Русија и Србија #67
DESCRIPTION
Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, distributed with GeopolitikaTRANSCRIPT
Евроазија развија јединствену економију
Од Слатине до Севастопоља стр. 15-16стр. 6-7
Олга СамофаловаФјодор Лукјанов
ЈУЛ 2014.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Сергеј Лавров „пописао инвентар“ руско-српских односа
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
сТ
И“
2
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика.
Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.
АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“
ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“
ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“
ЈЕВГЕНИЈ АБОВиздавач и директор RBTH
ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH
НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH
ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци
АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер
АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије
НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије
ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање
Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: [email protected] * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия
© 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL [email protected]. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на [email protected].
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
политика
Пише: Ге ворг Мир за јан
Крај ње нео че ки ва но за са ве зни ка Руси је у Ца рин ској уни ји, пред сед ник Бе ло ру си је Алек сан дар Лу ка шен ко отво ре но се из ја снио про тив про јекта фе де ра ли за ци је Укра ји не, при суство вао је на ина у гу ра ци ји Пе тра Поро шен ка и апла у ди рао је ка да је овај Крим на звао укра јин ском те ри то ријом. По ли ти ко ло зи об ја шња ва ју да се Лу ка шен ко ва по зи ци ја об ја шња ва искљу чи во ин те ре си ма са ме Бе ло ру си је.
На кон што је у Укра ји ни на и шла на нај о збиљ ни ју кри зу на својим гра ни ца ма то ком по след њих 25 го ди на, Мо сква је оче ки ва ла да ње ни парт не ри у Ца рин ској уни ји за у зму ба рем не у тра лан
став. И док је пред сед ник Ка зах ста на Нурсул тан На зар ба јев за у зео упра во ова кву пози ци ју, шеф бе ло ру ске др жа ве Алек сан дар Лу ка шен ко је на чи нио низ по те за из ла зе ћи у су срет но вим вла сти ма у Ки је ву.Та ко се Лу ка шен ко отво ре но из ја снио про тив про јек та фе де ра ли за ци је Укра јине ко ји пред ла же Ру си ја, а осим то га прису ство вао је ина у гу ра ци ји По ро шен ка. И не са мо то, он је чак апла у ди рао ка да је укра јин ски пред сед ник Крим на звао укра јин ском те ри то ри јом и то пре него што је дао из ја ве о то ме да је „Крим де фак то по стао те ри то ри ја Ру си је“ и да ће Бе ло ру си ја, „ако се по ста ви пи та ње, узи ма ју ћи у об зир исто риј ске про це се и про це се у окви ру Са ве зне др жа ве [Русије и Белорусије]“, би ти на стра ни Мо скве. Ме ђу тим, по себ но не за до вољ ство у Руси ји су иза зва ле јав не из ја ве у ко ји ма је Лу ка шен ко пру жио по др шку опе ра ци ји про тив про ру ских до бро во ља ца у Дон басу, по зи ва ју ћи „да се те ро ри сти уни ште“ (сле де ћи ре то ри ку Ки је ва, ко ји по ме ну ту опе ра ци ју на зи ва „ан ти те ро ри стич ком“).Ме ђу тим, по ми шље њу не ких по ли ти коло га, из ме ђу бе ло ру ског ли де ра и Ру си је не по сто ји ни ка кав кон фликт. „Не приме ћу јем ни ка кво не за до вољ ство зва ничних вла сти Ру си је. Пред сед ник Пу тин није ни шта у том сми слу из ја вио, ми ни стар Ла вров се су срео са сво јим бе ло ру ским ко ле гом Вла ди ми ром Ма ке јем при че му су они ‘ускла ди ли ча сов ни ке’, ам ба са дор Ру си је у Мин ску Алек сан дар Су ри ков је са раз у ме ва њем го во рио о то ме да Бе ло ру си
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
3
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
ја та ко ђе има сво је ин те ре се у Укра ји ни и да их тре ба по што ва ти. По мом ми шље њу, ста во ви Мин ска и Мо скве су уса гла ше ни, а по ме ну те ин тер пре та ци је су са мо по кушај да се у очи ма ру ских гра ђа на дис креди ту је ру ко вод ство Бе ло ру си је“, из ја вио је у раз го во ру са до пи сни ком „Ру ске ре чи“ по ли ти ко лог Алек сеј Дзер мант, са рад ник бе ло ру ског цен тра „Ци та де ла“. Он сма тра да је „Бе ло ру си ја учи ни ла све што је за иста би ло по треб но Ру си ји, као што је разме шта ње ави о на на те ри то ри ји Бе ло ру си је и по др шка у Са ве ту без бед но сти УН“.„Лу ка шен ко ни је стао на стра ну Ки је ва и не за у зи ма став Мо скве. Он јед но ствано сто ји на стра ни Бе ло ру си је“, на ста вља по ли ти ко лог Ки рил Кок тиш, до цент на Мо сков ском др жав ном ин сти ту ту за међу на род не од но се (МГИ МО). „А Бе ло руси ја је за ин те ре со ва на за мир на сво јим гра ни ца ма, као и за то да из ву че мак симал ну ко рист за се бе из сла бо сти су се да и из на ста ле си ту а ци је у це ли ни.“Пи та ње „ми ра“ за и ста по ста је акут но зао штра ва ње ру скоукра јин ског су ко ба било би озбиљ на прет ња за Минск. Шта би Бе ло ру си ја мо гла да оче ку је у слу ча ју да Лу ка шен ко отво ре но за у зме по зи ци ју Руси је? „Санк ци је, по ве ћа ње тро шко ва од бране – све то ће не из бе жно ути ца ти и на нас као нај бли жег вој но по ли тич ког са ве зни ка Ру си је. Пољ ска и Ли тва ни ја ће си гур но поја ча ти сна ге НА ТОа на на шим гра ни ца ма и би ће по тре бан аде ква тан од го вор, што може озна чи ти по че так но вог Хлад ног ра та и по гор ша ње од но са Бе ло ру си је са за пад ним су се ди ма. Ни су ис кљу че ни ни по ку ша ји про до ра те ро ри ста и ра ди ка ла из Укра јине у Бе ло ру си ју у ци љу ‘из во за ре во лу ци је’ и пру жа ња по др шке ло кал ним бе ло ру ским на ци о на ли сти ма“, об ја шња ва Алек сеј Дзермант. Гра ни ца из ме ђу Бе ло ру си је и Укра ји не ду га је пре ко 1000 ки ло ме та ра, а по ло ви ну то га чи ни гра ни ца са за пад ном Укра ји ном.
Про фи ти ра ње на сла бо сти су се даМе ђу тим, спољ на не у трал ност и сла бост су се да мо гу омо гу ћи ти Бе ло ру си ји не са мо да из бег не озбиљ не уну тра шње про бле ме, већ и да до бро за ра ди. „Пре све га, бе ло руски про из во ђа чи би на ру ском тр жи шту мо гли да на до ме сте не до ста так укра јинских по љо при вред них про из во да. Ра ди се, пре све га, о ме сној и млеч ној ин ду стрији“, настaвља Алек сеј Дзер мант и до да је:
„Део пред у зе ћа укра јин ске од брам бе не ин ду стри је, ко ја су ори јен ти са на ка Руси ји, мо же би ти пре ба чен у Бе ло ру си ју. На при мер, ком па ни је у обла сти про из вод ње ави о на и хе ли коп те ра, не ка по стро је ња ком па ни је ‘Мо тор Сич’ (у бе ло ру ском граду Ор ша је већ отво ре на фи ли ја ла овог пред у зе ћа), про из во ђа чи мо тор не тех нике, као и еле ме на та кон струк ци је ра ке та и те ле ко му ни ка ци о них си сте ма.“ С об зи ром да ни су сва укра јин ска пред у зе ћа вољ на да из по ли тич ких раз ло га пре ки ну тр гови ну са Ру си јом, ни ти су при том спрем на да пре ђу у Бе ло ру си ју, пред „не у трал ним“ (из укра јин ске пер спек ти ве) Мин ском се отва ра мо гућ ност по нов ног из во за украјин ских про из во да. „У усло ви ма ка да су ди рект ни кон так ти не мо гу ћи, а по тре ба за њи ма оста је, ову са рад њу мо же да обез беди тре ћа струк ту ра“, ка же Ки рил Кок тиш. „Про из во ди ко је Укра ји на из по ли тич ких раз ло га не мо же да про да је Ру си ји, она може да упу ти пре ко Бе ло ру си је. У пи та њу је ве ли ки но вац и ни ко ни је во љан да се тог нов ца од рек не.“ Ре а ли за ци ја ове схе ме не са мо да ће бе ло ру ском бу џе ту до не ти додат не при хо де, не го ће по ве ћа ти и зна чај ко ји Бе ло ру си ја има за Ру си ју.Сма тра се да је још је дан раз лог за јав но за у зи ма ње опи са ног ста ва же ља Алексан дра Лу ка шен ка да по бољ ша од но се са Евро пом. Упра во са да је за то од го ва ра јући тре ну так. „Озбиљ но ра сте зна чај Бе лору си је као ста бил не зе мље, ко ја га ран ту је без бед ност на ис точ ним гра ни ца ма ЕУ, као и тран зит из Ру си је у кон тек сту Укра ји не“, об ја шња ва Алек сеј Дзер мант. Ова чи ње ница ће по себ но до би ти на зна ча ју ако поч не из град ња га со во да „Ја малЕвро па 2“, на кон че га, уз ак ти ван „Ју жни ток“, укра јин ски
га сни тран спорт ни си стем ви ше ни ко ме не ће би ти по тре бан. Осим то га „Лу ка шенко у Евро пи има по у зда ну по др шку две зе мље – Ли тва ни је и Пољ ске. Ове зе мље су са Бе ло ру си јом по ве за не не са мо кул тур но, не го и еко ном ски (на при мер, Ли тва ни ја у ве ли кој ме ри за ви си од бе ло ру ског бен зина)“, на ста вља Ки рил Кок тиш.
Шта ће ре ћи по тен ци јал ни са ве зни ци Ру си је?Не ки пред став ни ци бе ло ру ске опо зи ци је твр де да се у бе ло ру ској спољ ној по ли тици при пре ма го то во пот пу ни за о крет. „На при ме ру про це са ко ји се са да од и гра ва ју у Укра ји ни Алек сан дар Лу ка шен ко је успео да схва ти ко ли ко ће бе ло ру ска др жавност би ти угро же на ако он оста не, што се ка же, ‘на са мо’ са го спо ди ном Пу ти ном, а исто вре ме но се уве рио ко ли ко се искре но Евро па и САД бо ре за укра јин ски су ве рени тет, ка ко ди пло мат ским ме то да ма, та ко и кроз фи нан сиј ску по др шку“, пи ше бивши бе ло ру ски ди си дент Ми ха ил Ку ко ба ка.Ме ђу тим, ова кав пре о крет је ма ло ве рова тан. Алек сан дар Лу ка шен ко ће пре наста ви ти да спро во ди дво стру ку по ли ти ку, ко ри сте ћи сво је од но се са ЕУ као еле мент тр го ви не у да љим пре го во ри ма са Ру си јом. Он од лич но схва та не по у зда ност га ран ци ја За па да (за раз ли ку од ру ских) и не же ли да Евро па у Мин ску ор га ни зу је но ви Мај дан.У овој си ту а ци ји Мо сква тре ба да по ка же раз у ме ва ње за став Лу ка шен ка, чак и у слу ча ју да он не за до во ља ва у пот пу но сти ру ско ру ко вод ство. Бе ло ру си ја ће у сва ком слу ча ју оста ти у ру ској ор би ти ути ца ја, а, осим то га, став бе ло ру ског пред сед ника је до бар адут ко ји се мо же ко ри сти ти (на при мер, при ли ком по нов ног из во за ни за укра јин ских про из во да ко ји су значај ни за ру ску од брам бе ну ин ду стри ју, као и при ли ком пре го во ра са По ро шен ком). Са дру ге стра не, при ти сак на са мо вољ ног бе ло ру ског ли де ра те шко да ће га на ве сти да про ме ни свој став, већ би пре мо гао да иза зо ве још је дан кон фликт на ру ским гра ни ца ма. То ле рант ност ко ју Ру си ја пока же пре ма бе ло ру ском ста ву та ко ђе може по сла ти сиг нал дру гим по тен ци јал ним са ве зни ци ма Ру си је, мо же им по ка за ти да да на шња Мо сква (за раз ли ку од САД или Со вјет ског Са ве за) ни ко ме не по ку ша ва да на мет не сво ју во љу и да се са по што ва њем од но си пре ма на ци о нал ним ин те ре си ма при ја тељ ских зе ма ља.
Шта то ра ди Лу ка шен ко?
ФО
ТО: П
Ре
с-с
лу
жб
А П
Ре
д с
ед
НИ
кА
бе
лО
Ру
сИ
је
Алек сан дар Лу ка шен ко је при су ство вао ина у гу ра ци ји Пе тра По ро шен ка у Ки је ву
4
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
Пи ше: Пе тар Ис кен де ров
По се та ми ни стра спољ них по сло ва Ру си је Сер ге ја Ла вро ва Ср би ји 16. и 17. ју на ка рак те ри стич на је за раз вој би ла те рал них од но са две ју зе ма ља. По се та се од и гра ла у спољ но по литич ком кон тек сту чи ју су ин то наци ју да ле из ја ве ви со ких срп ских зва нич ни ка о мо гу ћем об у ста вља њу ра до ва на „Ју жном то ку“ у Ср би ји, као и о отво ре ном ори јен ти са њу Бео гра да на Не мач ку.
То ком два да на по се те Бе о граду, што је пре ма ди пло мат ским ме ри ли ма ду го, шеф ру ске дипло ма ти је се са стао са свим кључ ним лич но сти ма срп ског ру ко вод ства: пред сед ни ком То
ми сла вом Ни ко ли ћем, пре ми је ром Алексан дром Ву чи ћем и ми ни стром спољ них по сло ва Иви цом Да чи ћем. Ди пло матским је зи ком ре че но, ре зул та ти пре гово ра објек тив но од ра жа ва ју по зи ти ван ка рак тер ру скосрп ских од но са.
Ср би ја об у ста вља „Ју жни ток“?Зна чај по се те је од ре ђен сло же ним унутра шњим и спољ ним кон тек стом у ко јем је ре а ли зо ва на. Бу квал но не ко ли ко да на пре до ла ска Сер ге ја Ла вро ва у Бе о град из срп ског ка би не та је за зву ча ла дво смисле на, да не ка же мо про во ка тив на, из ја ва ко ја се од но си на об у ста вља ње ра до ва у Ср би ји на кључ ном про јек ту би ла те ралне са рад ње, из град њи га со во да „Ју жни ток“. У је ку уну тра шње по ли тич ких де бата у Бу гар ској по овом пи та њу и об у ставља ња ра до ва на бу гар ској де о ни ци потпред сед ни ца Вла де Ср би је и не ка да шња ми ни стар ка енер ге ти ке (са да ми ни старка гра ђе ви нар ства, са о бра ћа ја и ин фраструк ту ре) Зо ра на Ми хај ло вић, ина че позна та као не ко ко ни је на кло њен Ру си ји, по ку ша ла је не са мо да се угле да на историј ског про тив ни ка сво је зе мље у балкан ском ре ги о ну (Со фи ју), не го и да снажни је „за ка чи“ Мо скву. Она је из ја ви ла:
„Док се не окон ча ју раз го во ри Бу гар ске са Бри се лом и Европ ске уни је са Ру си јом, и ми сто ји мо“. Или ће „ста ја ње“ тра ја ти „док Ру си ја не про ме ни ру ту [гасовода]“, до да ла је ми ни стар ка Ми хај ло вић.При том је она иза бра ла да пре ћу ти да је ру ту Ју жног то ка Ру си ја фик си ра ла још по чет ком 2008. у окви ру ру скосрп ских ме ђу вла ди них спо ра зу ма о са рад њи у сфе ри енер ге ти ке. Упра во су оба ве зе страна у ве зи са „Ју жним то ком“ би ле глав на тач ка тих до ку ме на та ко је је ка сни је рати фи ко ва ла Скуп шти на Ср би је и ко је су по твр ди ле све ка сни је на ци о нал не вла де.Ни је ни ка кво чу до што је пре ми јер Ср би је Алек сан дар Ву чић по жу рио да из ја ви да Вла да ни је до не ла ни ка кву од лу ку о об уста вља њу ра до ва на про јек ту „Ју жни ток“. Ме ђу тим, за Ру си ју је би ло зна чај но да „из пр ве ру ке“ чу је по твр ду ова квог ста ва.Мо гућ ност за то пру жи ла је по се та Серге ја Ла вро ва. То ком бе о град ских пре гово ра Ру си ја и Ср би ја су по твр ди ле по стоје ће до го во ре у ве зи са про јек том „Ју жни ток“ и нео п ход ност ње го ве ре а ли за ци је. „Све од лу ке ко је су до са да до не те оста ју на сна зи. Ни је до шло ни до ка кве про мене пла но ва“, ис та као је Ла вров и до дао
да Мо сква по ла зи од то га да „све оста је ка ко је ра ни је до го во ре но“. „‘Ју жни ток’ је је ди но си стем ско ре ше ње про бле ма снаб де ва ња га сом ју го и сто ка Евро пе“, по твр дио је ми ни стар Ла вров.Не до след но сти у ста ву Ср би је, а по себ но Бу гар ске, у ве зи са пи та њи ма ре а ли за ције овог про јек та по ста ју све уоч љи ви је у кон тек сту ак тив не и кон струк тив не уло ге Аустри је. Гер хард Ројс, ге не рал ни ди ректор аустриј ске нафт не ком па ни је OMV, највећe у Цен трал ној Евро пи, ових да на је апе ло вао на Европ ску уни ју да убр за ре а ли за ци ју про јек та „Ју жни ток“. Према ње го вим ре чи ма, „Европ ска уни ја не би тре ба ло да об у ста вља пре го во ре о ‘Ју жном то ку’, већ би, на про тив, тре ба ло да их убр за“. А то ком пла ни ра не по се те пред сед ни ка Ру си је Вла ди ми ра Пу ти на Бе чу пред ви ђе но је да 24. ју на бу де пот писан спо ра зум ак ци о на ра за јед нич ке пројект не ком па ни је, за ду же не за из град њу аустриј ске де о ни це га со во да до крај њег пунк та у на се љу Ба ум гар тен, где се на ла зи чво ри ште за ди стри бу ци ју га са на европском ни воу (Cen tral Euro pean Gas Hub).
Не мач ка као спољ но по ли тич ки ори јен тир Ср би је?Ме ђу тим, сло же на си ту а ци ја око про јекта „Ју жни ток“ је са мо је дан од по ка за теља ути ца ја Европ ске уни је на по ли ти ку Ср би је и дру гих бал кан ских зе ма ља у нај ра зли чи ти јим сфе ра ма. Упор на те жња Ср би је да што пре по ста не чла ни ца ЕУ већ пред ста вља од ре ђе ни „фак тор ри зика“ за ру скосрп ске од но се, упр кос из ја ви
политика
Сер геј Ла вров „по пи сао ин вен тар“ ру ско-срп ских од но са
По сто је по ка за те љи да „но ве-ста ре“ вла сти Ср би је на ме ра ва ју да за глав ни спољ но по ли тич ки ори јен тир зе мље про гла се Не мач ку
Дво днев на по се та Сер ге ја Ла вро ва Бе о гра ду од ре ђе на је сло же ним уну тра шњим и спољ ним кон тек стом у ко јем је ре а ли зо ва на
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
сТ
И“
5
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
ко ју је то ком по се те Ла вро ва дао ње гов срп ски ко ле га Иви ца Да чић о то ме да њего ва зе мља „же ли и Европ ску уни ју и наста вља ње до брих од но са са Ру си јом“. Како по ка зу је ис ку ство са да шње укра јин ске кри зе, упра во је те жња Европ ске уни је и ни за ње них чла ни ца на че лу са Пољ ском и бал тич ким зе мља ма да убр за но уву ку Укра ји ну у ор би ту ЕУ до ве ла до ве о ма озбиљ не кри зе ре ги о нал них раз ме ра.Осим то га, ни је тај на да у са мој Европ ској уни ји да нас по сто ји не ко ли ко „цен та ра мо ћи“, што од зе ма ља кан ди да та зах те ва уме ће да ба лан си ра ју ме ђу њи ма. Ме ђутим, ова кво ба лан си ра ње че сто до во ди до пот пу но су прот них ре зул та та, тј. до из ра же не ори јен та ци је ка јед ној стра ни.У слу ча ју Ср би је ра ди се о по ка за те љи ма ко ји су се по ја ви ли по след њих не де ља о то ме да „но веста ре“ вла сти зе мље наме ра ва ју да за глав ни спољ но по ли тички ори јен тир про гла се Не мач ку. Ова кав став, ко ји је фак тич ки из нео пре ми јер Алек сан дар Ву чић при ли ком сво је не давне по се те Не мач кој, објек тив но мо же да учи ни Ср би ју за ви сном од ге о по ли тичких сце на ри ја и пла но ва Бер ли на, ко ји се не по кла па ју увек са ин те ре си ма ЕУ и ин те ре си ма бал кан ског ре ги о на.Пре ма Ву чи ће вим ре чи ма, „Не мач ка је нај ве ћа и нај ва жни ја зе мља и за нас и у це лој Евро пи“. Срп ски пре ми јер је до дао да је Ср би ја су ви ше ма ла ка ко би мо гла да бу де парт нер Не мач ке, али да она „жели да бу де њен са ве зник“, и да због то га „Ср би ја же ли да се ме ња“. По ку шај мо да утвр ди мо у ко јој ме ри са вез са сна жном Не мач ком од го ва ра ин те ре си ма Ср би је, као и ка кве про ме не објек тив но од го вара ју ин те ре си ма Бер ли на.Раз ма тра ју ћи мо гућ но сти и ци ље ве нара ста ју ће фи нан сиј ске и при вред не снаге Не мач ке и ње не уло ге у европ ским по ли тич ким про це си ма, То мас КлајнБрок хоф, за ду жен за стра те шка пи та ња у Не мач ком Мар ша ло вом фон ду, и Ханс Ма ул, про фе сор Уни вер зи те та у Три ру, ве о ма ар гу мен то ва но упо зо ра ва ју да ће не мач ке вла сти по ку ша ти да фи нан сијску по моћ ко ју пру жа ју европ ској зо ни и парт нер ским зе мља ма Европ ске уни је ис ко ри сте ка ко би по сти гле „вер сај ски дик тат без ра та“.
Не мач ка под над зо ром ЕУУ но вем бру 2013. исте за бри ња ва ју ће про це не већ је об ја ви ла Европ ска ко миси ја. Она је зва нич но по ста ви ла Не мач ку „под стал но по сма тра ње“. Та ко се на зи
ва про це ду ра ко ја под ра зу ме ва кон тро лу раз во ја си ту а ци је у не кој од „сум њи вих“ чла ни ца Европ ске уни је. Пре то га се ова про це ду ра при ме њи ва ла на „про бле матич не“ зе мље и под ра зу ме ва ла је па жљиво пра ће ње бу џет ске по ли ти ке вла де у по гле ду ис пу ња ва ња ан ти кри зних захте ва ЕУ и ММФа.Ме ђу тим, у слу ча ју Не мач ке за мер ке се од но се на сум њи во ви сок ни во тр го винског су фи ци та, ко ји је до сти гао ско ро 20 ми ли јар ди евра. По ми шље њу Европ ске ко ми си је, овај ре зул тат је по стиг нут на ра чун ве штач ког по ра ста из во за у услови ма еко ном ских про бле ма ко је пре живља ва ју глав ни тр го вин ски парт не ри Немач ке, ме ђу ко ји ма су зе мље Цен трал не и Ис точ не Евро пе. „Тре ба да про ве ри мо“ да ли ви сок су фи цит Не мач ке ре ме ти „функ ци о ни са ње европ ске еко но ми је у це ли ни“, из ја вио је пред сед ник Европ ске ко ми си је Жо зе Ма ну ел Ба ро зо.
У са мој Не мач кој је из ве штај Европ ске ко ми си је иза звао не га тив ну ре ак ци ју и они су по ку ша ли да на ње га што пре за бора ве. Са вет ник Вла де Не мач ке за еко номска пи та ња Фол кер Ви ланд је тр го вин ске успе хе сво је зе мље об ја снио као „ре зул тат де ло ва ња тр жи шта“, а ње гов ко ле га Ларс Фелд је чак из ја вио да је у пи та њу „успешна фор му ла“ Вла де Ан ге ле Мер кел.Ме ђу тим, Жо зе Ма ну ел Ба ро зо не нала зи да је ова ар гу мен та ци ја убе дљи ва. Он сма тра да во де ће еко ном ске др жа ве Евро пе сно се „по себ ну од го вор ност“ за си ту а ци ју у це лој европ ској зо ни. Што зна чи да оне не тре ба да „игра ју на доби так“ и да „ју ре за успе хом“, не го да пома жу да се ус по ста ви урав но те же на зо на евра, под сти чу ћи по ја ву „но вих др жа ва на лик Не мач кој“ на кон ти нен ту.Тре ба под се ти ти да ра ни је ру ко вод ство Ср би је на че лу са пред сед ни ком Бо рисом Та ди ћем, и по ред ја сног усме ре ња ка европ ским ин те гра ци ја ма, ипак ни јед ну од зе ма ља ЕУ ни је хте ло да про гла си за свој ори јен тир. Та да се го во ри ло о чети ри рав но прав на ме ђу на род на ослон ца ко је чи не САД, Европ ска уни ја, Ру си ја и
Ки на. Док Бе о град са да, из гле да, по ку шава да из гра ди по себ не „стра те шке“ од носе са Бер ли ном, ра чу на ју ћи, очи глед но, на по вла сти це при ли ком при сту па ња ЕУ и за шти те сво јих ин те ре са на Бал ка ну – у ре ги о ну, ко ји је за Не мач ку од у век био вој но по ли тич ки и еко ном ски при о ри тет.Ова тен ден ци ја, без сум ње, ни је про ма кла ру ском ру ко вод ству. Тим пре што је она до шла као до да так на укуп но по гор ша ње од но са из ме ђу За па да и Ру си је, че му је у при лич ној ме ри до при не ла и кан це лар ка Не мач ке Ан ге ла Мер кел. Ра зу мљи во је да је Мо сква за ин те ре со ва на да „по пи ше инвен тар“ кључ них пра ва ца ру скосрп ске са рад ње, не же ле ћи да ре а ли за ци ја већ по сто је ћих и при пре ма но вих спо ра зу ма и до го во ра за ви си од еко ном ске екс панзи је Не мач ке и ком пли ко ва них од но са из ме ђу Бер ли на и Бри се ла, Лон до на и Пари за. Ме ђу тим, ова кав при лаз ни ка ко не све до чи о не ком „по ве ћа ном при ти ску“
на Ср би ју од стра не Ру си је с ци љем да се „бло ки ра европ ска ин те гра ци ја Ср би је“, о че му је, ко мен та ри шу ћи ак ту ел ни раз вој до га ђа ја, го во ри ла срп ски по ли ти ко лог Је ле на Ми лић у ин тер вјуу за AFP.Нај зад, у пре го во ри ма Сер ге ја Ла вро ва у Бе о гра ду по сто јао је и тре ћи аспект опште е вроп ски. Ср би ја ће 2015. пред се дава ти ОЕБСом. И, узи ма ју ћи у об зир за оштра ва ње си ту а ци је у Укра ји ни, Бе о град ће очи глед но мо ра ти да „раш чи шћа ва“ укра јин ски про блем у име ОЕБСа, а не Европ ске уни је или НА ТОа. Од но си Москве са са да шњим ру ко вод ством ОЕБСа, ко јим пред се да ва пред сед ник Швај цар ске Ди ди је Бурк хал тер, раз ви ја ју се оте жа но, а са ма ор га ни за ци ја је по след њих го ди на озбиљ но из гу би ла на ути ца ју.То Ср би ји пру жа је дин стве ну при ли ку да уз по др шку Ру си је по вра ти оно ме сто у европ ским и свет ским окви ри ма ко је је из гу би ла још 1990их.
Пе тар Ах ме до вич Ис кен де ров je кан ди дат исто риј ских на у ка,
ста ри ји на уч ни са рад ник Ин сти ту та за сла ви сти ку РАН.
Ни је тај на да у са мој Европ ској уни ји да нас по сто ји не ко ли ко „цен та ра мо ћи“, што од зе ма ља кан ди да та зах те ва уме ће да ба лан си ра ју ме ђу њи ма. Ме ђу тим, ова кво ба лан си ра ње че сто до во ди до пот пу но су прот них ре зул та та, тј. до из ра же не ори јен та ци је ка јед ној стра ни
6
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
Пи ше: Фјо дор Лу кја нов, ga ze ta.ru
Пре пет на ест го ди на, у но ћи из ме ђу 11. и 12. ју на 1999, до шло је до једног од нај у пе ча тљи ви јих и нај мање оче ки ва них до га ђа ја у исто ри ји но ве ру ске спољ не по ли ти ке: ру ска вој ска је са ма, без до го во ра са би ло ким, за у зе ла при штин ски аеро дром „Сла ти на“. Иако ре зул та ти тог поте за ни су би ли упе ча тљи ви, са да се мо же ре ћи да је тај до га ђај зна чио по че так окре та ња Ру си је од За па да. То окре та ње још увек тра је, а пре узи ма ње Кри ма је јед на од коц ки ца но вог ге о по ли тич ког мо за и ка ко ји се ства ра од тог вре ме на.
Kом би но ва ни ба та љон ру ских де сант них сна га, ко ји се нала зио у са ста ву ме ђу на род не вој ске у Бо сни и Хер це го вини, без до го во ра са ко ман дом ми ров них сна га из вр шио је у
но ћи из ме ђу 11. и 12. ју на 1999. уси ље ни марш до Ауто ном не По кра ји не Ко со во и пре у зео кон тро лу над при штин ским аеро дро мом „Сла ти на“. Упра во на том аеро дро му се оче ки ва ло сле та ње ави она НА ТОа, ко ји је тре ба ло да, по чев од 12. ју на, вр ше тран спорт и раз ме штај запад ног ми ров ног кон тин ген та на осно ву ре зо лу ци је Са ве та без бед но сти УН 1244.Овај до ку мент, ко ји је усво јен 10. ју на после ду гих ди пло мат ских спо ре ња, предви ђао је фак тич ко одва ја ње Ко со ва од Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је (уз формал но за др жа ва ње ње не ју рис дик ци је) и кре и ра ње ме ђу на род ног про тек то рата под за шти том је ди ни ца НА ТОа на овој те ри то ри ји. До ку мент је пред ви ђао да ју го сло вен ске ору жа не сна ге са свим на пу сте Ко со во, а да ко ман да пре ђе на струк ту ре ал бан ске Осло бо ди лач ке војске Ко со ва под кон тро лом пред став ни ка УН.Оштар по тез Мо скве био је са свим нео че ки ван.До тог тре нут ка Ру си ја је, иако је пре ма вој ној ва зду хо плов ној кам па њи НА ТОа про тив Ју го сла ви је има ла ве о ма не га тиван став, фак тич ки по ма га ла за пад ним зе мља ма да убе де Сло бо да на Ми ло ше вића да на пу сти По кра ји ну. (На по ме ни мо да је Али јан са по сле три ме се ца бом бардо ва ња очи глед но на и ла зи ла на про блеме тех нич ког, по ли тич ког и мо рал ног ка рак те ра.)
Упра во то је био за да так Вик то ра Чер номир ди на, спе ци јал ног иза сла ни ка председ ни ка Ру си је, ко ји је за јед но са председ ни ком Фин ске Мар ти јем Ах ти са ри јем во дио пре го во ре о Ко со ву, док је истовре ме но де ло вао у Са ве ту без бед но сти УН и у окви ру Г8.О то ме ка ко је до не та од лу ка о за у зи ма њу при штин ског аеро дро ма по сто је се ћа ња уче сни ка и ве ли ки број ле ген ди. Све до екс тра ва гант не вер зи је о то ме да је це ла опе ра ци ја на вод но по че ла у до го во ру са САД, ка ко би се ули ла на да ко сов ским Ср би ма и спре чи ло њи хо во бек ство или из би ја ње ге рил ског ра та.За у зи ма ње аеро дро ма је из не на ди ло мно ге ви со ко по зи ци о ни ра не ру ске држав ни ке. Мо ра ли су да се прав да ју пред збу ње ним и раз бе сне лим за пад ним са говор ни ци ма, по ку ша ва ју ћи да у хо ду обја сне из не над ну и не до го во ре ну из ме ну пла но ва.У вој но и сто риј ски фол клор ушла је разме на по ру ка из ме ђу ко ман дан та НА ТО сна га у Евро пи Аме ри кан ца Ве сли ја Клар ка, ко ји је зах те вао да се аеро дром си лом очи сти од Ру са, и ко ман дан та снага Али јан се на Бал ка ну Бри тан ца Мај кла Џек со на, ко ји је ка те го рич ки од био да то учи ни: ја, ре као је, ни сам спре ман да за поч нем тре ћи свет ски рат...
Не ко ли ко да на ка сни је ру ске де сант не је ди ни це на пу сти ле су аеро дром. Ру си ја на оку пи ра ном Ко со ву ни је до би ла свој сек тор над ле жно сти, али су на ши вој ници би ли рас по ре ђе ни у ре јо ни ма ко је су на се ља ва ли Ср би и ко ји су при па да ли сек то ри ма Не мач ке, Фран цу ске и САД.Че ти ри го ди не ка сни је Ру си ја је на пусти ла Ко со во и Бо сну: про це ње но је да је ње но при су ство пре ску по, а стра те шка ко рист од ње га не до вољ на. У том контек сту сме ли ма не вар из ју на 1999. тим пре је из гле дао као бе сми сле на аван ту ра.Ме ђу тим, у ду го роч ној ре тро спек ти ви за у зи ма ње при штин ског аеро дро ма са сим бо лич ке тач ке гле ди шта из гле да много зна чај ни је, не го што се та да чи ни ло. Осва ја ње „Сла ти не“ је по ста ло не ка врста епи гра фа на по чет ку но вог по гла вља у од но си ма Ру си је пре ма окол ном све ту.Два ме се ца ка сни је пре ми јер Ру си је и зва нич ни на след ник Бо ри са Јељ ци на је по стао Вла ди мир Пу тин, а сле де ћу годи ну зе мља је већ до че ка ла без Јељ ци на у Кре мљу.НА ТО кам па ња про тив Ју го сла ви је означи ла је пре крет ни цу у на чи ну на ко ји је Ру си ја до жи вља ва ла За пад. До та да у новој Ру си ји ни је до ла зи ло до та ко сна жног та ла са ан ти а ме рич ких осе ћа ња. У ства ри, ни у СССРу ни је би ло слич них при ме
политика
Од Сла ти не до Се ва сто по ља„Уч ти ви љу ди“ на Кри му у мар ту 2014.
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
сТ
И“
7
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
ра, јер је су прот ста вља ње Сје ди ње ним Др жа ва ма та да би ло по сао др жав не маши не ри је и зва нич не про па ган де, док у овом слу ча ју ру ска власт ни је би ла рас поло же на да се су прот ста вља Ва шинг то ну, ни ти је би ла за ин те ре со ва на да рас пи ру је ан ти за пад на осе ћа ња.Ру ко вод ство је пре по ку ша ва ло да избег не озби љан кон фликт, док је од луч на осу да не са мо ра та, не го пре све га ње говог обра зло же ња (ху ма ни тар на ин тервен ци ја, за шти та гра ђа на од са мо во ље др жа ве) по те кла од ру ске јав но сти.Ни је слу чај но што се Ко со во увек из но ва по ја вљу је у ру ским спољ но по ли тич ким раз ма тра њи ма као ре фе рент на тач ка.Суд би на Ју го сла ви је, а по себ но ње на фи нал на фа за, за ру ску свест је по ка затељ без гра нич них апе ти та За па да. Они се, ка жу, ни су сми ри ли, док се ве ли ка, успе шна и са мо стал на зе мља ни је претво ри ла у го ми лу ма лих др жа ва ли ше них соп стве них ам би ци ја. Бом бар до ва ње земље ко ју су Ру си тра ди ци о нал но до живља ва ли као бли ску и при ја тељ ску, ни је мо гло да про ђе без оштрих ре ак ци ја. Косов ска си ту а ци ја је би ла још јед на кап у ча ши оп штег раз о ча ра ња ре зул та ти ма тран сфор ма ци ја 1990их: по ла го ди не пре по чет ка НА ТО ра та Ру си ја је, на име, до жи ве ла бан крот, ко ји је по ко пао сан о ње ном успе шном раз во ју.Нај зад, рас пад Ју го сла ви је ко ји је усле дио и ши ре ње НА ТОа ство ри ли су у Ру си ји осе ћа ње не мо ћи пред за пад ном по лити ком и ње ним по ку ша ји ма да Евро пу уре ди пре ма соп стве ним ме ри ли ма (поку ша ји да се уре ди цео свет по че ли су ка сни је, по сле 11. сеп тем бра 2001).За у зи ма ње при штин ског аеро дро ма у тре нут ку ка да је све већ би ло од лу че но и ка да је Ср би ја не по врат но из гу би ла Ко со во, тре ба ло је да до ка же (пре све га на ма са ми ма) да се Ру си ја ни је по ми ри ла са ста ту сом дру го ра зред не др жа ве. И то не то ли ко у сми слу мо гућ но сти, ко је су та да би ле очи глед но огра ни че не, ко ли ко у иде о ло шком сми слу.Ен ту зи ја зам с по чет ка 1990их, ка да је на та ла су де мо крат ских про ме на Мо сква искре но по ку ша ва ла да се го то во по сваку це ну убро ји ме ђу „ци ви ли зо ва не земље“, до ста бр зо је пре су шио.Јер це на је де фак то под ра зу ме ва ла од у
ста ја ње од стра те шке са мо стал но сти и при хва та ње ге о по ли тич ких тен ден ци ја ко је су до ве ле до кра ја Хлад ног ра та. Али ко је при том ни су ре а ли зо ва не у пот пуно сти, већ са пер спек ти вом да љег кре тања пре ма ис то ку и да љег ши ре ња сфе ре ути ца ја За па да.При кљу чи ва ње Ру си је Г7, ко је су јој оста ле си ле омо гу ћи ле као вр сту „аванса“, упр кос ло шим тен ден ци ја ма раз воја зе мље, има ло је за циљ да се Кре мљу пру жи мо рал но за до во ље ње, а да му се исто вре ме но на мет не и но ва ре ал ност.По тез ру ских де сант них сна га из 1999, ко ји је пре кр шио сва оче ки ва ња и до гово ре, био је сим бо лич но од би ја ње да се та ре ал ност при хва ти.На ста вак у том прав цу ни је од мах уследио, већ је спољ на по ли ти ка пр вих го дина вла да ви не Вла ди ми ра Пу ти на пра ти ла основ ни прин цип из Јељ ци но вог вре мена – по ста ти део за пад ног дру штва, прона ћи у ње му свој „ку так“. На рав но, ка ко се Ру си ја вре ме ном из ну тра све ви ше кон со ли до ва ла и ја ча ла, ње но ру ко водство је за се бе тра жи ло све рав но правни ји по ло жај.До шло се до при бли жно истог ре зул та та као и 1990их: од ба ци ва ње за пад не по лити ке као та кве, по чев од ње не иде о ло шке осно ве, па све до прак тич них ме ра оствари ва ња за пад них вред но сти. Усле дио је же сток ин фор ма ци о ни на пад на Кремљ, ко ји у ње му по при ма цр те свет ског зла.Тре ба се се ти ти да је три ме се ца на кон ко сов ског „сал та“ на За па ду по кре ну та моћ на кам па ња ко ја је ру ско ру ко вод ство пред ста ви ла као труо ло пов ски ре жим, те сно по ве зан са „ру ском ма фи јом“ (случај „Bank of New York“, ко ји је за тим до ста не чуј но оспо рен и не стао из јав но сти).Прет ход ни ци клус је окон чан за у зи мањем при штин ског аеро дро ма, док се наред ни за вр шио по ја вљи ва њем „љу ба зних на о ру жа них љу ди“ на Кри му [популаран на зив за не и ден ти фи ко ва не љу де ко ји су одр жа ва ли ред на Кри му то ком спрово ђе ња ре фе рен ду ма о незaвисности прим. ред.].Док је „за у зи ма ње При шти не“ био гест од ва жног оча ја ња, успех у Сим фе ро пољу је по ка зао спо соб ност да се ефи касно по стиг ну по ста вље ни ци ље ви. Оба до га ђа ја по ве зу је не ве ри ца Мо скве да је
ди пло мат ским пу тем мо гу ће за шти тити соп стве не ин те ре се. То је мо гу ће само не по сред ном де мон стра ци јом си ле, „уси ље ним мар шем“ ка но вом устрој ству ства ри.Ру ске ди пло ма те су 1999. пре да но по куша ва ле да сма ње усло ве ка пи ту ла ци је за Бе о град, али су сви ре ал но схва та ли да сам ис ход бит ке они не мо гу да про ме не. Крим ско пи та ње спа да у исту ка те го ри ју.Мно ги за пад ни са го вор ни ци су са да у не до у ми ци, због че га је био ну жан та ко оштар по тез: исто то се, нај зад, мо гло пости ћи ко рак по ко рак, по шту ју ћи ме ђуна род не прав не фор мал но сти. Јер ма ло ко да нас сум ња да је ве ћи на ста нов ни ка Кри ма за и ста при жељ ки ва ла при па ја ње Ру си ји. Мо сква је, ме ђу тим, уве ре на да се ни шта ре ал но не мо же по сти ћи без приме не из у зет них ме ра. Ка да се ра ди ши рењу сфе ре ути ца ја Ру си је, ње ни парт не ри и са го вор ни ци, чак и они ко ји су пре ма њој по зи тив но рас по ло же ни, удру жу ју се ка ко би спре чи ли ово ши ре ње: јер сви се ису ви ше бо је ве ли ког „ру ског ме две да“.Ово ту ма че ње не по твр ђу је то ли ко иску ство из вре ме на по сле Хлад ног ра та, ко ли ко ди пло мат ска исто ри ја 19. ве ка. Хлад ни рат је био упра во из у зе так, кратак и не по но вљив пе ри од, ка да је Совјет ски Са вез био то ли ко мо ћан у војно по ли тич ком сми слу да је био у ста њу да ба лан си ра са чи та вим удру же ним За па дом и во ди ди пло мат ско по га ђа ње са по зи ци ја стал не екс пан зи је (иако не увек успе шне), а не раз ма тра ју ћи усло ве по вла че ња.За у зи ма ње аеро дро ма „Сла ти на“ је по каза ло про то тип дру га чи је по ли ти ке, али ни је пред ста вља ло пре крет ни цу. Крим, ме ђу тим, из гле да упра во као су штин ски пре о крет, иако на ста вак у том прав цу заса да ни је усле дио.Так тич ки ма не ври у ве зи са Укра ји ном су ра зу мљи ви, јер ри зи ци су за и ста ве ли ки. Ме ђу тим, пред Ру си јом сто ји мно го значај ни је пи та ње. Да ли си ту а ци ју тре ба да ис ко ри сти ка ко би се озбиљ но по свети ла пре о ри јен та ци ји ка Ази ји, ја ча њу стра те шких ве за са Ки ном и дру гим неза пад ним цен три ма, што, на рав но, има зна чај не пред но сти, али и очи глед не не до стат ке.Или, још јед ном по ди жу ћи уло ге у ве читој бор би са За па дом за ува жа ва ње, ипак тре ба да за др жи за пад ну ори јен та ци ју као основ ну, као и то ком по след њих неко ли ко ве ко ва. Овај из бор Ру си ја за сад ни је на чи ни ла.
Од Сла ти не до Се ва сто по ља
8
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
Пи ше: Ге ворг Мир за јан
Док се ве ћи на во де ћих ру ских поли ти ча ра тру ди да се о укра јин ском пи та њу из ја шња ва мак си мал но корект но и опре зно, пред сед ник Че чени је Рам зан Ка ди ров по ста је је дан од глав них ру ских уче сни ка украјин ске кри зе.
За пад ни и укра јин ски ме ди ји твр де да се на стра ни на родне вој ске Дон ба са ак тив но боре те ро ри сти под кон тро лом Рам за на Ка ди ро ва. Укра јин ске вла сти ре дов но об ја вљу ју фо
то гра фи је про ру ских до бро во ља ца који из гле да ју као да по ти чу са Кав ка за и на во де да су то Че че ни (иако је по зна то да се у Дон ба су бо ре до бро вољ ци са целог Кав ка за, па и гру па љу ди из Ју жне Осе ти је). Рам зан Ка ди ров, ме ђу тим, пори че да су Че че ни ор га ни зо ва но упу ћени у Укра ји ну. Пре ма ње го вим ре чи ма, ако у Дон ба су ме ђу до бро вољ ци ма има и ста нов ни ка Че че ни је, он да су они тамо оти шли „из лич них раз ло га“. При том сам Ка ди ров сма тра да Ру си ја тре ба актив ни је да за шти ти ста нов ни ке Дон ба са ко ји го во ре ру ски. Он је за ру ски ТВ канал „РЕНТВ“ из ја вио да оче ку је на редбу Вла ди ми ра Пу ти на и да је спре ман да у Укра ји ну зва нич но по ша ље 74 хи ља де че чен ских до бро во ља ца.У слу ча ју да та ква на ред ба бу де из да та, Ки јев мо же од мах да за бо ра ви на осваја ње Дон ба са. Чак би и упу ћи ва ње де сет пу та ма њег бро ја вој ни ка од оног ко ји је на вео Ка ди ров би ло до вољ но да де
мо ра ли са на укра јин ска вој ска ко нач но пре ки не ан ти те ро ри стич ку опе ра ци ју и на пу сти гра ни це са мо про кла мо ва не Доњец ке и Лу ган ске Ре пу бли ке. Ме ђу тим, Вла ди мир Пу тин из по ли тич ких раз ло га те шко да ће из да ти та кво на ре ђе ње. Москва на ста вља да тра жи мо гућ ност ми рољу би вог до го во ра са Ки је вом.Нај по зна ти ји при мер уче шћа Рам за на Кади ро ва у укра јин ској си ту а ци ји је по моћ ко ју је пру жио при ли ком осло ба ђа ња нови на ра ру ског ли ста „Li fe news“. Под се тимо да су укра јин ски вој ни ци 18. ма ја на те ри то ри ји са мо про кла мо ва не До њец ке
На род не Ре пу бли ке за ро би ли два но вина ра. Укра јин ске вла сти су их про гла си ле за „са рад ни ке те ро ри ста“ и у скла ду са тим пре ма њи ма се оп хо ди ле ко ри сте ћи пси хич ки при ти сак, сним ке са џа ко ви ма пре ко гла ве и стал не прет ње стре ља њем.Ана ли ти ча ри са ко ји ма је раз го ва ра ла „Ру ска реч“ прет по ста вља ју да је Ки јев на тај на чин же лео да за пла ши све ру ске но ви на ре ко ји ра де на ју го и сто ку Украји не, као и да по ни зи Вла ди ми ра Пу ти на и при мо ра га да за у зме агре сив ни ји став. Ме ђу тим, уз по моћ Рам за на Ка ди ро ва и упр кос же ља ма не ких пред став ни ка укра јин ске вла сти но ви на ри су 26. ма ја осло бо ђе ни. У Ру си ји се пре при ча ва шала да је Рам зан Ка ди ров „из нео по ну ду ко ју Ки јев ни је мо гао да од би је“.На рав но, за са да ни је по зна то ка кво је ствар но уче шће пред сед ни ка Че че ни је у овој дра ми. „Тре ба још ис тра жи ти ко лика је за слу га Рам за на Ка ди ро ва у осло бађа њу но ви на ра. Он је, на рав но, ак тив но уче ство вао у про це су, али ни је ис кљу че но да су зна тан део по сла оба ви ли љу ди који не ко ри сте Тви тер и Ин ста грам“, из јавио је за „Ру ску реч“ ру ски по ли ти ко лог,
политика
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
сТ
И“
Рам зан Ка ди ров је из ја вио да „оче ку је на ред бу Вла ди ми ра Пу ти на“ и да је „спре ман да у Укра ји ну зва нич но по ша ље 74 хи ља де че чен ских до бро во ља ца“
Ка ди ров и Укра ји на
Ак ци ју осло ба ђа ња но ви на ра [„Li fe news“] вре де ло је ор га ни зо ва ти, ако ни шта дру го, због јед не ре че ни це ко ју су но ви на ри из го во ри ли у ин тер вјуу на кон осло ба ђа ња: они су ре кли да су схва ти ли да је све у ре ду ка да су чу ли че чен ски је зик. Та ре че ни ца мно го вре ди, ако се у об зир узме на ша исто ри ја по след њих 20 го ди на.
Ни ко лај Си ла јев, по ли ти ко лог
9
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
струч њак за пи та ња Кав ка за Ни ко лај Сила јев. Ме ђу тим, са ма чи ње ни ца да но вина ри на кон осло ба ђа ња ни су по сла ти у Мо скву не го у Гро зни по ка зу је ко ме је ова ак ци ја до не ла нај ви ше по зи тив них по е на.
Пи та ње ча стиПро тив ни ци Рам за на Ка ди ро ва ову ситу а ци ју ба на ли зу ју и твр де да се ак тив но уче шће Ка ди ро ва у укра јин ским до гађа ји ма мо же об ја сни ти са мо ње го вом же љом да се до ка же пред Пу ти ном. Међу тим, овом ак ци јом он је сте као ка ко спољ но по ли тич ке, та ко и уну тра шње поли тич ке по е не. И они се од но се не са мо на Рам за на Ка ди ро ва лич но, не го и на цео че чен ски на род.„Ак тив но уче шће у укра јин ској си ту а ци ји го во ри о ње му као о зна чај ном по ли тичком ак те ру на те ри то ри ји пост со вјет ског про сто ра и по ка зу је ње гов ути цај ван грани ца Ру си је. Труд ко ји је уло жио у одр жава ње са рад ње са че чен ском ди ја спо ром се
ис пла тио“, ка же Ни ко лај Си ла јев. „Ни је тај на да се Ка ди ров по зи ци о ни ра као ‘отац на ци је’ и да већ не ко ли ко го ди на по куша ва да оне мо гу ћи ути цај при ста ли ца не за ви сно сти ко ји жи ве у ино стран ству, а по себ но Ах ме да За ка је ва. Он ра чу на да ће му че чен ски пред у зет ни ци по мо ћи у об на вља њу Че че ни је и да ће у ре ги он до вести ин ве сти ци је.“ Ти ме што је осло бо дио ру ске но ви на ре из укра јин ског за ро бљени штва, Рам зан Ка ди ров ни је са мо де монстри рао сво ју сна гу, већ је и Че че ни ма пока зао да је у ста њу да и из ван ка би не та у Кре мљу шти ти ин те ре се сво јих са ве зни ка.Ме ђу тим, уну тра шње по ли тич ке по следи це ак ци је осло ба ђа ња но ви на ра су мно го зна чај ни је. По зна то је да Рам зан Ка ди ров ду ги низ го ди на по ку ша ва да ели ми ни ше на пе тост из ме ђу Ру са и Чече на, ко ји у Ру си ји ни су увек до бро прихва ће ни. По след њих го ди на је до шло до ве ћег бро ја скан да ла ко ји су по ве за ни са овим ста њем на пе то сти.
„Не ки Че че ни се, ка да на и ла зе на та кву си ту а ци ју, са мо жа ле на ксе но фо би ју, док Рам зан Ка ди ров по ку ша ва да ре ши про блем. И успе ва у то ме. Ак ци ју ослоба ђа ња но ви на ра вре де ло је ор га ни зо вати, ако ни шта дру го, због јед не ре че ни це ко ју су но ви на ри из го во ри ли у ин тер вјуу на кон осло ба ђа ња: они су ре кли да су схва ти ли да је све у ре ду ка да су чу ли чечен ски је зик. Та ре че ни ца мно го вре ди, ако се у об зир узме на ша исто ри ја послед њих 20 го ди на“, об ја шња ва Ни ко лај Си ла јев. Би ло је за ни мљи во по сма тра ти ка ко се по сле 26. ма ја у ко мен та ри ма ко ји пра те члан ке на Ин тер не ту на те му Чече ни је на гло про ме нио тон из ја ва чи тала ца. Уме сто кри ти ке усме ре не про тив сва ког по те за Ка ди ро ва, љу ди су пи са ли ре чи оду ше вље ња и за хвал но сти. Ко лико ће тра ја ти ова кав од нос пре ма Ка диро ву умно го ме ће за ви си ти од да љих поте за пред сед ни ка Че че ни је, па и од оних ко ји се ти чу си ту а ци је у Укра ји ни.
Пи ше: Ју риј Си мо њан
У не де љу је пред сед ник Аб ха зи је Алек сан дар Ан кваб под нео оставку под при ти ском опо зи ци је и после шатлди пло ма ти је пред став ни ка Кре мља. Из бо ри че твр тог пред сед ника ре пу бли ке одр жа ће се 24. ав гу ста ове го ди не. Аб ха ски по ли ти ко ло зи уве ра ва ју да сме на пред сед ни ка не ма ве зе са ори јен та ци јом ре пу бли ке, јер та мо „по сто је са мо про ру ске сна ге“.
Бр зи пре врат
Kри за у Аб ха зи ји, де ли мич но при зна тој цр но мор ској репу бли ци, из би ла је по чет ком про шле не де ље, ка да је Коор ди на ци о ни са вет, ко ји је фор ми ран пре го ди ну да на у
знак је дин ства и у ко ји је ушло 11 ли де ра ра зних пар ти ја и по кре та, са звао све народ ни збор. Та де мо крат ска тра ди ци ја по ти че од дав ни на. У Аб ха зи ји је обичај да се нај ва жни ја пи та ња ре ша ва ју уз
мак си мал но оку пља ње на ро да. Упра во на збо ру је зва нич но из нет зах тев да Алексан дар Ан кваб под не се остав ку. Он је на функ ци ји пред сед ни ка ре пу бли ке про вео не пу не три го ди не, од укуп но пет, ко ли ко је пред ви ђе но Уста вом Аб ха зи је.Са мо онај ко уоп ште не по зна је Ан ква ба мо же по ми сли ти да је опо зи ци ја ла ко пости гла свој циљ. Он је као ру ко во ди лац био ве о ма чврст, уче ство вао је у гру зиј
скоаб ха ском ра ту, а по сле ра та је прежи вео шест атен та та и до био на ди мак „Гво зде ни“. Јед ном реч ју, то ни је чо век од па пи ра ко ји би до пу стио да не ко њи ме упра вља. У по чет ку је Ан кваб ре а го вао у свом сти лу, тј. пре ки нуо је пре го во ре са опо нен ти ма и на пу стио Су ху ми чим су при ста ли це опо зи ци је кре ну ле у ју риш на згра ду пред сед ни штва, а не ко ли ко ча со ва ка сни је обра тио се на ро ду пре ко
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
сТ
И“
Аб ха зи ја и да ље про ру ски ори јен ти са на
Док се не иза бе ре но ви шеф др жа ве, пар ла мент је за вр ши о ца ду жно сти пред сед ни ка име но вао Ва ле ри ја Бган бу, са да шњег
пред сед ни ка нај ви шег за ко но дав ног те ла Аб ха зи је
10
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
Пи ше: Ма ри на Бал та че ва, vz.ru
„Оба ма је срам но из гу био рат про тив ра ди кал ног исла ма“ та ко но во погор ша ње си ту а ци је у Ира ку оце њу је ди рек тор Ин сти ту та за Бли ски Исток Јев ге ниј Са та нов ски. Овај ру ски струч њак је уве рен да ће се ка та строфа ко ја је за де си ла Ирак уско ро поно ви ти у Ав га ни ста ну. При том је за САД, ко је су иза зва ле овај сце на рио, „то мно го го ре не го 11. сеп тем бар“.
Јев ге ниј Ја но вич, за што је Вла да из гу би ла кон тро лу над си ту а ци јом у Ира ку?Јев ге ниј Са та нов ски: Мо гу ће је да Вла да ни је ни кон тро лиса ла си ту а ци ју. Вла да или ни је
кон тро ли са ла део те ри то ри је, или је води ла по ли ти ку ко ја је до ве ла до ти ња ју ћег гра ђан ског ра та. Упра во за то су у су нитским ре ги о ни ма исла ми сти „Ислам ске др жа ве Ира ка и Ле ван та“ (ИДИЛ) има ли по др шку ло кал них ше и ка ко ји ни су доби ли део нафт ног ко ла ча, ни ти ме сто у пи ра ми ди вла сти.Сна ге ИДИЛ ни су ус пе ле да на те ри то рију Ира ка пре ба це ви ше од 3 хи ља де својих вој ни ка од укуп но 67 хи ља да ко ји ма рас по ла жу. Оста ли се бо ре у Си ри ји. Па ипак се ирач ка гру па ар ми ја бр зо рас пала, вој ска се раз бе жа ла, у ру ке те ро ри ста је до спе ло сто ти не оклоп них тран спор тера, са вре ме на ави ја ци о на тех ни ка, вој на опре ма вред на ми ли јар де до ла ра. По мом ми шље њу, Вла да ни је ни шта кон тро лиса ла. И то ни је са мо си ту а ци ја у Ира ку, не го ће се исто до го ди ти и у Ав га ни ста ну.
По зна то је да ирач ки пар ла мент ни је ус пео да из гла са уво ђе ње ван ред ног ста ња у зе мљи, јер ни је по стиг нут кворум. За што они не мо гу да се до го во ре?У Ира ку се од дав ни на ни ко ни са ким ни је до го ва рао. Та мо или по сто ји дикта тор, као Са дам Ху се ин, или углед ни ли де ри по ку ша ва ју да по ста ну но ви Садам Ху се ин. Зна мо да курд ски, ши ит ски и су нит ски по сла ни ци у прин ци пу ме ђу со бом не мо гу да се до го во ре. То се од носи чак и на ши и те. Чак и у усло ви ма ка да пре ти смрт на опа сност, Вла да и пар ламент ни су у ста њу да се ује ди не.
Бе ла ку ћа раз ма тра дру ге об ли ке по моћи ирач ким вла сти ма. О ка квој по мо ћи мо же би ти ре чи?
те ле ви зи је, на звав ши тај до га ђај по ку шајем др жав ног пре вра та и по са ве то вав ши опо зи ци ји да се вра ти у прав не окви ре. Та да се у до га ђа је уме ша ла Мо сква.Мо сква ни ка ко ни је мо гла оста ти по страни, не са мо за то што је при зна ла Аб ха зи ју и пре у зе ла уло гу га ран та ми ра и без бедно сти у тој ре пу бли ци (а по ред то га обезбе ђу је и три че твр ти не аб ха ског бу џе та), не го и за то што кри за у Укра ји ни по буђу је Ру си ју да по себ но па зи на све што се де ша ва бли зу ње них гра ни ца. Због то га је у Аб ха зи ју от пу то вао по моћ ник председ ни ка РФ Вла ди слав Сур ков да на ли цу ме ста по мог не у ре ша ва њу про бле ма.У Су ху ми ју су се сви об ра до ва ли ње говом до ла ску. У том тре нут ку су су протста вље не стра не би ле у патпо зи ци ји. И јед на и дру га стра на су од би ја ле да прего ва ра ју, на пе тост је ра сла, а мно го бројни по бор ни ци пред сед ни ка Ан ква ба из прин ци па су се уло го ри ли опа сно бли зу „све на род ног збо ра“ ко ји опо зи ци ја ни је хте ла да рас пу сти.
Ли де ри опо зи ци је су би ли у Су ху ми ју, а пред сед ник у Гу да у ти, та ко да је Сур ков не ко ли ко пу та мо рао да пу ту је из јед ног гра да у дру ги, да би на кра ју шатлди плома ти ја ру ског функ ци о не ра до при не ла мир ном ре ше њу кон флик та. У не де љу је „гво зде ни“ Ан кваб под нео остав ку.Аб ха ски по ли ти ко лог Инал Ха шиг рекао је ауто ру ових ре до ва да је Вла ди слав Сур ков на сту пио праг ма тич но. Глав ни за да так пред став ни ка Кре мља био је да схва ти ко је спољ не си ле мо гу да управља ју про це си ма у Аб ха зи ји или да стоје иза њих, и да ли су уоп ште у пи та њу спољ не си ле. „Не ма спољ них си ла“, твр ди Ха шиг. „Це ло куп на аб ха ска по ли тич ка ели та ори јен ти са на је на Мо скву. Ни шта дру го ни је ни мо гу ће у си ту а ци ји ка да суд би на Аб ха зи је у крај ње ви со ком степе ну за ви си од Ру си је, по чев од без бедно сти па све до фи нан сиј ске по мо ћи, без ко је се ни ка ко не мо же. У Аб ха зи ји не ма про за пад них, про а ме рич ких ни ти би ло ко јих дру гих ‘про’ си ла, осим про ру ских.“Ка да се Сур ков уве рио да је це ла ре публи ка, тј. сва ње на по ли тич ка ели та, ви
ше не го ло јал на Мо скви, схва тио је да не ма сми сла по др жа ва ти Ан ква ба чи ји je ути цај све ма њи. Ко год да до ђе уме сто ње га, бит но је да про ру ска ори јен та ци ја Аб ха зи је не ће би ти до ве де на у пи та ње.
Ни је оправ дао оче ки ва њаСлу чај са тре ћим пред сед ни ком Аб ха зи је још јед ном по ка зу је да је гра ни ца из ме ђу јав ног при зна ња и јав ног од ба ци ва ња вео ма тан ка. Ан кваб је био хра бар и принци пи је лан по ли ти чар и до бар вој ни ру ково ди лац, али је био слаб ме на џер. Ње го ви опо нен ти га оп ту жу ју да је за не што ви ше од две го ди не под ње го вим ру ко вод ством ре пу бли ка до спе ла у ап со лут ну фи нан сијску за ви сност од Ру си је, и да сред ства ко ја је Ру си ја из дво ји ла за по ди за ње еко но мије ни су ра ци о нал но утро ше на.По ли ти ко лог Инал Ха шиг по ми ње и други про блем ко ји Алек сан дар Ан кваб ни је ус пео да ре ши. „Док је он био пред седник ни је се по ја ви ла на ци о нал на иде ја. За вре ме пр вог пред сед ни ка Вла ди сла ва
Ард зин бе Аб ха зи ја је по бе ди ла Гру зи ју у ра ту за не за ви сност. За вре ме дру гог пред сед ни ка Сер ге ја Ба гап ша су ве ре нитет ре пу бли ке су при зна ле Ру си ја и не ке дру ге зе мље. Кри за је одав но по че ла, а са да је до шло до рас пле та. То је спе цифич ност Аб ха зи је: ов де мо же ни шта да се не ме ња го ди на ма, а он да се све пре вр не за не ко ли ко да на“, ре као је Ха шиг.Да кле, кра јем ав гу ста ће Аб ха зи ја иза брати че твр тог пред сед ни ка. За са да ни ко од по ли ти ча ра ни је по ка зао да пре тен ду је на функ ци ју пред сед ни ка ре пу бли ке. Међу тим, су де ћи по ак тив но сти за вре ме сме њи ва ња Алек сан дра Ан ква ба мо же се прет по ста ви ти да глав ни пре тен денти мо гу би ти бив ши пот пред сед ник Раул Ха џим ба и бив ши пре ми јер Сер геј Шам ба. Онај ко по бе ди има ће за да так да ре фор ми ше ин сти ту ци је вла сти, да извр ши пре ра спо де лу овла шће ња у основним гра на ма вла сти у ци љу ефи ка сни јег упра вља ња зе мљом и ре а ли за ци је опе ратив них еко ном ских ре фор ми. Аб ха зи ји је до са ди ла пот пу на фи нан сиј ска за ви сност од Ру си је.
политика
Не ма спољ них си ла. Це ло куп на аб ха ска по ли тич ка ели та ори јен ти са на је на Мо скву. [...] У Аб ха зи ји не ма про за пад них, про а ме рич ких ни ти би ло ко јих дру гих „про“ си ла, осим про ру ских. Инал Ха шиг, aбхаски по ли ти ко лог
11
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
Мо жда се аме рич ки пред сед ник по мо лио за здра вље ирач ког на ро да. Сје ди ње не Др жа ве су Ирак оста ви ле на це ди лу, исто као што су на це ди лу оста ви ле Ав га нистан. И у нај ско ри је вре ме на кон од ла ска аме рич ке вој ске из Ав га ни ста на та мо ће се де си ти исто што и у Ира ку, ако не и го ре. Ап со лут но је бе сми сле но ослу шкива ти шта го во ри аме рич ки пред сед ник.
САД раз ма тра ју мо гућ ност бом бар дова ња по зи ци ја те ро ри ста ИДИЛ не са мо у Ира ку, не го и на те ри то ри је Си ри је. То је са мо сим бо лич ка по др шка, ко ја неће по мо ћи пре ми је ру Ну ри ју Ма ли ки ју и Ира ку.Ова од лу ка је за ка сни ла ба рем го ди ну да на. Ка ква је раз ли ка где ће би ти ба че но тих не ко ли ко бом би, ко ји ма Аме ри кан ци хоће сим бо лич ки да по ка жу да они пра те си ту а ци ју – исла ми сте то не ће за у стави ти. А ствар ни рат про тив ра ди кал ног исла ма Оба ма је срам но из гу био.Не мо гу да ка жем да ли ће се но ва „зе ле на
те ро ри стич ка ин тер на ци о на ла“ кон центри са ти на те ро ри стич ке су пер ак ци је у сти лу 11. сеп тем бра, или ће ми ли тант не ак ци је исла ми ста про тив Аме ри ке доби ти нов вид. У сва ком слу ча ју, си ту аци ја у Ира ку зна чи ве ро ват но на ста ја ње исла ми стич ке ква зи др жа ве, и то на вели кој те ри то ри ји са огром ним за ли ха ма наф те, оруж ја и об ра ди вог зе мљи шта (та др жа ва ће при вред но би ти пот пу но не за ви сна). А то је мно го го ре не го 11. сеп тем бар.
Шеф ру ске ди пло ма ти је Сер геј Ла вров је де ша ва ња у Ира ку на звао про па лом аван ту ром САД и Бри та ни је у Ира ку...Те шко је да се чо век са тим не сло жи. Ја
бих чак упо тре био и те же из ра зе. То је ка та стро фа, и то ка та стро фа ко ја дале ко пре ва зи ла зи ре ги онал не окви ре. Сје ди њене Др жа ве су без сум ње по сту пи ле мак си мал но нео д го вор но. У Ирак ни је тре ба ло ни ула зи ти, али ка да је Аме ри ка већ оку пи ра ла ову зе мљу, сасвим си гур но ни је тре бало да је оста ви на це ди лу – она ко ка ко је то учи нио пред сед ник Оба ма.
Хо ће ли Ру си ја ин тер вени са ти у Ира ку и ка ко ће се за вр ши ти ирач ки кон фликт?Ру си ја мо ра да се ба ви кри зом у Укра ји ни и вео ма те шком си ту а ци јом у Сред њој Ази ји, где ће на кон од ла ска аме рич ке вој ске из Ав га ни ста на по че ти сред њо а зиј ско
„про ле ће“. То су за Ру си ју мно го зна чајни ји ре ги о ни од Ира ка: Уз бе ки стан, Кирги стан и дру ге ре пу бли ке Сред ње Ази је. Осим то га, сма трам да Ру ска Фе де ра ци ја не ма до вољ но ре сур са да ин тер ве ни ше сву да где би то би ло мо гу ће. За Ирак по сто ји са мо је дан сце на рио – ка та стро фал ни рас пад зе мље са не предви ди вим по сле ди ца ма по чи тав ре ги он. И, на рав но, на гли пад про из вод ње наф те, укљу чу ју ћи ко лапс нафт ног тр жи шта, јер ја сно је да ће до ћи до ра ста це на.
Јев ге ниј Са та нов ски је ди рек тор Ин ститу та за Бли ски Ис ток, про фе сор МГУ „Ло мо но сов“ и бив ши пред сед ник Ру ског је вреј ског кон гре са.
Ка ква је раз ли ка где ће би ти ба че но тих не ко ли ко бом би, ко ји ма Аме ри кан ци хо ће сим бо лич ки да по ка жу да они пра те си ту а ци ју – исла ми сте то не ће за у ста ви ти
Ши ит ски во лон те ри при сти жу у ве ли ком бро ју ка ко би бра ни ли Баг дад и по но во осво ји ли те ри то ри је ко је су за у зе ли ра ди кал ни исла ми сти
„Оба ма је срам но из гу био рат про тив ра ди кал ног исла ма“
ФО
ТО
: AF
P
12
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
Пи ше: Фјо дор Лу кја нов
Те ри то ри ја бив шег СССРа ушла је у но ву фа зу са мо о дре ђи ва ња. Пот писи ва ње спо ра зу ма о осни ва њу Евроа зиј ске еко ном ске уни је, до га ђа ји у Укра ји ни иза зва ни кон флик том због спо ра зу ма о при дру жи ва њу ЕУ, ко нач но скла па ње овог спо ра зу ма из ме ђу Европ ске уни је и Мол да вије, Гру зи је и по ме ну те Укра ји не (које се оче ку је кра јем ју на), не ми ри у Аб ха зи ји – све су то де ло ви мо за и ка ко ји чи не но во на ста лу ге о по ли тичку си ту а ци ју. Шта се са да мо же рећи о ге о по ли ти ци те ри то ри је бив ше свет ске су пер си ле?
Пост со вјет ски про стор је прошао кроз не ко ли ко ета па. Нај пре је им пулс ко ји је проис те као из рас па да СССРа те сти рао от пор ност „но вих не за ви сних др жа ва“. Део њих
је оп стао у на сле ђе ним гра ни ца ма, упркос же сто ким кон флик ти ма (гра ђан ски рат у Та џи ки ста ну, бор ба Ру си је за Север ни Кав каз), док су не ке зе мље де фак то из гу би ле део те ри то ри је, за др жа ва ју ћи фор мал ни ин те гри тет (Азер беј џан, Грузи ја, Мол да ви ја). Мо гло би се ре ћи да су ге о по ли тич ке пре тен зи је на „со вјет ско на след ство“ би ле при кри ве не. За пад, који је био за у зет „гу та њем пле на“ у Централ ној и Ис точ ној Евро пи, као и по тврђи ва њем свог ста ту са свет ског ли де ра, ни је жу рио да се уме ша у мут ну и ха о тичну пост со вјет ску по ли ти ку. Иако при том ни је гу био из ви да да пре или ка сни је и на ову област тре ба про ши ри ти си стем инсти ту ци ја и при о ри те та за пад ног све та. САД и Евро па ни су оме ле Ру си ју да си туа ци ју ста би ли зу је уну тар сво јих гра ни ца,
али су во ди ле ра чу на да ру ски ути цај ван ње них гра ни ца не по ста не до ми нан тан.У дру гој по ло ви ни 1990их, ка да су но ве др жа ве по че ле да ста ју на сво је но ге, ак тиви ра ла се и кон ку рен ци ја ме ђу спољ ним си ла ма. Тим пре што су у Евро пи до та да већ би ле до не те глав не стра те шке од лу ке (ши ре ње НА ТОа и ЕУ, про ду бљи ва ње инте гра ци је, не у тра ли за ци ја и укла ња ње режи ма ко ји дру га чи је раз ми шља ју, као што је, на при мер, био срп ски). Ру си ја је кра јем 1990их пре жи вља ва ла ре ци див си стем ске кри зе, ко ја је зе мљу би ла до ве ла на иви цу про па сти. Ме ђу тим, чак и у та квом ста њу Мо сква је на рас по ла га њу има ла ши року ле пе зу ин стру ме на та ко је је ко ри сти ла ка ко би оне мо гу ћи ла пот пу но окре та ње сво јих су се да ка дру гим мен то ри ма. Та да је осно ву спољ не по ли ти ке бив ших со вјетских ре пу бли ка чи ни ла „мул ти век тор ска“ кон цеп ци ја, тј. ма не ври са ње из ме ђу Ру си је и ње них кон ку ре на та без де фи ни тив ног при ста ја ња уз ма ко ју стра ну.Ова кво ста ње ства ри се одр жа ло и током 2000их, иако је све че шће до ла зи ло
до по ку ша ја са мо о пре де ље ња. При мер зе мље ко ја је на чи ни ла про ру ски из бор је Бе ло ру си ја, иако се, на ла зе ћи се у сталном кон флик ту са За па дом, Алек сан дар Лу ка шен ко тру дио да ма не ври ше та ко да од Ру си је до би је до дат не олак ши це. Супрот ни при мер је Гру зи ја, ко ја је то ком вла да ви не Ми ха и ла Са ка шви ли ја за у зе ла „јед но век тор ски“ курс. Ка рак те ри сти чан слу чај је Укра ји на, ко ја је по сле „на ранџа сте ре во лу ци је“ по ку ша ла да се пре усме ри ка евроатлант ској зо ни. Овај поку шај ни је ус пео из уну тра шњих раз ло га, упр кос по др шци За па да. Док Азер беј џан, но си лац енер гет ских про је ка та ко ји су ал тер на ти ва ру ским, пред ста вља мо дел фак тич ког пре ла ска на стра ну САД без фор мал ног из ја шња ва ња.Ру скогру зиј ски рат кра јем 2000их означио је спрем ност Мо скве да при ме ни силу ка ко би спре чи ла су пар ни штво у зо ни сво јих жи вот них ин те ре са. Али чак и после то га ди рект но пи та ње „илиили“ ни је по ста вља но. По те зи Ру си је су пре би ли усме ре ни ка то ме да се очу ва ма њеви ше мул ти век тор ски sta tus quo, да се си туа ци ја ста би ли зу је, ка ко ни ко не би био ис про во ци ран на на гле по те зе. Ме ђу тим, рас по ред сна га се про ме нио. Ру си ја је обно ви ла део сво јих по тен ци ја ла, док их је За пад, на про тив, из гу био.Укра јин ски су коб из 2013. озна чио је поче так сле де ће ета пе. Кон фликт због спо
погледи
Крај илу зи је о „се де њу на ви ше сто ли ца“
Про шло је вре ме ка да су се спољ ни мен то ри тру ди ли да одр же при вид да су пар ни штво ме ђу њи ма не по сто ји, што им је омо гу ћа ва ло да игра ју на кар ту „ге о по ли тич ког плу ра ли зма“
кА
РИ
кА
Ту
РА
: Ал
ек
се
ј И
ОР
ш
13
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
ра зу ма о при дру жи ва њу ЕУ по ста вио је Ки јев пред из бор. И Европ ска уни ја и Руси ја су из не ле сво је пред ло ге, ко је овај пут ни је би ло мо гу ће ускла ди ти, што значи да па ра диг ма на ко ју је Ки јев на ви као ви ше ни је функ ци о ни са ла. По сле ди це су нам по зна те, али вре ме ни је мо гу ће врати ти уна зад, јер је бор ба ме ђу спољ ним си ла ма до би ла прин ци пи јел ни ка рак тер. И то се не од но си са мо на Ки јев.Ве ћи на зе ма ља ће мо ра ти да на чи ни избор. Ре ла тив ну не у трал ност мо гу да за држе са мо др жа ве ко је су бо га те ре сур си ма. Азер беј џан, Турк ме ни стан и Уз бе ки стан се та ко др же по стра ни од свих али јанси. Дру га мо гућ ност „од би ја ња из бо ра“ за са да је чи сто хи по те тич ка и зна чи ла би до го вор спољ них си ла о „за јед нич кој екс пло а та ци ја“ од ре ђе не зе мље ко ја се из ја шња ва за не у тра лан ста тус. То предла жу ве те ра ни Хлад ног ра та на За па ду, ко ји го во ре о нео п ход но сти „фин лан диза ци је“ Укра ји не [уређивање Укра ји не по мо де лу Фин ске, осми шље ном то ком Хлад ног ра та: иако еко ном ски ор га ни
зо ва на по за пад ном мо де лу, ова зе мља ни ка да ни је по ста ла члан НА ТОа ка ко би за др жа ла до бре од но се са СССРом, што се сма тра ло (са мо)огра ни ча ва њем су ве ре ни те та прим. ред.].Про шло је вре ме ка да су се спољ ни менто ри тру ди ли да одр же при вид да су парни штво ме ђу њи ма не по сто ји, што им је омо гу ћа ва ло да игра ју на кар ту „ге опо ли тич ког плу ра ли зма“. Ја сно је да је сва ки из бор збир до би та ка и гу би та ка и да ће сва ка др жа ва са ма мо ра ти да изра чу на шта јој се ви ше ис пла ти. Та ко је им пе ра тив без бед но сти од лу ку Је ре ва на окре нуо у ко рист Евро а зиј ске еко ном ске уни је. Мо сква не ће ус пе ти да за др жи Грузи ју, јер је Тби ли си све стан да не по сто је ни ка кве шан се да по вра ти Аб ха зи ју и Јужну Осе ти ју, та ко да у том по гле ду не ма шта да из гу би, а све дру ге на чи не ути ца ја Ру си ја је већ ис ко ри сти ла. Слу чај Мол дави је је не што сло же ни ји, при че му се не ра ди то ли ко о Прид ње стро вљу, ко ли ко о Га га у зи ји, ко ја је на ја ви ла да ће се из јасни ти, чим Ки ши њов на чи ни свој из бор.
Фа за „иза бра ног прав ца“ та ко ђе ни је послед ња. Свет и Евро а зи ја се раз ви ја ју, та ко да ни је ис кљу че но да на кон но вих су ко ба пре ваг ну оп ште тен ден ци је ка ин те гра цији, што би са ра ци о нал не тач ке гле ди шта би ло нај бо ље. Уоста лом, ка ко је го во рио во ђа свет ског про ле та ри ја та [Лењин прим. ред.], пре не го што се ује ди ни мо, мора мо се ка ко тре ба ме ђу со бом по де ли ти.
Фјо дор Лу кја нов је пред сед ник пре зи дију ма Са ве та за спољ ну и од брам бе ну по ли ти ку.
Пи ше: Вик тор Ли тов кин
Ор га ни за то ри 10. Mеђународне конфе рен ци је о про ти вра кет ној од бра ни (ПРО) НА ТОа, ко ја ће се одр жа ти од 17. до 20. ју на у Мајн цу у Не мачкој, од би ли су при ја ву уче шћа ру ских пред став ни ка. Ру си ја одав но ис ти че да пла ни ра ни ПРО си стем у Евро пи ни је на ме њен про тив Ира на и Се верне Ко ре је (ка ко гла си зва нич но образло же ње), не го про тив Мо скве. Чи ме Ру си ја мо же да од го во ри на ову суштин ску прет њу сво јој без бед но сти?
,,Kвај гест је у скла ду са оп штом стра те ги јом об у ста вља ња ди ја ло га са Ру си јом о пи та њима ПРО, ко ју у по следње вре ме спро во де
САД и ње ни са ве зни ци у НА ТОу“, твр ди Ми ни стар ство спољ них посло ва (МСП) Ру си је. „Ова кво ‘завла че ње гла ве у пе сак’ си гур но да иза зи ва за бри ну тост у усло ви ма док се у Евро пи без ика квих ограни че ња ак тив но на ста вља рас поре ђи ва ње еле ме на та аме рич ке тј. НА ТО про ти вра кет не од бра не. То би мо гло до ве сти до на ру ша ва ња стра те шке рав но те же и уру ша ва ња ме ђу на род не ста бил но сти.“Ми ни стар ство ис ти че да су ор га ни за тори кон фе рен ци је сво ју од лу ку обра зложи ли „не дав ним те шко ћа ма“ ко је оне могу ћа ва ју да се ство ре „по треб ни усло ви за при јем ру ских го сти ју“. Ме ђу тим, ре ални узрок за што је ру ска при ја ва од би је на пре ле жи у по врат ку Кри ма Ру си ји, ко ји За пад осу ђу је и тре ти ра као „анек си ју“. САД и европ ске зе мље су Ру си ји уве ле санк ци је и вој но тех нич ку са рад њу са
њом све ле на ми ни мум. У та квој си ту аци ји се не тре ба на да ти да ће се ди ја лог о ПРО на ста ви ти.У са оп ште њу над ле жног оде ље ња МСП се на во ди: „Ми смо на шим стра ним коле га ма ви ше пу та пред ла га ли да се за једнич ки су прот ста ви мо мо гу ћим ра кет ним иза зо ви ма и прет ња ма. Ови пред ло зи су још увек на сна зи, али те шко да се мо гу ре а ли зо ва ти, ка да јед на од стра на за право у пот пу но сти од би ја ди ја лог. Ак ту ел на
Крај илу зи је о „се де њу на ви ше сто ли ца“ Ве ћи на зе ма ља ће мо ра ти да на чи ни из бор. Ре ла тив ну не у трал ност мо гу да за др же са мо др жа ве ко је су бо га те ре сур си ма. Азер беј џан, Турк ме ни стан и Уз бе ки стан се та ко др же по стра ни од свих али јан си
Ка ко ће Ру си ја од го во ри ти на ства ра ње ПРО си сте ма НА ТО-а у Евро пи?
У са оп ште њу МСП Ру си је го во ри се да си стем ПРО
ко ји Ва шинг тон рас по ре ђу је у Евро пи ни је усме рен
про тив Те хе ра на или Пјон гјан га, не го про тив Мо скве
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
сТ
И“
14
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
си ту а ци ја са мо по твр ђу је на ше за кључ ке ко ји се од но се на истин ску на ме ну проти вра кет ног по тен ци ја ла САД и ње них са ве зни ка.“
Про ти вра кет ни ћор со какТврд ња Ва шинг то на да је си стем ПРО у Евро пи на ме њен за за шти ту ре ги о на од ра кет них на па да Ира на и Се вер не Ко ре је ла ко мо же би ти до ве де на у пи та ње. Пјонгјанг је од европ ског кон ти нен та уда љен хи ља де ки ло ме та ра, што је не са вла диво ра сто ја ње за се вер но ко реј ске ра ке те. Осим то га, се вер но ко реј ски ре жим ника да ни је имао не при ја те ље у Евро пи. Слич но се од но си и на иран ске прет ње. Си стем ПРО ко ји Ва шинг тон рас по ређу је у Евро пи за пра во ни је усме рен против Те хе ра на или Пјон гјан га, не го про тив Мо скве. Упра во то се и на во ди и са опште њу МСП Ру си је.Мо сква је ви ше пу та стра ним ко ле гама пред ла га ла ус по ста вља ње са рад ње у
обла сти про ти вракет не од бра не као од го вор на уз не мире ност ко ју САД и НА ТО из ра жа ва ју по во дом ра кет них прет њи од стра не Ира на и Се вер не Ко ре је.На са ми ту у Ли сабо ну 2010. Ру си ја и НА ТО су се до го вори ли да ус по ста ве са рад њу у окви ру про јек та си сте ма европ ске ПРО, али пре го во ри су доспе ли у ћор со как за то што је Мо сква тра жи ла да јој се до ста ве прав не гаран ци је да си стем не ће би ти усме рен про тив РФ. САД су твр ди ле да ПРО у Евро пи има за циљ да укло ни потен ци јал не прет ње од стра не Ира на и Се вер не Ко ре је, али су од би ле да ове тврд ње пот кре пе до ку мен ти ма.У ок то бру 2013, после за се да ња Са вета Ру си јаНА ТО на
ни воу ми ни ста ра од бра не, ми ни стар одбра не Ру си је Сер геј Шој гу је из ја вио да са рад ња са НА ТОом у окви ру ПРО не функ ци о ни ше, јер За пад не узи ма у об зир ру ске „раз ло ге за за бри ну тост“. „Што се ти че аме рич ких и НА ТО пла но ва за развој ПРО, ми сма тра мо да им не до ста је пред ви ди вост“, ре као је Шој гу.
„Сар мат“ и „Ис кан де ри“ про тив „Иџи са“У Ру му ни ји је у вој ној ба зи Де ве сел већ по че ла из град ња ба зе ПРО са бор бе ним си сте мом „Иџис“ (Aegis) и ра ке та мапресре та чи ма SM3. По че так екс пло а та ције си сте ма „Иџис“ пла ни ран је за 2015. Слич на ба за са си сте мом „Иџис“ тре ба да бу де по ста вље на 2017. у Пољ ској код на се ља Ре ђи ко во. Док су у ба зу у шпанској лу ци Ро та већ при сти гли аме рич ки бро до ви са си сте мом „Иџис“ и са ра кета мапре сре та чи ма SM3. Да нас они та
мо оства ру ју стал но при су ство и по време но упло вља ва ју у Цр но мо ре. САД су, осим то га, у Ру му ни ју и Пољ ску упу ти ле из ви ђач ке ави о не опре мље не ави ја ци оним си сте мом за ло ци ра ње и кон тро лу (AWACS). Ра зу мљи во је да све то иза зи ва уз не ми ре ност Мо скве и на во ди је да приме ни ре ци проч не ме ре ко је би ком пен зова ле не га ти ван ути цај европ ског си сте ма ПРО на ру ску без бед ност.Јед на од ва ри јан ти аде кват ног од го во ра Ру си је на по ста вља ње европ ског си сте ма ПРО би ло би раз ме шта ње опе ра тив нотак тич ког си сте ма „Ис кан дерМ“ на тери то ри ји Ка ли њин град ске Обла сти. Раке та овог си сте ма има до мет од 480 km и мо гла би да до сег не ба зу САД у Ре ђи ко ву. Осим то га, она спа да у на во ђе но на о ружа ње, ко је се не мо же пре сре та ти ни каквим си сте ми ма ПВО и ПРО, јер ра ке та ле ти по не пред ви ди вој пу та њи.Дру га ме ра ко ју Ру си ја мо же да при ме ни је уво ђе ње но ве су пер те шке стра те шке ра ке те „Сар мат“ на теч но го ри во, ко ја тре ба да по ста не део на о ру жа ња ру ске вој ске 2018. Ра ке та ће мо ћи да но си десет бо је вих ну кле ар них бло ко ва и да га ђа ци ље ве не са мо пре ко Се вер ног, не го и пре ко Ју жног по ла. А по ста вље на у Сиби ру, би ће не до сти жна за ма ка кве ПРО си сте ме, па и за си сте ме „Иџис“ и ра ке те SM3 ко је се лан си ра ју са коп на и са мо ра.То зна чи да од би ја ње ди ја ло га са Ру сијом о пи та њи ма про ти вра кет не од бране на го ве шта ва за о штра ва ње су ко ба, а европ ску без бед ност ни ка ко не по ди же на ви ши ни во.
војска
Јед на од ме ра ко ју Ру си ја мо же да при ме ни је уво ђе ње но ве су пер те шке стра те шке ра ке те „Сар мат“. Она ће мо ћи да но си де сет бо је вих ну кле ар них бло ко ва и да га ђа ци ље ве не са мо пре ко Се вер ног, не го и пре ко Ју жног по ла. А по ста вље на у Си би ру, би ће не до сти жна за ма ка кве ПРО си сте ме
пројектант: корпорација Raуtheon (САД)
пројектант: корпорација Raуtheon (САД)
СТРУКТУРА И ЦИЉЕВИ СИСТЕМА ЕВРОПРО: ЗВАНИЧНА ВЕРЗИЈА НАТО-А
Истанбул Анкара
ИРАКСИРИЈА
350 km
ТУРСКА
15. фебруара 2013. ПВО системи (ЗРК) „Патриот“ ступили су на бојево дежурство у ТурскојКао званични разлог за пребацивање ПВО система наводи се претња од стране Сирије, мада је амерички недељник Defence News саопштио да је то у циљу заштите радио-локационе станице која је тамо лоцирана.
ПВО систем (ЗРК) „Патриот“
Гизиантеп 2 батерије из САД
Адана две батерије из Холандије
Кахраманмараш 2 батерије из Немачке
Укупно је у Турској размештено 6 батерија „Патриот“
Радио-локациона станица (РЛС)
у по
ређе
њу
са ч
овек
ом
дужинапречникбрзинадометвисина погађања
6,55 m0,34 m
М 8500 km
дужинапречникбрзинадометвисина погађања
5,2 m0,26 m
М 520 km
Карактеристике Карактеристике
антибалистичка ракета SM-3
антибалистичка ракета Патриот РАС-3
250 km 20 km
ПВО ракетни систем (ЗРК) за пресретање ракета малог и средњег домета
ракета поморског базирања обезбеђује заштиту од ракета малог и средњег домета
антибалистичка ракета (противракета)
4 брода опремљена системима против балистичких ракета
централна команда у Рамштајну
РЛС за рано упозоравање прати ракету
центар за контролу и пресретање у САД
X-band/земаљска радио-локациона станица (РЛС) високе резолуције прати ракету и дезоријентише је
лансирање једног или два пресретача са земље
антибалистичка ракета издваја ракету од лажних циљева или делова (парчади)
хватање циља, антибалистичка ракета уништава бојеву главу
лансирање ракете теоретског
противника
сателити система за рано упозоравање на лансирање ракета уочавају и прате ракету
1
2
3
4
5
6
2
НЕМАЧКА
ТУРСКАШПАНИЈА
ПОЉСКА
РУСИЈА
РУМУНИЈА
15
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
Пи ше: Ол га Са мо фа ло ва, vz.ru
Пред сед ни ци Ру си је, Ка зах ста на и Бе ло ру си је – Вла ди мир Пу тин, Нурсул тан На зар ба јев и Алек сан дар Лу ка шен ко – пот пи са ли су у Аста ни у Ка зах ста ну исто риј ски до го вор о осни ва њу Евро а зиј ске еко ном ске уни је. ЕАЕУ ће про функ ци о ни са ти 1. ја ну а ра 2015. До 2025. три стра не би тре ба ло да фор ми ра ју је дин ствено тр жи ште наф те и га са.
Пре ма ре чи ма Вла ди ми ра Пути на, овај до ку мент зна чи прин ци пи јел но но ви ни во ин те гра ци је зе ма ља чла ница. „У пу ној ме ри за др жа вају ћи др жав ни су ве ре ни тет,
ми обез бе ђу је мо те сни ју и ускла ђени ју еко ном ску са рад њу“, из ја вио је пред сед ник.Ка ко је за пор тал vz.ru из ја вио ру ково ди лац ла бо ра то ри је за ме ђу на род ну тр го ви ну Ин сти ту та за еко ном ску поли ти ку „Гај дар“ Алек сан дар Кно бељ, спо ра зум ЕАЕУ не до но си ни шта но во са еко ном ске тач ке гле ди шта. Све што је за бе ле же но у до ку мен ту већ је пропи са но у окви ру дру гих са ве за ко ји ма при па да ју три зе мље. За то за хва љу ју ћи ства ра њу Уни је у крат ком вре мен ском пе ри о ду не ће до ћи до зна чај ног по раста оби ма тр го ви не ме ђу њи ма. Тим пре што је тр го ви на из ме ђу чла ни ца Уни је осло бо ђе на пла ћа ња по ре за још од 1992, на во ди Кно бељ.Ме ђу тим, у че твр том сег мен ту спо разу ма но ва уни ја кре и ра осно ву за из нала же ње да љих ком про ми са и уки да ње пре о ста лих огра ни че ња. Три др жа ве пре у зи ма ју оба ве зу да га ран ту ју слобод но кре та ње ро бе, услу га, ка пи та ла и рад не сна ге уну тар Уни је. Чла ни це Уни је ће спро во ди ти уса гла ше ну по ли ти ку у кључ ним гра на ма при вре де: енер ге ти ци, ин ду стри ји, по љо при вре ди и са о бра ћа ју.У овом сег мен ту до ку мен та на ја вље ни
су бу ду ћи до го во ри у ве зи са роб ним и фи нан сиј ским тр жи штем, као и ро кови за њи хо ву ре а ли за ци ју, об ја шња ва Кно бељ. Та ко до 2025. тре ба да поч не са ра дом за јед нич ка фи нан сиј ска ре гула тив на аген ци ја, а пот пи сни це уго вора тре ба ло би да по стиг ну је дин стве ну ма кро е ко ном ску, ан ти мо но по ли стичку, мо не тар ну и фи нан сиј ску по ли ти ку. За 11 го ди на три стра не би тре ба ло да фор ми ра ју је дин стве но тр жи ште наф те и га са. До 2019. Ру си ја, Ка зах стан и Бе лору си ја на ме ра ва ју да ство ре за јед нич ко елек тро е нер гет ско тр жи ште. Бр жи напре дак је пла ни ран на по љу ства ра ња је дин стве ног тр жи шта фар ма це ут ских и ме ди цин ских сред ста ва рок у овој обла сти је 1. ја ну ар 2016.
Је дин стве но тр жи ште енер гет ских ре сур саСтва ра ње је дин стве них тр жи шта у разли чи тим сек то ри ма зна чи не са мо сло
бод но кре та ње ро бе уну тар ЕАЕУ, већ и хар мо ни за ци ју пра ви ла и та ри фа ко је ва же на тр жи шти ма три зе мље.Што се ти че елек трич не енер ги је, данас Ру си ја елек трич ну енер ги ју из во зи у Бе ло ру си ју и Ка зах стан, а уво зи је из Ка зах ста на. „Ми има мо ни же та ри фе на стру ју за до ма ће про из во ђа че и, на равно, парт не ри из ЕАЕУ же ле да до би ју исте та кве це не. У то ме ле жи њи хов инте рес“, ка же Кно бељ.Ка зах стан и Бе ло ру си ја по ку ша ва ју да до би ју при ступ ру ским ре сур си ма наф те и га са, иако се њи хо ви ин те ре си раз лику ју, ка же за ме ник ге не рал ног ди ректо ра Фон да за на ци о нал ну енер гет ску без бед ност Алек сеј Гри вач.Увоз ру ске наф те у Бе ло ру си ју се та ко ђе не опо ре зу је, али Минск ру ском бу џе ту упла ћу је из во зне да жби не за ис по ру ку нафт них де ри ва та (про из ве де них од руске наф те) у Евро пу (у тре ће зе мље из ван Ца рин ске уни је).
економија
Евро а зи ја раз ви ја је дин стве ну еко но ми ју
ФО
ТО
: РО
сИ
ј ск
А г
А з
е Т
А
У прак си се већ по твр ђу је да су ин те гра ци о ни про це си из ме ђу Ру си је, Бе ло ру си је и Ка зах ста на
по вољ ни и ис пла ти ви за све три стра не
16
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
Пи ше: Алек сеј Ло сан
По сле су сре та са пред сед ни ком Аустри је ру ски пред сед ник Вла димир Пу тин из ја вио је да по др жа ва мир но ре ше ње кон флик та у Украји ни и од ре као се пра ва да при мени ар ми ју на те ри то ри ји те зе мље. По сле по ме ну тих из ја ва на гло је ско чи ла вред ност ру ских ак ти ва. То је са мо јед на епи зо да у при чи о ком пли ко ва ном од но су до га ђа ја у укра јин ској кри зи, кур са ру бље и бер зан ских ин дек са.
Ми ров ни план
При ли ком зва нич не по се те Бе чу Вла ди мир Пу тин је подр жао ми ров ни план ре шава ња кон флик та у Укра ји ни. По ре чи ма ше фа ру ске др жаве, „ако ви ди мо да су по че ли
кон крет ни пре го во ри са ци љем да љу ди на ис то ку Укра ји не нај зад мо гу да схвате ка ко ће се га ран то ва ти њи хо ви ле гитим ни ин те ре си, у том слу ча ју по сто ји ве ли ка ве ро ват но ћа да ће би ти по стиг
нут успех“. Шта ви ше, Вла ди мир Пу тин је по звао Са вет Фе де ра ци је (гор њи дом ру ског пар ла мен та) да по ни шти од лу ку ко ју је ра ни је до нео и ко јом му до зво ља ва да при ме ни ору жа не сна ге на те ри то ри ји Укра ји не.По сле те из ја ве на гло је ско чио курс рубље у од но су на до лар и евро. Ру бља је за је дан дан до сти гла ја ну ар ски ни во, а два глав на ру ска бер зан ска ин дек са ММВБ (Мо сков ска ме ђу бан кар ска ва лут на берза) и РТС (Ру ска тр го вин ска бер за) по расла су за 2,2%, од но сно 3,8% (тј. на 1421, од но сно 1518 по е на). Ја ча ње ру бље је утица ло да се по ве ћа по тра жња за об ве зница ма. Ду го роч не об ве зни це по ску пе ле су от при ли ке за 50 ба зних по е на. Шта ви ше, вред ност ак ци ја „Га спро ма“ за је дан дан је по ра сла за 4,1%.„Ни је тај на да реј тин зи фи нан сиј ских ин стру ме на та ура чу на ва ју све фак то ре и оче ки ва ња ин ве сти то ра, па и ри зи ке. Током по след њих ме се ци глав ни сти му ланс про ме на на ру ском тр жи шту би ли су гео по ли тич ки ри зи ци ве за ни за кон фликт у Укра ји ни“, ка же глав ни ана ли ти чар инве сти ци о не ком па ни је UFS IC Алек сеј Ко злов. По ње го вим ре чи ма, јед на ком
За Ка зах стан би, на рав но, та ко ђе би ло по вољ но да ку пу је ру ску наф ту по це нама ко је ва же на ру ском уну тра шњем тржи шту. Ка зах стан је за ин те ре со ван и да ко ри сти ин фра струк ту ру на те ри то ри ји Ру си је ка ко би са мо стал но из во зио гас у Евро пу, сма тра Алек сеј Гри вач.Упра во за то је Ру си ја ин си сти ра ла на ду жем пе ри о ду пре ла ска на је дин стве но енер гет ско тр жи ште, ка ко се не би дого ди ло да она гу би но вац и мо гућ но сти за ра де, и још да до би је кон ку рен та на европ ском тр жи шту. А за 11 го ди на би се це не енер гет ских ре сур са уну тар Ру сије мо гле при бли жи ти из во зним це на ма. Осим то га, европ ско тр жи ште би мо гло да из гу би на зна ча ју за „Га спром“, а могу ће је и да Ка зах стан ви ше не ће има ти ви шка га са за из воз у ЕУ.
По тен ци јал ра ста бру то до ма ћег про из во да три зе мљеУ прак си се већ по твр ђу је да су ин те граци о ни про це си из ме ђу Ру си је, Бе ло ру си је и Ка зах ста на по вољ ни и ис пла ти ви за све три стра не. Еко ном ске ве зе из ме ђу три земље су се про ши ри ле, уна пре ђу је се структу ра тр го ви не, по ве ћа ва се удео ви со ко техно ло шке ро бе у укуп ној роб ној раз ме ни, а кон ку рент ност три зе мље ра сте.Та ко је то ком по след ње три го ди не промет ро бе уну тар Ца рин ске уни је по растао прак тич но за 50% или за 23 ми лијар де до ла ра (пре ма по да ци ма из 2013. до сти гао је 66,2 ми ли јар де до ла ра). Бело ру си ја и Ка зах стан су за јед но за у зе ли тре ће ме сто у спољ но тр го вин ском билан су Ру ске Фе де ра ци је, од мах по сле ЕУ и Ки не.Да нас се по ве ћа ње еко ном ске ефи ка сности услед ин те гра ци је на ла зи у фа зи укида ња не та риф них огра ни че ња, на гла шава струч њак Ин сти ту та „Гај дар“.ЕАЕУ та ко ђе раз ви ја мо гућ но сти у погле ду ин те гра ци је са тре ћим зе мља ма изван окви ра ак ту ел них чла ни ца. Пре ма Пу ти но вим ре чи ма, чла ни це но ве уни је су се до го во ри ле да ин тен зи ви ра ју прего во ре са Ви јет на мом о ства ра њу зо не сло бод не тр го ви не, да ја ча ју са рад њу са НРК (из ме ђу оста лог и у сфе ри раз ме не ин фор ма ци ја о ро би и услу га ма), као и да фор ми ра ју екс перт ске гру пе за раз раду пре фе рен ци јал них ре жи ма тр го ви не са Изра е лом и Ин ди јом. Под се ћа мо да су пре го во ри о ства ра њу зо не сло бод не тр го ви не у то ку и са Но вим Зе лан дом.
економија
Пу ти но ве из ја ве и раст ру ских ак ти ва
гР
А Ф
И к
ОН
: НА
ТА
лИ
јА М
И х
Ај л
еН
кО
17
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
по нен та тих ри зи ка би ла су стра хо ва ња за пад них зе ма ља због мо гу ће ин тер венци је ру ске ар ми је на те ри то ри ји Укра ји не. „Од у ста ја ње пред сед ни ка Вла ди ми ра Пути на од сла ња тру па на ју го и сток Укра ји не по зи тив но је ути ца ло на раст ру бље, ко ја је у уто рак до сти гла мак си мум за про теклих пет ме се ци. По др шку ру ској ва лу ти као и ра ни је пру жа ви со ка це на наф те, не где око 114 до ла ра за ‘брент’“, ка же анали ти чар фи нан сиј ске ком па ни је „AFo rex“ Алек сан дар Мак си мов.Исто та ко су у мар ту 2014. тр жи шта бр зо ре а го ва ла на са оп ште ња о ула ску Кри ма у са став Ру си је, као и на до зво лу ко ју је Са вет Фе де ра ци је дао за сла ње ру ских тру па на те ри то ри ју Укра ји не. Та да су по сле отва ра ња ин дек си РТС и ММВБ у то ку јед ног да на за бе ле жи ли пад за 4,85%, по јеф ти ни ле су ак ци је др жав не ВТБ бан ке за 9,5%, Збер бан ке (нај ве ће бан ке у зе мљи) за 9%, а „Га спро ма“ за 6,4%.
Це на јед не ре чиЕкс пер ти оче ку ју да ће ру бља у на ред ном пе ри о ду на ста ви ти да ра сте. Шта ви ше,
ре чи Вла ди ми ра Пу ти на ће сма њи ти веро ват но ћу да Европ ска уни ја на са ми ту 2627. ју на уве де Ру си ји но ве еко ном ске санк ци је. „Кон ти ну и тет слич них ко ра ка до бре во ље мо же по зи тив но да се од ра зи на све у куп ни имиџ Ру си је, што у да љој пер спек ти ви мо же по ста ти је дан од ар гуме на та у ко рист од лу ке да се ин ве сти ра
у Ру си ју, што мо же по зи тив но да ути че на то ко ве нов ца“, ка же Алек сеј Ко злов. По ње го вим ре чи ма, „пред сед ник Руси је уме је згро ви то да из ра жа ва ми сли, мо же да по вла чи не стан дард не и ва жне по те зе ко је ин ве сти то ри не оче ку ју, што се по не кад ве о ма сна жно од ра жа ва на тр жи шти ма“.Из ја ве Вла ди ми ра Пу ти на у ви ше навра та су ути ца ле не са мо на бер зан ске ин дек се, не го и на реј тин ге кон крет них
ком па ни ја. Нај по зна ти ји слу чај се до годио 24. ју ла 2008, ка да је на са ве то ва њу „О ме ра ма за раз вој цр не ме та лур ги је и снаб де ва ње уну тра шњег тр жи шта произ во ди ма од ме та ла“ ру ски пред сед ник оп ту жио ру ску ком па ни ју „Ме чел“ за про да ју угља на уну тра шњем тр жи шту по пре те ра но ви со ким це на ма. Глав ни де о ни чар ком па ни је Игор Зју зин због бо ле сти ни је при су ство вао са ве то вању. „Ја ми слим да Игор Вла ди ми ро вич [Зјузин] тре ба што пре да оздра ви, ина че ће мо мо ра ти да му по ша ље мо док то ра да очи сти све те про бле ме“, ре као је та да Вла ди мир Пу тин. По сле те из ја ве, још истог да на, реј тинг ак ци ја „Ме че ла“ опао је за 38%. „Тај до га ђај је по ка зао на ме ру вла сти да се уме ша ју у фор ми ра ње це на на тр жи шту ме та ла, што би ди рект но ути ца ло на ка пи та ли за ци ју ком па ни ја у овом сек то ру при вре де. Та ко тр жи ште ре а гу је на из ја ве ко је по вла че за со бом бит не еко ном ске по сле ди це“, об ја шњава Алек сан дар До ро фе јев, ге не рални ди рек тор ком па ни је за кон сал тинг „Ар ка им“.Ка ко су ка сни је из ра чу на ли но ви на ри руског не дељ ног ли ста „Ко мер сантВласт“, Вла ди мир Пу тин је у сво ме из ла га њу о ком па ни ји „Ме чел“ из го во рио 108 ре чи. С об зи ром да се ка пи та ли за ци ја ком пани је сма њи ла са 15,5 на 10,7 ми ли јар ди до ла ра, ис по ста вља се да је сва ка реч кошта ла ком па ни ју 44,4 ми ли о на до ла ра. Ка сни је, у ју лу 2010, Вла ди мир Пу тин је
при знао да жа ли због сво је кри ти ке „Мече ла“ од пре две го ди не и по хва лио ову ком па ни ју за ње не успе хе. По сле то га је це на ак ци ја „Ме че ла“ на њу јор шкој берзи вред но сних па пи ра од мах ско чи ла за 7,7%, а ка пи та ли за ци ја јој се по ве ћа ла са 8,59 на 9,25 ми ли јар ди до ла ра. Ру ски пред сед ник је та да о ком па ни ји „Ме чел“ ре као све га 68 ре чи, што зна чи да је сва ка ње го ва реч том при ли ком до не ла ком пани ји 9,7 ми ли о на до ла ра.
Пу ти но ве из ја ве и раст ру ских ак ти ва
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
Од у ста ја ње пред сед ни ка Вла ди ми ра Пу ти на од сла ња тру па на ју го и сток Укра ји не
по зи тив но је ути ца ло на раст ру бље, ко ја је у уто рак до сти гла мак си мум за про те клих пет ме се ци
По др шку ру ској ва лу ти, као и ра ни је, пру жа ви со ка це на наф те, не где око 114 до ла ра за „брент“
Алек сан дар Мак си мов, „Afo rex“
18
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.историја
До пи сни ца „Ру ске ре чи“ је у ра ни јим тек сто ви ма пи са ла о суд би ни ру ских вој ни ка на Со лун ском фрон ту за вре ме и по сле Пр вог свет ског ра та. У овом тек сту го во ри о то ме шта се де си ло са се ћа њем на ове исто риј ске до га ђа је и о фраг мен ти ма ко ји не до ста ју
Хе рој Со лун ског фрон та ко ји не до ста је
Пи ше: Је ка те ри на Ту ри ше ва
По чев од 1977. у Со лу ну се сваке го ди не обе ле жа ва го ди шњица про бо ја Со лун ског фрон та. Сеп тем бар 1918. је за са ве зничку вој ску Ан тан те био од лу чују ћи ме сец, јер је про бој Со лун
ског фрон та на кра ју до вео до по бе де и до пот пи си ва ња ми ров них спо ра зу ма. Са ве знич ко гро бље Зеј тин лик, на ко јем су са хра ње ни по смрт ни оста ци вој ни ка по ги ну лих у Пр вом свет ском ра ту, обично је цен трал но ме сто зва нич не ма ни феста ци је. Ме ђу тим, ове го ди не про грам ће се одр жа ти на још јед ној зна чај ној ло ка ци ји на про сто ру ме мо ри јал ног ком плек са у бли зи ни гра да По ли ка стро. Ту је пла ни ра но по ста вља ње спо ме ни ка ру ским вој ни ци ма ко ји су се пре јед ног ве ка бо ри ли на грч кој зе мљи.
Исто риј ски ори јен тирДа нас ме мо ри јал ни ком плекс у око ли ни По ли ка стра чи не спо ме ник са ве знич кој вој сци и би сте пре ми је ра са ве знич ких зе ма ља.
На овој те ри то ри ји, ко ју је Грк Хри стос Ка ра фо до рос 1975. дарoвао за из град њу ме мо ри јал ног ком плек са, нај пре је поста вљен ме мо ри јал ни стуб са пе то у га оном осно вом. Спо ме ник, ко ји је све ча но от кри вен 5. ма ја 1977, за јед нич ки су поди гла удру же ња ве те ра на зе ма љаса вазни ца. На сва кој од пет стра на сту ба на ен гле ском, фран цу ском, ита ли јан ском, срп ском и грч ком сто ји: „Де ци Фран цуске, Ве ли ке Бри та ни је, Грч ке, Ита ли је и Ср би је, ко ја су, вер но сле де ћи за ве те својих пре да ка, за јед но ра то ва ла на овом ме
сту и по ги ну ла за Сло бо ду и Мир у це лом све ту, 19161918“.Ка сни је, од 1992. до 1996, од сред ста ва Удру же ња грч ких ве те ра на Со лун ског фрон та на тр гу спо менком плек са поста вље не су би сте пре ми је ра зе ма љасаве зни ца из вре ме на Пр вог свет ског ра та. Њих је, као и стра на на ме мо ри јал ном сту бу, са мо пет: Грк Елеф те ри ос Ве низе лос, Ср бин Ни ко ла Па шић, Фран цуз Ари стид Бри јан, Ен глез Деј вид Лојд Џорџ и Ита ли јан Ви то рио Ор лан до. Ка да по гле да те њи хо ве гор де про фи ле, не
ФО
ТО
гР
А Ф
И је
: је
кА
Те
РИ
НА
Ту
РИ
ше
вА
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га-зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ-ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР-ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •
HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР-ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ-РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti [email protected], www.ge o po li ti ka.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР
Весна Станиславов, Дистрибуција
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но-тех нич ки се кре тар
Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.
мо же те од мах да се се ти те да у овом ни зу не до ста је ба рем јед но име, и то ру ско.
За бо ра вље ни по бед никПо во дом обе ле жа ва ња 100го ди шњи це од по чет ка Пр вог свет ског ра та ло кал на дру штва љу би те ља вој не исто ри је и руски кон зу лат у Со лу ну же ле да ис пра ве упра во овај „про пуст“. На њи хо ву иници ја ти ву на те ри то ри ји ме мо ри јал ног ком плек са код По ли ка стра се при пре ма по ста вља ње спо ме ни ка ру ском вој ни ку.Сам спо ме ник за са да по сто ји са мо као ма ке та на ко јој се де та љи још увек дора ђу ју. Оквир но би сви ра до ви тре ба ло да бу ду за вр ше ни у сеп тем бру, ка да се обе ле жа ва го ди шњи ца про бо ја Со лунског фрон та. „Со вјет ски Са вез је у сво је вре ме од био да уче ству је у из град њи ме мо ри јал ног ком плек са. За то је и на пра вље на ова пе то стра на пи ра ми да и по ста вље не су би сте са мо пет пре ми је ра. По што је мемо ри јал ном сту бу не мо гу ће до да ти ше
сту стра ну, ни по ста вља ње би сте ру ског пре ми је ра не би има ло по себ ног сми сла. За кљу чи ли смо да је глав ни хе рој и жр тва ових до га ђа ја ру ски вој ник. Ње му ће мо и по ди ћи спо ме ник“, об ја шња ва Ге не рал ни кон зул Ру ске Фе де ра ци је у Со лу ну Алек
сеј По пов, ко ји се ак тив но за ла же да комплекс до би је и ру ски део. Он у ру ка ма др жи ма лу знач ку са ам блемом Удру же ња бо ра ца са ве знич ких ар мија Со лун ског фрон та. По сто ји са мо не коли ко при ме ра ка ове знач ке, а ам блем ко ји је на њи ма при ка зан још ни је зва нич но усво јен. Ру си ја, ма ка ко па ра док сал но то зву ча ло, ни је чла ни ца овог удру же ња.Уочи про сла ве ве ли ког ју би ле ја убр за ва се про цес зва нич ног учла ње ња Ру си је у ову ор га ни за ци ју и тре ба ло би да бу де за вр шен у нај ско ри је вре ме. У сва ком слу ча ју, бо ље икад не го ни кад. А ако ше сто у га о ни ам блем до би је зва нич ни ста тус, би ће то још је дан ко рак ка васпо ста вља њу исто риј ске пра вед но сти и ка при зна ва њу ва жне уло ге ру ске вој ске у до га ђа ји ма на Со лун ском фрон ту.
Ме мо ри јал ни ком плекс у бли зи ни гра да По ли ка стро
банка Русије је почела да кује новац са новим симболом рубље.
Руси
ја у
сли
кам
а
Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com
ФО
ТО
: ИТ
АР
-ТА
сс