Русија и Србија #71
DESCRIPTION
Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, distributed with GeopolitikaTRANSCRIPT
РусијаиСрбија:јошувекмногостереотипа
ОснивалиРусијановуЕвропскуунију? стр. 12-13стр. 14-15
Вја че слав Чар скиАлек сеј Ло сан
НОВЕМБАР2014.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Пред сед ник Ру си је Вла ди мир Пу тин по звао је ме ђу на род ну за јед ни цу да из гра ди но ви свет ски по ре дак ка ко би се спре чи ло из би ја ње кон фли ка та
Ру си ја тра жи из град њу но вог свет ског по рет ка
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
2
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 20 сајтова на 16 језика.
Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.
АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“
ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“
ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“
ЈЕВГЕНИЈ АБОВиздавач и директор RBTH
ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH
НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH
ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци
АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер
АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије
НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије
ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање
Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: [email protected] * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия
© 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL [email protected]. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на [email protected].
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
политика
/ruskarec /ruskarec
Да ли је улога Црвене армије у ослобођењу Југославије правилно представљена у уџбеницима историје у Србији?
Пратите:Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА ruskarec.ru/subscribe
Пи ше: Фјо дор Лу кја нов, Ко мер сант
Ако оста ви мо по стра ни ге о по литич ки аспект, Укра ји на пу тем управо одр жа них из бо ра пред у зи ма још је дан по ку шај из град ње др жав но сти, јер је она 19912014. би ла пре ла зна тво ре ви на. Же сток от пор Ру си ји је нај јед но став ни ји и, ве ро ват но, не избе жан на чин на ко ји Укра ји на мо же да по ку ша да про на ђе са му се бе.
Пре ма ан ке та ма са би ра ли шта, на из бо ри ма за Вр хов ну ра ду во ди „На род ни фронт“ преми је ра Ар се ни ја Ја це њу ка. У пар ла мент ула зе и „Блок Пе тра По ро шен ка“, „Са мо по мошч“
гра до на чел ни ка Ла во ва Ан дре ја Са до во ја, „Опо зи ци о ни блок“, „Ра ди кал на пар ти ја Оле га Ља шка“, „Бат кив шчи на“ (Отаџ бина) бив ше пре ми јер ке Ју ли је Ти мо шен ко. Оста ле пар ти је ни су пре шле цен зус од 5%. Но ви са став Вр хов не ра де би ће у ве ћој ме ри ра ди кал но и ан ти ру ски на стро јен.
Осам ме се ци на кон свр га ва ња Вик то ра Ја ну ко ви ча, у Укра ји ни је за вр шен процес сме не вла сти. Ко ли ко је ста бил на но ва, су де ћи пре ма ре зул та ти ма из бо ра, ве о ма сло же на, кон фи гу ра ци ја, по ка заће се у на ред них шест ме се ци. А за сад ви ди мо пре ли ми нар не ре зул та те. Пре ма објек тив ним по ка за те љи ма си ту а ци ја је ве о ма те шка. По сто ји ли не ки циљ ра ди ко јег је све ово би ло по треб но?Ако оста ви мо по стра ни ге о по ли тич ки аспект, Укра ји на пред у зи ма још је дан поку шај из град ње др жав но сти. Укра ји на из пе ри о да 19912014. би ла је пре ла зна творе ви на. С јед не стра не, би ла је то ве ли ка европ ска зе мља са соп стве ним ам би ција ма. С дру ге не са свим са мо стал на тери то ри ја за ви сна од про ме на у од но си ма
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Још је дан по ку шај из град ње др жав но сти у Укра ји ни
3
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
из ме ђу Ру си је и За па да. Би ло је то друштво ко је је у за ви сно сти од усло ва исти ца ло или дис тан ци ра ње од Ру си је или, на про тив, не рас ки ди вост ве за са њом.Укра ји ну је на пост со вјет ским та ла си ма срећ но но си ла стру ја, све док је мо гла да се по и гра ва ни јан са ма, а да се ни за шта де фи ни тив но не од лу чи. Зах тев да ко нач
но до не се од лу ку вра тио је Ки јев ка из вори ма. Ма да се за ско ро че тврт ве ка ни је обра зо вао на ци о нал ни иден ти тет, без ње га се ви ше ни је мо гло жи ве ти. Же сток от пор Ру си ји је нај јед но став ни ји и, ве роват но, не из бе жан на чин на ко ји Укра ји на мо же да по ку ша да про на ђе са му се бе. Два на ро да су су ви ше бли ска да би раз
гра ни ча ва ње мо гло да про тек не глат ко и без бол но. Као пр во, мо ра ју се уни штава ти жи ве ве зе, а као дру го, дру штву се мо ра све сно на мет ну ти скуп ар гу ме на та ко ји не оста вља ју шан су да се од но си обно ве. Рат је за то иде ал но сред ство, ко је ефи ка сно раз два ја љу де ко ји још до ју че ни су мо гли да за ми сле та кво раз два ја ње.Ако се Укра ји на оства ри као на ци о нал на др жа ва, она ће се ба зи ра ти на ан ти ру ској осно ви. То по твр ђу је спи сак пар ти ја ко је су ушле у Ра ду. Али у ка квим гра ни ца ма се ова но ва др жав ност мо же по сти ћи и шта ће би ти с те ри то ри ја ма ко је се у тај си стем не укла па ју отво ре но је пи та ње.
Аутор је пред сед ник Са ве та за спољ ну и од брам бе ну по ли ти ку.
Ако се Укра ји на оства ри као на ци о нал на др жа ва, она ће се ба зи ра ти на ан ти ру ској осно ви. То по твр ђу је спи сак пар ти ја ко је су ушле у Ра ду. Али у ка квим гра ни ца ма се ова но ва др жав ност мо же по сти ћи и шта ће би ти с те ри то ри ја ма ко је се у тај си стем не укла па ју - отво ре но је пи та ње
Још је дан по ку шај из град ње др жав но сти у Укра ји ни
Фјо дор Лу кја нов: Но ви са став Вр хов не ра де би ће у ве ћој ме ри ра ди кал но и ан ти ру ски на стро јен
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
4
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Пи шу: Ни ко лај Ли тов кин, Ни ко лај Сур ков
Пред сед ник Ру си је Вла ди мир Пу тин по звао је ме ђу на род ну за јед ни цу да из гра ди но ви свет ски по ре дак ка ко би се спре чи ло из би ја ње кон фли ка та. Он је ујед но из ја вио да нај ве ћу од говор ност за са да шње про бле ме сно се САД, чи ја је по ли ти ка до ве ла до распа да си сте ма гло бал не без бед но сти, као и до ни за др жав них пре вра та у зе мља ма Бли ског Ис то ка и у Укра јини. По ре чи ма ру ских екс пе ра та, Путин је по твр дио да се став Ру си је не ме ња и по звао За пад на ди ја лог ра ди ре ша ва ња на го ми ла них пи та ња.
Пред сед ник Ру си је Вла ди мир Пу тин оп ту жио је САД за распад си сте ма ме ђу на род не безбед но сти и као при о ри тет ни за да так озна чио из град њу новог си сте ма од но са са ци љем
да се спре че свет ски и ло кал ни кон фликти. То је ру ски ли дер из ја вио 24. ок то бра у Со чи ју, то ком за се да ња ме ђу на род ног де бат ног клу ба „Вал дај“, ко ји оку пља експер те из не ко ли ко де се ти на зе ма ља.Пре ма Пу ти но вим ре чи ма, Мо сква не наме ра ва да се изо лу је од спољ не по ли ти ке, и по ред санк ци ја и по гор ша ња од но са са За па дом због кон флик та у Укра ји ни. Кремљ је отво рен за ди ја лог и нор ма лиза ци ју еко ном ских од но са. Ру си ја је тако ђе спрем на за раз го вор на те му ну клеар ног раз о ру жа ва ња.
О по ли ти ци САД и но вом свет ском по рет куКа ко је ре као Вла ди мир Пу тин, по ка за ло се да је јед но по лар ни свет ски по ре дак
пре ве ли ки те рет за др жа вухе ге мо на. По ње го вим ре чи ма, та ква не ста бил на конструк ци ја до ка за ла је да ни је спо соб на за ефи ка сну бор бу про тив опа сно сти као што су кон флик ти, те ро ри зам, тр го вина нар ко ти ци ма, ре ги лиј ски фа на ти зам, шо ви ни зам и нео на ци зам. „Јед но по ларни свет је у су шти ни апо ло ги ја дик та туре, и над љу ди ма, и над зе мља ма“, сма тра Пу тин.Да нас не ма га ран ци ја, ис та као је председ ник, да је по сто је ћи си стем гло бал не и ре ги о нал не без бед но сти спо со бан да са чу ва свет од по тре са.„Ра ни је се но ви свет ски по ре дак, ко ји је од ре ђи вао пра ви ла игре и по на ша ње свет ских си ла, из гра ђи вао као ре зул тат ве ли ких ра то ва. Зе мљепо бед ни це су засе да ле на Јал ти, у Потс да му, и при пре мале су но ве за ко не ко ји ва же у ме ђу соб ним од но си ма, тј. ство ри ле су прин цип непо вре ди во сти гра ни ца и сло бо де на ци ја на са мо о пре де ље ње, и фор ми ра ле Ор гани за ци ју ује ди ње них на ци ја“, ре као је за „Ру ску реч“ Алек сан дар Ко но ва лов, дирек тор Ин сти ту та за стра те шке про це не.По ре чи ма Ко но ва ло ва, са да је по тре ба за но вим си сте мом ве ћа не го ика да, а ни је
би ло ра то ва у ко ји ма би био од ре ђен но ви свет ски по ре дак. „Хлад ни рат је за вр шен, али без ми ров ног спо ра зу ма и без уса глаша ва ња прин ци па уза јам них од но са. Сада их тре ба ства ра ти, али ни ко не зна ко тре ба да се ба ви фор му ли са њем тог но вог свет ског по рет ка“, на гла сио је Ко но ва лов.
Укра ји на и бу ду ћи кон флик ти„Раз ли ка из ме ђу мин хен ског и овог Пути но вог го во ра је у то ме што је 2007. пред сед ник са мо про те сто вао про тив по ли ти ке САД, а са да се Ру си ја ак тив но су прот ста вља по ли ти ци Ва шинг то на у Укра ји ни и Си ри ји. Глав на те за ње го вог го во ра са сто ји се у то ме да јед но по лар ни свет не во ди ра чу на о ру ским ин те ре си ма, и да ће Мо сква бра ни ти сво је ста во ве по пи та њи ма ко ја су за њу кључ на“, ре као је за „Ру ску реч“ Дми триј Тре њин, за ме ник ди рек то ра Мо сков ског цен тра „Кар не ги“.
политика
Ру си ја тра жи из град њу но вог свет ског по рет ка
По тен ци јал уч ти вог
ди ја ло га са За па дом ис цр пљен је још за вре ме Џор џа Бу ша Мла ђег, и пр ви сиг нал та квог ста ња био је кон фликт у Ју жној Осе ти ји 2008.
Дми триј Ба бич, по ли ти ко лог
5
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Ка ко је Тре њин ис та као, Ру си ја не ма на ме ру да пре у зме уло гу хе ге мо на ко ји упра вља суд би ном све та, али ће бра ни ти сво ју по зи ци ју.У свом со чин ском го во ру Пу тин је упозо рио да је са да све ве ћа ве ро ват но ћа изби ја ња но вих ре ги о нал них кон фли ка та, ако не са ди рект ним, оно бар са ин директ ним уче шћем ве ли ких си ла. „Фак тор ри зи ка не пред ста вља ју са мо ста ри међу др жав ни спо ро ви, не го и уну тра шња не ста бил ност по је ди них др жа ва, на ро чито ка да је реч о зе мља ма ко је се на ла зе у
гра нич ној зо ни ге о по ли тич ких ин те ре са ве ли ких си ла“, ре као је он.По ње го вим ре чи ма, у Укра ји ни је избио упра во та кав кон фликт. Пу тин је на гла сио да је Ру си ја скре та ла па жњу на пре у ра ње ност за ку ли сних од лу ка о асоци ја ци ји Укра ји не са ЕУ и на то да та кве од лу ке под ра зу ме ва ју озбиљ не ри зи ке, из ме ђу оста лог и за Ру си ју као нај ве ћег тр го вин ског парт не ра Укра ји не.„Али нас та да ни ко ни је хтео да слу ша, не го нам је ре че но: ‘То се вас не ти че’. И уме сто во ђе ња сло же ног, али, на гла ша
вам, ци ви ли зо ва ног ди ја ло га, до гу ра ли су до др жав ног пре вра та. Гур ну ли су земљу у ха ос, у рас пад еко но ми је и со цијал не сфе ре, у гра ђан ски рат са огром ним жр тва ма“, ре као је пред сед ник Ру си је.„Очи глед но они ко ји бес крај но штан цу ју ‘обо је не ре во лу ци је’ до жи вља ва ју се бе као ге ни јал не умет ни ке и ни ка ко не мо гу да се за у ста ве, а уоп ште не раз ми шља ју о по сле ди ца ма“, до дао је ру ски пред сед ник.По ли ти ко лог Дми триј Ба бич је у интер вјуу за „Ру ску реч“ ис та као да је сушти на Пу ти но вог го во ра у то ме да се Ру си ја ви ше не мо же по на ша ти као што се по на ша ла то ком 1990их, тј. не мо же иг но ри са ти гре шке ко је пра ви За пад: „Ра ни је је Мо сква по ла зи ла од то га да је За пад си ла ко ја до но си до бро и да му се мо гу опро сти ти по је ди не ома шке. Ме ђу тим, са да је у опа сно сти без бедност Ру си је.“По Ба би че вом ми шље њу, Ру си ја је би ла при ну ђе на да ре а гу је на не спрет не по куша је да се по мо ћу екс трем них исла ми ста сврг не пред сед ник Си ри је Ба шар Асад, као и на сме ну вла сти у Ки је ву. Пу тин исто вре ме но упор но по ку ша ва да предо чи За па ду сво је ста во ве. Он се обраћа сво јим опо нен ти ма, го во ри о њи ховим ин те ре си ма и мо гу ћим гу би ци ма, еко ном ским на при мер. „Ме ђу тим, до Ва шинг то на и Бри се ла Пу ти но ве ре чи нај ве ро ват ни је не ће до пре ти, као ни његов по зив да се из гра ди но ви си стем међу на род них од но са. Ни сам си гу ран да је ода бран пра ви ауди то ри јум, јер 80% Вал дај ског фо ру ма чи не пред став ни ци ве стер ни зо ва них зе ма ља. По тен ци јал учти вог ди ја ло га са За па дом ис цр пљен је још за вре ме Џор џа Бу ша Мла ђег, и пр ви сиг нал та квог ста ња био је кон фликт у Ју жној Осе ти ји 2008“, ка же Ба бич.До ду ше, по ре чи ма овог по ли ти ко ло га, апе ли ру ског пред сед ни ка мо гу до прети до зе ма ља као што су Ки на, Ин ди ја, Бра зил и Ју жно а фрич ка Ре пу бли ка, јер аме рич ка по ли ти ка угро жа ва и њи хо ву без бед ност.
Вла ди мир Пу тин на за се да њу ме ђу на род ног де бат ног клу ба „Вал дај“ у Со чи ју:
Јед но по лар ни свет је у су шти ни апо ло ги ја дик та ту ре, и над љу ди ма, и над зе мља ма
Очи глед но они ко ји бес крај но штан цу ју „обо је не ре во лу ци је“ до жи вља ва ју се бе као ге ни јал не умет ни ке и ни ка ко не мо гу да се за у ста ве, а уоп ште не раз ми шља ју о по сле ди ца ма.
Вла ди мир Пу тин, пред сед ник РФ
Раз ли ка из ме ђу мин хен ског и овог Пу ти но вог го во ра је у то ме што је 2007. пред сед ник са мо про те сто вао про тив по ли ти ке САД, а са да се Ру си ја ак тив но су прот ста вља по ли ти ци Ва шинг то на у Укра ји ни и Си ри ји.
Дми триј Тре њин, Мо сков ски цен тар „Кар не ги“
ФО
ТО
: Re
u t
eR
s
6
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Пи ше: Јев ге ниј Са та нов ски, ВПК
Про бле ма тич ном гра ни цом Ав гани ста на и бив ше со вјет ске ре публи ке Турк ме ни стан ни ко се ни је ба вио од вре ме на рас па да СССРа. Она са да по ста је пред мет ин те ре сова ња ра зних ак те ра у пр ља вој централ но а зиј ској игри. Већ је по ста ло очи глед но да се при пре ме за „централ но а зиј ско про ле ће“ од ви ја ју пуном па ром, а офан зи ва исла ми ста из Ав га ни ста на пре ма се ве ру мо гла би да по ре ме ти „га сну ра чу ни цу“ ка ко За па да, та ко и Ис то ка.
Већ је по ста ло очи глед но да се при пре ме за „цен трал но а зијско про ле ће“ од ви ја ју пу ном па ром. При том, осим ис точног те ро ри стич ког кри ла ко је се, пре ма ра ни је ис про ба ној
мар шру ти, при пре ма за офан зи ву ка севе ру – пре ко Кир ги ста на и уз бе ки стан ске про вин ци је Фер га на, исла ми сти при према ју и сво је за пад но кри ло за про бој ка Турк ме ни ста ну. О то ме све до че до га ђа ји у по гра нич ним се ве ро за пад ним ре јо нима Ав га ни ста на.На па ди на турк ме ни стан ске гра нич не ка ра у ле, за бе ле же ни то ком зи ме, про лећа и ле та 2014, из ра зи то се раз ли ку ју од ми ра ко ји је на гра ни ци вла дао за вре ме пред сед ни ка Ни ја зо ва, чи ји се од но си са та ли ба ни ма мо гу опи са ти као по зи тив на не у трал ност. По чет ком је се ни си ту а ци ја са ав га ни стан ске стра не гра ни це се знатно по гор ша ла.По ги ну ло је на сто ти не ци ви ла, спа љене су де се ти не ку ћа. За бе ле же на су масов на од се ца ња гла ве, ко ја ра ни је ни су би ла ка рак те ри стич на за овај ре ги он. Струч ња ци у то ме ви де пот пис „Исламске др жа ве Ира ка и Ле ван та“ (ИДИЛ). Турк ме ни стан ски гра ни ча ри не са мо да ма сов не ги ну, не го их исла ми сти од во де и у за ро бље ни штво. Мо же се ре ћи да теро ри сти уочи про лећ не офан зи ве 2015. спро во де чи шће ње по гра нич них ре јо на од ло кал ног ста нов ни штва и при пре
ма ју опе ра тив не ко ри до ре за пре ла зак ав га ни стан ске гра ни це.
Аш ха бад у по тра зи за са ве зни ци маРу ко вод ство Турк ме ни ста на је очи глед но све сно то га. Осим ин фор ма ци је о ја чању гра ни це са Ав га ни ста ном, ко јом се од вре ме на рас па да СССРа ни ко ни је ба вио, тре ба ис та ћи да је Аш ха бад ин
тен зи ви рао пре го во ре са по тен ци јал ним са ве зни ци ма – очи глед но не са мо по пита њу без бед но сти на гра ни ци. Ра ди се пре све га о Ира ну. Ка рак те ри стич но за ову си ту а ци ју је што се на са ми ту Шангај ске ор га ни за ци је за са рад њу (ШОС) у Ду шан беу као по ча сни гост по ја вио пред сед ник Турк ме ни ста на – иако се зе мља на чи јем је он че лу ра ни је де монстра тив но дис тан ци ра ла од би ло ка квих ре ги о нал них ини ци ја ти ва и ни је чла ни ца ове ме ђу на род не ор га ни за ци је. На мар
ги на ма са ми та он је одр жао са стан ке са пред сед ни ци ма Ира на, Мон го ли је, ге нерал ним се кре та ром НР Ки не, као и са др жав ни ци ма ни жег ран га из Ин ди је и Па ки ста на.Све то је очи глед но иза зва но ти ме што та ко зва ни турк ме ни стан ски та ли ба ни и њи хо ви са ве зни ци гру пи шу сна ге на севе ро за па ду Ав га ни ста на, кон цен три шући се у две про вин ци је – Фар јаб и Бад гис. Они кон тро ли шу пут дуж турк ме ни станске гра ни це и мо гу у сва ком тре нут ку да по ве ду офан зи ву ка ко у до ли ну ре ке Мур габ (про вин ци ја Бад гис), та ко и у рејон гра да Анд хој (про вин ци ја Фар јаб). На тај на чин они под кон тро лом др же го тово све те ри то ри је кроз ко је би мо гао да про ђе бу ду ћи га со вод ТА ПИ (Турк ме нистан – Ав га ни стан – Па ки стан – Ин ди ја).Ван кон тро ле исла ми ста за сад оста је те ри то ри ја по ко јој би мо гла да про ђе тра са ТА ПИ у про вин ци ји Хе рат уз авга ни стан скоиран ску гра ни цу. Ме ђу тим, САД, ко је су на че ло про јек та из град ње га со во да хте ле као опе ра те ра да по ста ве сво ју енер гет ску ком па ни ју „Ше врон“, увек су исту па ле про тив мар шру те преко Хе ра та. Уоста лом, ова раз ма тра ња има ју сми сла са мо у слу ча ју да је глав ни циљ ра ди кал них исла ми ста у том ре јо ну Ав га ни ста на да бло ки ра ју из град њу гасо во да ТА ПИ или да па ра зи ти ра ју пружа ју ћи га со во ду „обез бе ђе ње“, у слу ча ју
политика
Опа сно ин те ре со ва ње „Ислам ске др жа ве“ за Турк ме ни стан
Осим спољ не без бед но сти, ру ко вод ство Турк ме ни ста на је у ав гу сту спро ве ло „де и сла ми за ци ју“ си сте ма обра зо ва ња
ФО
ТО
: ТА
СС
Турк ме ни стан ски гра ни ча ри масовнo ги ну и исла ми сти их че сто од во де у за ро бље ни штво
7
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
да он на кра ју бу де из гра ђен. Али ни је ис кљу че но да су њи хо ви ци ље ви мно го ам би ци о зни ји.На про ле ће ће све би ти ја сни је. Ако џиха ди сти у пот пу но сти за по сед ну пут изме ђу Фар ја ба и Бад ги са и бу ду на ста ви ли да уз не ми ра ва ју турк ме ни стан ске грани ча ре, зна чи да је њи хов циљ – ТА ПИ, бло ка да це во во да или ре ке ти ра ње. А у слу ча ју да кре ну то ком ре ке Мур габ у дуби ну те ри то ри је Турк ме ни ста на, то ће би ти ди рект на прет ња про јек ти ма га сово да „Ис ток – За пад“ и Тран ска спиј ског га со во да. У том слу ча ју ће ре а ли за ци ја про јек та ТА ПИ та ко ђе би ти оте жа на.Што се ти че турк ме ни стан ских ору жаних сна га, у ирач ком гра ду Мо су лу вој на фор ма ци ја ко ја се бо ри ла про тив ислами ста би ла је мно го ве ћа и знат но бо ље на о ру жа на. То ипак ни је спре чи ло припад ни ке ИДИЛ да за у зму град.
Сто чар ско и по гра нич но пи та њеАв га ни стан ске вла сти не кон тро ли шу по гра нич ну област сво је те ри то ри је ни с тач ке гле ди шта тр го ви не нар ко ти ци ма ни у по гле ду про ди ра ња исла ми стич ких бан ди, као ни кре та ње сто ча ра у зо ни изме ђу де мар ка ци о не ли ни је и кон трол ног по ја са уз о ра не зе мље по ред гра ни це. Преко мер на ис па ша сто ке са ав га ни стан ске стра не гра ни це, де гра да ци ја зе мљи шта ко ја до во ди до ка та стро фал них ки шних бу ји ца чак и у слу ча ју ма њих па да ви на, и де зер ти фи ка ци ја ко ју је иза звао чо век на во де ав га ни стан ске зе мљо по сед ни ке и чо ба не да на па са ју сто ку у та ко зва ној сивој зо ни, тим пре што они ту те ри то ри ју Турк ме ни ста на сма тра ју сво јом.Од вре ме на СССРа од де мар ка ци о не лини је, ко ја је обе ле же на го то во ис кљу чи во сту бо ви ма, тј. од са ме гра ни це ду ге 744
ки ло ме тра, до кон трол ног по ја са уз о ра не зе мље (КСП) ра сто ја ње из но си до 2030 ки ло ме тра дуж це ле гра ни це, а по себ но је ве ли ко у пла ни на ма, где кон трол ни појас ни је мо гу ће по ста ви ти. То је би ло и оста ло про блем. Та ко су у со вјет ско време Иран ци сто ку во ди ли на ис па шу све до Аш ха ба да. „Си ву“ зо ну кон тро ли шу од ре ди гра ни ча ра и тај не стра жар ни це.За о штра ва ње си ту а ци је у ре јо ну туркме ни стан скоав га ни стан ске гра ни це по кре ну ло је пи та ње ње ног ван ред ног оја ча ва ња са турк ме ни стан ске стра не. Турк ме ни стан ски гра ни ча ри ни су за лази ли на ав га ни стан ску те ри то ри ју, већ су по ди гли за штит не си сте ме бли же демар ка ци о ној гра нич ној ли ни ји. При том ров ши рок че ти ри и ду бок пет ме та ра, оја чан огра дом од ме тал не мре же, дуж ко јег про ла зи пут, очи глед но ни је на мењен за шти ти гра ни це од ула ска сто ке. За ни мљи во је да је исто вре ме но по че ло оја ча ва ње па ки стан скоав га ни стан ске гра ни це, где су од стра не Па ки ста на иско па ни ро во ви и по ста вље не огра де од бо дљи ка ве жи це.
Сма ње но при су ство исла маОсим спољ не без бед но сти, ру ко вод ство Турк ме ни ста на је у ав гу сту спро ве ло „деи сла ми за ци ју“ си сте ма обра зо ва ња. У окви ру ре а ли за ци је би ла те рал ног спо разу ма „О са рад њи у обла сти обра зо ва ња“, ко ји су 15. ав гу ста 2014. пот пи са ле вла де Турк ме ни ста на и Тур ске, за тво ре не су турк ме ни стан скотур ска шко ла и туркме ни стан скотур ски уни вер зи тет. Оста
ла је да ра ди шко ла за де цу са рад ни ка тур ских ком па ни ја ко је по слу ју у Туркме ни ста ну. Уни вер зи тет је ре фор ми сан, ње го ви про гра ми ре ви ди ра ни, а за настав ни рад је, по ло кал ним ме ри ли ма, уве де на при стој на нов ча на на док на да.При том је спо ра зум из ме ђу Турк ме ниста на и Тур ске у сфе ри обра зо ва ња у пот пу но сти ис кљу чио ма ка кво не држав но упли та ње у ову област. У окви ру за о штра ва ња ре жи ма на ста ве уки ну ти су пред ме ти по ве за ни са про у ча ва њем ре ли ги је, као и па у зе из ме ђу ча со ва предви ђе не за мо ли тву. Све ино ва ци је Фет хула ха Гу ле на уки ну те су уз са гла сност обе стра не. Тим пре што је Гу ле нов „Џе мат“ [религиозни ред] то ком по ли тич ких рефор ми у Тур ској, у ко ји ма је Ре џеп Тајип Ер до ган по стао пред сед ник зе мље, ис ту пио про тив ње га од и грав ши уло гу „пе те ко ло не“ у Вла ди, Пар ти ји пра ведно сти и раз во ја, у пра во суд ним ор га ни ма и по ли ци ји.
Пи та ње „га сне“ мар шру теСа тач ке гле ди шта ре а ли за ци је по тен ција ла Турк ме ни ста на као ре зер во а ра природ ног га са од свет ског зна ча ја, глав но пи та ње 20142015. би ће да ли ће мар шруте из во за оста ти исте (за Ки ну, Ру си ју и Иран) или ће се про ме ни ти (за Европ ску уни ју и/или Па ки стан). По себ но је пи тање уло ге ислам ских ра ди ка ла ло ци ра них на те ри то ри ји Ав га ни ста на у свим тим до га ђа ји ма, не за ви сно од то га да ли их по др жа ва ју Ка тар или Са у диј ска Ара би ја и да ли иза њих сто је (и иза ко га конкрет но) Сје ди ње не Др жа ве. Ути цај САД у ре ги о ну се при том че сто пре у ве ли ча ва.И по ред знат не не за ви сно сти Турк мени ста на, он пла но ве свог раз во ја мо ра да ускла ди са ре ал но шћу. Пред сед ник Бер ди му ха ме дов мо же од су се да у Каспиј ском ба се ну да зах те ва да од у ста ну од прин ци па за јед нич ког до го во ра о поста вља њу це во во да по дну мо ра, што је глав на пре пре ка за из воз га са из Турк мени ста на у ЕУ. Али он не мо же да при мо ра Ру си ју и Иран, ко је су про тив то га, да на ову оп ци ју при ста ну. Тим пре што Азербеј џан ни ка ко ни је спре ман да Аш ха ба ду пре пу сти сво ју ин фра струк ту ру за транспорт га са. Те шко да ће САД или та либа ни ову си ту а ци ју ус пе ти да про ме не.
Јев ге ниј Са та нов ски је ди рек тор Ин сти ту та за Бли ски Ис ток,
про фе сор МГУ „Ло мо но сов“ и бив ши пред сед ник Ру ског је вреј ског кон гре са.
Опа сно ин те ре со ва ње „Ислам ске др жа ве“ за Турк ме ни стан
Већ је по ста ло
очи глед но да се при пре ме за „цен трал но а зиј ско про ле ће“ од ви ја ју пу ном па ром
Рат га со во да„Рат га со во да“ у Цен трал ној Ази ји се на ста вља – Турк ме ни стан пред ста вља ја бу ку раз до ра из ме ђу Ру си је, Ира на, Ки не са ње ним про јек том „Цен трал на Ази ја – Ки на“ (ЦАК), ЕУ ко ја ло би ра за из град њу Тран ска спиј ског га со во да уз по др шку САД, ко је, опет, по ку ша ва ју да сма ње ис по ру ке Ки ни и да спре че по нов ни из воз турк ме ни стан ског га са пре ко Ру си је, и га со во да ТА ПИ. САД и Ка тар ло би ра ју за овај про је кат, а Са у диј ска Ара би ја на сто ји да га ели ми ни ше та ко што на ста вља бор бу про тив овог еми ра та на свим фрон то ви ма ње го ве спољ но е ко ном ске и спољ но по ли тич ке де лат но сти.
8
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Пи ше: Алек сан дар Ко рољ ков
Пре 20 го ди на без јед ног је ди ног пуц ња пре ста ла је да по сто ји моћна за пад на там понзо на СССРа. Гру па ци ја со вјет ских тру па у Источ ној Не мач кој при пре ма на је за пре жи вља ва ње и офан зи ву у свим усло ви ма, чак и усред екс пло зи ја нукле ар них бо је вих гла ва. Ме ђу тим, ни је мо гла да се спа се од по ли ти ке соп стве ног ру ко вод ства. Елит не једи ни це со вјет ске ар ми је пре тр пе ле су сва по ни жења ко ја су усле ди ла по сле по ра за зе мље у Хлад ном ра ту и не ве ро ват них само де струк тив них по те за та да шње Мо скве.
На Цр ве ном тр гу је 9. ма ја 1945. одржа на Па ра да Побе де, а са мо 20 да на ка сни је из Вр хов ног шта ба
СССРа сти гла је на ред ба о фор ми ра њу оку па ци о не арми је, на чи је че ло је по стављен чу ве ни вој ско во ђа, мар шал Ге ор гиј Жу ков. Со вјет ске је ди ни це са шта бом у Потс да му (ка сни је Вин сдор фу) тре ба ло је да обез бе де упра вља ње сво јом зо ном оку па ци је Не мач ке, у ко јој су од го ва ра ле и за нор ма ли за ци ју жи во та у мир но допским усло ви ма.Ста љин нај ве ро ват ни је ни је пла ни рао да ће со вјет ске и са ве знич ке је ди ни це та ко ду го оста ти у Не мач кој. По ли тичко ру ко вод ство СССРа пр во бит но је раз ма тра ло мо гућ ност ује ди ње ња Не
мач ке. По сле ли кви да ци је на ци зма пр ви пре тен ден ти на по бе ду у Не мач кој били су ко му ни сти и со ци ја ли сти. Со вјетском Са ве зу би до бро до шао са ве зник у цен тру Евро пе, а за то су по сто ја ле све пре ди спо зи ци је.
Ре ду ку ју се нај у бо ји ти јиМе ђу тим, си ту а ци ја се раз ви ја ла у другом прав цу. По чео је Хлад ни рат и група ци ја у Не мач кој по ста ла је там понзо
на на за пад ним гра ни ца ма зо не ути ца ја СССРа. Од 1954. њен зва нич ни на зив је Гру па ци ја со вјет ских тру па у Не мачкој, а њен прав ни ста тус де фи ни сан је Уго во ром о од но си ма из ме ђу СССРа и Ис точ не Не мач ке (1955).Цео свет је мо гао да одах не, јер је Тре ћи свет ски рат ипак из бег нут, што зна чи да и Гру па ци ја со вјет ских тру па у Не мач кој ни је слу жи ла сво јој глав ној свр си. И са мо при су ство до бро при пре мље не и опремље не вој не гру па ци је већ је би ло до во љан
фак тор ста бил но сти ко ји мо же да охла ди уси ја не гла ве у Ва шинг то ну и Бри се лу.Та ко је би ло све до 1989, ка да је СССР у окви ру по ли ти ке спољ но по ли тич ких усту па ка, ко ју је спро во дио Ми ха ил Горба чов, на ја вио ре а ли за ци ју пла на за јед ностра но ре ду ко ва ње ар ми је. Ре ду ко ва не су, и то јед но стра но, нај у бо ји ти је је ди ни це. Из Не мач ке су по ву че не и рас фор ми ра не две тен ков ске ди ви зи је, два за себ на тенков ска пу ка и осам за себ них ба та љо на.
Пао је Бер лин ски зид, а СССР је био већ ослабљен кон тро верз ним рефор ма ма и ста њем спољне еко но ми је, та ко да ни је мо гао ути ца ти да се ње го ви ин те ре си по штују при ли ком ре а ли за ци је ује ди ње ња Ис точ не и Запад не Не мач ке. „Спо разум о ко нач ном ре гу лиса њу у по гле ду Не мач ке“, по зна ти ји као „Спо ра зум 2+4“, пот пи са ли су 2. септем бра 1990. ми ни стри спољ них по сло ва Запад не Не мач ке, Ис точ не Не мач ке, СССРа, САД, Фран цу ске и Ве ли ке Брита ни је. То је фак тич ки зна чи ло да се гра ни це Запад не Не мач ке про ши ру
ју и об у хва та ју чи та ву Не мач ку. САД ни су ни по ми шља ле да по ву ку сво је тру пе са те ри то ри је За пад не Не мач ке (оне су и сада та мо), а СССР је при стао да це лу сво ју ар ми ју по ву че до 1994. Тре ба ис та ћи да је За пад на вој на гру па ци ја (ка ко је та да по че ла да се зо ве Гру па ци ја со вјет ских тру па у Не мач кој) бро ја ла 546.200 љу ди, и да је има ла 115 хи ља да ко ма да бор бене тех ни ке, 677 хи ља да то на му ни ци је, 36290 згра да и обје ка та у 777 вој них на сеља. По вла че ње то ли ких вој ни ка и то ли ке имо ви не у по ме ну том ро ку би ло је рав но срам ном бек ству у ам бис.По по врат ку из Не мач ке у Ру си ју ве ћи на је ди ни ца је рас фор ми ра на. Мно ги Нем ци су са о се ћа ли са со вјет ским вој ни ци ма, схва та ју ћи да они у отаџ би ни не ма ју чак ни ста но ве, да ће мно ги би ти от пу ше ни из ар ми је, а да ће они ко ји оста ну прима ти бед ну пла ту.
погледи
Ар ми ја ко јој се гу би сва ки траг
Ста љин нај ве ро ват ни је ни је пла ни рао да ће
со вјет ске и са ве знич ке је ди ни це та ко ду го оста ти у Не мач кој. По сле ли кви да ци је на ци зма пр ви пре тен ден ти на по бе ду у Не мач кој би ли су ко му ни сти и со ци ја ли сти
Ил
у С
Тр
А ц
И јА
: КО
н С
ТА
н Т
Ин
МА
ле
р
9
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Исто ри чар Вер нер Бор херт ис ти че да се ло кал но ста нов ни штво че сто жа ли ло „ка да они [совјетск и војници] про ла зе сво јим ка ми о ни ма и тен ко ви ма, али да су за мно ге, у ства ри за ве ћи ну, они оти шли као при ја те љи“. Мно ги су у Ис точ ној Немач кој за и ста би ли бла го на кло ни пре ма со вјет ским вој ни ци ма. Би ло је ту па ра да, ми тин га, цве ћа... То ком ду го го ди шњег бо рав ка мно ги со вјет ски вој ни ци су се спри ја те љи ли са Нем ци ма. Би ло је, до душе, и не при јат них си ту а ци ја. При ли ком по вла че ња ар ми је не ко је ба цио ба кљу на ва гон са му ни ци јом док је воз про лазио ис под над во жња ка. Стра жар је угасио за па ље ну ци ра ду и та ко спре чио да му ни ци ја екс пло ди ра, али је то пла тио жи во том.
Ку ћи као у го стеЈе дан од нај ва жни јих про бле ма по влаче ња тру па би ло је пи та ње њи хо вог разме шта ја по до ла ску у Ру си ју. Вој ни врх је пред ла гао да се тру пе по ву ку као што су то ра ди ли Фран цу зи, тј. истим тем пом ко јим се при пре ма ју но ве ло ка ци је за њих. Ме ђу тим, ка ко се из ра зио по следњи ко ман дант За пад не вој не гру па ције Ма твеј Бур ла ков, др жав ни врх „ни је ми слио на соп стве ну ар ми ју“. Шта ви ше, та да шњи пред сед ник Ру си је Бо рис Јељцин тру дио се да уго ди за пад ним по вери о ци ма и од лу чио да за че ти ри ме се ца скра ти рок за по вла че ње ар ми је.На по чет ку пре го во ра о по вла че њу тру па не мач ка стра на је обе ћа ла да ће из гра дити ста но ве у Ру си ји за све офи ци ре, јер јој је би ло ва жно да што пре ви ди ле ђа Запад ној вој ној гру па ци ји, али је из дво је но са мо 8 ми ли јар ди ма ра ка. На те ри то ри ји Ру си је, Бе ло ру си је и Укра ји не са гра ђе но је укуп но 45 хи ља да ста но ва. Без кро ва над гла вом оста ло је пре ко 170 хи ља да ак тив них офи ци ра и 160 хи ља да дру гих вој них ли ца.
За мно ге је по вла че ње тру па би ло лич на тра ге ди ја. Офи ци ри су се вра ћа ли у Ру си ју у еша ло ни ма, за јед но са вој ни ци ма, а же не и де цу су сла ли код ро ди те ља, ро ђа ка или по зна ни ка. По по врат ку у Ру си ју на шли су се бу квал но на ле ди ни. Жи ве ли су у шато ри ма и по не ко ли ко го ди на. Мно ге поро ди це се ни ка да ни су по но во са ста ви ле.
Со вјет ска имо ви на у Не мач којВа жно је би ло и пи та ње со вјет ске имо вине у Не мач кој. Вред ност не по крет не имови не За пад не вој не гру па ци је ме ди ји су
про це ни ли на 28 ми ли јар ди до ла ра. Руси ја је хте ла да до би је бар 7,35 ми ли јарди до ла ра. Не мач ке вла сти су, на про тив, ин си сти ра ле на то ме да Не мач ка до би је ком пен за ци ју за „еко ло шку и имо вин ску ште ту“ ко ја јој је на не та. На кра ју је ру ска стра на до би ла са мо 385 ми ли о на до ла ра. Ру си ја је та да и са ма тра жи ла кре ди те од За па да, та ко да ни ка ко ни је мо гла за у зе ти чврст став у пре го во ри ма.Ли де ри две ју зе ма ља су се до го во ри ли да пра во на ку по ви ну не по крет не имо ви не
За пад не вој не гру па ци је до би је Ми нистар ство фи нан си ја Не мач ке, а ње му, по ре чи ма по след њег со вјет ског ко ман дан та ове гру па ци је, јед но став но ни је има ло сми сла би ло шта про да ва ти: „Сви ма је иона ко би ло ја сно да ни ко не ће ни шта по не ти са со бом, и да ће Нем ци на кра ју сву имо ви ну до би ти бес плат но“. У препи сци ко ман дан та Бур ла ко ва са со вјетским ру ко вод ством по сто ји за ни мљив де таљ. Ко ман дант у ви ше на вра та пи ше да му се по зна те адво кат ске фир ме из За пад не Не мач ке обра ћа ју ну де ћи своје услу ге у бор би за со вјет ску имо ви ну. Јед на ком па ни ја је ну ди ла да пре у зме све тро шко ве тог про це са, с тим да у слу ча ју успе шног ис хо да до би је 30% вред но сти имо ви не ко ју је СССР да вао тек та ко. Али Мо скву ни то ни је ин те ре со ва ло.Тач ка на ово пи та ње је ста вље на 16. де цембра 1992, ка да је Јељ цин при стао да пре да не мач ким вла сти ма „не по крет ну имо ви ну са гра ђе ну сред стви ма бив шег СССРа“.Та да су вој ни ци из прин ци па по ку пи ли и од не ли све што се мо гло од не ти. У Ру си ју су из ве зе ни хан га ри, скла ди шта, па чак и бе тон ске пло че са ави он ских пи сти и са пар кин га вој не тех ни ке.По сле то га су при че о „еко ло шкој ште ти“ од мах спла сну ле, а 60% по вр ши на ко је је вој ска на пу сти ла ко ри сти се у ци вил ном сек то ру. Са мо стре ли шта и по ли го ни су оста ли за пу ште ни, али и они су ка сни је по че ли да при вла че ин ве сти то ре.За пад на вој на гру па ци ја пре ста ла је да по сто ји 31. ав гу ста 1994. На це ре мо ни ји у пар ку „Треп то вер“ пред сед ник Јељ цин је пред три хи ља де љу ди из ја вио да после по вла че ња со вјет ских тру па оче ку је по ди за ње од но са са Не мач ком на но ви ни во. Да нас ми зна мо да од нос За па да пре ма Ру си ји, ко ја је ра ди тих од но са уни шти ла сво је нај бо ље бор бе не је ди нице, ни ка да ни је оти шао да ље од осме ха на зва нич ним це ре мо ни ја ма. Па и ти осме си су не ста ли ка да ни је оста ло ви ше ни шта што би Ру си ја мо гла да им усту пи.
Аутор је вој ни исто ри чар.
Ар ми ја ко јој се гу би сва ки траг
„Спо ра зум 2+4“ фак тич ки је зна чио да се гра ни це За пад не Не мач ке про ши ру ју и об у хва та ју чи та ву Не мач ку. САД ни су ни по ми шља ле да по ву ку сво је тру пе са те ри то ри је За пад не Не мач ке (оне су и са да та мо), а СССР је при стао да це лу сво ју ар ми ју по ву че до 1994.
Вред ност не по крет не имо ви не За пад не вој не
гру па ци је СССР-а ме ди ји су про це ни ли на 28 ми ли јар ди до ла ра. Ру си ја је хте ла да до би је бар 7,35 ми ли јар ди до ла ра. На кра ју је ру ска стра на до би ла са мо 385 ми ли о на до ла ра
Гру па ци ја со вјет ских тру па у Не мач кој у број ка ма 546.200 љу ди 115.000 ко ма да бор бе не тех ни ке 677.000 то на му ни ци је 36.290 згра да 777 вој них на се ља
10
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Пи ше: Кон стан тин Ко са чов
Ове го ди не чо ве чан ство обе ле жа ва сто го ди на од по чет ка Пр вог светског ра та. Пре сто го ди на оно што се до го ди ло због су ко ба у окви ру јед не ци ви ли за ци је на кра ју је про у зро кова ло ми ли о не жр та ва ши ром све та. А при том се чи ни ло да је чо ве чанство већ та да би ло на вр ло ви со ком сте пе ну уза јам ног раз у ме ва ња и про гре са. Да на шњи по ку шај да се свет по де ли на „на ше“ и „њи хо ве“ са мо ства ра но ве кон флик те.
Ви сок кул тур ноин те лек туал ни по тен ци јал европ ске ци ви ли за ци је ни је мо гао да спре чи ни Дру ги свет ски рат, иза зван, из ме ђу оста лог, ксено фо бич ном те о ри јом ра
сне до ми на ци је, ко ја је за по се ла умо ве ви со ко раз ви је них на ро да Евро пе. Из Дру гог свет ског ра та убр зо се раз вио Хлад ни рат. Пре че тврт ве ка не ста ли су иде о ло шки раз ло зи за ње го во да ље тра јање: блок со ци ја ли стич ких зе ма ља се сам рас фор ми рао, рас пао се Со вјет ски Са вез. Ме ђу тим, не ка да шњи про тив ни ци овог бло ка ни су сле ди ли тај при мер. Они не са мо да су са чу ва ли сво је вој но по ли тич ке ин фра струк ту ре, не го су их чак оја ча ли и про ши ри ли. Та ко су се за др жа ле претпо став ке за на ста вак по де ла и су ко ба на евро а зиј ском кон ти нен ту, што је и поче ло не из бе жно да до ла зи до из ра жа ја у до га ђа ји ма по след њих де це ни ја, од ра та у бив шој Ју го сла ви ји до са да шњег украјин ског кон флик та.Пре ма ви ше на ци о нал ном и мул ти култур ном Со вјет ском Са ве зу из вре ме на Хлад ног ра та За пад је при ме њи вао по лити ку об у зда ва ња. Али Со вјет ског Са ве за ви ше не ма. Не ма ни раз ло га за на ста вак Хлад ног ра та. Ме ђу тим, пре ма зе мљи ко ја је на след ник СССРа, тј. пре ма савре ме ној Ру си ји, За пад ни је по чео да се при ме њу је дру га чи ју, ква ли та тив но но ву по ли ти ку.
Но ва је мо гла би ти по ли ти ка укљу чи вања. Али За пад ни је одо лео ис ку ше њу да убе ре пло до ве „по бе де“ у Хлад ном ра ту. При вид не по бе де, тре ба ре ћи, јер оконча ње Хлад ног ра та је би ло у јед на кој мери успех и ре зул тат на по ра свих ње го вих уче сни ка. Ма ка ко би ло, кре ну ли су за малим да по де ле свет на „на ше“ и „њи хо ве“ – а мо гућ ност за ве ли ко су при том из губи ли. Хте ли су сва ку др жа ву да ста ве пред ла жни из бор – „са на ма или про тив нас“? На пре су то би ле Пољ ска и Бу гар ска, затим Гру зи ја и Мол да ви ја, са да Укра ји на, а он да, мо жда, Бе ло ру си ја и Ка зах стан...А Ру си ја? Има ли За пад „ру ску“ стра теги ју? Упра во стра те ги ју? Као што по сто ји европ ска стра те ги ја, евро а зиј ска стра теги ја, свет ска стра те ги ја? Не, та ко не што не
по сто ји. Ни ти је по сто ја ло. Јер, да је та ква стра те ги ја по сто ја ла, ми би смо се, као у сво је вре ме Фран цу ска и Не мач ка, ко је су фор ми ра ле са да шњу Европ ску уни ју, све вре ме кон цен три са ли на оно што нас већ по ве зу је, а не на оно што нас још увек дели. Али це ло куп но ис ку ство из по след ње две де це ни је по ка зу је нам да се, ка да се ради о по ли ти ци пре ма Ру си ји, увек ис ти чу раз ли ке, а не оно што нам је за јед нич ко.Ако же ли мо да ства ри на зо ве мо пра вим име ни ма, мо ра мо при зна ти да За пад ризи ку је да из гу би Ру си ју, ти ме што ме ђу ње ним су се ди ма ре гру ту је „но ве са везни ке“. И то је основ на ге о по ли тич ка ра чу ни ца За па да. Јер Ру си ји се ни шта стра шно не ће до го ди ти. Али не ће до ћи до удру жи ва ња, не ће би ти са рад ње на гло бал ном ни воу.Док се не удру жи мо, не ће мо по бе ди ти те ро ри зам.Не ће мо спре чи ти тр го ви ну нар ко ти ци ма. Не ће мо ре ши ти про блем енер ге ти ке. Не ће мо ре ши ти про блем ре сур са. Не ће мо ре ши ти про блем пи ја ће во де. Не ће мо ре ши ти про блем одр жи вог раз во ја.За пад си ту а ци ју у Укра ји ни по ку ша ва да пред ста ви као по сле ди цу им пе ри ја листич ких те жњи Ру си је, ко је пред ста вљају опа сност за ње не су се де. Али ова ква при ми ти ви за ци ја кри зе ни на ко ји на чин нам не по ма же да из ње про на ђе мо из лаз.Истин ски раз ло зи тра гич них до га ђа ја у Укра ји ни ле же, ме ђу тим, пре све га у поку ша ју да се уну тра шњи кон фликт у овој зе мљи пред ста ви као по сле ди ца не ких
погледи
У су срет епо хи фак тич ке мно го по лар но сти
Ви сок кул тур но- -ин те лек ту ал ни по тен ци јал европ ске ци ви ли за ци је ни је мо гао да спре чи ни Дру ги свет ски рат, иза зван, из ме ђу оста лог, ксе но фо бич ном те о ри јом ра сне до ми на ци је, ко ја је за по се ла умо ве ви со ко раз ви је них на ро да Евро пе
Ил
у С
Тр
А ц
И јА
: ТА
ТјА
нА
Пе
ре
лИ
гИ
нА
11
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
вред но сних су ко ба из ме ђу на ро да, иза че га по чи ње да се на зи ре и но ва по де ла на „до бре“ (оне ко ји мо гу да при хва те одре ђе не вред но сти) и „ло ше“ (оне ко ји их не при хва та ју). У су шти ни, у осно ви конфли ка та, ко је не ки по ку ша ва ју да предста ве као ме ђу ци ви ли за циј ске, нај че шће ле же еко ном ски и со ци јал ни про бле ми. Они су ве за ни за ве ли ке раз ли ке у жи вотном стан дар ду, у на ци о нал ном раз во ју, у по де ли до ба ра и у гло бал ним кре та њи ма ре сур са.У слу ча ју Укра ји не сви ови про бле ми су ви ше стру ко уве ћа ни због по ку ша ја на цио на ли ста да иг но ри шу исто риј ске, на цио нал не и кул тур не тра ди ци је соп стве не зе мље, да је по де ле на „на ше“ и „њи хове“, а за тим пре тво ре у зе мљу „са мо за Укра јин це“. Не из бе жне по сле ди це та кве по ли ти ке иду од фи зич ког об ра чу на са гра ђа ни ма ко ји се са та квим усме ре њем не сла жу све до пра вог гра ђан ског ра та, при че му је то по ста ло мо гу ће, пре све га, због без у слов не по др шке ко ју укра јин ски на ци о на ли сти до би ја ју из ино стран ства.Ру ски при мер нам, на про тив, по ка зу је да је мо гу ће да у окви ру јед не др жа ве веко ви ма за јед но оп ста ју раз ли чи те ра се, кул ту ре и ре ли ги је. Уоп ште узев, истори ја Ру си је је исто ри ја ди ја ло га ме ђу циви ли за ци ја ма. Овај ди ја лог ни је увек био иде а лан. Али на ша зе мља је уме ла да прона ђе мо де ле за јед нич ког жи во та у име оп штег до бра, што ње но ис ку ство чи ни је дин стве ним и вред ним па жње. Мо гу ће је да упра во због ових ци ви ли за циј ских спе ци фич но сти Ру си ја ни ка да ни је би ла ко ло ни јал на си ла, већ је, на про тив, да ла су штин ски до при нос уки да њу си сте ма ко ло ни ја ли зма у све ту.Ру си ја је, као и увек, спрем на да пру жи свој до при нос раз во ју ди ја ло га ме ђу циви ли за ци ја ма, за то што не ви ди да посто ји дру га мо гућ ност. Тач ни је, за то што ви ди да су сце на ри ји ко ји се ну де као алтер на ти ва, ме ђу ко ји ма је и ме ха ни зам ус по ста вља ња јед но по лар ног ли дер ства, пред на шим очи ма до ка за ли да во де у ћор со как, па и да но се опа сност. Чо ве чанство, ма да са на по ром, ипак сту па у но ву епо ху, у епо ху фак тич ке мно го по лар ности. Вре ме је да се за њу при пре ми мо, а не да се др жи мо ре це па та из про шло сти.
Аутор је ру ко во ди лац Фе де рал не аген ци је за пи та ња За јед ни це не за ви
сних др жа ва, су на род ни ка у ино странству и ме ђу на род ну ху ма ни тар ну
са рад њу „Рос со труд ни че ство“.
Пи ше: Алек сан дар Коц, Ком со мол ска прав да
Но ви нар и рат ни ре пор тер Алек сандар Коц при ча о то ме ка ко се ма совне гроб ни це ко ри сте у по ли тич кој игри: ако Ки јев пре до чи сво ју „Сребре ни цу“, те шко да ће ха шка Ју стици ја на дру ги крај те ра зи ја ста ви ти до њец ку „Кра ји ну“.
Ма на стир Све тих Ар хан гела код При зре на се по маља док се во зи мо по планин ским сер пен ти на ма. У по след њем та ла су про го на Ср ба кид на по ван је мо нах
Ха ри тон. Ње го во те ло је про на ђе но по сле ви ше од го ди ну да на. У овом кра ју ви ше не ма па ро хи ја на. Са мо је о ве ли ким празни ци ма Еви ца Ђор ђе вић са ћер ком Мили цом до ла зи ла так си јем. А у При зрен су се вра ћа ле пе шке, у знак про те ста.Дво го ди шња Ми ли ца је по след ње срп ско де те у не ка да шњој древ ној пре сто ни ци пра во слав ног Ко со ва. Вр ло упе ча тљи ва илу стра ци ја уз тер мин „ге но цид“, ко ји се у по след ње вре ме ве о ма че сто ко ри сти у кон тек сту до га ђа ја у Но во ру си ји.Исто ри ја пра ви још је дан круг по спира ли под ма за ној мр жњом, по ка зу ју ћи дру гу стра ну ра та, на бр зу ру ку по криве ну зе мљом да се не би ви де ло ко ли ко је на ка зна. Ма сов не гроб ни це... Стра шан кан це ла риј ски тер мин, иза ко га се кри је тра ге ди ја чи та вих на ро да. Ру ке све за не иза ле ђа, ло ба ње са про стре ље ним затиљ ком, те ла из бо де на ба јо не ти ма... Ни је реч ни о Ру ан ди, ни о Ба бјем Ја ру. Реч је о Дон ба су, о те ри то ри ји ко ју су кон троли са ле укра јин ске ору жа не сна ге.Ре кло би се да је то гра ни ца по сле које тре ба вр ши ти екс ху ма ци ју са ве сти... Али ме ђу на род на за јед ни ца, ко ја страстве но осу ђу је ру ко вод ство Ју го сла вије за ге но цид, у овом слу ча ју сти дљиво за о би ла зи ја ме са ко сти ма. А Ки јев услу жно де мон стри ра ма сов не гробни це ко је су де ло ру ку „се па ра ти ста“ у Сла вјан ску. Ја сам ви део ка ко су на стале те гроб ни це. По сле бом бар до ва ња од
стра не укра јин ских ору жа них сна га по гра ду је про ла зио во лон тер са на дим ком Др во се ча и ску пљао ле ше ве. Од пе торо по ги ну лих бар за тро је се ни је зна ло ко су. Они су истог да на са хра њи ва ни на гро бљи ма. Би ла је стра шна вру ћи на. Ни је би ло стру је.Укра јин ски „Пин кер то ни“ су јед но ставно от ко па ли те гроб ни це.Шта ће би ти да ље? По ку ша ћу да по го дим на осно ву при ме ра из исто ри је. По сле хр ват ске опе ра ци је „Олу ја“ у Срп ској Кра ји ни је про на ђе но не ко ли ко та квих гроб ни ца са 2500 уби је них. Ме ђу тим, ци ви ли зо ва ни свет је та да већ оче ки вао ско ри пад Ми ло ше ви ће вог ре жи ма, а не
при ја тељ мог не при ја те ља је мој при јатељ. За то се срп ске жр тве ни су ра чу на ле, ни ти је за њих ва жио тер мин „ге но цид“. Као не ка кав „жр тве ни ја рац“, због једног слу ча ја је на 5 го ди на осу ђен Бо жо Ба че лић, ко ман дир из ви ђач ког во да 113. бри га де ору жа них сна га Хр ват ске.А за „по кољ у Сре бре ни ци“ (гроб ни це у Ре пу бли ци Срп ској и Бо сни и Хер цего ви ни, у ко ји ма је на ђе но укуп но 8000 ле ше ва) осу ђе но је пар де се ти на ви соких срп ских офи ци ра и по ли ти ча ра, и сви су до би ли од 15 го ди на за тво ра до до жи вот не ро би је, иако се још увек воде ди ску си је о то ме да ли су у ма сов ним гроб ни ца ма са хра ње ни ци ви ли или непо сред ни уче сни ци бор бе них деј ста ва.Европ ско пра во је се лек тив но ка да се ра ди о до га ђа ји ма са по ли тич ким кон тек стом. Ако Ки јев пре до чи сво ју „Сре бре ни цу“, те шко да ће ха шка Ју сти ци ја на дру ги крај те ра зи ја ста ви ти до њец ку „Кра ји ну“.
Ма сов на гроб ни ца са ве сти
ИЛу С
Тра ц
И Ја:
На Т
а ЛИ Ј
а М
И хаЈ
ЛеН к
о
12
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Ро сиј ска га зе та
Вја че слав Чар ски, за ме ник глав ног уред ни ка Ди рек ци је за ме ђу на род не про јек те „Rus sia Beyond The He a dlines“ (RBTH) из да вач ке ку ће „Ро сијска га зе та“, чи ји је део „Ру ска реч“, го во ри о срп ској пер цеп ци ји Ру сије и о уре ђи вач кој по ли ти ци сај та ru ska rec.ru.
По се та пред сед ни ка РФ Влади ми ра Пу ти на Бе о гра ду 16. ок то бра 2014. не сум њи во је би ла је дан од нај ва жни јих поли тич ких до га ђа ја ове го ди не. Де та љи по се те и из ја ве ру ског
пред сед ни ка ко мен та ри са ни су на друштве ним мре жа ма, а о од но си ма Ру си је и Ср би је пи са ло се на на слов ним стра на ма во де ћих срп ских ли сто ва и го во ри ло на го то во свим ТВ про гра ми ма.Уочи до ла ска пред сед ни ка Пу ти на у Бео град, о од но су срп ске јав но сти пре ма Ру си ји раз го ва ра ли смо са Вја че сла вом Чар ским, за ме ни ком глав ног уред ни ка Ди рек ци је за ме ђу на род не про јек те „Russia Beyond The He a dli nes“ (RBTH) из давач ке ку ће „Ро сиј ска га зе та“.У окви ру ме ђу на род ног про јек та RBTH од 2012. по сто ји и ре ги о нал но из да ње на срп ском је зи ку, ко је као штам па ни дода так „Ру ска реч“ из ла зи у нај ста ри јем и нај у глед ни јем срп ском днев ном ли сту „По ли ти ка“, а као до да так „Ру си ја и Срби ја“ у ана ли тич ком ча со пи су „Ге о по лити ка“. Исто вре ме но је 2012. по кре нут сајт RBTH на срп ском је зи ку (ru ska rec.ru), који је убр зо по стао ве о ма по пу ла ран ме ђу чи та о ци ма у Ср би ји и дру гим зе мља ма бив ше Ју го сла ви је.
Вја че сла ве, ка ко се Ср би да нас од но се пре ма Ру си ји?
Со ци јал не ан ке те, укљу чу ју ћи и оне ко је је „Ру ска реч“ спро ве ла ме ђу сво јим чи та о ци ма, по казу ју да су Ср би из у зет но за инте ре со ва ни за Ру си ју. Ве о ма су чи та не но во сти, ре пор та же и ана ли тич ки ко мен та ри. Срп ски чи та о ци же ле да има ју што више ин фор ма ци ја ве за них за Руси ју. Ка да смо спро ве ли ан ке ту ме ђу чи та о ци ма ли ста „По ли тика“, у ко ме из ла зи на ше из да ње „Ру ска реч“, ис по ста ви ло се да пре ко 90% ан ке ти ра них же ли да про чи та сле де ћи број на шег до дат ка, а 80% ис пи та ни ка сматра да би штам па на „Ру ска реч“ тре ба ло да из ла зи че шће, а не јед ном у два ме се ца. Мно ги чита о ци би та ко ђе же ле ли да се наш сајт на срп ском је зи ку чешће ажу ри ра. По вре ме но нам сти жу и упор ни апе ли да би у Ср би ји тре ба ло да поч не са радом ру ски ТВ ка нал.Ма да у срп ском дру штву да нас не ма једин стве ног ста ва о бу дућ но сти срп скору ских од но са, пре ма ре зул та ти ма не зави сних ис пи ти ва ња на шег ауди то ри ју ма ко ја је спро ве ла ком па ни ја IP SOS ви ше од 90% ис пи та ни ка сма тра да би тр го вин ска раз ме на на ших две ју зе ма ља тре ба ло да се по ве ћа, и да би за Ср би ју би ле ве о ма зна чај не ин ве сти ци је у ру ску при вре ду. Има ју ћи у ви ду да су сви ве ћи срп ски меди ји у стра ном вла сни штву и да про мови шу про за пад не ста во ве, ова кав од нос срп ске јав но сти пре ма Ру си ји је до ста ин те ре сан тан.
Ка кве пред ста ве и ста во ви о Ру си ји доми ни ра ју ме ђу Ср би ма?Још увек су при сут ни тра ди ци о нал ни сте ре о ти пи, ка ко по зи тив ни, та ко и не
га тив ни. Јед ни Ру си ју до жи вља ва ју као глав ну за штит ни цу пра во сла вља и словен ства и је ди ну ве ли ку си лу ко ја мо же да се су прот ста ви евро а тлант ској експан зи ји. Они сма тра ју да Ру си ја мо ра да ре а гу је жу стро и од луч но, не обра ћа јући па жњу ни на ко га. Дру ги ми сле да се Ру си ја по на ша без вољ но и нео д луч но, го то во из дај нич ки пре ма Ср би ји, ко јој би тре ба ло да уз ве ли ки по пуст, или још бо ље бес плат но, ис по ру чу је гас, наф ту и оруж је. Мно ги Ср би су увре ђе ни што се Ру си ја ни је уме ша ла у до га ђа је 1999, ка да су Ср би ју бом бар до ва ле НА ТО снаге. Про за пад но ори јен ти са ни чи та о ци су убе ђе ни да је Ру си ја не де мо крат ска и не ци ви ли зо ва на зе мља у ко јој оли гар си не ми ли це кра ду док ру ски на род по ста је све си ро ма шни ји, пре ви ше пи је и из у мире, а све тврд ње да у Ру си ји има и мно го
интервју
РУ СИ ЈА И СР бИ ЈА: још увек мно го сте ре о ти па, и по зи тив них и не га тив них
Вја че слав Чар ски, за ме ник глав ног уред ни ка RBTH, са штам па ним из да њи ма о ру си ји на ра зним је зи ци ма
13
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
то га до брог сма тра ју „про па ган дом Кремља“. У сво јим пу бли ка ци ја ма по ку ша вамо да на шим чи та о ци ма по мог не мо да на пра ви на чин схва те да на шњу Ру си ју, са свим ње ним пред но сти ма и не до ста цима, и су де ћи по по зи тив ним ре ак ци ја ма, у то ме смо ус пе ли.
Ка кав је, ста ти стич ки гле да но, ваш про се чан срп ски чи та лац? Ко је те ме га ин те ре су ју?Про се чан чи та лац „Ру ске ре чи“ је средњих го ди на, ви со ко обра зо ван, има до
вољ но нов ца и, пре ма срп ским ме ри ли ма, при па да „ви шој сред њој кла си“. За ни ма га по ли ти ка, еко но ми ја и вој не те ме, актив но ко ри сти Ин тер нет и Феј сбук. Има по зи ти ван од нос пре ма Ру си ји, нај ве роват ни је је бо ра вио у Мо скви и Санкт Петер бур гу по слов но или ту ри стич ки.За ње га је по себ но ин те ре сант на спољ на по ли ти ка Ру си је, као и дру ге ге о по ли тичке те ме. Не за о би ла зна те ма је ак тив ност Вла ди ми ра Пу ти на ко га, уз гред ре че но, мно ги Ср би ве о ма це не и во ле. Наш просе чан чи та лац је за ин те ре со ван и за ру
ску ар ми ју, за ни ма ју га нај но ви је ру ско оруж је и вој нотех нич ка до стиг ну ћа. Та ко ђе су по пу лар не те ме ве за не за право сла вље и за аутен тич ну ру ску кул ту ру, чи ју ве ли чи ну и рас кош по ку ша ва мо да до ча ра мо. Ве о ма су чи та не ин фор ма ци је о раз ли чи тим до га ђа ји ма у Ру си ји ко ји су на би ло ко ји на чин по ве за ни са Срби јом. Украт ко, про се чан чи та лац „Ру ске ре чи“ је за ин те ре со ван за све те ме ве за не за Ру си ју ко је по ка зу ју ње ну моћ, сна гу и ве ли чи ну.
Феј сбук стра ни ца „Ру ске ре чи“ има ско ро 80 хи ља да ре ги стро ва них чла нова. То ли ко чла но ва не ма чак ни Фејсбук стра ни ца ва шег парт нер ског ли ста „По ли ти ка“. Ка ко сте ус пе ли да оствари те та ко до бре ре зул та те?Срп ски он лајн ауди то ри јум „Ру ске ре чи“ већ дру гу го ди ну за др жа ва пр во ме сто по бро ју по се та и чи та но сти свих ди ги талних из да ња на ше ме ђу на род не ре дак ци је. На по ми њем да у окви ру про јек та „Rus sia Beyond The He a dli nes“ „Ро сиј ска га зе та“ има 29 из да ња у 23 зе мље и одр жа ва 19 сај то ва на 16 је зи ка. Сајт ru ska rec.ru месеч но има пре ко по ла ми ли о на пре гледа, а тај број ра сте из ме се ца у ме сец. У прет ход не две и по го ди не наш сајт на срп ском је зи ку по се ти ло је ви ше од мили он и по ко ри сни ка, а мно ги од њих су по ста ли на ши стал ни чи та о ци. За Ср би ју је то из у зет но до бар ре зул тат.Шта нам је по мо гло да оства ри мо та кав успех? Пре све га, „Ру ска реч“ има је динстве ну кон цеп ци ју у срп ском ме диј ском про сто ру. Наш основ ни циљ је да српским чи та о ци ма објек тив но и од ме рено при ка же мо до га ђа је ве за не за Ру си ју. Об ја вљу је мо нај ак ту ел ни је но во сти, анали тич ке члан ке и ко мен та ре, ми шље ња во де ћих ру ских екс пе ра та и но ви на ра, а за ин те ре со ва ни чи та о ци ни шта слич но не мо гу да про чи та ју у дру гим срп ским ме ди ји ма. Та ко ђе, на кон де таљ ног ода бира фор ми ран је тим нај бо љих пре во дила ца, ко ји су из вор ни но си о ци срп ског је зи ка. Као и у оста лим ре дак ци ја ма пројек та RBTH, на ода би ру, уре ђи ва њу и зака зи ва њу екс клу зив них тек сто ва по ред ру ског уред ни ка ра ди и го сту ју ћи срп ски уред ник, ко ји по ма же у адап та ци ји мате ри ја ла и њи хо вом при ла го ђа ва њу српским чи та о ци ма, из но си сво ја за па жа ња и пре по ру ке. За хва љу ју ћи то ме, наш проје кат на срп ском је зи ку чи та о ци сма тра ју ори ги нал ним и ве о ма ква ли тет ним.
РУ СИ ЈА И СР бИ ЈА: још увек мно го сте ре о ти па, и по зи тив них и не га тив них
Сајт ru ska rec.ru ме сеч но има пре ко по ла ми ли о на
пре гле да, а тај број ра сте из ме се ца у ме сец. У прет ход не две и по го ди не наш сајт на срп ском је зи ку по се ти ло је ви ше од ми ли он и по ко ри сни ка
Из
Ар
хИ
вe
„р
у С
Ке
ре
чИ
“
14
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Пи ше: Алек сеј Ло сан
Ру си ја је ко нач но ра ти фи ко ва ла спо ра зум о осни ва њу Евро а зиј ске еко ном ске уни је скло пљен са Бе лору си јом и Ка зах ста ном. Но ва уни ја би у на ред них де сет го ди на тре ба ло да по ста не осно ва за ства ра ње творе ви не на лик на Европ ску уни ју. Ме ђу тим, по ми шље њу струч ња ка, ка ко би ова тво ре ви на функ ци о ниса ла, ње не чла ни це тре ба нај пре да ре ше сво је еко ном ске про бле ме.
Ру си ја је 5. сеп тем бра ко начно ра ти фи ко ва ла спо ра зум о осни ва њу Евро а зиј ске економ ске уни је скло пљен са Бело ру си јом и Ка зах ста ном. Доку мент пред ви ђа да за де сет
го ди на бу де осно ва на но ва ин те гра ци она тво ре ви на ана лог на Европ ској уни ји
са за јед нич ком еко ном ском ре гу ла тивом. Из ме ђу оста лог, спо ра зум про пи сује по сте пе но уки да ње за штит них ме ра и ства ра ње за јед нич ког тр жи шта, укљу чују ћи и нај бо ље уре ђе не гра не при вре де као што су фар ма це ут ска ин ду стри ја, ди стри бу ци ја елек трич не енер ги је, финан сиј ске услу ге и тр жи ште нафт них де ри ва та.„Евро а зиј ски ин те гра ци о ни про је кат ни је у пот пу но сти ана ло ган Европ ској уни ји, иако се у свом ра ду тру ди мо да узме мо у об зир европ ско ис ку ство и да, ако је мо гу ће, из бег не мо гре шке. У ЕУ над на ци о нал не ин сти ту ци је има ју знатно ши ра овла шће ња; оне спро во де за једнич ку спољ ну по ли ти ку, та мо по сто ји за јед нич ка ва лу та, што зна чи да је то квали та тив но ви ши ни во ин те гри са но сти“, об ја снио је за „Ру ску реч“ ми ни стар трго ви не Евро а зиј ске еко ном ске ко ми си је (ор ган из вр шне вла сти но ве уни је) Андреј Слеп њов. Пре ма ње го вим ре чи ма,
кључ ни циљ но ве уни је је фор ми ра ње је дин стве ног еко ном ског про сто ра: слобод но кре та ње ро бе и услу га, ка пи та ла и ин ве сти ци ја, рад не сна ге.
Сми сао про јек таПре ма ре чи ма Ан дре ја Слеп њо ва, на при ме ру тр жи шта ро бе већ се мо гу опази ти по зи тив ни ефек ти на еко но ми ју чла ни ца но ве уни је. Ца рин ске гра нице ме ђу овим зе мља ма уки ну те су 2011, ство ре на је је дин стве на ца рин ска зо на, а за тим је уве де на за јед нич ка ца рин ска так са ко ја је по ста ви ла осно ву ца рин ској уни ји. „Ме ђу соб на тр го ви на је 2011. за беле жи ла бр жи по раст од спољ не тр го ви не, а 2012. је би ла три пу та ве ћа. Овај на гли скок роб не раз ме не ре зул тат је уки да ња тр го вин ских ба ри је ра и фор ми ра ња зајед нич ке тр го вин ске ре гу ла ти ве“, об јашња ва он. Пре ма по да ци ма ми ни стра, са да су већ при мет ни ду го роч ни ефек ти ин те гра ци је. Из ме ђу оста лог, удео ма
економија
Осни ва ли Ру си ја но ву Европ ску уни ју или но ви СССР?
основ ни до ку мент евро а зиј ске еко ном ске уни је пред ви ђа да за де сет го ди на бу де осно ва на но ва
ин те гра ци о на тво ре ви на ана лог на европ ској уни ји
ФО
ТО
: Ph
o t
oX
PR
es
s
15
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
шин скотех нич ких про из во да у ме ђусоб ној тр го ви ни чла ни ца Уни је је 8 пу та ве ћи не го у тр го ви ни са тре ћим зе мља ма, а удео наф те, га са и енер гет ских си ро вина је, на про тив, сма њен са го то во 40% на 23%.Спо ра зум о осни ва њу Уни је сту па на сна гу по што га ра ти фи ку ју све три стране ко је су уче ство ва ле у пот пи си ва њу. Ме ђу тим, у нај ско ри је вре ме спо ра зу му би се мо гла при кљу чи ти Јер ме ни ја, саоп штио је ра ни је пр ви пот пред сед ник Вла де Игор Шу ва лов. Дру ги кан ди дат је Кир ги стан, ко ји би мо гао по ста ти члан Уни је 2015. „Још је дан ефе кат ин те гра ције је по раст бро ја зе ма ља и са ве за ко ји су за ин те ре со ва ни да ши ре парт нер ство са на ма у прав цу скла па ња спо ра зу ма о слобод ној тр го ви ни. Та квих парт не ра има око че тр де сет“, ка же Ан дреј Слеп њов. Пре ма по да ци ма ко ји ма он рас по ла же, тре нут но су у то ку пре го во ри о сло бодној тр го ви ни са Ви јет на мом, а у нај скори је вре ме по че ће са ра дом за јед нич ка рад на гру па за про у ча ва ње пер спек тива ства ра ња зо не сло бод не тр го ви не са Изра е лом и Ин ди јом.
Ступ ње ви ин те гри са но сти„Пре ма те о ри ји еко ном ске ин те гра ци је, по сто ји пет ин те гра ци о них ступ ње ва. Пр ви сту пањ под ра зу ме ва ства ра ње зоне сло бод не тр го ви не, дру ги – ца ринску уни ју, тре ћи – је дин ствен еко ном ски про стор, че твр ти – еко ном ску уни ју, и, нај зад, пе ти сту пањ под ра зу ме ва да се еко ном ској ин те гра ци ји при до да и поли тич ка“, об ја шња ва про фе сор Ка те дре за спољ но по ли тич ку ак тив ност Ру си је на Ру ској ака де ми ји за на род ну при вреду и др жав ну ад ми ни стра ци ју (РАНХиГС) Алек сан дар Ми хај лен ко. Пре ма ње го вим ре чи ма, док се Европ ска уни ја на ла зи на пе том ступ њу, Евро а зиј ска еко ном ска уни ја тек до сти же че твр ти сту пањ. „Са еко ном ске тач ке гле ди шта то је нај ви ши сту пањ ин те гри са но сти. Кре та ње ка пе том ступ њу ап со лут но има сми сла, али Бе ло ру си ја и Ка зах стан има ју иза се бе ис ку ство Со вјет ског Саве за и при бо ја ва ју се да ће Мо сква поно во све пот чи ни ти се би“, об ја шња ва Ми хај лен ко.Ка ко ис ти чу струч ња ци, но ва ин тегри са на тво ре ви на за сад има не ко ли ко
су штин ских про бле ма. „Ру си ја је 2013. до жи ве ла зна чај но успо ре ње при вредног ра ста, до шло је већ до по ра ста ре алне ин фла ци је због де вал ва ци је ру бље и санк ци ја ЕУ“, ка же Ан тон Со ро ко, ана лити чар ин ве сти ци о ног хол дин га ФИ НАМ. Са дру ге стра не, у Ка зах ста ну и Бе ло руси ји, пре ма ње го вим ре чи ма, кључ ни про блем ле жи у ви со ком ни воу др жав ног уче шћа у еко но ми ји и ње на ни ска ди верзи фи ка ци ја. Пре ма ре чи ма глав ног анали ти ча ра Ин ве сти ци о не ком па ни је UFS Алек се ја Ко зло ва, Уни ја не ма за јед ничку ва лу ту, што зна чи да ме ђу чла ни ца ма по сто је раз ли ке у мо не тар нокре дит ној по ли ти ци.„Евро а зиј ска еко ном ска ин те гра ци ја зах те ва и мно го ин тен зив ни ју по ли тичку са рад њу. Та да ће мо пре ћи на сле де ћи сту пањ, на ства ра ње Евро а зиј ске уни је“, ка же Алек сан дар Ми хај лен ко. Пре ма њего вим ре чи ма, Европ ска уни ја је та ко ђе у по чет ку би ла чи сто еко ном ска тво реви на, а да нас се у њој осим еко ном ске ин те гра ци је раз ви ја ју спољ но по ли тич ки, од брам бе ни и дру ги аспек ти по ли тич ке ин те гра ци је.
Пи ше: Алек сеј Ло сан
Це на цр но мор ске де о ни це га со вода „Ју жни ток“ по ра шће са 10 на 14 ми ли јар ди евра, док ће из град ња коп не не де о ни це пре ко европ ске те ри то ри је по ску пе ти са 6,6 на 9,5 ми ли јар ди евра, на во ди се у зва ничном са оп ште њу „Га спро ма“. При том ова ком па ни ја не пла ни ра да од уста не од про јек та и, ма да зва нич на са гла сност од Евро пе ни је до би је на, у Ср би ји су већ по че ле при пре ме за по че так ра до ва.
На тај на чин ће укуп на вредност „Ју жног то ка“, ра чу нају ћи ру ски део про јек та, пора сти за око 45% и до сти ћи ско ро 40 ми ли јар ди евра или 50,5 ми ли јар ди до ла ра. Ком
па ни ја ни је об ја сни ла за што је до шло до та ко ве ли ког по ра ста тро шко ва, али је ко нач на су ма упо ре ди ва са укуп ним EBIT DA (про фит пре од у зи ма ња ка
ма те, по ре за на до бит и амор ти за ци је) „Га спро ма“ за 2013, што је из но си ло 55 ми ли јар ди до ла ра. Про це њу је се да је то два пу та ве ћи из нос од це не пр ве тра се га со во да „Сна га Си би ра“ до Ки не. „У бу дућ но сти су мо гу ћа и дру га из не на ђења, јер ће тач на ци фра би ти по зна та тек на кон што бу ду скло пље ни сви кључ ни уго во ри за по ста вља ње це во во да и изград њу“, из ја вио је ана ли ти чар аген ци је „Ин вест ка фе“ Гри го риј Бирг. Га со вод ће ићи по дну Цр ног мо ра до зе ма ља Ју жне и Цен трал не Евро пе, а ње гов уку пан капа ци тет би ће 63 ми ли јар де куб них мета ра га са.
Рас про стра ње на прак са„По сле пот пи си ва ња тен де ра и пре ци зира ња тех нич ких де та ља че сто до ла зи до по ску пље ња про је ка та, ка ко у слу ча ју ‘Гаспро ма’, та ко и ка да се ра ди о при ват ним ком па ни ја ма,“ ка же Иван Ка пи то нов, заме ник ше фа Ка те дре за др жав но ре гу лиса ње еко но ми је Ин сти ту та за др жав ну ад ми ни стра ци ју и упра ву Ру ске ака деми је за на род ну при вре ду и др жав ну ад
ми ни стра ци ју (РАН ХиГС). На при мер, пре ма ње го вим ре чи ма, тро шко ви у првој ета пи из град ње наф то во да Ис точ ни Си бир – Ти хи оке ан (ВСТО) по ра сли су са пла ни ра них 6,6 ми ли јар ди 2004. на 11 ми ли јар ди 2007. „Код ова кве вр сте све обу хват них ра до ва вред ност се прак тич но ни ка да не мо же од мах од ре ди ти“, ка же ана ли ти чар ком па ни је за упра вља ње финан си ја ма „Фи нам Ме неџ мент“ Дми триј Ба ра нов. Пре ма ње го вим ре чи ма, о мо гућем по ве ћа њу це не из град ње „Ју жног тока“ го во ри ло се још пре не ко ли ко го ди на, ка да је про је кат тек стар то вао.Ка ко под се ћа Иван Ка пи то нов, спо мену то по ску пље ње ни је пр во у исто рији „Ју жног то ка“. Још по чет ком 2014. ћер ка ком па ни ја „Га спро ма“, ком па нија „Цен тр гас“, ко ја је из во ђач ра до ва на срп ској де о ни ци про јек та, до би ла је уговор у вред но сти од 2,1 ми ли јар де евра за из град њу те де о ни це га со во да, док је у но вем бру 2013. ми ни стар енер ге ти ке Алек сан дар Но вак вред ност про јек та про це нио на 1,7 ми ли јар ди евра. Пре ма ре чи ма глав ног ана ли ти ча ра Ин ве сти
За што „Ју жни ток“ по ску пљу је?
16
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
ци о не ком па ни је UFS Алек се ја Ко зло ва, мо гу ће је да је по ску пље ње про јек та веза но за по ве ћа ње це на из во ђе ња ра до ва или за по ску пље ње кре ди та за ру ске учесни ке у про јек ту...
Но ве пер спек ти веУпр кос по ве ћа њу тро шко ва, из град ња га со во да „Ју жни ток“ у сва ком слу ча ју ће се на ста ви ти, сма тра ју струч ња ци. „Евро пља ни ма овај про је кат од го ва ра због отва ра ња но вих рад них ме ста и обез бе ђи ва ња по у зда них ис по ру ка“, каже Иван Ка пи то нов. Осим то га, пре ма ње го вим ре чи ма, по ску пље ње из градње га со во да се не ће од ра зи ти на ко нач ну це ну про из во да – га са у це во во ду. „‘Гаспром’ је већ ви ше пу та из ја вио да ће овај про је кат ре а ли зо ва ти без об зи ра на све те шко ће. О то ме све до чи и чи њени ца да се на ста вља ју ра до ви на ру ској и цр но мор ској де о ни ци“, ка же Дми триј Ба ра нов. Осим то га, ка ко је по ста ло позна то то ком по се те ру ског пред сед ни ка Вла ди ми ра Пу ти на Ср би ји 16. ок то бра,
у овој зе мљи је у окви ру про јек та „Ју жни ток“ у то ку про јек то ва ње тра се га со вода и већ у нај ско ри је вре ме мо гу по че ти пр ви гра ђе вин ски ра до ви. Ка ко је из јавио шеф ру ске др жа ве, ре а ли за ци ја овог про јек та мо гла би Ср би ји да до не се преко 2 ми ли јар де евра но вих ин ве сти ци ја и да су штин ски оја ча енер гет ску без бедност зе мље.Ка да „Ју жни ток“ до стиг не пун ка паци тет, из во зни це во во ди ће из Ру си је у Евро пу укуп но мо ћи да тран спор ту ју 319 ми ли јар ди куб них ме та ра га са го дишње, а ако се из у зме укра јин ски си стем за тран спорт га са, би ће то 176 ми ли јарди куб них ме та ра га са го ди шње већ до
2017, об ја шња ва Гри го риј Бирг. Пре ма ње го вим ре чи ма, чак и ако у пот пу но сти од у ста не од тран зи та га са пре ко Укра јине, „Га спром“ ће мо ћи да од го во ри на око 55% по тре ба Евро пе за уво зним га сом. Ра ди по ре ђе ња на во ди мо да тре нут но овај удео из но си око 30%.У ав гу сту 2014. Ми ни стар ство еко но ми је и енер ге ти ке Бу гар ске је об у ста ви ло реа ли за ци ју про јек та, јер Европ ска ко миси ја сма тра да он не за до во ља ва нор ме Тре ћег па ке та енер гет ских про пи са ЕУ. У скла ду са овим пра вил ни ци ма, вла сни ци га со во да на те ри то ри ји ЕУ не мо гу бити ком па ни је за про из вод њу га са. „Гаспром“, ме ђу тим, сма тра да су ове за мерке по ли тич ки мо ти ви са не. Пла ни ра но је да пр ве ис по ру ке кре ну кра јем 2015, а да про јек то ва ни ка па ци тет бу де до стиг нут 2018. „Ме ђу тим, као и ра ни је, Ру си ја не ће би ти је ди ни снаб де вач га са за Евро пу. У пер спек ти ви ће зна чај но оја ча ти кон курен ци ја од стра не про из во ђа ча теч ног при род ног га са из зе ма ља Сред ње Ази је“, упо зо ра ва Бирг.
економија
Про це њу је се да ће „Ју жни ток“ ко шта ти два пу та ви ше од пр ве тра се га со во да „Сна га Си би ра“ до Ки не
ФО
ТО
: AP
ка ко је по ста ло по зна то то ком по се те ру ског пред сед ни ка Вла ди ми ра Пу ти на Ср би ји 16. ок то бра, у овој зе мљи је у окви ру про јек та „Ју жни ток“ у то ку про јек то ва ње тра се га со во да и већ у нај ско ри је вре ме мо гу по че ти пр ви гра ђе вин ски ра до ви
17
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
ve sti.ru
Ру си ја и Ар ген ти на су по ста ле још бли же јед на дру гој: пред сед ни ци ових зе ма ља да ли су знак за по четак еми то ва ња ру ске те ле ви зи је RT (ра ни ји на зив „Rus sia To day“) у јужно а ме рич кој др жа ви. Ру ски ка нал је укљу чен у др жав ну те ле ви зиј ску мре жу Ар ген ти не, до ступ ну свим гра ђа ни ма.
Ру ска те ле ви зиј ска мре жа RT сада се еми ту је на шпан ском јези ку и по кри ва прак тич но це лу Ар ген ти ну. То ће, по Пу ти новим ре чи ма, омо гу ћи ти ло калном ста нов ни штву да ви ше са
зна о на шој зе мљи, што је ве о ма ва жно у усло ви ма без об зир ног ме диј ског ра та.Ру си ја и Ар ген ти на су уда ље не хи ља да ма ки ло ме та ра, али су по ли тич ки бли ске. А са да ће јед на дру гу још бо ље раз у мети. У Ру си ји је би ла ноћ, а у Ла тин ској Аме ри ци дан ка да су пред сед ни ци Влади мир Пу тин и Кри сти на де Кирш нер да ли знак за по че так еми то ва ња ка на ла RT на шпан ском је зи ку.Вла ди мир Пу тин и Кри сти на Фер нан дез де Кирш нер раз го ва ра ли су пу тем ви деолин ка. „Сли ка је из ван ред на, ја Вас одлич но чу јем“, ре као је Вла ди мир Пу тин, обра ћа ју ћи се на по чет ку ви деолин ка пред сед ни ци Ар ген ти не. Та сце на је прика за на у мно гим зе мља ма, с об зи ром да RT од 2009. еми ту је про грам на шпан ском је зи ку у Евро пи и Ла тин ској Аме ри ци. Са да је, ме ђу тим, ру ски ка нал укљу чен у др жав ну те ле ви зиј ску мре жу Ар ген ти не, до ступ ну свим гра ђа ни ма. Ра ни је је она об у хва та ла са мо на ци о нал не ка на ле.Ар ген тин ски гле да о ци ће са зна ти исти ну о Ру си ји, и то ће, ка ко на гла ша ва Пу тин, би ти не на ме тљи ва ин фор ма ци ја. „У ва шој зе мљи ће се по ја ви ти со ли дан и, што је нај ва жни је, ве ро до сто јан из вор ин форма ци ја о де ша ва њи ма у Ру си ји и све ту“, обе ћао је ру ски пред сед ник ТВ гле да о ци ма Ар ген ти не. „Пра во на ин фор ма ци ју спа да
ме ђу ва жна и нео ту ђи ва људ ска пра ва, а са убр за ним раз во јем елек трон ских ме ди ја та сфе ра је сте кла огро ман зна чај и по ста ла, мо же се ре ћи, стра хо ви то оруж је, по мо ћу ко га се мо же ма ни пу ли са ти дру штве ном све шћу. Зна ци на шег вре ме на су же сто ки ме диј ски ра то ви, као и по ку ша ји по је диних зе ма ља да стек ну мо но пол на исти ну и да то ис ко ри сте за до сти за ње сво јих инте ре са. У та квим усло ви ма су по себ но цење ни ал тер на тив ни из во ри ин фор ма ци ја. Упра во та кав је и ка нал RT, ко ји не приме њу је ме то де агре сив ног на ме та ња сво га гле ди шта дру ги ма, не го је увек отво рен за ди ску си је, увек пред ла же гле да о цу ши рок спек тар ми шље ња ве за них за по ли ти ку, дру штве ни жи вот, исто ри ју и кул ту ру. Овај ка нал пру жа љу ди ма мо гућ ност да са ми су де о до га ђа ји ма и да са ми из во де соп стве не за кључ ке.“„Ми укљу чу је мо ру ски ка нал да би смо раз ме њи ва ли ин фор ма ци је из ме ђу наших зе ма ља без уче шћа ве ли ких ме ђуна род них ме диј ских ку ћа, ко је обич но пре но се но во сти под на вод ни ци ма, кори сте ћи их за до сти за ње соп стве них инте ре са“, ис та кла је Кирш нер. „Ми мо жемо да ко му ни ци ра мо и без по сред ни ка.“О „ко му ни ци ра њу без по сред ни ка“ пред
сед ни ци су се до го во ри ли за вре ме јул ске по се те Вла ди ми ра Пу ти на Ар ген ти ни. О то ме ко ли ко је у са вре ме ном све ту ва жна раз ме на објек тив них ин фор ма ци ја може се су ди ти по чи ње ни ци да је од лу ка о по чет ку еми то ва ња ру ског ТВ ка на ла до не та на нај ви шем ни воу. Том при ли ком је би ло ре чи и о слич ним ста во ви ма по пи та њу ме ђу на род них од но са. Обе стране се за ла жу за ви ше по лар ни свет, обе су про тив по ли ти ке дво стру ких стан дар да. Ар ген ти на је по др жа ла вра ћа ње Кри ма, а Ру си ја се за ла же за пре го во ре из ме ђу Ар ген ти не и Ве ли ке Бри та ни је о спор ним Фо кланд ским остр ви ма (ко је Ар ген ти на на зи ва Мал ви ни).Од но си се за и ста по ди жу на стра те шки ни во, и то у свим сег мен ти ма. Ру си ја изво зи у Ар ген ти ну ми не рал на ђу бри ва за по љо при вре ду, а Ар ген ти на по чи ње са из во зом го ве ди не у Ру си ју. Та ко она по пу ња ва упра жње но ме сто Евро пљана, ко ји су на пу сти ли тр жи ште, а ујед но спа са ва и сво ју еко но ми ју од бан кро та ко јим јој пре ти Аме ри ка. Парт нер ство се раз ви ја убр за ним тем пом, а но во сти о то ме жи те љи Ла тин ске Аме ри ке са да ће мо ћи да са зна ју при ти ском на дуг ме да љин ског упра вља ча.
политика
RT по стао до сту пан свим гра ђа ни ма Ар ген ти не
Вла ди мир Пу тин је гра ђа ни ма ар ген ти не по ру чио да ће их
ру си ја без у слов но по др жа ва ти у оства ри ва њу њи хо вих ци ље ва
ФО
ТО
: рИ
А „
нО
вО
СТ
И“
18
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Пи ше: Алек сан дар Ши ро ков
Сви ма нам је до бро по зна то да би по је ди не др жа ве (Укра ји на, Ле тони ја, Ли тва ни ја, Есто ни ја и Хр ватска) ра до пре и спи та ле (а не ке то већ ак тив но чи не) ре зул тат Дру гог свет ског ра та. Ср би ја не спа да ме ђу фал си фи ка то ре, али с вре ме на на вре ме и у њој мно ги по диг ну глас о „зло чи ни ма“ је ди ни ца Цр ве не арми је на срп ској те ри то ри ји.
Про те кла го ди шњи ца осло бође ња Бе о гра да од на ци стич ке оку па ци је згод на је при ли ка и од ли чан по вод да се ми то ви о по на ша њу Цр ве не ар ми је у Ју го сла ви ји ана ли зи ра ју и ар
гу мен то ва но опо врг ну. Сма тра мо да се ве ћи на њих мо же све сти на три.
Пр ви мит: „Оно што се до го ди ло 1944. ни је би ло осло бо ђе ње од на ци зма, него оку па ци ја од стра не Со вјет ског Са ве за“.Ствар ност: У Дру гом свет ском ра ту на те ри то ри ји Ју го сла ви је во ђен је и гра ђански рат. Срп ски мо нар хи сти уз по др шку Ве ли ке Бри та ни је бо ри ли су се про тив мно го број них од ре да ко му ни стич ке опози ци је, ко ја је са сво је стра не до би ја ла све срд ну по моћ од сво је бра ће по иде оло ги ји из СССРа. Ва жно је ис та ћи да су и пар ти зан ске од ре де На род но о сло бо дилач ке вој ске Ју го сла ви је (НОВЈ) углав ном чи ни ли Ср би из нај си ро ма шни јих сло јева ста нов ни штва. Ка да су се је ди ни це Црве не ар ми је 1944. при бли жи ле гра ни ца ма Ју го сла ви је, ру ко вод ство Ко му ни стич ке пар ти је Ју го сла ви је (КПЈ) обра ти ло се Мо скви са мол бом да по мог не у осло бође њу зе мље од оку па то ра. Је ди ни це НОВЈ прак тич но ни су по се до ва ле те шку тех ни
ку и ни су мо гле да иза ђу на крај са до бро на о ру жа ним тру па ма Вер мах та.Ме ђу тим, по сле свих би та ка и ослобо ђе ња зе мље тру пе Цр ве не ар ми је су на пу сти ле Ју го сла ви ју. За раз ли ку од Ма ђар ске, Ис точ не Не мач ке, Пољ ске, Че хо сло вач ке и Бу гар ске, у Ју го сла ви ји ни ка да ни је би ло со вјет ких вој них база, и власт по гра до ви ма су би ра ли са ми жи те љи тих гра до ва, а не со вјет ски коман дан ти. Сто га је ап сурд но го во ри ти о би ло ка квој оку па ци ји Ју го сла ви је од стра не Со вјет ског Са ве за.
Дру ги мит: „Со вјет ски вој ни ци су на сво јим ба јо не ти ма до не ли ма ри о нетски ко му ни стич ки ре жим у Ср би ју, и због то га се не мо гу тре ти ра ти као осло бо ди о ци“.Ствар ност: Ко му ни стич ки по крет је у то вре ме био мо ћан и ак тив но се су прот стављао не мач кој оку па ци ји. Ко му ни стич ка пар ти ја ни је по сто ја ла са мо у Ју го сла ви ји, не го прак тич но у свим зе мља ма Ис точне Евро пе, и сву да је ужи ва ла по др шку ста нов ни штва. У пр вој фа зи, по сле пр вих
из бо ра ко ји су ор га ни зо вани у зе мља ма бу ду ћег со ција ли стич ког бло ка, Мо сква ни је вр ши ла сна жан прити сак на но ве ели те. Оне су (као и ве ћин ско ста нов ништво тих зе ма ља) пот пу но су искре но же ле ле да гра де ко му ни зам. И упра во у тренут ку ка да је дик тат Москве по чео да ра сте Ју го слави ја је би ла је ди на зе мља ко ја је 1948. ру ко вод ству СССРа ре кла сво је чу вено „не“. Са ми про су ди те да ли се за ре жим СФРЈ, ко ји је са Мо сквом 15 го ди на био бу квал но на рат ној но зи, а дру жио се са САД и Евро
пом, мо же ре ћи да је био ма ри о нет ски.
Тре ћи мит: „У Ср би ји се ре ла тив но мир но жи ве ло под не мач ком вла шћу, а ка да су до шли Ру си по че ла су си ло вања, уби ства пред став ни ка ели те и безраз ло жна стре ља ња“.Ствар ност: не ко рект но је (нај бла же рече но) го во ри ти о мир ном жи во ту за време оку па ци је у Ср би ји. Нем ци су вр ло ра до ор га ни зо ва ли стре ља ња ло кал ног ста нов ни штва. До вољ но је се ти ти се коли ко је Ср ба, Је вре ја и Ро ма по би је но у Ја јин ци ма, или хи ља да жи те ља Кра гујев ца ко је су Нем ци стре ља ли у знак одма зде због ак ци ја пар ти за на. Има ли пода та ка о слич ним по ступ ци ма је ди ни ца Цр ве не ар ми је? Не ма, и те шко да ће их би ти. Ако та кви по да ци ни су ис пли ва ли то ком кон флик та Ти та и Ста љи на 1948, то нај ве ро ват ни је зна чи да они јед ностав но и не по сто је.Ка да је реч о си ло ва њи ма ко ја су из врши ли со вјет ски вој ни ци у Ср би ји, сва како да је би ло по је ди нач них ин ци де на та и да су у њи ма уче ство ва ли вој ни ци Трећег укра јин ског фрон та, ко ји су пре то га у бор ба ма про шли Укра ји ну, Ру му ни ју и Бу гар ску. Ме ђу тим, за раз ли ку од не мач ке вој ске, Цр ве на ар ми ја је су ро во ка жња вала сво је вој ни ке за та кве пре сту пе. Ка да су со вјет ске тру пе ушле у Евро пу (а ту се не ми сли са мо на Ср би ју, не го и на Не мачку, Аустри ју, Пољ ску, Ма ђар ску, Бу гар ску,
историја
Цр ве на ар ми ја: осло бо ди лац или оку па тор?
Го вор ге не ра ла Вла ди ми ра Ива но ви ча Жда но ва, чи ји је 4. гар диј ски ме ха ни зо ва ни кор пус пр ви ушао у Бе о град, на ми тин гу по во дом осло бо ђе ња пре сто ни це. Иза ње га на три би ни сто је офи ци ри и вој ни ци НоВЈ
Са ми про су ди те да ли се за ре жим СФРЈ, ко ји је
са Мо сквом 15 го ди на био бу квал но на рат ној но зи, а дру жио се са САД и Евро пом, мо же ре ћи да је био ма ри о нет ски
ФО
ТО
гр
А Ф
И јА
Из
Сл
О б
Од
нИ
х И
з в
О р
А
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.
Че хо сло вач ку, итд.), Цр ве на ар ми ја се са та квим пре сту пи ма бо ри ла свим средстви ма, по чев од об ја шња ва ња и пар тијскопо ли тич ког ра да са бор ци ма, па све до вој ног су да и стре ља ња пљач ка ша и силе џи ја. У Цен трал ном ар хи ву Ми ни старства од бра не РФ сва ко се мо же упо зна ти са не ко ли ко де се ти на та квих суд ских проце са, по кре ну тих углав ном про тив ни жих офи ци ра и обич них вој ни ка (ко је је вој ни суд осу дио на 910 го ди на за не за ко ни та хап ше ња, пљач ке, оти ма ња и си ло ва ња), и је дан про цес про тив за ме ни ка ко ман данта 429. ар ти ље риј ског пу ка, ко ји је ра жало ван и по слат у ка зне ни ба та љон.У сва ком слу ча ју, исто риј ска на у ка у овом тре нут ку не по се ду је до ка зе ма сов них пре сту па со вјет ске ар ми је на те ри то рији Ју го сла ви је 1944, али је ан ти со вјет ска ти тов ска про па ган да по сле кон флик та 1948. нај ви ше ис ти ца ла упра во та кве пре сту пе. На ро чи то је по знат ано ним ни пам флет, тј. псе у до до ку мент под на зи вом „Зло чи ни под пла штом со ци ја ли зма“, који се че сто при пи су је Ми ло ва ну Ђи ла су и Ти то вом би о гра фу Вла ди ми ру Де ди је ру. Та књи га оби лу је не по твр ђе ним по да цима и фан та зи јом ауто ра, и у ти пич ном ма ни ру кла сич не за пад не про па ган де при ка зу је со вјет ске вој ни ке као ди вље и нео б у зда не вар ва ре, као но ве Ху не на че лу са Ати лом Ста љи ном. Она је по сле 1954. по ву че на из свих би бли о те ка, али је по слу жи ла као осно ва за све ан ти со вјетске апо кри фе ко ји су се ка сни је по ја ви ли.У срп ском ме диј ском про сто ру ова те ма
се пе ри о дич но по кре ће на по пу лар ним фо ру ми ма и у ко мен та ри ма ис под члана ка по све ће них Дру гом свет ском рату, и увек у ви ду не ка квих от кро ве ња и „исти не о злим Ру си ма“ ко ју су од на ро да скри ва ли ти тов ски ко му ни сти.Те шко да је не ко од оних ко ји по ста вљају тек сто ве и ко мен та ре на Ин тер не ту чи тао озбиљ ну исто риј ску ли те ра ту ру, или да је лич но ви део Срп ки ње ко је су цр ве но ар меј ци ма сов но си ло ва ли, или де цу ко ја су ро ђе на од тог си ло ва ња (што
би би ло не из бе жно да је Цр ве на ар ми ја си ло ва ла ком плет но жен ско ста нов ништво ма ле Ср би је, ка ко не ки твр де), али мно ги од њих во ле да ди ску ту ју о то ме ка ко „ни је све цр нобе ло ка да је реч о Цр ве ној ар ми ји и осло ба ђа њу Бе о гра да“.Сва ка ко је би ло и стре ља ња пред ставни ка ели те, али те шко да се и она мо гу при пи са ти цр ве но ар меј ци ма. За да так Цр ве не ар ми је био је да се бо ри против не мач ких је ди ни ца, а не да ис пи ту је сте пен по у зда но сти срп ских тр го ва ца и чи нов ни ка ко ји су то ком ра та жи ве ли у осло бо ђе ним гра до ви ма. По ги би ја јед ног де ла срп ске ели те би ла је го рак плод већ
по ме ну тог гра ђан ског ра та, ко ли ко год да је те шко по ми ри ти се са тим.
За кљу чакКа ко се, ме ђу тим, до го ди ло да су го ре по ме ну ти ми то ви та ко чвр сто уса ђе ни у срп ску свест? Од дав ни на се го во ри: „погле дај ко ме до га ђа ји иду у при лог, и на ћи ћеш крив ца“. Као што је већ ре че но, све је по че ло од по сле рат ног кон флик та из ме ђу Мо скве и Бе о гра да. Ти ту и ње го вом окруже њу је би ло по треб но да оправ да ју свој
из бор, и та ко су у на род пу ште не при че о „цр ве ним зве ри ма и оку па то ри ма“. Тај ме тод успе шно и ак тив но при ме њу је запад на про па ган да у свим зе мља ма бив шег Вар шав ског уго во ра. При ме њи ва ла га је и то ком Хлад ног ра та, а и по сле ње га, тј. при ме њу је га и у на ше вре ме. Чи ње ни ца је да у са мом ср цу Евро пе по сто ји на род ко ји пред ста вља тврд орах, а ло ја лан је Ру си ји. Вр ло је ве ро ват но да је та чи ње ни ца неко ме сме та ла, и да још увек не ко ме сме та. Ка ко дру га чи је об ја сни ти та ко ин тен зивно цир ку ли са ње гла си на ко је не мо гу бити по твр ђе не, а сра чу на те су на ства ра ње раз до ра из ме ђу ру ског и срп ског на ро да?
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га-зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ-ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР-ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •
HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР-ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ-РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti [email protected], www.ge o po li ti ka.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР
Весна Станиславов, Дистрибуција
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но-тех нич ки се кре тар
Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
Цр ве на ар ми ја: осло бо ди лац или оку па тор?
Исто риј ска на у ка у овом тре нут ку не по се ду је до ка зе ма сов них пре сту па со вјет ске ар ми је на те ри то ри ји Ју го сла ви је 1944, али је ан ти со вјет ска ти тов ска про па ган да по сле кон флик та 1948. нај ви ше ис ти ца ла упра во та кве пре сту пе
у Музеју оптичких варки у Санкт Петербургу посетиоци могу да постану део тро ди мензионалних инсталација.
Руси
ја у
сли
кам
а
Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com
Фo
to
: Re
ut
eR
s