оно се мо же са мо оче ки ва ти. Та ко Сим вол ве ре и ка же: „Ча ју вос кре се ни је мер твих“.
Па до бро, ве ро ва ти, ве ро ва ти! А коме да ве ру је мо? Ко ми то га ран ту је да ће се оп ште вас кр се ње за и ста де сити? – нер ви рао се да ље књи жев ник.
Е, г. Пе ро ви ћу, за оства ре ње то га до га ђа ја има мо дво стру ку га ран цију. Ви сте, ко ли ко ми је по зна то напи са ли ди ван ро ман. Сва ко сло во у Ва шем ро ма ну има из ве стан циљ, зар не? – Са свим је та ко, ре че књи жевник. – А ро ман као це ли на, има ли он ка кав циљ? – Па ја сно је да има. Бесми сле но би би ло да ти циљ сва ко ме сло ву у ро ма ну, а као це ли на да не ма ни ка ква ци ља!
Пот пу но се сла жем са ва ма, г. Пе рови ћу, ре че те о лог. А да ли је циљ Вашег ро ма на да бу де ба чен у ва тру, или да де ца пра ве од ње га зма ја, или да пи ља ри це уви ја ју у ње га на мир ни це?
Ама, ока ни се, чо ве че, глу пих за
пит ки ва ња! Па то ме већ вре ђа, ре че књи жев ник. Шта сте се за о ку пи ли са ко је ка квим пи та њи ма ко ја не ма ју ни ка кве ве зе са вас кр се њем!
Из ви ња вам се, ре че те о лог озбиљно. Не мам на ме ру да вас вре ђам. Хтео сам са мо да под ву чем јед но поре ђе ње.
Ка кво то по ре ђе ње, за ин те ре со ваше се сви.
– Па ето, ре че те о лог, сва ки де лић на шег те ла има из ве сну свр ху као и сва ко сло во у Пе ро ви ће вом ро ма ну. Ако сва ки де лић има свр ху, он да и те ло као це ли на мо ра има ти из ве сну свр ху, баш као и Пе ро ви ћев ро ман. А ако свр ха Пе ро ви ће вог ро ма на не мо же би ти у то ме да он бу де спа љен или ис ки дан за пра вље ње де чи јих зма је ва и пи љар ских ке са, он да ни свр ха те ла свих љу ди не мо же би ти у то ме да се она рас пад ну и по слу же као хра на цр ви ма. Ја ви со ко це ним ро ман г. Пе ро ви ћа, али чо ве чан ство ипак ви ше вре ди од јед ног ро ма на. Је ли та ко, г. Пе ро ви ћу? За то кад не би би ло вас кр се ња мр твих, цео свет и жи вот би ли би лу до ри ја. Бог би био сли чан пи сцу ко ји пи ше ро ма не са мо за то да пи ља ри це има ју у шта уви јати на мир ни це, или лон ча ру ко ји прави зе мља не лон це тек за то да би де ца има ла шта да раз би ја ју. За то у це лисход ном уре ђе њу при ро де на ла зи мо све до чан ство да смрт и тру леж ипак не мо гу би ти по след њи циљ по сто јања чо ве чан ства. Ако чо ве чан ство као це ли на тре ба да има из ве стан циљ сво га по сто ја ња – а по што циљ по стоја ња има сва ка дла ка на људ ској глави то он да сва ка ко и чо ве чан ство као це ли на мо ра има ти не ки циљ – тај циљ мо же би ти са мо вас кр се ње и живот бу ду ћег ве ка.
Но што је за на шу на ду на вас кр сење још да ле ко ва жни је, то је ди ректно Бо жи је обе ћа ње да ће се вас кр сење мр твих за и ста де си ти. Вас кр сли Хри стос нам је то ви ше пу та обе ћао, а сво јим вас кр се њем и по твр дио то обе ћа ње. На сва ком опе лу и у Апосто лу и у Еван ђе љу чи та ју се те утешне ре чи о оп штем вас кр се њу.
Го спо до, да је ма ко дру ги обе ћао оп ште вас кр се ње мр твих, ја бих могао по сум ња ти у ње го во обе ћа ње. Али кад то обе ћа ње до ла зи од вас кр
слог Хри ста, он да је сва ка сум ња искљу че на чак и у слу ча ју да је вас кр сење ап сурд као што је то у по чет ку ове ди ску си је твр дио док тор Па јић, а камо ли што смо се сви сло жи ли у то ме да вас кр се ње крај све сво је та јан ствено сти ипак ни је ни ка кав ап сурд не го за Бо га са свим мо гу ћа ствар.
Сви ви, го спо до, зна те ве ли ког про на ла за ча гро мо бра на Бен џа мина Фран кли на. У сво јој мла до сти он је био штам пар. Но он је као ве ли ки по зна ва лац при ро де та ко твр до ве ровао у вас кр се ње мр твих да на ње го вом над гроб ном спо ме ни ку сто је ове ре чи:
„Ов де ле жи те ло Бен џа ми на Франкли на, јед ног штам па ра, као ко ри це јед не ста ре књи ге из ко је је са др жи на из ва ђе на и са ко је су узе ли нат пис и по зла ту; хра на цр ви ма; али ипак само де ло не ће про па сти, не го ће се – као што он твр до ве ру је – по но во по ја ви ти у но вом, леп шем из да њу, пре гле да ном и по пра вље ном од самог Ау то ра“.
Ето ви ди те, го спо до, за вр ши тео лог сво ју реч – због све га то га ја са ду бо ком ве ром чи там за вр шне ре чи Ни кеј скоца ри град ског Сим бо ла вере: „Ча ју вос кре се ни ја мер твих, и жизни бу ду шча го вје ка.“ Амин. •
БОГОсЛОВЉЕ
мО лИ ТВА
Ми со је на шапти ца у ле ту
без гра не да ста не.
Ми со на шапо бес кра ју лу табез зо ре да сва не.
Ду ша бол но је цапод ко пре ном гре ха и зе ле ним бле ском са та ни ног сме ха.
Го спо де без мер ни,Го спо де веч ни
вре ме на и ле та,отво ри очи ко је Те не ви де,
оба сјај ра до шћу ср цашто Те тра же,
да за јед но као ја та зве зда наза пе ва ју Те би: ОСА НА!
БЕсЕда
Велики пост 2013 . Парохијски весник 13
У Све том Пи сму чи та мо на једном ме сту: „Бла го они ма ко ји слу ша ју реч Бо жи ју и др же је.“
Слу ша ње је па си ван став, а др жа ње, од но сно, из вр ша ва ње ре чи Бо жије је ак ти ван рад чо ве ков на до бру бли жњих и на свом лич ном до бру. Ни је до вољ но слу ша ти, већ тре ба тво ри ти; не са мо зна ти, већ из вр шава ти; не би ти хри шћа нин по име ну, већ ствар но.
Ве ра ни је ствар ра зу ма, већ ствар ср ца и осе ћа ња чо ве ко вог. Ако смо стал но све сни не рас ки ди ве по ве зано сти сво је са Тво р цем ва се ље не, ми ће мо му би ти при вр же ни. Биће мо му вер ни не са мо у круп ним ства ри ма, већ и у сит ним, бе зна чајним. Ако је искре на и пра ва, на ша ве ра се мо ра по ка за ти у ис пу ња вању за ко на љу ба ви, у до брим де лима. Је ван ђе ља нам све до че да ће се оправ да ти пред Бо гом и да ће сте ћи пра во на веч ни жи вот са мо они који, по ред не ли це мер не ве ре, вр ше и под ви ге до брих де ла. Го спод наш Исус Хри стос учи нас: „Не ће сва ки ко ји ми го во ри: Го спо де, Го спо де, ући у Цар ство не бе ско, не го онај ко ји тво ри во љу Оца мо је га ко ји је на не бе си ма“ (Мт. 7, 21). „Ула зи те на уска вра та“ (ст. 13), тј.: кроз труд и под ви ге. „Ко хо ће за мном да иде, не ка се од ре че се бе”, тај тре ба да се угле да на ње га, да по дра жа ва ње гов под ви жнич ки жи вот на зе мљи. Једном Ју деј цу, ко ји га је упи тао: ка ко да спа се ду шу сво ју, Го спод је од гово рио да тре ба да др жи, из вр шу је за по ве сти (Мт. 19, 16–18). У при чи о та лан ти ма Исус Хри стос је ја сно из ра зио да он не на гра ђу је са му веру, већ уло же не на по ре у ства ра њу до брих де ла.
То исто по твр ђу ју и све ти апосто ли. Они, пот пу но оправ да но, до бро де ло по ве зу ју са ми ло стивим и са жа љи вим ср цем, па че сто
и са мо до бро чин ство на зи ва ју „мило шћу“: „Ко ји да је, не ка да је просто; ко ји чи ни ми лост, не ка чи ни с до бр ом во љом“ (Рим, 12, 8). „А до бро чи ни ти и да ва ти ми ло стињу не за бо ра вљај те, јер се та квим жр тва ма уга ђа Бо гу“ (Је вр. 13, 16). „За то, да кле, док има мо вре ме на, чи ни мо до бро сва ко ме, а осо би то они ма ко ји су с на ма у ве ри“ (Гал. 6, 9–10).
Са свим је при род но да они, ко ји су у бо љем ма те ри јал ном по ло жају, мо гу бли жњи ма ви ше по мо ћи, не го си ро ма си. Од њих се ви ше и оче ку је, па им се све ти апо сто ли че шће обра ћа ју, апе лу ју ћи на њихо во хри шћан ско ми ло ср ђе: „А који има бо гат ство ово га све та и види бра та сво га у не во љи и за тво ри сво је ср це од ње га, ка ко мо же би ти љу бав Бо жи ја у ње му?“ (1 Јов. 3, 17). „Бо га ти ма на ово ме све ту запо ве дај да се не по но се и узда ју у бо гат ство про па дљи во, не го у Бога, ко ји нам све да је из о бил но за ужи так. Не ка чи не до бро, не ка се бо га те у до брим де ли ма, не ка бу ду по да шни (да ре жљи ви), за јед нич ни
и не ка та ко са би ра ју се би до бар темељ за бу дућ ност, да до ђу до право га жи во та“ (1 Тим. 6, 17, 19).
Ово не зна чи да је до бро чин ство не до ступ но си ро ма си ма и да они не ма ју под јед на ко пра во и под једна ке усло ве за на пре до ва ње у свим хри шћан ским вр ли на ма. „Чуј те, бра ћо мо ја ми ла: Зар не иза бра Бог оне, ко је свет за си ро ма шне др жи, да бу ду бо га ти ве ром и на след ни ци Цар ства ко је је обе ћа но они ма ко ји га љу бе? ... Ка ква је ко рист, бра ћо мо ја, ако ко ре че да има ве ру, а дела не ма? Зар га мо же (са ма) ве ра спа сти? Ако су брат твој, или твоја се стра го ли, или не ма ју шта да је ду, и ре че им ко ји од вас: „Иди те с ми ром, греј те се и на си ти те се“, а не да те им по тре бе те ле сне, шта им по ма же те? Та ко је и ве ра без до брих де ла мр тва“ (Јак. 2, 5–26).
Осла ња ју ћи се на ре чи Го спо да на ше га Ису са Хри ста да ће ми лости ви у овом зе маљ ском жи во ту би ти по ми ло ва ни у веч но сти, све ти апо сто ли су осу ђи ва ли се бич ност и твр дич лук као озбиљ ну пре пре ку за ис пу ња ва ње Хри сто ве за по ве сти о љу ба ви пре ма бли жњи ма. Истовре ме но с тим, они су под вла чи ли по тре бу да се до бра де ла чи не потпу но сло бод но, од до бре во ље, без ика кве при ну де, или при ти ска са стра не: „Ово вам пак ве лим: Ко ји с твр ђом се је, с твр ђом ће и жње ти, а ко ји с бла го сло вом се је, с бла госло вом ће и же ти. Сва ки не ка чи ни (до бро де ло) по во љи ср ца сво га, не са жа ло шћу, или од не во ље: јер Бог љу би са мо оно га, ко ји ра до да је“ (2 Кор. 9, 6–10). Исти све ти апо стол за кљу чу је да ће Бог пла ти ти сваком по ње го вим де ли ма: „Јер пред Бо гом ни су пра вед ни они ко ји слуша ју за кон, не го ће се оправ да ти они ко ји тво ре за кон“ (Рим. 2, 6, 13). •
О до брим де ли маи ми ло сти њи
Отац Урош Јан кин
Христос – Добри Самарјанин
БЕсЕда
Парохијски весник Велики пост 2013.14
Те жња ка пре ва зи ла же њу смрти и веч ном би ти ју ду бо ко је уса ђе на у људ ску при ро ду. Од
пр вих за че та ка људ ске исто ри је па до да на шњег да на, она се про ја вљује кроз ре ли ги ју, фи ло со фи ју, књижев ност, умет ност итд. Кроз све то ја сно се ви ди тра га ње људ ске ду ше за ду бо ким сми слом по сто ја ња. Али све до до ла ска Го спо да Ису са Хри ста на зе мљу, чо век је углав ном лу тао тра же ћи исти ну, све док му се сам Бог ни је от крио и по ка зао као „пут, исти на и жи вот“(Јн . 14, 6).
И не са мо што се Бог из љу ба ви ова пло тио по став ши је дан од нас, и та ко про све тио исти ном све пра ве исти но љуп це и бо го тра жи те ље, него је Он и се бе дао за жи вот све та, из лив ши Бо жан ску крв сво ју на крсном др ве ту. Али то ни је крај Бо жијег ста ра ња о све ту, не го Он и да ље кроз При че шће да је се бе, ка ко би сва ки ко ји га при ма, по стао веч но жив. Ти ме нам је от крио да чо век мо же би ти жив (бе смр тан) је ди но Бо гом жи вим. „Ако не је де те те ла Си на Чо ве чи је га и не пи је те кр ви ње го ве, не ма те жи вот у се би. Ко ји је де мо је те ло и пи је мо ју крв има жи вот веч ни; и ја ћу га вас кр сну ти у по след њи дан“(Јн. 6. 53–54). Из ово га се ја сно ви ди ко ли ку ко рист до би ја мо од Све тог При че шћа и да без ње га не ма истин ског жи вота и пра ве бе смрт но сти. Све сни то га, још од нај ра ни јих вре ме на, хри шћа ни су на сто ја ли да што чешће при сту па ју Све тим Тај на ма. Јер онај ко ји се кроз Кр ште ње родио ду хов но, мо ра и да одр жа ва тај ду хов ни жи вот, хра не ћи се Све тим При че шћем. За то се и на сва кој Литур ги ји по на вља ју Го спод ње ре чи из го во ре не на Тај ној Ве че ри: „Прими те, је ди те, ово је те ло мо је“(Мт . 26, 26). Да кле, ов де не ма оно га
„Ако ко хо ће за мном да иде...“, него Го спод при сут ни ма – са бра ни ма за по ве да: „при ми те, је ди те“. Што зна чи, да ако си кроз Све то Кр штење про све ћен исти ном, он да тре ба и да се при че шћу јеш, јер су то Господ ње за по ве сти. Ту исти ну др жаше и оста ви ше нам све ти Оци на ши, те та ко и ми тре ба да прак ти ку је мо и да жи вот свој са о бра зи мо жи во ту њи хо вом. Да схва тив ши нео п ходност При че шћа за веч ни жи вот, буде мо по кре та ни не ко ри сто љу бљем, већ жар ком же љом и љу ба вљу ка Бо гу жи вом.
Али не сме мо за бо ра ви ти, да поред овог они прак ти ко ва ше и остави ше нам још јед ну исти ну, а то је да: Нај све ти јој и нај ве ћој Но во завет ној Тај ни не сме мо при сту па ти ка ко би ло, као обич ном је лу и пићу. Све сни ва жно сти и уз ви ше ности Све те Тај не, мо ра мо се до стојно при пре ми ти. Ни ко на рав но од ро ђе них на зе мљи, не мо же би ти до сто јан да при ми те ло и крв Госпо да Сла ве. Али је др ско, и не ће про ћи без осу де сва ки онај ко томе при сту па ола ко. Ко ји прет ход но не уло жив ши труд, не при пре ма се за су срет са Твор цем не ба и зе мље. За то све ште но слу жи тељ у ол та ру и во згла ша ва: „Па зи мо, Све ти ње свети ма“. Ове ре чи су ушле још у пр ву Ли тур ги ју апо сто ла Ја ко ва, бра та Го спод њег. У то до ба хри шћа ни су и на зи ва ни „све ти“. Али, не са мо реда ра ди, не го баш за то што су та кви и би ли по сво ме жи во ту и вла да њу. Њи хов жи вот је био та кав, да су чак про тив ни ци и го ни те љи хри шћански, ви дев ши све тост и уз ви ше ност њи хо вог жи во та и са ми по же ле ли да жи ве та ко. Да кле, све ти ње тј. Тело и Крв Хри сто ва, да је се они ма ко ји се тру де да жи вот свој про во де у све то сти, да жи вот свој са о бра зе
жи во ту Хри сто вом. Ако за и ста веру је мо, да на ка ши чи ци при ма мо Бо га жи во га, оно исто те ло и крв, и оног истог Хри ста Го спо да, ко ји је за нас по стра дао на кр сту. Да ли је он да мо гу ће то ме при сту пи ти без стра ха и би ло ка кве при пре ме? Господ нас у све том Еван ђе љу учи да у жи вот веч ни ула зе са мо они ко ји се тру де на спа се њу сво је ду ше, они ко ји се под ви за ва ју. „А од вре ме на Јо ва на Кр сти те ља до са да Цар ство Не бе ско с на по ром се освајa, и подви жни ци га за до би ја ју“(Мт . 11, 12). Узор у све му то ме је ди но мо же мо има ти у жи во ти ма све ти те ља Цркве Хри сто ве. Са мо они и је ди но они, мо гу нам слу жи ти као при мери и све ти о ни ци у на шем уз ра ста њу у Хри сту. На при мер: До шао си на слу жбу Бо жи ју и при сту пио све тој Ча ши, и до бро је и по хвал но што си то учи нио, али, да ли си би ло ка кав под виг и труд учи нио у при пре ми за су срет са Бо гом, ко ји је огањ што спа љу је не до стој не (ка ко чи та мо у мо ли тви пред све то при че шће)? Да ли је то до вољ но, и да ли је сав труд у то ме што си до шао и отворио уста? Су срет чо ве ка са Бо гом је ујед но и суд чо ве ку, јер у че му нас на ђе Го спод, по то ме ће нам су ди ти. Сто га, хри шћа нин иа ко жи ви у овоме све ту он ни је и не мо же би ти од ово га све та: „Јер све што је у све ту: по хо та те ле сна, по хо та очи ју, и надме ност жи вље ња, ни је од Оца, не го је од све та“(1 Јн. 2, 16). За то, онај ко ји је у кр ште њу про све ћен во дом и ду хом, не тре ба да жи ви као онај ко ји уга ђа ово ме све ту, и жи вот свој про во ди у за до во ље њу ни ских те лесних стра сти. Сав ње гов жи вот је у ства ри про жет Хри стом и ин спири сан све тим Еван ђе љем, у ко ме се ка же: „Као што ме не по сла жи ви Отац, и као што ја жи вим због Оца,
При че шће – лек бе смрт но сти
Про то је реј Јев то Па вло вић
Велики пост 2013 . Парохијски весник 15
БЕсЕда
и онај ко ји је де ме не и он ће жи ве ти због ме не“(Јн . 6, 57).
Шта би он да тре ба ло да ура ди онај ко же ли да при сту пи При чешћу? На пр вом ме сту мо ра би ти кр штен у Пра во слав ној Цр кви. Да ве ру је да кроз При че шће при ма само га Хри ста, и да же ли пре ко Светих Тај ни, да се сје ди ни с Њим. Свака ко, осно ва за сва ког ко се ре шио да жи ви ду хов ним жи во том је да држи мо ли тве но пра ви ло (да чи та из мо ли тве ни ка про пи са не ју тар ње и ве чер ње мо ли тве, Псал тир и Све то Пи смо), а ка да же ли да се при че сти, уве че и ују тру про чи та мо ли тве и ка но не пре При че шћа. Да прет ходно бу де из ми рен са сви ма, и да ни про тив ко га не зло сми шља ни шта у ср цу. Да др жи че ти ри ве ли ка го дишња по ста, а ми мо по сто ва сре ду и пе так. Оно ме ко ји не др жи ре дов не по сто ве, ду хов ник пре При че шћа сва ка ко на ла же не де љу да на строгог по ста. Пре при сту па ња Ча ши испо вест је оба ве зна, и по жељ но је да сва ко има јед ног ис по вед ни ка, ка ко би он мо гао да пра ти ње го во ду ховно ста ње. Са гла сно то ме, он ће му од ре ди ти ка да да при сту пи Ча ши и ка кав и ко ли ки под виг да пре ду зме пре то га. Ни је до бро, и не про ла зе без ду хов не ште те, сви они ко ји на сво ју ру ку и без бла го сло ва ис повед ни ка, са ми при сту па ју све тој Чаши. Сва ка ко, ово су са мо основ не ства ри, а на мно го уз ви ше ни ји пут уз во ди нас све ти Јо ван Крон штатски, чи је се ре чи не од но се са мо на све ште но слу жи те ље, не го на сва ког ве ру ју ћег. Он го во ри: „Ве ли ки зада так и ве ли ки мо рал ни труд је за све ште ни ка да свр ши Ли тур ги ју, јер му је по треб на па жљи ва при пре ма за слу жбу, и то не јед но вре ме на већ сваг да шња. Јед ном реч ју, по треб на му је ан ђе о ска бе стра сност, пла мена љу бав пре ма Бо гу и љу ди ма, узви шен ум, чи сто ср це и во ља са врше но са о бра зна во љи Бо жи јој“.
На рав но, сав овај труд не чи ни нас и не мо же нас учи ни ти до стојним све тих Да ро ва, али кроз ње га по ка зу је мо на де лу љу бав пре ма Богу, и ду бо ко све сни сво је огре хо вљено сти, тра жи мо и же ли мо сје ди њење с је ди но Без гре шним. На да мо се
да ће нам труд би ти на спа се ње, јер у су прот ном ако он не по сто ји, онда са мо при сту па ње мо же би ти на суд и на осу ду. За то све ти апо стол Па вле и са ве ту је: „Али чо век не ка ис пи ту је се бе, и та ко од хле ба не ка је де и од ча ше не ка пи је. Јер ко недо стој но је де и пи је на суд се би је де и пи је, не раз ли ку ју ћи те ла Го сподњег. За то су ме ђу ва ма мно ги слаби и бо ле сни, и до ста их уми ре“(1 Кор. 11.28–30). Све сни то га, а во ђени па стир ском од го вор но шћу, свети оци су ве ли ку па жњу по кла њали сва ком при ча сни ку. За то све ти Ва си ли је Ве ли ки са ве ту је: „Ста рај се, све ште ни че, да бу деш бес преко ран де ла тељ, ко ји пра вил но вр ши реч исти не. Не дај Си на Бо жи јег у ру ке не до стој них и оне ко ји ма божан стве на пра ви ла за бра њу ју не при че шћуј, јер су они као не знабо шци, и ако се не обра те те шко и њи ма и они ма ко ји их при че шћу ју“. На рав но, у све му то ме по треб на је ве ли ка оба зри вост и ра су ђи ва ње, али мо ра по сто ја ти и те жња, да се жи ви у ду ху пре да ња Цр кве Бо жи је. По ста вља се он да пи та ње, ко га приче шћи ва ти, а ко уства ри не до стој но је де те ло Го спод ње и пи је крв Ње го
ву? Пре по доб ни Ју стин Ће лиј ски на то од го ва ра: „Онај ко ји не по ка јан и не ис по ве ђен при сту па све том Приче шћу. Онај ко ји је без прет ход не при пре ме по стом и мо ли твом. Онај ко ји по сле све тог При че шћа оста је све сно при сво јим гре си ма и сво ме гре хо љу бљу“. Слич но то ме и Свети Јев ти ми је Ве ли ки са ве ту је: „Ако се не ко упр љао сто ма ко у га ђа њем, или са гла сио са не чи стим по мисли ма, или се по мра чио мр жњом и зло пам тљи во шћу, или за ра жен за ви шћу и гне вом, или са вла дан гор до шћу и над ме но шћу, не ка се не усу ђу је да при сту пи овом Бо жанском и Пре чи стом ог њу, пре не го што се од го ва ра ју ћим по ка ја њем очи сти од сва ке пр љав шти не те ла и ду ха“.
Из све га до сад ре че ног мо же мо за кљу чи ти: Тре ба мо се при че шћива ти, јер је то за лог бе смрт но сти, али мо ра мо се за то и при пре ма ти све у куп ним на шим жи во том, јер у су прот ном, са мо При че шће без при пре ме, мо же би ти на суд и на осу ду. Та ко су ве ро ва ли и прак ти кова ли све ти оци на ши, те та ко и ти др жи и спа са вај се. Го спод не ка благо сло ви под ви ге и тру де тво је. •
Парохијски весник Велики пост 2013.16
БЕсЕда
Пра во слав ни хри шћа нин својом при род ном смр ћу не преста је да бу де члан Цр кве. Он
кроз смрт са мо пре ла зи из јед ног њеног де ла у дру ги. Од ла зи из зе маљ ске Цр кве (во јин ству ју ће) у не бе ску (торже ству ју ћу). А и зе маљ ска и не бе ска Цр ква је сте јед на и је дин стве на Цр ква Хри сто ва, Те ло Ње го во, стуб и твр ђава Исти не. Као што је Цр ква о сво јим че ди ма бри ну ла у то ку ово зе маљ ског њи хо вог жи во та, да ју ћи им, као мај ка, пу но ћу бла го да ти и бла го сло ва сво јих кроз Све те Тај не и мо ли тве, та ко их она не на пу шта и не за бо ра вља ни у ча су смр ти, као ни по сле ње. За Цр кву, као и за са мо га Го спо да не ма мр твих јер је Бог наш Бог жи вих а не мр твих. У пред смрт ним ча со ви ма Цр ква се ста ра да мо ли тва ма, ис по ве шћу и при че шћем што бо ље при пре ми чеда сво ја за из ла зак пред ли це Бо жи је и пре ла зак у жи вот веч ни, а по сле смр ти не пре ки да ве зу љу ба ви пре ма њи ма, не го је на ста вља кроз по смрт не мо ли тве: опе ло, па ра сто се и по ме не.
Па ра стос је је дан од за у по ко је них чи но ва Цр кве Пра во слав не, ко ји се у од ре ђе не да не и вре ме на слу жи за упо ко је ње ду ша на ших усну лих срод ни ка. Па ра стос је реч грч ког поре кла, и зна чи: да ти по др шку, ста ти уз не ко га, за у зи ма ти се и по сре до вати за не ко га, јер се у овој слу жби Црква мо ли тва ма за у зи ма и по сре ду је пред Бо гом за сво је умр ле чла но ве. Па ра стос, као и оста ли за у по ко је ни об ре ди, је су у ства ри по себ ни чи нови ко је је Цр ква уста но ви ла у спо мен мр твих, као и по себ не мо ли тве за њих. Та прак са Цр кве да бри не о својим усну лим чла но ви ма, за сни ва се, с јед не стра не, на дог мат ским раз лози ма, а с дру ге стра не, на на след ству из ра ни јих пре хри шћан ских ре ли ги
ја. Пре све га, сам по јам Цр кве као за јед ни це све тих, ко ја се са сто ји не са мо од жи вих не го и од усну лих њених чла но ва, као и ве ра у за гроб ни, бу ду ћи жи вот, у оп ште вас кр се ње и суд, има ли су као ну жну по сле ди цу при но ше ње мо ли та ва за бла же ни по кој и упо ко је ње ду ша оних ко ји су у Хри сту усну ли. Ка да се де си, дакле, да не ко од на ших срод ни ка оде Го спо ду, он да му сле ду ју па ра сто си у тре ћи, де ве ти и че тр де се ти дан после смр ти, као и на по ла го ди не и годи ну. Па ра сто си оп штег ка рак те ра, ко ји се вр ше за све усну ле оце, прао це и срод ни ке на ше, оба вља ју се на за ду шни це – да не по све ће не мр твима, на ро чи то у су бо ту ме со пу сну и су бо ту уо чи Све те Пе де сет ни це. Сви ови па ра сто си у хри шћан ству до били су ду бо ко ду хов но зна че ње. Та ко, па ра стос у тре ћи дан сим во ли зу је тро днев ни бо ра вак Хри ста у гро бу, а вр ши се и у част Све те Тро ји це, као са ме су шти не на ше хри шћан ске вере. Де ве ти не се, пак, вр ше у знак девет чи но ва ан гел ских, са мо ли твом да се ду ша умр лог при бро ји њи ховим чи но ви ма. Че тр де сет ни ца се вр ши у част Ваз не се ња Го спод њег у че тр де се ти дан по Вас кр се њу. Го дишњи па ра стос вр ши се на дан истинског ро ђе ња за веч ни жи вот тј. на сами дан упо ко је ња.
Тре ба на гла си ти да жи ви члано ви по ро ди це и срод ни ци че сто гре ше пре ма сво јим по кој ни ци ма. Па ра стос је, пре све га, мо ли тва за умр ло га и тре ба га вр ши ти он да када му при па да, а не он да ка да више од го ва ра на ма жи ви ма. То наро чи то ва жи за че тр де се то днев ни па ра стос, ко јег тре ба вр ши ти тач но у че тр де се ти дан од смр ти, ра чуна ју ћи дан смр ти као пр ви дан. У
на ро ду, пак, вр ло че сто по ме ра ју тај па ра стос на су бо ту, ра чу на ју ћи ви ше ка ко ће лак ше до ћи уда ље ни или за по сле ни срод ни ци, те ис пада да је па ра стос не ка го зба њих ра ди, а не мо ли тва умр ло га ра ди. Исти на, по лу го ди шњи, го ди шњи и дру ги па ра сто си, мо гу се по ме ри ти не ки дан ра ни је или ка сни је, али че тр де се то днев ни не би тре ба ло, јер је он од по себ но ве ли ког зна чаја за ду шу умр ло га.
За па ра стос се при пре ма ку ва на пше ни ца, во шта ни ца и ча ша ви на ко јим се пре ли ва ко љи во и гроб, ако се па ра стос вр ши на гро бљу. Ко љи во нас под се ћа на вас кр се ње умр ло га јер, по ре чи ма Хри сто вим, као што пше нич но зр но да би из ни кло и дало род, тре ба пр во ба ци ти у зе мљу да та мо ис тру не, та ко се и те ло умр лога пре да је зе мљи на ис тље ни је, да би по том вас кр сну ло за бу ду ћи жи вот. Упа ље на све ћа озна ча ва да је умр ли пре шао из мрач ног зе маљ ског жи вота у веч ни жи вот све тло сти и исти не где си ја све тлост ли ца Бо жи је га.
Уз па ра сто се за упо ко је не до бро је да ва ти њи хо ва име на да се по ми њу на Све тој Ли тур ги ји ка да се че сти це, из ва ђе не за жи ве и умр ле, спу шта ју у Крв Го спод њу уз ре чи: Омиј Го споде, све том Кр вљу Тво јом гре хе ов де по ме ну тих слу гу Тво јих.
Цр ква вр ши па ра сто се и по ме не са мо за оне вер не ко ји су умр ли у за јед ни ци са њом, за бра њу ју ћи врше ње па ра сто са као и по ми ња ње на за јед нич ким мо ли тва ма за не хришћа не, је ре ти ке, од лу че не од Цр кве и са мо у би це. Из у зе так чи ни са мо пре ма оним са мо у би ца ма ко ји су ди гли ру ку на се бе као ду шев ни боле сни ци, те пре ма то ме, би ли не свесни шта чи не. •
мО лИ ТВА цР КВе зА ње Не уПО КО Је Не ЧлА НО Ве
Па ра стосСве ште ник Ми лан Алим пић
Велики пост 2013 . Парохијски весник 17
БЕсЕда
Отац ми је већ по о дав но преми нуо. А и мај ка не ка ко убрзо по сле ње га. Оста ви ли су
ме не је дин ца си на. Док су они би ли у жи во ту у на шој ку ћи ви си ла је о зи ду ико на Св. Ђор ђа, а ис под ње о пра зни ци ма је све тлу ца ло канди ло. За ико ном је би ла за де ну та ки та бо сиљ ка, ко јим је све ште ник осве ћи вао во ди цу пред сла ву и дру ге пра зни ке. И – се ћам се – мај ка би увек с про ле ћа из тог осве ће ног разго во ра и не скри ве не ра до сти, ко ју сам чи тао у њи хо вим очи ма, мно го пу та сам за кљу чио да су не из мер но срећ ни што има ју си на, на след ни ка свог, да им се име не за бо ра ви, да им се ло за не пре ки не.
Мој са го вор ник ту обо ри главу, на ли цу му из би не ка ру мен, а
очи за бли ста ше као ђур ђев дан ска ро са на про лет њем сун цу. Са неком скру ше но шћу по гле да у ме не као да тра жи по моћ за сво ју да љу ис по вест.– И још не што – на ста ви он са да при гу ше ним гла сом – нешто што је по њи хо вом схва та њу ве о ма зна чај но: да им се слав ска све ћа не уга си, да се Ђур ђев дан у њи хо вој ку ћи и по сле њих по ми ње и сла ви, за на пре дак по том ства, за по кој њи хов. Али, оче дра ги, њихо ва се оче ки ва ња ни су ис пу ни ла. По сле њих у мо јој ку ћи ви ше ни је би ло ико не. Ни кан ди ла, ни бо сиљка, ни све ште ни ка. Ни оне слав ске ђур ђев дан ске ат мос фе ре. То су за ме не, при зна јем, би ла пре жи вела схва та ња, ко ја сам ја за јед но са њи ма, по мо ме ми шље њу, за на век
са хра нио.По глед му за лу та у не ку нео д ре
ђе ност, ма ло се ус пра ви уз на слон сто ли це и на ста ви.– Оже нио сам се и по сле три го ди не до би ли смо си на. Он је на пре до вао а ми смо над њим бде ли. Био је сва на ша радост, идол у на шој ку ћи и уко ли ко се при бли жа вао ње гов пр ви ро ђендан, ми смо се ужур ба но при према ли за све ча ност. Јер уме сто роди тељ ске сла ве, од ре ди ли смо овај дан за на шу до ма ћу све ча ност, за на ше кућ но сла вље. До шао је и тај дан. Ни шта ни је би ло из о ста вље но, ни шта за бо ра вље но. Све је у на шој ку ћи ода ва ло ути сак ве ли ког славља. Док је наш син тек про хо дао, не си гур ним ко ра ци ма кр ста рио по со би и из го ва рао по ко ју реч, у
Јед НА Ис ПО ВесТ
Ро ђен дан на шег до ма Отац Милосав Гвоздић
БЕсЕда
Парохијски весник Велики пост 2013.18
ку ћи се пи ло, је ло, ве се ло жа го рило и пе ва ло. Го сти, за чи је смо се за до вољ ство ми у све му ста ра ли, би ли су очи глед но за до вољ ни и рас по ло же ни. Би ло је ле пих же ља и здра ви ца у здра вље, на пре дак и сре ћу на шег сла вље ни ка. А он као да је био све стан овог кул та, ко ји се чи ни у знак ње го ве лич но сти, све се не ка ко раз у зда ни је раз и гра вао и ше пу рио, раз гле дао и по ку ћи раз ба ци вао тек при мље не по кло не. Осо би то при ја тан ути сак је учи нила кит ња ста и слат ко ре чи ва здрави ца на шег при ја те ља Ива на, ко ји је по же лео да нам син по ра сте, да бу де сре ћан, да га у жи во ту оче ку ју ус пе си у сва ком по ду хва ту, да бу де по нос сви ма.
На ста де кра так та јац, као да мој са бе сед ник сре ђу је ми сли за да љи ток сво је при че.– Све се свр ши ло ка сно у ноћ – на ста ви он са да очиглед но са из ве сним уз бу ђе њем. – Же на оста де да бар уне ко ли ко дове де ку ћу у сва ко днев ни ред а ја се спре мих на по чи нак у со би, где је наш син већ био у ду бо ком дети њем сну. На гох се над ње го вом по сте љом, по љу бих га и ле гох. Дуго сам се окре тао час на јед ну, час на дру гу стра ну, али – сна не ма. У гла ви ко ме ша ње ра зно вр сних мисли, пред очи ма ми се ука зу је ја сан лик по кој не мај ке, па оца, сли ка не гда шње жи вот не ат мос фе ре у на шој ку ћи и да на шњег ро ђен данског сла вља. Све је то об у зи ма ло мо ју ду шу, ср це, ум, све мо је биће. Осе ћам као не ку ла ку гро зницу. Ноћ је од ми ца ла, а са њом и сан све да ље од ме не. Ни опа зио ни сам ка да је же на ле гла и од днев ног умо ра већ за спа ла. Уста нем, по гледам кроз про зор у ба шту, кроз коју је пи рио то пао про лет њи по вета рац. Про ше тах со бом не ко ли ко пу та, па опет ле гох. Про сла ви смо ро ђен дан, ми слим. Ле по је би ло. Ле по је то сла ви ти ро ђен дан сину. При јат но је чу ти ле пе же ље уз здра ви це. Али... али до ђе не што, ис кр сну у ми сли ма нео бич но пи тање: За што, ка ко, у чи је име? „Нека по ра сте, не ка бу де здрав и жив, сре ћан и ду го ве чан“. – Стру ји ми кроз гла ву. Же лим то ја, по же ле ли су и сви на сла вљу. Же ли то сва ки
ро ди тељ. Али ... ко то де ли здравље и сре ћу, ко то на кра ју да је сам жи вот? Ја лич но осе тих да то ни сам ја. Ни Иван, ко ји је го во рио, ни оста ли, ко ји су све до бро по желе ли. Ја же лим све то, али опет по сво јој не моћи, са мо желим. Же лим да не ко, не ка моћ ван мо је сна ге, ис пу ни те мо је ро ди тељ ске на де. Осе ћам да без те спо ља шње си ле, мо је же ље оста ју пра зне. Па ко га смо ми то при зива ли у по моћ, ко ме за хва љи ва ли, у чи ју сла ву смо све оно чи ни ли? По ми слих, ако је то тек она ко, онда ми се све ово сла вље учи них оту жним, на лик на пи смо на пи сано, али ни ко ме не упу ће но, на зов, ко ји ни ко га не до зи ва. А че му та кав рад? Не не мо гу ће је, ни ко не пи ше пи смо без адре се или га упу ћу је на сво је соп стве но име, ни ко не упућу је зов ве тру, то би био пра зан посао. И ов де, у овом ро ђен дан ском сла вљу мог пр вен ца, са свим нашим же ља ма и на да ма, осе тих да смо ми не хо ти це, не ка ко не вољ но и под све сно за ро ни ли у не ки свет сна ге и мо ћи, ко ја на ма ни је својстве на. У гла ви ми од зва ња го вор Ива нов, ни жу се ре че ни це јед на за дру гом, као да их он са да у со би пре да мном ре ци ту је, али осе ћам ону пра зни ну, онај не до ста так без ко га све по ста је пра зно. Не ма оног нео п ход ног: не ка Бог дâ да бу де тако, Ње му хва ла за све. Ро ђен данско сла вље – шап ће ми не што, па то је уства ри мо ли тва Бо гу за све на ше же ље и на де, бла го дар ност на да ру и ми мо на ше во ље. Без то га при зна ња, ово сла вље без све ће и та мја на, без ико не и бо сиљ ка – то је уства ри баш оно пи смо, упу ћено без до вољ не адре се и без уред не мар ке на ње го вој ко вер ти. Не знам за што! За што да упу ћу јем та кво пи смо? Мо жда и не би сти гло где
тре ба.Убри са за ја пу ре но и ла ким зно
јем оро ше но ли це, на лак ти се и про ду жи:– Ле жим и ћу тим – ми сли и осе ћа ња ро је се у ме ни. При сећам се про шло сти, ро ди те ља, славе, ико не и кан ди ла. И нео ства рених на да ња мо јих ро ди те ља. Се тих се: ју че је био пе ти, а да нас је шести мај. Ђур ђев дан осва њу је, кр сно име мо јих ро ди те ља – и мо је. Устанем, по гле дам на сат – че ти ри. Они спа ва ју. Обу кох се и умих. И ако је дав но би ло, се ћам се где бе јах скло нио на шу слав ску ико ну. Из вукох је по кри ве ну сло јем пра ши не и па у чи не, очи стих је и по ста вих на ме сто, где је не ка да ста ја ла. Но ге ми са ме кло ну ше и ја клек нух испод ње. Ду го сам се мо лио, од ср ца и искре но, као што је не ка да мајка чи ни ла. Уста дох и по љу бих лик Све ти те љев. Ох, ко ли ко за же лех да у ру ци, та ко пред ико ном, др жим при па ље ну во шта ни цу. Али где сада да је на ђем? Вра тих се по но во у со бу си ну и же ни.– Уста ни, пробу дих је, про бу ди и де те!– Ра но је још, ре че она, не ћеш ваљ да на посао са да?– Уста ни те, да нас је Ђурђев дан, на ша сла ва. Да нас је уствари ро ђен дан на шег си на. И мој. И твој. Ро ђен дан на ше ку ће.
Мој са бе сед ник за вр ши сво ју при чу, из гру ди му из ле те ду бок и сна жан уз дах а ли це му се оза ри:
– Оче, на ба ви ми, мо лим те, канди ло за мо ју ико ну, а у не де љу до ђи да кр сти мо мо га си на! •
дЕШаВаЊа
Велики пост 2013 . Парохијски весник 19
Не мач ки пра во слав ни пу блици ста го спо дин Кла ус Ке нет одр жао је у не де љу 28. ок то
бра 2012. го ди не ве о ма на дах ну то пре да ва ње у пре пу ној Па ро хиј ској са ли Цр кве Ро ђе ња Пре све те Бо горо ди це у Ба тај ни ци. Те ма пре да вања је би ла „Мој пут ка ве ри“, у ко ме
је г. Ке нет го во рио о свом бо го тражи тељ ском жи вот ном ис ку ству и упо зна ва њу са Пра во сла вљем, ко је је опи са но у ње го вој но во о бја вље ној на срп ском је зи ку књи зи „Кроз њи ве гла ди до Хле ба жи во та“. Књи гу је из да ла „Све ти го ра“, а про мо ви сана је на ово го ди шњем бе о град ском Сај му књи га.
При сут ни на род је са ве ли ким ин те ре со ва њем и са пу но па жње пра тио из ла га ње ау то ра књи ге о ње го вом жи во ту и тра га њу за Истином и Љу ба вљу. Кла ус Ке нет ро ђен као ри мо ка то лик у Че хо сло вач кој. Сво ју ду хов ну по тра гу је за по чео прак ти ку ју ћи тран сцен ден тал ну ме ди та ци ју, ин те ре су је се за окулти зам и ма ги ју, упо зна је се са јогом, хин ду и стич ком ре ли ги јом, бу ди змом. Жи ве ћи у Кал ку ти упозна је Мај ку Те ре зу и по пр ви пут жи во ту, ка ко је г. Ке нет на гла сио, осе ћа мај чин ску љу бав. Упо знају ћи стар ца Со фро ни ја Са ха ро ва 1983 го ди не упо зна је и сву ле по ту Пра во слав не Цр кве. Овај су срет је
зна чај но про ме нио ње гов жи вот и Кла ус 1986. по ста је пра во слав ни хри шћа нин.
Ау тор је слу ша о ци ма пре нео сво је оду ше вље ње пра во слав ном ли тур ги јом и на гла сио ко ли ко је ње му, као и сва ком пра во слав ном хри шћа ни ну Све то при че шће битно у жи во ту и ре као да је ре дов но при че шћи ва ње су срет са Жи вим Бо гом и Ње го вом не из мер ном љуба вљу, ко ју је он тра жио још од свој де тињ ства.
На кон пре да ва ња при сут ни су Кла у су Ке не ту по ста вља ли пи та ња, на ко ја је он дао вр ло за ни мљи ве и ис кре не од го во ре на оду ше вље ње свих при сут них, ко ји су ње го во изла га ње про пра ти ли гро мо гла сним апла у зи ма.
Слу ша о ци ма је би ло ве о ма зани мљи во пра ти ти пре да ва ње госпо ди на Ке не та, ње гов ди на ми чан стил из ла га ња пра ћен број ним поша ли ца ма. •
Ђор ђе Осто јић
Бо го тра жи тељ ски пут Кла у са Ке не та
Парохијски весник Велики пост 2013.20
ТЕМа БрОја
Примарна улога верске службе у Војсци Србије, као организованог вида
делатности традиционалних цркава и верских заједница у војној средини, јесте омогућавање уставног права припадника Војске Србије на остваривање слободе вероисповести. Та улога се остварује вршењем богослужбених делатности и осталих верских делатности.
Верска служба се организује и ради јачања духовних и моралних вредности припадника Војске Србије, неговања војничких врлина и патриотизма, као и обликовања грађанске одговорности, што произлази из њене примарне улоге. Верска служба је у функцији развоја, изградње, одржавања и повећања оперативних способности Војске Србије приликом извршавања свих дефинисаних мисија и задатака и нема сврху мисионарства цркава и верских заједница у војној средини. Команданти, начелници и директори у Министарству одбране и Војсци Србије одговорни су за организацију верске службе у својим саставима и омогућавање остваривања слободе вероисповести припадника Војске Србије, као и за логистичку подршку у вршењу њених делатности.
Један од најважнијих нормативних докумената из области уређења остваривања слободе вероисповести припадника Војске Србије јесте Уредба о вршењу верске службе у Војсци Србије коју је Влада Републике Србије донела 24. марта 2011. године. Доношењу Уредбе прет
ходило је дефинисање модела за решавање питања верског живота у Војсци Србије, чија израда је отпочела још 2000. године и у оквиру које су проучена искуства српске и југословенске војске, као и искуства савремених страних армија. Доношењем Закона о црквама и верским заједницама 27. априла 2006. године и Закона о Војсци Србије 1. јануара 2008. године створене су законске претпоставке за ближе уређење ове области. Модел је након доношења поменутих закона било нужно дорадити, тако да је коначну форму и конкретизацију добио Уредбом о вршењу верске службе у Војсци Србије. Полазно становиште мора бити да припадници Војске Србије, који су се изјаснили као верујући, јесу људи који у мањој или већој мери имају одређени верски живот и уверења из којих произилазе и етичка начела којима се руководе. Они не могу приликом одласка на посао механички одстрањивати своја верска уверења и одрицати их се само зато што постоји одређени проценат оних припадника који та уверења немају. Не може се верујућем припаднику
ВОЈНО сВешТеНсТВО
Верска служба у Војсци Србије
Пуковник Стевица Карапанџин
Суштина враћања верске службе у Војску Србије је у неопходностистварања услова за остваривање слободе вероисповести њених припадника
Богослужбене делатности обухватају вршење богослужења и верских обреда по аутономним прописима традиционал-них цркава и верских заједница. Остале верске делатности обухватају: учешће у планирању богослужбених и осталих верских делатности, анализи и извештавању; саветовање команданта (начелника или директора) јединице или уста-нове о верским питањима; организација предавања и беседа о духовно-моралним темама и поклоничких путовања; опремање богослужбених простора покретним стварима, богослужбеним предметима и литературом; надгледање рада војних свештеника, односно верских службеника и њихових помоћника своје традиционалне цркве, односно верске заједнице у потчињеним командама; ангажовање у припремама за извршење сложених задатака, као и у предузимању мера на превенцији ванредних догађаја, неприлагођеног понашања и негативних појава (суицид, злоупотреба психоак-тивних супстанци, секте, крађе и сл.); сарадња: са органима за морал и психолозима команде јединице или установе у реализацији морално-психолошких припрема, са осталим органима команде јединице или установе у организовању верских обреда поводом прослава државних, војних и верских празника и обележавања годишњица значајних догађаја из периода ослободилачких ратова Србије, с војним свештеницима, односно верским службеницима истог нивоа и с локал-ним свештеницима, односно верским службеницима; пастирско-саветодавни рад и оснивање црквеног хора.
Велики пост 2013 . Парохијски весник 21
ТЕМа БрОја
Ње го во Пре о све штен ство Епи скоп срем ски Г. Г. Васи ли је слу жио је на пра зник
Са бо ра Све тог Јо ва на Кр сти те ља (20. 1. 2013) Све ту Ар хи је реј ску Ли тур ги ју у Цр кви Ро ђе ња Пре све те Бо го ро ди це у Ба тај ни ци.
На Све тој Ли тур ги ји Вла ди ка Васи ли је је ру ко по ло жио у чин ђа кона Пре дра га До ки ћа, бу ду ћег вој ног све ште ни ка у Ба тај ни ци.
Вла ди ка је у сво јој бе се ди на гла сио зна чај све ште нич ке слу жбе у вој сци.
Ли тур ги ји и ру ко по ло же њу је прису ство вао и пу ков ник Сте ви ца Ка рапан џин, на чел ник Од се ка за ве ру у Оде ље њу за мо рал и ве ру у Упра ви за људ ске ре сур се (Ј1) Ге не рал штаба Вој ске Ср би је.
По сле Ли тур ги је у са ли Све то савског до ма Бо го ро ди чи не цр кве је при ре ђе на тр пе за љу ба ви за при сутне го сте. Ђ.О.
Војске Србије забранити да своје војничке врлине изграђује на етичким начелима своје вере (под условом да оне нису у супротности са захтевима војне службе). Занемаривањем права верујућих припадника била би омогућена дискриминација секуларне мањине над верујућом већином, исто као што се утврђеним принципом добровољности спречава појава обрнутог процеса. Другим речима, био би угрожен морал Војске у целини. Суштина враћања верске службе у Војску Србије је у неопходности стварања услова за остваривање слободе вероисповести њених припадника и то као уставног права једне специфичне категорије грађана, са специфичним обавезама и правима, поштујући при томе у потпуности прописану законску и подзаконску регулативу. Ако они који себе сматрају атеистима немају проблем проналажења изворишта за свој морал, онда не би требало ни да имају проблем због тога што се у Војсци Србије омогућава право на остваривање слободе вероисповести онима који такве потребе имају.
Слобода вероисповести може се остваривати искључиво по сопственој вољи и убеђењу, али првенствено уз уважавање обавеза које проистичу из војне службе. Као пример реафирмације већ поменуте сагласности државе и цркава и верских заједница, приликом дефинисања минималног периода у којем се припаднику Војске Србије – вернику православне вероисповести мора обезбедити учешће у богослужењима, јесте и обавеза поштовања 80. канона 5/6 Васељенског сабора, познатијег као Трулски. Имајући у виду да је слобода вероисповести припадника Војске Србије вредност од значаја за њене оперативне способности, потребно је и даље улагати напоре ради достизања стандарда по којима ће остваривање те слободе бити омогућавано по општеприхваћеним процедурама и искуственим нормама.
(Део ауторовог чланка објављеног у часопису Војно дело, зима/2011, стр. 271–291) •
Све та Ар хи је реј ска Ли тур ги ја на Са бор
Св. Јо ва на
Епископ сремски Г. Василије благосиља сабрани народ
Г. Предраг Докић, будући војни свештеник
дЕШаВаЊа
Парохијски весник Велики пост 2013.22
У не де љу, 23. де цем бра 2012, у са ли Бо го ро ди чи не цр кве у Ба тај ни ци, на дах ну то пре
да ва ње под на зи вом „Цр ква и савре ме ни свет“ одр жао је о. Ми лић Дра го вић, ста ре ши на Цр кве Све тог Мар ка из Ужи ца.
Отац Ми лић је, по сле увод ног освр та на сам по јам Цр кве, гово рио о основ ним прин ци пи ма на ко јим по чи ва са вре ме но наше дру штво, на гла сив ши да се на свет и дру гог чо ве ка углав ном гле да из пер спек ти ве ко ри сно сти, а са мо дру штво је по тро шач ко.
На во де ћи при ме ре из сво је па стир ске прак се, пре да вач је при сут ни ма илу стро вао на који на чин пра во слав ни хри шћа ни тре ба да се оп хо де пре ма дру гима и ка ко да жи ве. О. Ми лић је кроз при че о Па три јар ху Па влу и пи ја ни ци, је ван ђел ску причу о гре шној же ни ко ју Хри стос спа са ва од смр ти ка ме но ва њем, ука зао на то ка ко дру го ме чо веку тре ба при сту па ти с љу ба вљу и до бро том. По ми њу ћи при чу о Хри сто вом ис це ље њу гу ба ва ца, да ло се чу ти да Бог из до бро те
по ма же љу ди ма, али да сам човек рет ко ис ка зу је сво ју бла годар ност да Бож ју ми лост.
По сле из ла га ња о. Ми ли ћа Дра го ви ћа, усле ди ла су пи тања са бра них па ро хи ја на о приче шћу, о Све то ме Ду ху, спа се њу ван Пра во слав не Цр кве и ве ома за ни мљи во пи та ње о сми слу при су ство ва ња Све тој Ли тур ги ји без при сту па ња Све том При чешћу. Од го ва ра ју ћи на по ста вљена пи та ња, пре да вач је по ја снио да по сто ји опа сност да, ако се на Ли тур ги ји не при че шћу је мо, Све та Ли тур ги ја из гле да као позо ри ште, јер се гу би сми сао саме слу жбе, а то је уче шће у Те лу Хри сто вом – Цр кви.
На кра ју пре да ва ња, о. Ми лић се још јед ном за хва лио до ма ћи ни ма на по зи ву и из ра зио на ду да ће се по но во ви де ти. • Ђ.О.
Одр жа но пре да ва ње о. Ми ли ћа Дра го ви ћа
о Цр кви и са вре ме ном све ту
Велики пост 2013 . Парохијски весник 23
ЧОВЕКОЉУБЉЕ
АК цИ ЈА дО БРО ВОљ НОГ дА ВА њА КР ВИ
По сле Све те Ли тур ги је у Не де љу 24. по Ду хо ви ма, 18. 11. 2012. год., у са ли Све то сав ског до ма Цр кве Ро ђења Пре све те Бо го ро ди це у Ба тај ни ци је ор га ни зо ва на ак ци ја до бро вољ ног да ва ња кр ви. Ак ци ји, ко ју је ор га низо вао отац Спо мен ко Гру јић, ста реши на хра ма у са рад њи да За во дом за тран сфу зи ју кр ви Бол ни це у Зе му ну, се ода звао не та ко ве ли ки број Ба тајни ча на, но осо бље За во да је из ра зи ло сво ју ве ли ку за хвал ност се стра ма и бра ћи до бре во ље ко ји су на шли време на и сна ге да по мог ну они ма ко јима је крв нео п ход на.
За хва љу је мо се сви ма ко ји су се одазва ли овом чо ве ко љу би вом по ду хва ту и из ра жа ва мо ис кре ну на ду да ће мо се ви де ти и сле де ћи пут.
ПРО слА Вље Не мАТе РИце у НАшОЈ цРКВИ
У Неде љу Пра о та ца, 30. децем бра 2012. годи не, у Цркви Рође ња Пре свете Бого ро ди це у Батај ни ци је све ча но про сла вљен Пра зник мај ки. После Све те Литур ги је, коју је слу жио прото је реј Спо мен ко Гру јић, ста ре ши на цркве, и при че шћа мно штва сабра ног наро да Бож јег, уче ни ци ОШ „Бран ко Ради че вић“ из Батај ни це су у цркви отпе ва ли неко ли ко при год них песа ма у част мај ки.
Све ча ни про грам је наста вљен у крца тој сали Све то сав ског дома Богоро ди чи не цркве, а ђаци, пред во ђе
ни сво јом учи те љи цом Милан ком Чабри ло и веро у чи те љи цом Жељ ком Павло вић, су одр жа ли при го дан получа сов ни музич косцен ски про грам посве ћен не само мај ка ма, него и очеви ма, бака ма и дека ма. Про грам се састо јао од лепих песа ма, које је извео Хор уче ни ка веро на у ке, при год них реци та ла и дра ма ти за ци ја.
Публи ка је апла у зи ма про пра ти ла сва ку изве де ну тач ку, а уче сни ци ма и дру гој при сут ној деци су поде љени паке ти ћи; при пре ми ла их је Сто ја Мир ја нић, која је про шле годи не изабра на за „мај ку“. Ове годи не, у цркви, после Све те Литур ги је, Огњен Павловић и Михај ло Трај ко вић, деча ци који пома жу у цркве ном олта ру, за сле де ћу годи ну си иза бра ли Лиди ју Було вић, учи те љи цу из Батај ни це.
При сут ни су после при ред бе почашће ни послу же њем и пићем, тру дом про ти ни ца Невен ке, Сне же и Боја не.
Пре и после све ча ног про гра ма за Мате ри це, у цркве ној сали учи те љица Мари ја Ђурић и веро у чи тељ Ђор ђе Осто јић су орга ни зо ва ли хума ни тарну про да ју божић них укра са, које су при пре ма ла деца са веро на у ке из ОШ „Бран ко Ради че вић“. При ку пље на нов ча на сред ства од про да је и при лога, у изно су од 48 000 дина ра, усме рена су за потре бе опе ра ци је очи ју мале Ива не Ђор ђе вић из Нових Бановаца.
Ђ.О.
Помо зи мо Сте фа ну Велич ко ви ћу који болу је од цере брал не парали зе да оде на тран сплан та ци ју матич них ћели ја у Беч.Помо зи те и Ви Сте фа ну да има срећ ни је детињ ство као и сва остала деца и да ста не на сво је ноге.Свој при лог може те упла ти ти на рачун бр. 205–9001013369355–71 код Комер ци јал не бан ке А.Д.Рачун је отво рен на име: ВЕЉ КОВИЋ ИВА НА, Ул. Вој во ђан ских бри га да 107/1, 11273 Батај ни ца
Све ште ник Вла ди мир Жив ко вић из Беч ме на има 33 го ди не, отац је тро је де це. О. Вла ди мир је обо лео од акутне ми је ло ид не ле у ке ми је и по треб но му је кли нич ко ле че ње ком би но ваном хе ми о те ра пи јом у тра ја њу од чети ри не де ље.За од ла зак на ле че ње и тран сплан таци ју ко шта не ср жи је по треб но прику пи ти 130.000 евра.Епар хи ја срем ска је по кре ну ла акци ју при ку пља ња сред ста ва, а Епископ срем ски Го спо дин Ва си ли је је за спро во ђе ње ове ху ма ни тар не ак ци је овла стио је ре ја Сре те на Ла за ре ви ћа, па ро ха рум ског (моб. 063426624).Сво ју по моћ мо же те упла ти ти на рачун код Бан ке Ин те за.Упла та на име: Сре тен Ла за ре вићСвр ха упла те: За ле че ње све ште ни ка Вла ди ми ра Жив ко ви ћаБр. ра чу на: 160173По зив на бр. 581020000095/1
Ше сто го ди шња Ива на Ђор ђе вић има озби љан здрав стве ни про блем због ког јој је угро жен вид, а потреб но јој је још 35.000 до ла ра за од ла зак на опе ра ци ју у САД.Сва ка Ва ша по моћ је од ве ли ке кори сти – Ваш ма ли до при нос Ива ни је СВЕ.По моћ мо же те упла ти ти на жи ро ра чун 340–31065720–79 код Ер сте бан ке.Ак ти ван је и СМС сер вис – за СМС упла ту уку цај: CEN TAR OD BOJ KA ZA ICU и све то по ша љи на 4111, це на по ру ке је 100 дин+пдв.
Парохијски весник Велики пост 2013.24
сВЕТИ саВа
Уче ни ци Основ не шко ле „Бранко Ради че вић“ изве ли су уочи Све тог Саве, 26. јану а ра 2013.
годи не, при го дан про грам у пре пуном Све то сав ском дому Цркве Рођења Пре све те Бого ро ди це у Батај ници, пред во ђе ни настав ни цом српског Ани том Петро вић Бог да но вић.
На почет ку про гра ма Хор ОШ „Бран ко Ради че вић“ је отпе вао Хим ну Све том Сави. Затим су уследи ле реци та ци је: Школ ска празнич на песма, С. Ста ни ши ћа (Вук Петро вић 22), Знаш ли ко те љуби сил но, Св. Вла ди ка Нико лај Велими ро вић (Лука Мале ше вић, Марија Павић и Уна Јаћи мо вић 42),
Текст Мати је Бећ ко ви ћа (Ната ли ја Недић 42).
Након поме ну тих песа ма, Хор је отпе вао ком по зи ци ју Све ти Сава, Мило ра да Ђури ћа, и наста вље не су декла ма ци је: Сло во о Све том Сави (Ната ша Тор би ца, Раст ко Аћи мо
вић, Мили ца Мла де но вић и Алекса Гопић 42), О поре клу, Десан ке Мак си мо вић (Вален ти на Секу лић, Павле Гво здић, Тео до ра Пајо вић 42), Сави ни изво ри Љубо ми ра Ћори ли ћа (Мина Бошко вић, Стеван Мар ти но вић, Нема ња Милоше вић, Вук Тома ше вић, Деа на Зарвић, Дра га на Пав ко вић 42).
Хор је потом извео песму Савиндан, за којом су реци то ва не песме: Жити је Јова на Дучи ћа (Никола Гајић и Мили ца Видо вић 65), Симо ни да Мила на Раки ћа (Ради ца Кне же вић 61), Јефи ми ја Мила на Раки ћа (Маја Црно мар ко вић 82).
Све то сав ска при ред ба у Бого ро ди чи ној цркви
Велики пост 2013 . Парохијски весник 25
сВЕТИ саВа
Савин дан 2013.На пра зник Све тог Саве, 27. јану а ра 2013. годи не, Све ту Литур ги ју у Цркви
Рође ња Пре све те Бого ро ди це у Батај ни ци је слу жио про то је реј Спо менко Гру јић уз саслу же ње јере ја Мила на Алим пи ћа и Але на Вука ши на. На
Литур ги ји су пева ли уче ни ци веро на у ке, чла но ви Малог хора, који води веро у читељ Жељ ка Павло вић.
После Све те Литур ги је пре ре за ни су слав ски кола чи при не се ни у част првог Архи е пи ско па срп ског Све тог Саве, који се про сла вља као школ ска сла ва. Ово годи шњи све то сав ски кумо ви Дејан и Весна Бач ко вић су део славског кола ча пре дали кумо ви ма за наред ну годи ну, поро ди ци Радо ва на и Ире не Пили по вић.
Након осве ће ња и реза ња кола ча, при го дан реци тал су изве ли уче ни ци верона у ке из ОШ „Бран ко Ради че вић“ и ОШ „Све ти слав Голу бо вић Митра ље та“ из Батај ни це. Оку пље ној деци су потом све то сав ски кумо ви поде ли ли при пре мље не паке ти ће, а све ште ни ци нафо ру и ико ни це Све тог Саве. Ђ.О.
Сле де ћа тач ка про гра ма је била дра ма ти за ци ја под нази вом Краљи ца Јеле на Б. Милен ко ви ћа. Улоге су одлич но изне ли: Дани је ла Арча ба и Ана ста си ја Марин ко из 53, Мак сим Ста мен ко вић, Милош Гајић и Лука Мишић из 52 и Срђан Кри во шић из 51.
За крај, уче ни ци 84 – Андреј Радо вић, Дра ги ца Видо вић, Сара Ора ша нин, Јова на Кукољ и Анђе ла Пау но вић – реци то ва ли су Ходо чашће Љ. Симо ви ћа.
По завр шет ку про гра ма окупље ни ма се испред Цркве Рође ња Пре све те Бого ро ди це обра тио о. Милан Алим пић и захва лио се на одлич но при ре ђе ном насту пу. •
Ђорђе Остојић
Породица ПилиповићПородица Бачковић
у Ош „БРАНКО РАдИЧеВИћ“Свечано је прослављен, уз одлично припремљен програм, празник Светог Саве и у „Бранку“. Овогодишњи кум о. Милан Алимпић је предао кумство за наредну годину вероучитељу Ђорђу Остојићу.
Парохијски весник Велики пост 2013.26
дЕШаВаЊа
Ве ће Град ске оп шти не Зе мун је на 103. сед ни ци одр жаној 10. фе бру а ра 2012. год.,
на кон раз ма тра ња пред ло га наше ЦО, донело ре ше ње о ан га жо ва њу сред ста ва Хра му Ро ђе ња Пре све те Бо го ро ди це у Ба тај ни ци за уре ђе ња пор те хра ма.
Град ска оп шти на Зе мун већ годи на ма бри не и по ма же Храм Рође ња Пре све те Бо го ро ди це. Уређе ње пор те хра ма је нео п ход но с об зи ром на то да је Цр ква ду хов
ни цен тар сва ко днев ног оку пља ња вер ни ка Ба тај ни це, а пред ста вља и школ сковер ски цен тар Епар хи је срем ске.
Са мо уре ђе ње пор те је под ра зуме ва ло: чи шће ње пор те од на си па тј. ста ре ци гле, гвожђа и шу та; наси па ње песка и хумуса; по пу ња вање и ни ве ли са ње те ре на; ђу бре ње и се ја ње но ве тра ве. Пре наведених радова приступило се ко па њу бу нара са тех нич ком во дом и по ста вљању за лив ног си сте ма Хантерпринт
за редовно наводњавање травњака у црквеној порти.
Има ју ћи у ви ду да су Од лу ком о бу џе ту Град ске оп шти не Зе мун пла ни ра на сред ства за вер ске зајед ни це, пред ло же но је ан га жо вање де ла сред ста ва за го ре на ве де не ра до ве у пор ти Бо го ро дич ног храма у Ба тај ни ци на пред лог ста реши не хра ма.
Све планиране радове смо завршили, чак и ви ше од пред ви ђе ног – на при мер, уре ђу ју ћи пор ту на су
уРе ђе ње ТРАВ њА КА И ПО сТА ВљА ње сИ сТе мА зА НА ВОд њА ВА ње
Гра ђе вин ски ра до ви у 2012. го ди ни
Про то је реј Спо мен ко Гру јић
Новоуређена порта наше цркве, опремљена аутоматским системом за наводњавање
Велики пост 2013 . Парохијски весник 27
дЕШаВаЊа
ли смо 40 то на ђу бри ва и по се ја ли 240 ки ло гра ма се мен а пар ков ске тра ве ита ли јан ског про из во ђа ча. Нови травњак је својим зеленилом знатно улепшао нашу црквену порту, а редовно заливање новоинсталираним аутоматским системом за наводњавање гарантује да ће црквена порта и даље бити украшена пажљиво изабраном вегетацијом.
НО ВИ ПАР КИНГ
У току лета 2012. године, реализовали смо уређење паркинга испред порте нашег храма. Због велике фреквенције посетилаца, како наше цркве тако и поште које се налази унутар црквеног дворишта, указала се неодложна потреба да уредимо додатни паркинг са значајно већим бројем паркинг места јер сам паркинг унутар порте својим капацитетом није погодан за „јавни паркинг“ већ искључиво за потребе парохијског дома и његових станара.
Из град њом пар кинг про сто ра испред хра ма за 15–20 во зи ла омогућили смо несметано паркирање посетиоцима цркве и поште ван црквеног дворишта.
За из ра ду пар кинг про сто ра испред хра ма бескрајно смо за хвал ни пред у зе ћу БЕ ТОН ПЛУС, на шим па ро хи ја ни ма го спо ди ну Оле гу Куко љу и го спо ди ну Мар ку Три ви ћу као и њи хо вим по ро ди ца ма.
Ре НО ВИ РА ње сВе ТОсАВ сКОГ дО мА
У про те клој го ди ни из вр шили смо ге не рал но уре ђе ње Свето сав ског до ма по ред хра ма као и про ши ре ње ку хи ње ко ја пра ти Све то сав ски дом, те гип сар ске и мо лер ске ра до ве и на бав ку де ла ин вен та ра ко ји нам је не до ста јао. У овим по сло ви ма по мо гли су нам, по ред Град ске оп шти не Зе мун, и на ши вер ни ци: Бо ро Са мар џић, Ми лан Цре вар, Ду шан Па вло вић, Бран ко Чу лић, Бран ко Ку кољ, Влади мир Мар ко вић и Ђу ро Шкр бић, на њи хо вом не себичном тру ду им се неизмерно захваљујемо. •
На ше је оба ве за, као ваших пароха и духовника, да се мо ли мо Го спо ду, Пре све тој
Бо го ро ди ци и Све то м Кне зу Ла зару да вама – на шим благочестивим до бро тво ри ма и при ло жни ци ма прихвати и награди свако ваше добр о де ло, те да увек као и до са да мо жете од сво га тру да и ра да сво јој све ти њи чи ните и по ма жете.
Чи не ћи до бро сво јој Све тој Цркви из гра ђу је те се бе. Све што Цркви чините – чините спо ме на ради сво јој ду ши, и ка да од свих људи бу де те за бо ра вље ни од Го спо да
не ће те, јер ва ша до бра де ла ви ди Отац наш не бе ски.
Због тога смо и ду жни и оба ве зни да помажемо, не од сво га суви шка ко ји нам пре тек не, не го да се жртву је мо и чи ни мо до бра де ла, да нам не до са ди, јер по жр тви сво јој би ће мо пре по зна ти.
Као што до ма ћин не пре ста но бди је над сво јим жит ном по љем, та ко и ми све ште ни ци ово га храма ду жни смо, ко ли ко је то у на шој мо ћи да наш све ти храм, пор та и сви пра те ћи објек ти сва ке го ди не из гле да ју леп ше и бо ље. С.Г.
Реновирана сала Светосавског дома наше цркве
ЧИНИмО дОБРА делА душе сВОЈе РАдИ
Велики новоизграђени паркинг испред црквене порте
Парохијски весник Велики пост 2013.28
МаНасТИрИ
У бли зи ни Ру ме, на ла зи се ак тиван, жен ски ма на стир. Иа ко је са гра ђен у ре ла тив но но ви је до
ба, исто ри јат ма на сти ра Ја зак је знатно ста ри ји. Ле ген да га ве зу је за де спо та Јо ва на Бран ко ви ћа, а у ње му су јед но вре ме би ле мо шти Св. ца ра Уро ша.
То што је од свих фру шко гор ских ма на сти ра нај мла ђи (гра ђен од 1736. до 1758. го ди не) ни је сме та ло ма насти ру Ја зак да, ме ша ју ћи ста ру српску ар хи тек ту ру са ба рок ним и, што је по себ но бит но, ислам ским ути цаји ма, оства ри ве ро ват но нај леп ши ар хи тек тон ски спо ме ник на Фру шкој го ри. Иа ко је са гра ђен ре ла тив но у но ви је до ба исто ри јат овог ма на стира је знат но ста ри ји, а јед на из у зет но ле па ле ген да опи су је на ста нак ста рог ма на сти ра Ја зак ко ји је на не ки начин ис хо ди ште овог но вог ма на стира.
Ве за са Бран ко ви ћи ма
На по ла са та хо да се вер но од да нашњег ма на сти ра, ки ло ме тар по ви ше, на ла зе се оста ци ста рог ма на сти ра Ја зак ко ји је по диг нут ве ро ват но крајем XV ве ка, а, по пр ви пут у пи са ним из во ри ма (бар они ма ко ји су са чува ни) спо ми ње се 1522. го ди не. Био је по све ћен Ва ве де њу Бо го ро ди це и ле ген да га ве зу је за де спо та Јо ва на Бран ко ви ћа (1499–1502). Још и данас се мо гу ви де ти ње го ви оста ци, а мо на хи ње из са да шњег Ја ска до пре не ко ли ко го ди на, пре ту ра ју ћи по ру ше ви на ма, на и ла зи ле су на де лове шу та на ко ји ма су се мо гли ви дети оста ци фре са ка, што зна ци да је Ста ри Ја зак био исли кан фре ска ма (жи во пи сан). Та чи ње ни ца го во ри да је он био у то вре ме до ста до бр ог мате ри јал ног ста ња. Су де ћи по ви си ни сво те (6000 ак чи) и го ди шњим дава њи ма (600 ак чи) ко је је ма на стир да вао Тур ци ма (1566) из гле да да посед ко ји је имао ни је био та ко ма ли, а де се так го ди на ка сни је он је чак и по ве ћан јер су му и го ди шња да ва ња
по ра сла на 1400 ак чи. Вре ме ном је ма на стир оси ро ма шио та ко да опат Бо ни ни (1702) на во ди да је у Ста ром Ја ску би ло осам мо на ха, али због сиро ма штва су жи ве ли ско ро као просја ци. „У ње му не ма ни шта на ро чи то да се ви ди, јер је ма ли. Цр ква је цела укра ше на фре ска ма, ура ђе ним у ста ром сти лу, и има јед ну ку по лу. Ма на стир је цео раз ру шен, али се на осно ву са мих ру ше ви на мо же назре ти рас кош ко јом је био са гра ђен. Са да не ма ни шта осим јед не уре ђене ку ће, у ко јој жи ви осам ка лу ђе ра. Они слу же у по ме ну тој цр кви. Жи ве го то во као про сја ци, јер не ма ју, као дру ги ма на сти ри, има ња да би се мо гли из др жа ва ти“. Бу ду ћи за ба чен, Ста ри Ја зак је жи во та рио и мо на си су у ње му жи ве ли ве о ма те шко, та ко да по сто ји мо гућ ност да је не ко ли ко пу та био на пу штан и ожи вља ван. По не ким из во ри ма у ње му је би ла своје вре ме но раз ви је на пре пи си вач ка де лат ност, но због си ро ма штва те шко да је и та да по сто ја ла.
Култ Све тог ца ра Уро ша
То је тра ја ло та ко све до 1705. годи не ка да је мо нах Хри сто фор до нео мо шти Све тог ца ра Уро ша из ма насти ра Су ди ко ве код Не ро ди мља на Ли му. Од та да се по чео раз ви ја ти култ ца ра Уро ша. До та да не ин те ресан тан Ста ри Ја зак је од јед ном постао при вла чан за мно го број не посе ти о це ко ји су хте ли да ви де и да се по кло не мо шти ма не срећ но га ца ра Уро ша, по след њег из сјај не ло зе Нема њи ћа. С по ве ћа њем бро ја по сети ла ца осет но је по рас тао и при ход ста рог ма на сти ра, а ке ли је Ста рог Ја ска су по ста ле те сне за при ма ње на ра слог брат ства и мно го број них по се ти ла ца. Из не ког раз ло га 1726. го ди не мо шти ца ра Уро ша су од не те у ма на стир Врд ник, а од мах по том у Кру ше дол. Уско ро су жи те љи ме ста Ја ска упу ти ли мол бу ми тро по ли ту Ви ћен ти ју Јо ва но ви ћу (1731–37) да
се мо шти вра те, што је овај та ко и ре шио. Сто га је 1736. (у вре ме игума на Сте фа на Ди ми три је ви ћа) на ме сту зва ном Гра дац по че ло по диза ње но во га ма на сти ра (да на шњег). Ин те ре сант но је да су та да мо на си у овом ма на сти ру (би ло их је укуп но 8) би ли ве о ма мла ди и да је нај ста ри ји имао тек 30 го ди на. Из не ког раз лога град ња но вог ма на сти ра је ишла спо ро та ко да још 1753. го ди не цр ква (те го ди не је по диг нут зво ник) ни је би ла не са мо жи во пи са на (осли ка на) већ ни окре че на, а ни кров још ни је био по диг нут, па је би ла пре кри ве на да ска ма од ча мо ви не. Зво ник се тек зи дао. Ипак, иа ко не до вр ше на, црква је има ла свој ико но стас ко ји су ра ди ли срп ски умет ни ци. Ка кав је то био ико но стас оста је тај на јер од њега ни шта ни је оста ло. Ипак, до 1763. го ди не зи дар ски ра до ви су би ли завр ше ни и ма на стир се по ја вио у свој сво јој ле по ти. Мо на си ни су че ка ли да се ма на стир до кра ја из гра ди та ко да су се већ 1741. го ди не усе ли ли. Од те го ди не и Ста ри Ја зак би ва пре тво рен у жен ски ма на стир. Тих пр вих го дина из гле да да су оба ма на сти ра би ла ве о ма ак тив на. Док Ста ри Ја зак има 13 мо на хи ња, Но ви Ја зак има 11 мона ха, 2 ђа ка, 2 слу ге, 7 пр ња во ра ца. Ста ри Ја зак је жи вео свој жи вот, па цар ски иза сла ник гроф Ха дик на во ди у свом из ве шта ју да ка лу ђе ри це имају пра ста ру али ле пу цр кви цу, али згра да у ко јој ста ну ју би ла је у ве о ма ло шем ста њу (1769).
Ста ри Ја зак
Ста ром Ја ску, као жен ском ма насти ру, ни је био су ђен дуг жи вот и већ 1774. го ди не би ва уки нут, а по на ређе њу ау стриј ских вла сти он је не само ра се љен већ и сру шен. Осим то га би ло је на ре ђе но да се три пре о ста ле ка лу ђе ри це вра те све тов ном жи во ту (игу ма ни ја На ста си ја, Епи сти ми ја и Те о фа на). Ипак, то ни је био ње гов крај јер на ре ђе ње ни је до кра ја из вр
ФРушКОГОРсКИ мАНАсТИРИ
Ма на стир Ја зак
Велики пост 2013 . Парохијски весник 29
МаНасТИрИ
ше но та ко да још 1775. го ди не по стоје и ма на стир ска цр ква и ке ли је, али са да у са свим ло шем ста њу. Чак и након ру ше ња он је по стао ме сто где се на род оку пљао о Бо го ро ди чи не да не. По след ња игу ма ни ја ма на сти ра је била На ста си ја (ро дом из Ири га) ко ја је са мо на хи њом Епи сти ми јом (ина че, сво јом ћер ком) и Те о фа ном за тво рила ма на стир. Као дра го це ност у мана сти ру су се чу ва ле ико не Спа си теља и Бо го ро ди це, при ло зи игу ма ни је На ста си је и кће ри јој Епи сти ми је.
Са да шњи ма на стир
Да на шњи ма на стир ски ком плекс се са сто ји из цр кве са зво ни ком, кона ци ма ко ји са три стра не окру жу ју цр кву, док је са че твр те стра не висо ки за штит ни зид. У ма на стир ски ком плекс уво ди вас за сво ђе ни пролаз кроз ко ји ула зи те у трав на то двори ште са мно штвом ве о ма бри жљи во га је ног цве ћа. У сре ди ни дво ри шта уз ди же се цр ква са ви ше ма сив ним не го вит ким зво ни ком. Оно што вам од мах па да у очи је сте ле по та цр квене фа са де. Цр ква је зи да на на из менич ном упо тре бом цр ве не ци гле и бе лог ка ме на, што фа са ди да је ша роли кост де ко ра. Осим то га фа са да је
не у о би ча је но из де ко ри са на тур ским (ислам ским) де ко ра тив ним гра ђевин ским еле мен ти ма. Уз цр кву се на сла ња тро спрат ни зво ник из гра ђен под пот пу ним ути ца јем ба ро ка. Звоник има отво ре ни трем, а на пр вом спра ту ка пе лу ко ја ни је у функ ци ји. Де се то стра но ку бе, не су ви ше украше но, са де сет про зо ра, упот пу ња ва ову ле пу сли ку. Уну тра шњост цр кве укра ша ва ико но стас ко ји је из ра дио Ди ми три је Ба че вић 1769. го ди не, а уз по моћ сво јих уче ни ка Те о дора Кра чу на и Ди ми три ја По по ви ћа. Сам ико но стас има укуп но 58 икона по де ље них у пет зо на. Ура ђен је у ба рок ном сти лу та ко да на ико на ма до ла зе до из ра жа ја при ка зи пеј са жа у по за ди ни фи гу ра. На са мом вр ху ико но ста са на ла зи се ве ли ки по злаће ни крст са обе стра не окру жен икона ма. Оно што не до зво ља ва да овај за и ста леп ико но стас до ђе до пу ног из ра жа ја је су два ма сив на сту ба који при др жа ва ју ку бе, али и за кла ња ју ско ро по ло ви ну ико но ста са. Због то га не ће те би ти у мо гућ но сти да јед ним по гле дом об у хва ти те цео ико но стас, што је не сум њи во ве ли ка ште та. Испред два сту ба, ко ји она ко не так тично за кла ња ју ико но стас, на ла зе се две из ван ред но ле пе ико не ко је су ура
мље не у ма сив не тро но ве. Пр ва икона је сте пред ста ва Бо го ро ди це и овај рад се при пи су је Те о до ру Кра чу ну (1770). Ис под тро на на ла зе се мо шти Све те Ана ста си је Ри мљан ке ко је је до био кнез Ла зар на кон сво је по се те Све тој го ри. Дру га ико на при па да непо зна том ау то ру (пот пи са на са А. С.) и на њој је на сли кан Све ти цар Урош (1776), по след њи и нај не срећ ни ји при пад ник ве ли ке по ро ди це Не мањић. Не ка да, ис под ове ико не у ки воту су ле жа ле мо шти ца ра Уро ша. Са стра не се на ла зи ар хи је реј ски трон са ико ном Св. Ни ко ле ко ја је рад Григо ри ја Да ви до ви ћа Об ши ћа (1784). Трон је ура ђен из ван ред но пре ци зно са мно штвом де та ља ко је је те шко све и при ме ти ти. Да би ути сак био још ве ћи, сви тро но ви (они са ико на ма и ар хи је реј ски) као и ико но стас су позла ће ни та ко да се у по лу мра ку цр кве пре си ја ва ју да ју ћи не ки чу де сан утисак. Ге не рал на ре кон струк ци ја мана сти ра из вр ше на је из ме ђу 1926. и 1930. го ди не.
У то ку Дру гог свет ског ра та стра дали су ма на стир ски ко на ци, док је црква оста ла нео ште ће на. Сла ва ма насти ра Ја зак су Ду хо ви (Тро ји це) – 50. дан по сле Вас кр са. •Извор: http://360.virtualnigrad.com
Парохијски весник Велики пост 2013.30
Од Oџака бе га Љу бо ви ћа, петна е стак ки ло ме та ра пре ко ри је ке За лом ке, уз ду гач ку
не ку ди ну, сти же се до бр да Страже ви ца. Пут је за ни мљив са мно го ли је пих се ла и за се о ка Не ве си ња, исто риј ског гра ди ћа у кр ше ви тој Хер це го ви ни. Ов де је пу кла пр ва и дру га не ве сињ ска пу шка. Гор штаци су ди гли уста нак про тив Ту ра ка и њи хо вог зу лу ма ко га ни су мо гли ви ше тр пи ти. Хра бри Не ве сињ ци су би ли у ра ту ве ли ки рат ни ци, а у ми ру го сто при мљи ви и до бри дома ћи ни. Не ве си ње у пре во ду зна чи сње жна до ли на. Мно ги су на ро ди до ла зи ли и про ла зи ли овим кра јеви ма, а то по твр ђу је кр ста ти ка мен ко га су по ста ви ли Гр ци. А они су оти шли са ових под руч ја у дав на вре ме на, на Илин дан, по по вр ши ци сни је га и ле да. При ми је ти ли смо и два де се так сте ћа ка на зва них „Ср ђево гро бље“. Ко је, ка да и ка ко из нио ов дје те ли је по ис кле са не спо мени ке, те шке по не ко ли ко то на? То са ми Бог зна!
Био нам је за ни мљив пут, а ми же ли мо да вам ка же мо шта смо ви дје ли и шта нам је ис при чао време шни ста рац, си је де ко се са би јелом бра дом и бр ко ви ма. Гле да мо га и сти че мо ути сак, као да смо ци је ли ви јек и ви ше вра ће ни уназад. Ли це му је би ло за ја пу ре но, свје же обо је но ба кре ном бо јом, а пла вим очи ма ис под ду гач ких бије лих обр ва, гле да нас ра до зна лим, бла гим по гле дом. На гла ви му је ка па за вра та, окру гла цр на, на вр ху цр ве на чо ја из ве зе на злат ним концем са кр стом и че ти ри сло ва „С“. Цр на око лиш на ка пи је жал за косов ским ју на ци ма из ги ну лим због
срп ске не сло ге. На ти је лу је би је ла ко шу ља од бо та не, руч но ши ве на, цр ве ни џе ма дан укра шен злат ним ни ти ма, ра шне пла ве чак ши ре и ша ре ни то злу ци.
На но га ма опан ци ко жни препле та ши, са опу том офар ба ном кре чом у би је лу бо ју. На ра ме ну је имао тор бу ву не ну са ду гач ким повра зи ма и ша ре ним ки ћан ка ма. У ли је вој ру ци је др жао ли је пе ја воро ве гу сле, тра ди ци о нал ни ин струмент ово га кра ја, а у де сној кри во гу да ло на ко ме је из ре зба ре на змија отров ни ца и стру на од коњ ског ре па, и на гу да лу и на гу сла ма. Сви
смо се ра до сли ка ли са њим, за несва ки да шњи до жи вљај.
Пи та мо га: Де ко, гдје смо ми сада?
– Дје цо, до шли сте на бр до Страже ви ца, ода кле као из птич је перспек ти ве гле да те се ло Сла то, јед но од нај љеп ших се ла у Ре пу бли ци Срп ској и ши ре.
– Шта све ов де има?– Ово је јед но здра во мје сто, не
так ну те при ро де, са ве ли ким бројем вре ла, чи сте и пит ке из вор ске во де. Нај по зна ти је је чу де сно љеко ви то вре ло, „Вре ло жи во та Благо је вац“. Ту су и Слаћ ке гре де, са мно го не ис тра же них пе ћи на за ко је ле ген да ка же да кри ју бла го срп ских рат ни ка. На јед ној од окоми тих сти је на је Ко пи та. Круг усјечен, преч ни ка пет ме та ра, а на род ка же то је ко пи та Мар ко ва Ша ри на и при ста ни ште све мир ских бро дова, ван зе ма ља ца са дру гих пла не та. Ов дје се но ћу чу ју гла со ви и зву ци му зи ке не по зна ти ци ви ли за ци ји да на шњег вре ме на. Ко пи та но ћу по вре ме но свје тлу ца и при мје ћу ју се ли ко ви ан ђе о ске ље по те. Ис под сти је на је Слаћ ко по ље, ко је је у про ље ће про ша ра но ра зно бој ним цви је ћем нео до љи вог ми ри са, а до ми ни ра би је ли нар цис у на ро ду зва ни до ко љен. По ље на по ла де ли во лу јак, бр да шце на ко ме се на лази ма ла цр ква са зи да на по чет ком про шлог ви је ка у срп скови зан тијском сти лу. Ту, код те цр кве не свети ње, за Вас кр се ње је Све то приче шће. На род на ве се ља и слу жба Бо жи ја су у про ље ће о Ко ста ди но ву да ну, ље ти о Илин да ну, а на Ма лу Го спо ји ну, 21. сеп тем бра, у је сен. Ту се пје ва ло, игра ло, кр шта ва ло
срПсКИМ ЗЕМЉаМа
сРПсКА ХеРцеГОВИНА
Сви путеви воде у Слаћко поље
Миливоје Милошевић
Црква Св. цара Константина и царице Јелене у Слаћком пољу у
којој ће бити централна просла-ва 1700-годишњице Миланског
едикта у Епархији захум-ско-херцеговачкој ове године
Велики пост 2013 . Парохијски весник 31
и вјен ча ва ло, да нас ма ло ма ње јер не ма омла ди не. По чет ком ју на почи ње ко ше ви на, па сто ти не мла дих мо ма ка са ко са ма у ру ка ма ула зе у по ље и оба ра пр ве от ко се. Прели је пе дје вој ке им до но се хлад ну во ду, хра ну и са ку пља ју по ко ше но си је но. Пје сме ша ле и сми јех од ју тра до на ве че тра ју два де се так на ред них да на. Си је но се са ку пља и осу ше но са ди је ва у на виљ ке и пла сто ве, а по не ко од мах то ва ри на др ве на во лов ска ко ла ко ја извла че по не ко ли ко па ри во ло ва на не ку ди ну, а ода тле у се ла Дре жањ и Гра бо ви цу, као и за се о ке око ло Поља. Сто ти не на то ва ре них ко ња са то ва ром од сто до сто пе де сет кила у за ве за ним ба ла ма но се си је но у Ши па шно и Под гра ђе. Тих да на све вр ви од по сла као у ко шни ци.
А кад се си је но по ку пи, на ста је го зба за сто ти не ова ца, го ве да и коња, они па су тра ву, а зву ци без број зво на се укла па ју у пје сме мо мака и дје во ја ка, па из гле да као један ве ли ки хор и ор ке стар. Ов дје је оштар пла нин ски зрак, ди ше са пу ним плу ћи ма, крв на сли ка се по пра вља, а бри ге не ста ју. Ље по та
ви ђе ног и ми рис по ко ше ног си је на оча ра ва ју. Ово је пра зник за очи и уши, пра ви зе маљ ски рај. У је сен ки ше по пла ве По ље, па из гле да као је зе ро. И би ло је ово не ка да пра во је зе ро, јер се и са да на ла зе ал ке у сти је на ма за ко је су се ве за ли чамци и бро ди ћи, као и по не ка ла ђа. Во да зи ми за ле ди, па По ље из гле да као ве ли ко кли за ли ште за хо кеј и плес на ле ду. Скри ве но зла то чу вају ор ло ви кр ста ши и бје ло гла ви супо ви ко ји че сто над ли је ћу по ље и по вре ме но се од ма ра ју на Вра ње ву ку ку.
Рат ни ци и њи хо ви ко ман дан ти Па вле Ђу ри шић и Ба јо Ста ни шић су оти шли у ле ген ду, а зла то че ка оно га ко ме је су ђе но. Ко је тај? то са ми Бог зна. Око ло По ља су за сео ци, Цер ни ца, до каз да су ту Тур ци не ка да жи вје ли. Кра си на, Оку чи не, Ку ће и За ја сен су у дно По ља. У дну По ља је и по нор, мје сто гдје по нире во да из По ља и под зем ним кана ли ма од ла зи. Ко зна ку да и гдје? Са дру ге стра не По ља су Ље ско вик и Ва ло ви, а у са мом вр ху Ми лоше ви ћа ко ли бе и Ја њи ћа то ро ви. Спу шта мо се пу ти ћем до Бла го јев
ца, вре ла чу де сне мо ћи. На ла зи се ис под сте не об зи да но ко зна ка да и уко па но не ко ли ко ме та ра у дуби ну. Ис пред су др ве на ко ри та за по је ње сто ке, а уну тра је не ко ли ко ска ли на за пиљ ка ње во де кад су вели ке су ше. Не пам ти се да је из вор не ка да пре су шио, иа ко зна ју би ти ду го трај не су ше. Пи је њем и ку пањем ова во да ли је чи и чу ва љу де од би ло ко је бо ле сти, за цје љу је ра не и ли је чи не плод ност. Ов дје се но ћу ку па ју ви ле, а да њу са ста ју мла ди, скла па ју се но ва по знан ства и рађа ју но ве љу ба ви. Кад хо ће те пи ти ову чу де сну во ду, пр во по ква си те ли је ву ру ку до лак та, за тим по пијте не ко ли ко гу тља ја и ста ни те. После де се так ми ну та пиј те ко ли ко хо ће те, отво ри ће вам се апе тит и ски ну ти умор. До ма ћа хра на, пита, ци цва ра, млад кај мак, ки се ло мле ко, мла ћа ни ца, пу ра, јаг ње ће пе че ње ис под са ча, раз ље вак; све га има у из о би љу, у то смо се лич но увје ри ли.
Све нам је ово ис при чао ста рац и не стао у ви ду вје тра. Ку да, не знамо? Ми ис при ча смо ва ма, ви до ђите, ви ди те и ис при чај те дру ги ма. •
срПсКИМ ЗЕМЉаМа
Парохијски весник Велики пост 2013.32
ВЕрОНаУКа
сВе ТИ сА ВА
У Сте фа на Не ма њеСта ра срп ска сла ва,Ве ли ко је има њеСин му Све ти Са ва.Зи да цр кве и сло ва,Пр ве срп ске шко леИс под Бож јег кро ваСви га ђа ци во ле.
Бо ја на Бан дић 2–7ОШ „Бран ко Ра ди че вић“
шТА Је Ве РА?
Ве ра – то је на да да ће Хри стос јед ног да на до ћи, опро сти ти нам на ше гре хе и увести нас у Цар ство Не бе ско.
Ве ра – то је по ве ре ње у Бо га, Њего во по сто ја ње и љу бав.
Ве ра – то је не што без че га се не мо же жи ве ти,не што што чо век не сти че, већ се са тим ра ђа.
Ана Пан то вић 7–3ОШ Бран ко Ра ди че вић
БО ЖИћ
Сла ви Бо жић са да ти,Го во ри ти тво ја ма ти.Хри стос се та да ро дио,То је дан вр ло мио.Бо жић са да сла вим ја,Као и це ла срп ска на ци ја.Ти се са да ра дуј, ра дуј,И мла ђе по гла ви по ми луј.
Ни ко ли на Ше без 4–3ОШ „Бран ко Ра ди че вић“
сВе ТИ сА ВА
Оста вио је кру ну и трон,На пу стио ро ди тељ ски дом,У ма на стир ра но оти шао је он,Срп ског цар ства из бе га вао је лом.
По це лом све ту је хо дио,Срп ски на род пре по ро дио,За ва ђе не ми рио,Љу бав, ве ру и зна ње ши рио.
На род са да ње го во име сла ви:„Ус клик ни мо с љу ба вљуСве ти те љу Са ви.“
Јо ва на Бла го је вић 7–1ОШ „Бран ко Ра ди че вић“
Зашто волим веронауку,Нађа Мохун 3-5
ОШ „Бранко Радичевић“
Господ Исус Христос,Милан Вучковић 3-4
ОШ „Бранко Радичевић“
Божић,Јована Милошевић 3-4
ОШ „Бранко Радичевић“
Исцељење одузетог,Лука Лојовић 3-6
ОШ „Бранко Радичевић“
Самсон и Далила,Сара Рајић 2-2
ОШ „Бранко Радичевић“
Велики пост 2013 . Парохијски весник 33
ВЕрОНаУКа
љу БАВ
Љу бав је дру го име на шег, је ди ног и исти ни тог Бо га. Не из мер на љу бав пре ма љу ди ма. Бог је чо ве ку дао све, и љу бав, и сре ћу, и ра дост.
Чо век у жи во ту ће си гур но на ћи срод ну ду шу, ко ју ће во ле ти ви ше од се бе, али ипак тре ба нај ви ше во ле ти Бо га. Да Ње го ве љу ба ви пре ма на ма ни је би ло, не би ни нас би ло. Бог је ство рио Ада ма, а ка сни је и ње го ву срод ну ду шу, Еву. Дао им је све, али и јед ну пре пре ку, а то је да ви ди, да ли ће Адам и Ева одо ле ти јед ном за бра ње ном др ве ту на ко ме се на ла зи ло не ко чуд но во ће. Бог је ве ро вао у њих, ми слио је да не ће по јести то во ће, у знак вра ћа ња те пре ко мер не љу ба ви. Адам и Ева су би ли об ма ну ти ђа во лом (зми јом) ко ја их је на го во ри ла да по је ду за бра ње но во ће. Бог им је опро стио, али их је из вео из ра ја и ни су ви ше има ли вечни жи вот.
Бо га тре ба нај ви ше во ле ти и тре ба Му се мо ли ти, јер ће те Он сво јом љу ба вљу из ле чи ти од сва ке бо ле сти и по мо ћи ти у сва кој не во љи.
Ве ли мир Мар се нић 7–3 ОШ „Бран ко Ра ди че вић“
РАсТАНАК*Лета ГосподњеГ 2012.
Радујем се што вам се ново знање нуди,Радујем се што постајете људи,Радујем се сваком осмеху вашем,Па ипак сам тужан на растанку нашем.
Не замерам ништа вама,Не замерам ни кад је била галама.Замерам времену што брзо тече,Хвала вам моји, за последње вече.
Хвала, што се својих ђака не стидим,Био сам срећан увек кад вас видим,Постали сте део мене,Кад бих само могао да зауставим време.
И кад се разиђемо, нестанемо попут дима,У аманет остављам ове речи свима:Да нас молитва спаја,Да сте срећни нек’ се чује граја.
Да не заборавите пријатеље старе,Да вас пријатељи нови не искваре,Да вам се оствари што сте лепо снили,Нек’ сви знају да сте моји ђаци били.
К’о што бих пожелео рођеној деци,Да се вама поносе и потомци и преци,А године су тешке,У вас се уздам да исправите нас старијих грешке.
Да потиснете у вама сваку тугу,Да помажете вашем другу.Да моје учионице опет отварате врата,Да у другу видите брата.
Да вам остану срца чиста,Да вам душа у Богу увек блиста.Да будете храбри, нека нема плача,Молитва нек’ вас снажи, да вам вера јача.
Да завршите високе школе,Да вас људи цене, поштују и воле.Да будете родитељима на радост, образ нек’ је чист,Цркви и отаџбини вашој будите на корист.
Ваш одељењски старешинаВероучитељ Петар Петровић*Песма је посвећена одељењу VIII-3 ОШ „Светислав Голубовић – Митраљета“
Рођење Христово,Василије Гајић 3-4
ОШ „Бранко Радичевић“
Прослава БожићаЛука Лојовић 3-6
ОШ „Бранко Радичевић“
Црква у Русији, Лука Митић 6-5 ОШ „Бранко Радичевић“
Парохијски весник Велики пост 2013.34
ВЕрОНаУКа
У не ка дав на вре ме на жи ве ше љу ди би строг ума и пле ме ни те ду ше. Лу та ли го ди на ма по раз ли чи тим кра је ви ма тра же ћи ме сто за свој дом. Кад до ђо
ше до Ве ли ке Ре ке, ре ши ше да ту и оста ну. По ди го ше сво је ку ће, на пра ви ше сво је се ло, и из ра ди ше ве ли ко, број но и здра во по том ство. Иза бра ше се би и кра ља по име ну Ра зум. До би ше и ве ру, је зик и пи смо. И та ко на ста де на род. Бе ше на да ле ко по знат по сво јој че стито сти и му дро сти.
Вре ме је про ла зи ло. Жи вот им бе ше бо гат. Али све што је до бро, при ву че и за вид не љу де. Из вр ло уда љених кра је ва, где су вла да ле не сло га и мр жња, а краљи ца им би ла За вист, кре ну ше да на па да ју овај на род. Ру ши ли су им ку ће, оти ма ли де цу, па ли ли књи ге …
Но, на род бе ше хра бар и не у стра шив. За то За вист ре ши да уби је Ра зум. Та ко и би. На род оста без краља те од лу чи да власт при пад не ње го вој же ни. Она се зва ла Част. Има ла је кћер ку Сло бо ду и си на Жи вот. И уме сто да без ра зу ма на род про пад не, они су са Ча сти по ста ли још ја чи. Част је вла да ла по ште но и до сто јанстве но. Би ла је скром на, искре на и пра вед на. Кћер ка јој је у све му по ма га ла. Сло бо да је би ла нај леп ша девој ка на све ту и во ље на у на ро ду.
За вист, већ бе сна, по ку ша да уби је и Част, али без успе ха. За тим по ку ша да от ме Сло бо ду, али је и она би ла не у хва тљи ва. На род их је до бро чу вао, баш као што се чу ва нај ве ћи за вет пре да ка. Но, За вист ни је ми ро ва ла. Тра жи ла је пут до зла. Та ко на го во ри Живот да се од рек не мај ке и се стре до би ја ју ћи за уз врат обе ћа ње – веч ну сла ву и власт. Жи вот је по ве ро вао. На пре ва ру за тво ри Част и Сло бо ду у ку ти ју за бо рава. По ста де краљ. На род се упла ши но вог кра ља јер Жи вот без Ча сти и Сло бо де је Жи вот са стра хом. Та да су исти на и на да да ле ко, а ту га и зло пр ве ком ши је. За вист је има ла кћер ку Лаж ко ја се по на го во ру мај ке уда за кра ља. Уз њу Жи вот по ста де још су ро ви ји, а народ не срећ ни ји. Жи вот и Лаж до би ше кћер ку Пре ва ру и си на За бо ра ва.
До ђо ше још цр њи да ни. На род је про па дао сва ким да ном све ви ше. Од ра зум ног, ча сног и сло бод ног, оста де са мо пре ва ре ни на род. И – за бо ра вљен.
Не про ђе мно го, а За вист од лу чи да оде ода тле јер ви ше ни је има ла на че му да им за ви ди. Са њом одо ше и кћер ка Лаж и уну ка Пре ва ра јер им је, ова кав ка кав је, Жи вот до са дио. Кад је краљ остао сам, са си ном Забо ра вом, осе ти не из мер ну ту гу и по ка ја ње за оно што је учи нио свом на ро ду, те па де у по сте љу. Син се са жали над сво јим оцем те од лу чи да на ђе ку ти ју за бо ра ва. Ни је је би ло те шко на ћи.
Би ла је на пу ту, за бо ра вље на. Об ра до вао се, али ју је
уза луд по ку ша вао да отво ри. Се део је ту жан да ни ма по ред оче ве по сте ље на да ју ћи се да ће не ким чу дом оздра ви ти.
Јед ног да на ви де га ма ли де чак злат не ко се и упи та га:
„По зна јеш ли ти Част и Сло бо ду?“„Не, ја сам се ро дио по сле њих,“ од го во ри За бо рав,
„али их по зна је мој отац Жи вот.“„Слу шај ме до бро,“ ре че зла то ко си, „ако же лиш
да Жи вот оздра ви, мо раш ис пу ни ти три за дат кажеље. Та ко ће се ку ти ја за бо ра ва отво ри ти.“– Пр ва жеља: Учи ни да Жи вот за у век за бо ра ви на За вист, Лаж и Пре ва ру.– Дру га же ља: Вра ти на ро ду Част и Сло бо ду!– Тре ћа же ља: Не до зво ли да је зик твог на ро да пад не у за бо рав!
За бо рав све та ко учи ни, па се Жи вот из но ва про буди. Уз ње га су и Част и Сло бо да жи ве ли ду го и срећ но. Жи ве и да нас али их тре ба чу ва ти од ку ти је за бо ра ва.
Ни ко ла Бо ров ча нин 6/1 ОШ Ва са Ча ра пић, Бе ли По-ток код Бе о гра да, 27.01.2011. (До бит ник Ве ли ке на-гра де Све то сав ског књи жев ног кон кур са 2011. год.) •
Христос умножава рибу и хлебове, Ирена Томић III6, ОШ „Бранко Радичевић“
Бај ка о Ча сти
Велики пост 2013 . Парохијски весник 35
Ven~ani
Izve{taj sa parohijeза период од априла 2012. до краја фебруара 2013. год.
3. IV Јована Гузија15. IV Лара Вукојевић15. IV Филип Радић16. IV Уна Дробина21. IV Данило Аврамовић22. IV Аријана Јовичић22. IV Матеја Милић28. IV Никола Тодоровић29. IV Огњен Керечки2. V Александар Ераковић6. V Хелена Дробац7. V Душица Жујко12. V Богдан Вучковић12. V Уна Влаисевић12. V Лука Килибарда12. V Нађа Павловић12. V Урош Јовановић19. V Вања Трнчић20. V Наталија Бурсаћ20. V Милица Ђумић20. V Милица Вученовић20. V Сергеј Милаш26. V Урош Димитријевић27. V Владена Косорић27. V Мирко Косорић28. V Анђела Балаћ28. V Маша Бунош3. VI Сара Љубић3. VI Ања Грујичић3. VI Андријана Танeвски3. VI Константин Таневски
3. VI Маша Родић10. VI Јелена Мариновић16. VI Лазар Преочанин21. VI Синиша Мариновић22. VI Душан Шкорић24. VI Маша Лукић25. VI Максим Илић1. VII Ана Хромиш7. VII Алекса Рундић12. VII Анастасија Давидовић12. VII Тодор Клеут14. VII Лена Главоњић14. VII Лара Станић14. VII Вељко Рончевић15. VII Александар Колунџија15. VII Ивана Радивојевић 15. VII Софија Церовац27. VII Саша Бобић28. VII Милица Дојчин28. VII Нина Дојчин29. VII Јована Марковић30. VII Теодора Вајагић2. VIII Урош Богдановић3. VIII Уна Гаврановић4. VIII Милан Дукић4. VIII Огњен Дукић4. VIII Немања Дукић11. VIII Јован Бјелобрк12. VIII Огњен Ристић12. VIII Михаило Ђурђевић12. VIII Ања Маријановић
19. VIII Теодора Ђорђевић25. VIII Стефан Јовановић25. VIII Николина Ивановић25. VIII Татијана Пантовић26. VIII Ленка Станојевић28. VIII Милош Ресановић31. VIII Јована Панџа1. IX Андреј Димитријевић1. IX Бранко Драган7. IX Драгана Стојановић8. IX Јована Клеут8. IX Дуња Обрешки9. IX Нада Квочка9. IX Елена Дрча15. IX Јована Толимир22. IX Андреј Пантић23. IX Лазар Ристић23. IX Огњен Јањушић23. IX Милица Јањушић29. IX Максим Лекић30. IX Лазар Бабић30. IX Петар Поноћко30. IX Урош Радуљица30. IX Никола Пеичић2. X Борис Хорина4. X Андријана Здравковски4. X Маша Абишевић7. X Николина Шарац7. X Анастасија Јовичић14. X Борис Дајовић14. X Дамјан Глобару
28. X Драган Марчетић28. X Никола Богојевић28. X Мила Ђујић17. XI Нађа Комненић24. XI Ана Јованчић24. XI Димитрије Елескурта14. XII Никола Жујко19. XII Ивана Гавран22. XII Огњен Шошкић22. XII Василије Шошкић23. XII Анђела Луковић
2013.
9. I Николина Рацић9. I Сара Крстић12. I Филип Ерцег9. I Никола Рацић9. I Сара Крастић12. I Филип Ерцег19. I Ксенија Микашиновић20. I Стефан Вујанић25. I Валентина Пушоња26 I Јована Радиша2. II Маша Милошев9. II Урош Попов10. II Ленка Арсић15. II Снежана Михајловић16. II Александра Младеновић16. II Алекса Младеновић24. II Никола Антонијевић
Novokr{
teni ~lanovi C
rkve
22. IV Александар Цветковић и Ања Ружић5. V Александар Јоцић и Ивана Бура13. V Александар Вранић и Виолета Лилић19. V Данијел Кузев и Милка Ивановић19. V Никола Богуновић и Милица Милаш27. V Славен Драгишић и Владислава Стипановић10. VI Никола Лучић и Сузана Димитријевић10. VI Владимир Жикић и Ивана Шајатовић14. VII Давор Брчић и Александра Унковић21. VII Игор Стефановић и Снежана Спасић21. VII Нинослав Стринић и Николина Ченић4. VIII Мирко Бувач и Марија Матић5. VIII Слободан Ђурић и Тијана Дувњак11. VIII Дејан Јосиповић и Јасна Милић12. VIII Ненад Мајкић и Невена Петковић12. VIII Зоран Трбовић и Марина Грубјешић1. IX Саша Мркела и Љиљана Суботић8. IX Владимир Кузев и Катарина Спиркоска9. IX Иван Милинковић и Слађана Преочанин
15. IX Јован Шолаја и Марија Галић15. IX Стефан Козомора и Биљана Коросек15. IX Иван Стаменковић и јелена Јаковлески22. IX Давид Дражић и Викториа Сенина22. IX Милан Лазић и Милица Ђонлић22. IX Милан Арнаут и Јелена Смиљанић6. X Милош Додош и Вера Ражнатовић13. X Љубомир Тутуш и Марија Луковић14. X Бранко Ђелкапић и Биљана Орашчанин20. X Мићо Стегњаја и Ивана Јарчевић28. X Милан Вуковић и Александра Пуц4. XI Александар Бурсаћ и Драгана Пантелић4. XI Данко Велимир и Марија Матић
2013.
13. I Небојша Арамбашић и Марија Преочанин14. II Славко Перић и Босиљка Батак24. II Никола Раичковић и Јелена Зазић
ПарОХИја
Припремио: Чедомир Грујић
Парохијски весник Велики пост 2013.36
27. III Раде Старчевић4. IV Никола Платиша4. IV Цвита Шкрбић5. IV Мирко Арнаут5. IV Милош Бриовић6. IV Стана Стојаковић6. IV Лука Бјекић9. IV Саво Милијашевић11. IV Милена Краљевић12. IV Марија Мартиновић12. IV Петар Јојић 16. IV Душан Зарић20. IV Стојан Стојановић20. IV Јелисава Цветков21. IV Даница Несторовић23. IV Светлан Ђермановић24. IV Радомир Петровић25. IV Ђуја Ђурић27. IV Милка Антонић5. V Даринка Ђурић14. V Лаза Маринко16. V Станко Ђуровић16. V Милица Драгић21. V Вера Радуловић1. VI Драгиња Дамјановић1. VI Дара Дотлић9. VI Марко Граовац22. VI Илија Граовац25. VI Златица Ђурђевић
26. VI Смиља Кркобабић6. VII Маја Латиновић6. VII Горан Јовић6. VII Милош Миљојчић7. VII Лука Надовеза14. VII Михајло Савић14. VII Чедомир Димић16. VII Солунка Букарица16. VII Предраг Кричковић18. VII Гојко Марковић20. VII Јелена Билић25. VII Николинка Веселинска31. VII Раде Батина2. VIII Милица Стојић3. VIII Милун Томић4. VIII Ружица Томић6. VIII Бранко Дракулић8. VIII Влада Стошић9. VIII Његован Миловић10. VIII НадаЋук13. VIII Милица Стојић29. VIII Раде Радумило31. VIII Дара Дошеновић2. IX Милан Ерак5. IX Надежда Лакић8. IX Радосава Додик12. IX Станимир Ђурић13. IX Јован Граовац17. IX Радосав Ђурђевић
18. IX Вида Бјекић19. IX Зоран Катиловић21. IX Гојко Кошеица27. IX Михајло Симић29. IX Зорка Вукојевић5. X Лазар Спасојевић8. X Милан Хркаловић11. X Слободан Драгић13. X Мирјана Кључик13. X Веселин Арнаутовић23. X Жељко Савић29. X Божо Куробас1. XI Прибићевић5. XI Марија Драгишић5. XI Босиљка Радуловић5. XI Драгослав Арсовић6. XI Стево Додош7. XI Милан Чоловић8. XI Момчило Каназир 8. XI Драгица Ђурђевић 9. XI Марија Доброта14. XI Душанка Вукас14. XI Славица Камбера16. XI Мирослав Куков17. XI Драгиња Узелац20. XI Ђорђе Марковић24. XI Мирко Ловрић26. XI Стојан Вецков4. XII Марко Михаиловић
6. XII Драгослав Ристовић6. XII Јока Кулишић7. XII Сава Цулаћ8. XII Драгиња Новаковић11. XII Мирко Глагоњић12. XII Милена Новаковић14. XII Станоје Лазаревић26. XII Нада Гаврановић
2013.4. I Душан Крунић 5. I Мирко Боџa5. I Милош Ђурић12. I Љиљана Јанковић15. I Марија Драгић20. I Драгиња Шкрбић22. I Александра Личанин25. I Љубица Вуковић27. I Катица Керечки 28. I Сава Арнаут30. I Марта Црномарковић27. I Бошко Дондур6. II Загорка Урошевић7. II Душан Бједов7. II Милан Јовчић13. II Нада Крњајић14. II Ђорђе Бига20. II Слободан Крушедолац24. II Ратко ЋирићU
snul
i u
Gosp
odu
paro
hija
niПарОХИја
Јед ном Све ти Ма ка ри је Алек сан дриј ски упи та Анђе ла ко ји су га пра ти ли по пу сти њи;„По што је од Светих Ота ца пре да то да се у Цр кви вр ши при нос Бо гу за пре ми ну ло га у тре ћи, де ве ти и че тр де се ти дан, ка ква он да од то га би ва ко рист по ду шу по кој ни ка?“
Ан ђео од го во ри: „Бог ни је до пу стио да се би ло шта не по треб но и не ко ри сно би ва у Ње го вој Цр кви. Јер када у тре ћи дан би ва у Цр кви при нос, он да ду ша умрло га до би ја од чу ва ју ће га Ан ђе ла олак ша ње у ту зи ко ја она осе ћа због раз лу че ња са те лом; Олак ша ње до би ја за то што је за њу из вр ше но у Цр кви Бо жи јој сла во словље и при нос, те се у њој ра ђа бла га на да. Јер у то ком два да на ду ши се до зво ља ва да за јед но са Ан ђе ли ма ко ји се на ла зе по ред ње хо да по зе мљи где год хо ће. Оту да ду ша ко ја во ли те ло (те ло љу би ва ду ша) лу та поне ка да око ку ће у ко јој се ра ста ла са те лом, по не кад око гро ба у ко ме је те ло са хра ње но; и та ко про во ди два да на као пти ца ко ја тра жи се би гне здо.
До бро де тељ на пак ду ша хо да по оним ме сти ма на ко ји ма је обич но чи ни ла прав ду. У тре ћи дан Онај ко ји је вас кр сао из мр твих на ре ђу је да се сва ка хри шћанска ду ша, по угле ду на Ње го во вас кр се ње, уз не се на не бо ра ди по кло ње ња Бо гу свих. Сто га Цр ква има добар оби чај вр ши ти у тре ћи да при нос и мо ли тву за душу. По сле по кло ње ња Бо гу, Бог на ре ђу је да се по ка жу ду ши ра зна при јат на на се ља свих ле по та ра ја. Свет то раз гле да ду ша шест да на, ди ве ћи се и про сла вља ју ћи
Твор ца све га. по сма тра ју ћи све то, она се из ме њу је и за бо ра вља ту гу ко ју је има ла бо ра ве ћи у те лу.
Али ако је кри ва за гре хе она, при по сма тра њу благо ва ња све тих, по чи ње ту го ва ти и уку ра ва ти се бе, го во ре ћи: те шко ме ни! Ко ли ко сам се они шта ви ла (ота шти ла) у том све ту! За нев ши се за до во ља ва њем по жу да ја сам ве ћи део жи во та про ве ла у без бри жности и ни сам по слу жи ла Бо гу ка ко тре ба, да би се и ја мо гла удо сто ји ти ове бла го да ти сла ве. Те шко ме ни ку кав ној! А по сле раз гле да ња у то ку шест да на свих ра до сти пра вед ни ка, Ан ђе ли је по но во уз но се на покло ње ње Бо гу.
Сто га до бро чи ни на ша све та Цр ква, вр ше ћи у де вети дан слу жбе и при нос за умр ле. По сле дру гог по клоње ња Вла ди ка (Вла дар) на ре ђу је од ве сти ду шу у па као и по ка за ти та мо шња сва ме ста му че ња, ра зна оде ље ња па кла, и ра зно вр сна му че ња не чи сти, у ко ји ма на ходе ћи се ду ше гре шни ка не пре ста но ку ка ју и шкр гу ћу зу би ма, По овим ра зним ме сти ма му ка ду ша се но си три де сет да на, дрх те ћи да и са ма не бу де осу ђе на на за твор у њи ма. У че тр де се ти дан ду ше се опет уз носи на по кло ње ње Бо гу, та да већ Су ди ја од ре ђу је ду ши ме сто ко је од го ва ра њој пре ма ње ним де ли ма. Сто га Цр ква по сту па пра вил но, чи не ћи у че тр де се ти дан помен за пре ми ну ле на са ми дан или нај бли жу су бо ту пре че тр де се тог да на“.
Текст при пре мио про то је реј Спо мен ко Гру јић
О мО лИ ТВА мА зА ПО КОЈ Не(Из спи са све тог Ма ка ри ја Алек сан дриј ског: Реч о ис хо ду ду ше пра вед них и гре шних).
Пре вео са грч ког и цр кве но сло вен ског је зи ка Све ти отац Ју стин Сп. По по вић
Велики пост 2013 . Парохијски весник 37
сТрИП
Парохијски весник Велики пост 2013.38
сТрИП
Велики пост 2013 . Парохијски весник 39
сТрИП
Парохијски весник Велики пост 2013.40
сТрИП
Стри
п: С
тев
ан К
овач
евић
Црква Рођења Пресвете БогородицеБихаћка 1, 11273 Батајница
Тел/факс: +381 (0)11 787 0115
www.spcbatajnica.com
ЈерејМилан Алимпићпарох IV парохије
Бихаћка 1, 11273 Батајницател: +381 (0)11 848 85 51моб: +381 (0)63 804 59 43имејл:[email protected]
ПротојерејЈевто Павловићпарох III парохије
Бихаћка 1, 11273 Батајницател: +381 (0)11 848 85 52моб: +381 (0)62 419 780имејл: [email protected]
ПротојерејСпоменко Грујић, старешина црквепарох I парохијеБихаћка 1, 11273 Батајницател: +381 (0)11 848 85 50 моб: +381 (0)63 335 594имејл: [email protected]
ЈерејАлен Вукашинпарох II парохије
Бихаћка 1, 11273 Батајница
моб: +381 (0)64 270 68 97имејл: [email protected]
СПЦО Батајница – Храм Рођења Пресвете Богородице се захваљује Јовици Мркели, његовој породици и његовој штампарији Београф што су
омогућили излазак новог броја Парохијског весника