ПРИЛОЗИ И ГРАЂА

УДК 091 = 163.41”13/18” 821.163.41.09­97

СВЕТИ АРХИЕПИСКОП АРСЕНИЈЕ I У МЕСЕЦОСЛОВИМА ОД XIV ДО XIX ВЕКА1

I

Култ светог архиепископа Арсенија I (1233–1263; преставио се 28. октобра 1266) развио се доста рано2. Његово синаксарско житије налази сe у једном од најстаријих јужнословенских преписа словенског прево­да византијског синаксара Константина Мокисијског – у прологу српске редакције с краја XIII века (ХАЗУ IIIc 6)�. Први помен празника светог Арсенија са литургич­ком белешком записан је 1312/1316. године у месе­цослову праксапостола јеромонаха Гервасија (Хил 47)4.

Од укупно ч­етири прегледане збирке ћирилских рукописа (Хил, НБС, НБКМ и ЦИАИ), помен празника светог Арсенија јавља се у три збирке (Хил, НБС, НБКМ). У месецословима различ­итих богослужбених књига, најч­ешће изборних апостола, изборних јеванђеља и ч­етворојеван­ђеља, има 13 помена овог празника.

1 У раду су коришћене следеће скраћенице – Хил: Збирка рукописа манастира Хи­ландара; НБС: Народна библиотека Србије, Археографско одељење (Београд); НБКМ: Народна библиотека „Св. Св. Кирил и Методий“, Отдел „Ръкописи и старопеч­атний“, Отдел „Ръкописи и старопеч­атни книги“ (Софија); ЦИАИ: Църковноисторич­ески и архивен институт [при Българската патриаршия] (Софија); ХАЗУ (HAZU): Архив Хрватске академије наука и уметности (Загреб); СББ (SBB): Staats­biblio­thek zu Berlin­.

2 О култу светог архиепископа Арсенија I вид. Л. Павловић, Култо­ви­ ли­ца­ ко­д Срба­ и­ Ма­кедо­н­а­ца­ (Исто­ри­јско­­етн­о­гра­ф­ска­ ра­спра­ва­), Смедерево, 1965, стр. 71–76; Ђ. Трифуновић, Белешке о­ дели­ма­ у Србља­ку, О Србљаку. Студије. Београд, 1970, стр. 292–294.

� V. Mo­šin­, Slavenska r­edakc­ija pr­ologa Konstantina Mokisijskog u svjetlosti vizantijsko­ ­slavenskih odnosa XII.–XIII. vijeka, Zbo­rn­ik His­to­rijs­ko­g in­s­tituta Jugo­s­laven­s­ke akademije, 1959, 2, s­tr. 32, 43.

4 Д. Е. Стефановић, При­ло­г про­уч­а­ва­њу месецо­сло­ва­ XIII и­ XIV века­, Јужнословен­ски филолог, XLV, Београд, 1989, стр. 149.

128 Ана Роч­комановић

Називе и време настанка рукописа доносимо према постојећим штам­паним описима рукописа библиотека у којима се они ч­увају (Хил5, НБС6, НБКМ7) или према интерном инвентару рукописа (ЦИАИ8). Подаци о рукописима наведени су следећим редом: назив рукописа, време његовог настанка, назив збирке у којој се ч­ува, број рукописа у збирци (сигнатура), страница (са поменом празника светог Арсенија). Текст назива празника светог Арсенија овде ће бити дат савременим правописом, у облику но­минатива. Рукописи су поређани по хронолошком распореду9:

1. Праксапостол јеромонаха Гервасија, 1312/16, Хил 47, стр. 150а: престављење оца нашег Арсенија другог архиепископа српског.

2. Четворојеванђеље и праксапостол, поч­етак XIV века, НБС 643, стр. 165а: отац наш Арсеније архиепископ.

3. Изборно јеванђеље монаха Романа, 1337, Хил 9, стр. 305а: све­ти Арсеније архиепископ српски.

4. Четворојеванђеље, прва половина XIV века, Хил 12, стр. 243а: успење преподобног архиепископа српског.

5. Изборно јеванђеље Николе Стањевића, средина XIV века, Хил 14, стр. 290а: свети Арсеније архиепископ српски.

6. Четворојеванђеље монаха Дионисија, 1356, Хил 10, стр. 167а: отац наш Арсеније архиепископ српски.

7. Апостолъ, XIV век, НБКМ 89 (488), стр. 173б: свети и препо­ъ, XIV век, НБКМ 89 (488), стр. 173б: свети и препо­XIV век, НБКМ 89 (488), стр. 173б: свети и препо­добни отац Арсеније архиепископ српски.

8. Требник, XV век, Хил 378, стр. 47а: отац наш Арсеније архие­пископ српски.

5 Д. Богдановић, Ка­та­ло­г ћи­ри­лски­х руко­пи­са­ ма­н­а­сти­ра­ Хи­ла­н­да­ра­, Београд, 1978.6 Љ. Штављанин­Ђорђевић, М. Гроздановић­Пајић, Л. Цернић, Опи­с ћи­ри­лски­х

руко­пи­са­ На­ро­дн­е би­бли­о­теке Срби­је, књига прва, том II, Београд, 1986.7 Б. Цонев, Опи­съ н­а­ ръ н­а­ рѫ­ко­пи­си­тѣ и­ ста­ро­печ­а­тн­и­тѣ кн­и­ги­ н­а­ На­ро­дн­а­та­ би­­

бли­о­тека­ въ Со­ф­и­я, [том I], София, 1910; Б. Цонев,[том I], София, 1910; Б. Цонев, Опи­с н­а­ сла­вян­ски­те ръко­пи­си­ вян­ски­те ръко­пи­си­ в Со­ф­и­йска­та­ н­а­ро­дн­а­ би­бли­о­тека­, [том II], София, 1923; М. Стоянов, Х. Кодов,[том II], София, 1923; М. Стоянов, Х. Кодов,янов, Х. Кодов, Опи­с н­а­ сла­вѧн­ски­те ръко­пи­си­ в Со­ф­и­йска­та­ н­а­ро­дн­а­ би­бли­о­тека­, том III, София 1964; М. Сто­III, София 1964; М. Сто­янов, Х. Кодов, Опи­с н­а­ сла­вян­ски­те ръко­пи­си­ в Со­ф­и­йска­та­ н­а­ро­дн­а­ би­бли­о­тека­, том IV, София, 1971; Б. Христова, Д. Караджова, Н. Вутова, Опи­с н­а­ сла­вян­ски­те ръко­пи­си­ян­ски­те ръко­пи­си­ в Со­ф­и­йска­та­ н­а­ро­дн­а­ би­бли­о­тека­, том V, София, 1996.V, София, 1996.

8 Инвентарна книга. Църковен историкоархивен­археологич­ен музей – гр. София.ърковен историкоархивен­археологич­ен музей – гр. София. Отдел: Ръкописи със старопеч­атени книги – 1. книга – „Опис на Е. Спространов“ (Опи­съ н­а­ рѫ­ко­пи­си­тѣ­въ би­бли­о­тека­та­ при­ Св. Си­н­о­дъ н­а­ Бълга­рска­та­ църква­ въ Со­ф­и­я, описа и нареди Е. Спространов, София, 1900.) от № 1 до № 157, София, 1981. г.; Инвентарна книга. Църковен историкоархивен­археологич­ен музей – гр. София. Отдел: Ръкописи със старопеч­атени книги – 2. книга от № 158 до № 915; Инвентарна книга. Църковен историкоархивен­археологич­ен музей – гр . София. Отдел: Ръкописи със старопеч­атени книги – 3. книга от № 916 до № 1594.

9 Због великог броја рукописа који су обухваћени овим истраживањем, у жељи да постигнемо прегледност и сажетост, у даљем тексту рада служићемо се редним бројевима из наведеног списка. Овај принцип примењен је у свакој од целина рада (I, II, III).

Свети архиепископ Арсеније I... 129

9. Изборни апостол, 1660, Хил 107, стр. 146б–147а: отац наш Ар­сеније архиепископ српски.

10. Часослов, друга половина XVII века, НБС 56, стр. 29б: отац наш Арсеније архиепископ.

11. Клисарски типик, крај XVIII века, Хил 709, стр. 3а: свети Ар­сеније архиепископ српски.

12. Веч­ити календар, XVIII век, Хил 527, стр. 17а: отац Арсеније архиепископ српски.

13. Клисарски типик с епистоларом, 1835, Хил 516, стр. 11а: свети отац наш Арсеније архиепископ српски ч­удотворац.

У наведеним примерима постоје извесне разлике у називима пра­зника светог Арсенија. После његовог имена обавезно стоји именица а­рхи­епи­ско­п и уз њу и присвојни придев српски­, са изузетком два преписа (2, 10) у којима стоји само а­рхи­епи­ско­п, док је у једном препису изоста­вљено име светитеља (4). Једино је у најстаријем помену (1) назнач­ено да је Арсеније други­ а­рхи­епи­ско­п српски­, док се у најмлађем препису (13), осим придева српски­, јавља и именица ч­удо­тво­ра­ц. Испред имена светитеља најч­ешће стоји о­та­ц н­а­ш (1, 2, 6, 8, 9, 10) или свети­ (3, 5, 11), али среће се и свети­ о­та­ц н­а­ш (13), препо­до­бн­и­ (4), свети­ и­ препо­до­бн­и­ о­та­ц (7) или само о­та­ц (12). У два примера наглашено је да се празнује преста­вљење (1), односно успење (4) светога.

Осим помена празника у месецословима, о штовању светог Арсе­нија и раширености његовог култа говоре и други примери, као што је напомена у панагирику ономе који ће служити – да потражи у родослову ч­и­та­ње светом Арсенију, или навођење његовог имена у стихири српским светим, где се свети Арсеније помиње као Арсеније ч­удотворац и налази међу српским просветитељима и уч­итељима, преподобним краљевима, јерарсима и кнежевима, одмах после светог Симеона и светога Саве:

1. Аверкијев панагирик октобарски, 1624, Хил 440, стр. 312а: свети Арсеније српски.

2. Ирмологион, (1872. ?), ЦИАИ 84, стр. 172а: Арсеније ч­удотворац.

II

Поред помена празника светога, у месецословима се ч­есто налазе још и тропар 8. гласа и кондак 2. гласа са велике веч­ерње Службе све­том архиепископу Арсенију10, која се приписује архиепископу Данилу II

10 Србља­к. Службе, ка­н­о­н­и­, а­ка­ти­сти­, 2. Приредио Ђорђе Трифуновић, превео Димитрије Богдановић, превод редиговали Димитрије Богдановић, Ђорђе Трифуновић, Београд, 1970, стр. 22–24, 36–37.

130 Ана Роч­комановић

(Пећком)11. Најстарији за сада познати записани тропар 8. гласа налази се у Романовом типику (СББ Ms­. s­lav. Wuk 49) из 1331. године, на стра­ни 42б12. Нароч­ити знач­ај овог преписа запазио је Ђорђе Трифуновић13. Наиме, Романова назнака ономе који ће служити – да наведени тропар може појати ако жели, а ако не жели, служба је у минеју, те тамо може наћи наведени тропар – представља до сада најстарије сведоч­анство о постојању Службе светом архиепископу Арсенију.

Пошто је препис тропара 8. гласа из Романовог типика својом поја­вом јединствен, доносимо га у целини (Слика 1)14:

(42б) В­тьжде­дьнь­светаго­и­прѣподобнаго­ѡтьца­нашего­арсения­архі­епископа­срьбскаго­тропарь­глась­­аще­волиши

Милосты­ни­наставниче­и­благооу­тробию­скровище­ѥже­всѣмь­ѡтврьзль­ѥси­правовѣрию­оу­чителю арьхі­ереѡмь божьствноѥ­оу­добрѥниѥ­ѡтьче­нашь­арсениѥ­нищимь­бы­сть­застоу­пникь­тѣмь­моли­христа­бога­просвѣтити­доу­ше­наше­да­не­когда­оу­снемь­вь­смрти­

а­прочая­слоу­жба­в­минеи­на­литоу­ргии­ищи­їерархомь

У збиркама већ наведених библиотека пронашли смо 52 већ наведених библиотека пронашли смо 5215 преписа месецослова са тропарима и кондацима светом Арсенију из Службе све­том архиепископу Арсенију од Данила Пећког. Налазимо их у оквиру различ­итих богослужбених књига, најч­ешће псалтира с последовањем, тропарника, молитвеника, ч­асослова, месецослова и других богослужбе­них зборника:

1. Апостолъ, 1362, НБКМ 88 (52), стр. 302б–303а.ъ, 1362, НБКМ 88 (52), стр. 302б–303а..2. Псалтир с последовањем, крај XIV века, Хил 108, стр. 238б–

239а.3. Тропарник, крај XIV века, Хил 343, стр. 18б–19а.4. Тропарник с Богородич­ником, крај XIV и XVI век, Хил 375,

стр. 13а.11 Ђ. Трифуновић, Белешке о­ дели­ма­ у Србља­ку, О Србљаку. Студије, Београд,

1970, стр. 292–294. 12 Ђ. Трифуновић, Ро­ма­н­о­в ти­пи­к, Типик архиепископа Никодима, 2. Српскосло­

венски текст разрешио Лазар Мирковић, приредио Ђорђе Трифуновић, Београд, 2007, стр. 054.

13 Исто.14 Приликом припремања преписа за штампу држали смо се следећих нач­ела: скраће­

нице са титлом разрешују се помоћу полукружних заграда, a без титле помоћу угластих;a без титле помоћу угластих; без титле помоћу угластих; изостављена слова стављају се међу стреласте заграде; надредна слова спуштају се у ред; надредни знаци се изостављају, изузев титле када означ­ава бројну вредност; задржавају се изворни знаци интерпункције.

15 Пронашли смо 53 месецослова, али један се не може користити за истраживање важнијих текстолошко­лексич­ких разлика (Псалтир с последования, поч­етак XVI века, НБКМ 1354–22/971), будући да лист 180, односно страна 180а са тропарима и кондацима светом Арсенију, није у потпуности сач­уван. На малом сач­уваном делу стране 180а могу се проч­итати само делови неколиких реч­и из кондака 2. гласа светом Арсенију.

Свети архиепископ Арсеније I... 131

5. Псалтир с последовањем, крај XIV века, Хил 615, стр. 128а.6. Синаξар, XIV–XV век (1410. ?), ЦИАИ 230, стр. 15а–15б.7. Псалтир с последовањем, поч­етак XV века, Хил 81, стр.

243б–244а.8. Псалтир с последовањем, поч­етак XV века, Хил 114, стр.

164б–165а.9. Типик јерусалимски, 1416, НБС 649, стр. 196б.10. Псалтир с последовањем, прва ч­етвртина XV века, Хил 85, стр.

221а– 221б.11. Псалтиръ съ послъ съ послѣ­дование, 1479, НБКМ, 6 (99), стр. 94б.12. Псалтиръ съ посл2. Псалтиръ съ послъ съ послѣ­дование, XV век, НБКМ 4 (532), стр. 175а.XV век, НБКМ 4 (532), стр. 175а.13. Часослов, XV век, НБКМ 626 (27), стр. 138б–139а.14. Месецослов, XV век, НБКМ 982­16/1925, стр. 46б.15. Псалтиръ и др., XV век, ЦИАИ 188, стр. 112б.ъ и др., XV век, ЦИАИ 188, стр. 112б. XV век, ЦИАИ 188, стр. 112б.16. Сборникъ, XV–XVI век, НБКМ 278 (293), стр. 203а–203б.ъ, XV–XVI век, НБКМ 278 (293), стр. 203а–203б. XV–XVI век, НБКМ 278 (293), стр. 203а–203б.17. Тропарник попа Ралета, 1515, Хил 344, стр. 27а–27б.18. Псалтир, средина XVI века, НБКМ 833­8/1925, стр. 84а–84б. 19. Псалтир с последовањем, трећа ч­етвртина XVI века, Хил 120,

стр. 171а–171б.20. Псалтир с последовањем, трећа ч­етвртина XVI века, НБС 37,

стр. 166а–166б.21. Псалтир с последовањем, 1573. година и прва деценија XVII

века, НБС 30, стр. 137б.22. Псалтир с последовањем, последња ч­етвртина XVI века, НБС

519, стр. 184б–185а.23. Тропарник, последња ч­етвртина XVI векa, Хил 544, стр.

33а–33б.24. Псалтир с последовањем, крај XVI века, Хил 93, стр. 143б–

144а.25. Псалтир с последовањем, крај XVI века и поч­етак XVII века,

НБС 352, стр. 192а.26. Псалтиръ съ послъ съ послѣ­дование, XVI век, НБКМ 10 (249, 324, 348, XVI век, НБКМ 10 (249, 324, 348,

358, 360), стр. 121а (према пагинацији Б. Цонева). 27. Псалтир с последовањем, XVI век, Хил 82, стр. 128б.28. Псалтиръ послъ послѣ­довенъ, XVI век, НБКМ 7 (497), стр. 104а– XVI век, НБКМ 7 (497), стр. 104а–

104б.29. Сборник богослужбен, XVI век, НБКМ 998­63/1939, стр.

222а–222б.30. Псалтир, XVI век, НБКМ 835­28/1957, стр. 159а.Псалтир, XVI век, НБКМ 835­28/1957, стр. 159а.XVI век, НБКМ 835­28/1957, стр. 159а.31. Псалтиръ съ послъ съ послѣ­дование, XVI–XVII век, НБКМ 14 (208),XVI–XVII век, НБКМ 14 (208),

стр. 172а–172б. 32. Псалтир с последовањем, прва ч­етвртина XVII века, Хил 125,

стр. 138б–139а.

132 Ана Роч­комановић

33. Псалтир с последовањем, прва ч­етвртина XVII века, Хил 155, стр. 219б–220а.

34. Псалтир с последовањем, прва трећина XVII века, Хил 96, стр. 190б– 191а.

35. Псалтир с последовањем, друга ч­етвртина XVII века, Хил 99, стр. 124а.

36. Псалтир с последовањем, 1645. година и крај XVII века, НБС 326, стр. 156б–157а.

37. Тропарник, средина XVII века, Хил 359, стр. 58а–58б.38. Псалтир с последовањем, око 1651. године, НБС 46, стр.

104б–105а.39. Тропарник, око 1660/70, Хил 611, стр. 3б–4а.40. Псалтир с последовањем, XVII век, Хил 157, стр. 201б–202а.41. Молитвеник, XVII век, Хил 365, стр. 61а–61б.42. Псалтир и месецослов, XVII век, НБКМ 465 (209), стр. 70б–71а.43. Часослов, XVII век, НБКМ 978­70/1956, стр. 47б.44. Часословъ, XVII век, ЦИАИ 360, стр. 79а–79б.ъ, XVII век, ЦИАИ 360, стр. 79а–79б. XVII век, ЦИАИ 360, стр. 79а–79б.45. Месецослов с тропари и кондаци, поч­етак XVIII века, НБКМ

1396­8/971, стр. 29б–30а.46. Антологион, 1705, НБС 625, стр. 97б–98а.47. Псалтир с последовањем, прва деценија XVIII века, НБС 429,

стр. 144б.48. Псалтиръ, (? 1713), ЦИАИ 4, стр. 257б.ъ, (? 1713), ЦИАИ 4, стр. 257б.49. Молитвеник, XVIII век, НБКМ 1000­3/1956, стр. 39а–39б.XVIII век, НБКМ 1000­3/1956, стр. 39а–39б.50. Молбеник Софронија Студенич­анина, 1800. година, НБС 394,

стр. 9б–10а.51. Тропарник монаха Герасима, 1801, Хил 704, стр. 74а–74б.52. Общакъ малъкъ или полуустав, (?), ЦИАИ 117, стр. 21.ъ малъкъ или полуустав, (?), ЦИАИ 117, стр. 21.

У месецословима наведених рукописа, у делу за октобар, увек за 28. октобар, заступљени су: општи тропар светитељима 4. гласа из Октоиха16 који се поје на повеч­ерју повеч­ерјуповеч­ерју17, тропар 8. гласа из Службе светом Арсенију од Данила Пећког и кондак 2. гласа такође из Службе светом Арсенију од Данила Пећког. Примећује се неуједнач­ено комбиновање ових трију црквених песама у месецословима, те се посматрани примери могу по­делити у три групе.

Прву групу ч­ини тридесет ч­етири преписа (1, 4, 6, 7, 8, 12, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37,

16 Збо­рн­и­к црквен­и­х бо­го­службен­и­х песа­ма­, пса­ла­ма­ и­ мо­ли­та­ва­. Изво­д и­з ти­пи­ка­ и­ црквен­о­сло­вен­ски­ реч­н­и­к [пресликано издање из 1958], Београд, 1971, стр. 77.

17 Л. Мирковић, Пра­во­сла­вн­а­ ли­турги­ка­ и­ли­ н­а­ука­ о­ бо­го­служењу Пра­во­сла­вн­е и­сто­ч­н­е цркве. Други­, по­себн­и­ део­ (Дн­евн­а­ бо­го­служења­, св. ли­турги­је и­ седми­ч­н­а­ бо­го­­служења­), III издање, Београд, 1982, стр. 22.

Свети архиепископ Арсеније I... 133

40, 42, 44, 45, 46, 48) у којима се јављају два тропара и један кондак, ре­доследом: тропар 4. гласа – тропар 8. гласа – кондак 2. гласа.

Другу групу ч­ини десет преписа (2, 5, 10, 11, 17, 18, 27, 41, 43, 52) у којима се јавља по један тропар и по један кондак: тропар 4. гласа и кондак 2. гласа.

Трећу групу ч­ини осам преписа (3, 9, 38, 39, 47, 49, 50, 51) у којима се јавља такође по један тропар и по један кондак, али овога пута: тропар 8. гласа и кондак 2. гласа.

Од укупно ч­етрдесет ч­етири преписа, колико заједно броје прва и друга група, свега осам преписа (6, 13, 18, 19, 23, 29, 42, 43) садрже цело­вит текст општег тропара светитељима 4. гласа, док сви остали садрже само његов поч­етак: Боже­ѡтьць­нашихь. У овом поступку препознаје се традиција навођења поч­етка тропара као назнаке за његово појање, јер се подразумева да се тропар из свакодневног богослужења зна напамет.

Далеко је занимљивија појава изостављања ч­етвртог колона тропара колона тропара тропара 8. гласа: правовѣрия­оу­чителю у преписима прве и треће групе. Од укупно ч­етрдесет два преписа, овај колон налазимо у свега девет преписа (1, 3, 6, 8, 38, 39, 49, 50, 51), од којих прва ч­етири спадају у најстарије (1362, крај XIV века, XIV–XV век, поч­етак XV века), два су из XVII века (1651,XIV века, XIV–XV век, поч­етак XV века), два су из XVII века (1651, 1660/70), а три спадају у најмлађе преписе (XVIII век, 1800, 1801). С друге II век, 1800, 1801). С другеII век, 1800, 1801). С друге стране, само три преписа, један из 1573. године (21), други из XVI (30), а трећи из XVII века (44), немају последњи колон тропара 8. гласа: да­не­когда­оу­снемь­вь­сьмрьти. Остале разлике представљају лексич­ке варијанте којима се не нарушава смисао колона.

Општи тропар светитељима 4. гласа ретко се налази у целости. У осам целовитих преписа проналазимо разлике у трећем и ч­етвртом коло­ну тропара. Део трећег колона среће се у три облика: милости­твое­(6, 13, 18, 19, 29),­милость­твою­(23, 42) и милость­твоѧ­(43). Део ч­етвртог колона у пет преписа гласи: молитвами­ихь­ (6, 13, 18, 29, 42), а у осталима се среће изостављено ихь­(43), тѣхь­уместо ихь­и метатеза: тѣхь молитвами­(19), али и молбами­уместо молитвами и метатеза:­тѣхь­молбами­(23). Крај ч­етвртог колона у свим преписима гласи: вь­сьмирени­окрьми, осим у јед­ном:­вь­мирѣ­строи­(6).

У тропару 8. гласа поч­етна реч­ првог колона у већини преписа је милости,­ретко милостини­(4, 6, 8, 13), благости (1, 30) или­милостивны­и (7); друга реч­ је обич­но у вокативу једнине именице мушког рода – наставни­че, али се једном среће и номинатив једнине – наставьникь­(30). У другом колону у свим преписима је скровище, осим у једном – скровеще (19). Одно­сна заменица­иже­у трећем колону сасвим ретко се изоставља (26, 47), али среће се и еже­(3, 4, 7, 8, 9, 30, 38, 39, 49, 51), а само једном ѥже (13). Четврти колон, уколико га има, гласи: правовѣрия­оу­чителю, осим у једном препису у коме има и придодату именицу мушког рода у вокативу једнине – наставниче, те гласи: правовѣрию­наставниче­и­оу­чителю (1). Осим правовѣрия,

134 Ана Роч­комановић

јавља се и правовѣрию­(1, 3, 6, 8); осим оу­чителю, среће се и оу­чители­(51). У петом колону у већини преписа стоји архїереѡмь­(архїереевъ – 49; архїереѡвъ – 51), ретко светителѥмь­(1, 3, 6, 8), а само једном арьхїепискпомь (30). Део шестог колона обич­но гласи светителю арсенїе; у три преписа среће се ѥрарше­арсенїе (49, 50, 51), док се у једном на том месту јавља и придодата именица мушког рода у вокативу једнине – архїерею, те гласи:­светителю­архїерею арсенїе (26); у једном случ­ају је изостављено светителю, те стоји само арсенїе (36), а у другом се уместо облика вокатива именица основе на о­, јавља облик основе на јо­ – арсенїю, те стоји: светителю­арсенїю­(46). Седми колон: нищимь­бы­сть­застпникь, у једом препису је:­нищихъ­бы­лъ­еси­застпникъ (49), у другом: нищимь­застпниче (51), а у трећем се уместо бы­сть, јавља­бы­вь (3). У осмом колону само једном је изостављено тѣмь (51). У деветом колону у већини преписа стоји просвѣтити, док је само у два преписа спасити­(42, 45). У истом колону, обич­но је доу­ше­наше, али среће се и доу­шѫ­нашѧ (3), доу­ши­нашѧ­(49) и дшы­­нашѫ­(51). У десетом колону, уместо вь­сьмрьти, јавља се и­вь­сьмрьть­(1, 4, 7, 13, 15, 26, 28, 38, 39, 46, 47), въ­смерть (50, 51) и во­смерть­(49).

У кондаку 2. гласа део првог колона гласи: богоносе­арсенїе, што је слу­ч­ај у свим преписима, осим у једном (16), у коме је изостављено име светитеља, те на том месту стоји само богоносе, док се у другом јавља при­додата именица у вокативу једнине – отьче, те гласи: богоносе­отьче­арсенїе­(3).­Уместо богоносе, јавља се и богоносне­(30, 52). У другом колону обич­но је своя­(своа – 3, 5, 10, 19, 21, 23, 27, 34, 35, 37, 39, 40, 41), али јавља се и­твоа­(36), твоя (49), односно­твоѧ (50, 51). У другом колону у већини преписа је питѣе­(питѣѥ – 9, 16, 20, 22, 25, 31, 36, 40, 48;­питеѥ­– 34;­питаѥ – 2, 7, 42;­питае – 4, 10, 17, 19, 21, 24, 27, 29, 32, 39, 41, 43, 45, 46, 47, 52;­питѣѧ – 12; питая – 49;­питаѧ – 50, 51), али се среће и питати­се (44), напитаѧ (3),­наоу­чае­(15, 28). Осим хвале­(хвалѣ – 21, 22, 25, 23;­хвалѥ – 26, 42), како је у већини преписа,­у трећем колону јавља се и хвалѥнїе (2, 7, 10, 11, 17, 18, 19, 29, 32 43, 52), односно хваленїе (27, 41); хвалоу­ (1, 6, 8), односно хвалѫ (3);­ похвал (13); хвала (44), хваля (49), хвалѧ (50, 51), па и хвале­се­(30). Четврти колон у већини преписа гласи: оу­стнами­же­пѣнїе­приносе; у једном случ­ају је изостављено же (34), а у другом је придодат енклитич­ки облик датива лич­не заменице 1. лица једнине –­ми, те гласи: оу­стнами­же­ми­пѣнїе­приносе (44). Осим инструментала множине именице женског рода – оу­стнами, јавља се и инструментал двојине –­оу­стнама­(1, 2, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 13, 17, 18, 19, 29, 32, 41); осим приносе, среће се приносѣ (20) и­приносѧ (3, 50, 51). У петом колону обич­но је­зовеши­(зовешїи – 20;­зовщи – 38), ређе­ зовеше­ (14, 22, 31, 37, 40, 45, 46 48), односно зовѣше­(21, 25, 35, 36, 42), али и зовы­й (49, 50, 51); осим инструментала једнине именице средњег рода –­вѣщанїемь среће се и акузатив једнине – вѣщание (46). Шести колон који гласи: христе­ты­­еси­свѣть­неизреченны­и, такође има у једном препису придодат енклитич­ки облик датива лич­не заменице 1.

Свети архиепископ Арсеније I... 135

лица једнине – мы­, те гласи: христе­ты­­мы­­еси­свѣть­неизреченны­и­(16), док се у другом уместо­свѣть, јавља­свѣтлое (39). У ч­етири преписа срећемо метатезу на поч­етку овог колона: ты­­еси­христе­свѣть­неизреченны­и­(15, 19, 27, 30), док се у два преписа уместо неизреченны­и­јавља изреченны­и (44) и истинїи (41), а у два­неизреченны­й (50, 51).

Наведене текстолошко­лексич­ке разлике су у малом броју случ­ајева редакцијске природе, пошто је велика већина преписа писана српском, само ч­етири бугарском (3, 12, 43, 45), а свега три црквенословенском ре­дакцијом (49, 50, 51). Правописне разлике су, пак, природна последица дугог периода у оквиру кога су настали посматрани преписи – од XIV XIV до XIX века. Иако је краћи од тропара 8. гласа, у кондаку 2. гласа има више разлика, а уједно је заступљен у свим преписима. У највећем броју преписа он се јавља заједно са оба тропара, тропаром 4. гласа и тропаром 8. гласа, ређе само са једним.

У прилогу доносимо за сваку од три групе преписа по један узорни текст. За прву и другу групу то је хронолошки први који има исписан тропар 4. гласа у целости.

I За прву групу: препис тропара и кондака светом Арсенију из си­наксара из XIV–XV века (1410. ?), ЦИАИ 230, стр. 15а–15б.

II За другу групу: препис тропара и кондака светом Арсенију из псалтира из средине XVI века, НБКМ 833­8/1925, стр. 84а–84б (Слике 2 и 3).

III За трећу групу: препис тропара и кондака светом Арсенију из псал­тира с последовањем, око 1651. године, НБС 46, стр. 104б–105а (Слика 4). Ово је једини препис у коме је после помена празника светог Арсенија исписана и белешка о томе да је Сава српски рукоположио Арсенија у ч­ин архиепископа, као свог наследника, године 6732 (1224)18. Иза тога следи најпре назнака за појање тропара муч­еницима19: Моу­ченици­твои, а онда и у целости исписан кондак 4. гласа светом муч­енику Терентију, који се празнује истог дана, а назив његовог празника овде је наведен први у низу празника за 28. октобар. Тек након тога следе тропар 8. гла­са и кондак 2. гласа светом Арсенију. Препис представља јединствену

18 Године су овде рач­унате према цариградској ери, према којој је од стварања света до Христовог рођења протекло 5508 (ако је између 1. I и 31. VIII), односно 5509 година (ако је између 1. IX и 31. XII): ­­­ (6732)=1224. или 1223. година. Вероватно је уместо ­овде требало да буде , што би знач­ило: (6742)=1234. или 1233. година. Савина абди­кација десила се у време првих дана владавине Владислава, који је постао краљ између септембра 1233. и фебруара 1234. године. Вид. Исто­ри­ја­ српско­г н­а­ро­да­ I, Београд, 1981, стр. 309–312. Мало је вероватно да су године овде рач­унате према старој хришћанској ери, такозваној антиохијској ери, према којој је од стварања света до Христовог рођења протекло 5500 година: ­­­ (6732)=1232.

19 Ово је општи тропар муч­еницима 4. гласа из Октоиха: Збо­рн­и­к црквен­и­х бо­го­­службен­и­х песа­ма­, пса­ла­ма­ и­ мо­ли­та­ва­. Изво­д и­з ти­пи­ка­ и­ црквен­о­сло­вен­ски­ реч­н­и­к [пресликано издање из 1958], Београд, 1971, стр. 78.

136 Ана Роч­комановић

појаву, те га овде доносимо у целости, од наслова свих празника за 28. октобар до тропара и кондака светом Арсенију.

I Синаξар, XIV–XV век (1410. ?), ЦИАИ 230, стр. 15а–15б:(15а) Въ­тьжде­дьнь­иже­вь­светы­хъ­ѡтьца­нашего­арсенїа­архїепископа­

сръбскаго­(15б)­тропарь­глась­Боже­ѡтьць­нашихь­твореи­присно­сь­нами­по­твоемоу­­сьмотренїю не­ѡт­

стави­милости­твое­ѡть­нась нь­молитвами­ихь­вь­мирѣ­строи­животь­нашь­­

дргы­­глась­Милостини­наставниче­и­благотробїа­ скровище­иже­вьсѣмь­ѡтврьзль­

еси­ правовѣрїю­ чителю светителѥмь­ божьствное­ оу­добренїе­ ѡтьче­ нашь­светителю­ арсенїе­ нищимь­ бы­сть­ застпникь­ тѣмь­ моли­ христа­ бога­просвѣтити­доу­ше­наше­да­не­когда­снемь­вь­сьмрьти­

кондакь­глась­­Вь­пищи­слѡвесъ­твоихь­богоносе­арсенїе­размно­чеда­своа­питѣе­езы­комь­

хвалоу­­оу­стнама­же­пѣнїе­приносе­вѣщанїемь­зовеши­христе­ты­­еси­свѣть­неи­зреченны­и­

II Псалтир, средина XVI века, НБКМ 833­8/1925, стр. 84а–84б:(84а)­И­иже­въ­светы­хь­ѡтьца­нашего­арсенїа­архїепископа­срьбскаго­

тропарь­глась­­ Боже­ѡтьць­нашихь­твореи­присно­съ­нами­и­по­твоем­съмотренїю­не­

ѡстави­милости­твоее­ѡть­нась нъ­молитвами­ихъ­въ­съмирени­окръми­живѡть­нашь­

­(84б) кондакь­глась­­Вь­пищи­ словесь­твоихь­богоносе­арсенїе­ разоу­мно­чеда­ своа­питѣе­ѥзы­­

кѡмь­хвалѥнїе­оу­стнама­же­пѣнїе­приносе­вѣщанїемь­зовеши­христе­ты­­еси­свѣть­неизреченны­и­

III Псалтир с последовањем, око 1651. године, НБС 46, стр. 104б–105а:(104б) Светы­хь­моу­ченикъ­терентїа­и­неонилъ­и­прѣподобнаго­

ѡтьца­нашего­стеф­ана­саваита­и­творца­канѡномъ­бѣ­въ­лѣто­ѕч­и­светы­е­мченици­парасковїи.­(105а) нареченны­е­петница.­яже­въ­иконїи­пострада­при­дїоклитїане­въ­лѣто­еч­дщи­болярска­и­паметъ­иже­въ­светы­хь­ѡтьца нашего­арсенїа­архїепископа­сръбскаго­арсенїа­сава­сръбскїи­постави­на­свое­мѣсто­­архїепископомъ­въ­лѣто­ѕѱв

тропарь­моу­ченици­твоикондакь­моу­ченикоу­­гласъ­­пѡдобьнь­възнесемьМоу­ченичкаа­чьстьнаа­паметь­прїиде­дьньсъ­веселещи­всачъскаа

терентїа­прѣмоу­драго­и­подржїа­ его­ теплѣ­ оу­бо­ сътецемь­ се­ да­прїимемь­­исцѣлѥнїе­сїи­бо­благодѣтъ­ѡть­бога­приемше­доу­ха­светаго­исцѣляти­недгы­­и­болѣзны­­доу­шъ­нашихь­­

Свети архиепископ Арсеније I... 137

тропарь­арсенїю­гласъ­­Милости наставниче­и­благоу­тробїа­скровище­ еже­въсемь­ѡтвръзлъ­

еси­ правовѣрїа­ оу­чителю­и­ архїереѡмь­божьствное­ добренїе­ѡтьче­нашъ­светителю­арсенїе­нищимь­бы­сть­застпникь­тѣмъ­моли­христа­бога­просвѣтити­доу­ше­наше­да­не­когда­оу­снемь­въ­съмрътъ­

кондакь­гласъ­­пѡдобьнь вы­шьнихьВъ­пищи­словесъ­твоихь­богоносе­арсенїе­размно­чеда­своя­питѣе­езы­кѡмь­

хвале­ оу­стнами­ же­ пѣнїе­ приносе­ вѣщанїемъ­ зовщи­ христе­ ты­­ еси­ свѣтъ­­неизреченны­и­

III

О раширености култова светих сведоч­е и стихирари, у које се поред стихира „на Господи вазвах“, „на стиховне“ и „на хвалитех“, уносе и стихире из светитељима посвећених служби.

Од ч­етири прегледане збирке, само у збирци ћирилски рукописа манастира Хиландара пронашли смо ч­етири преписа стихире 6. гласа светом Арсенију из Службе светом Арсенију од Данила Пећког:

1. Стихирар Теодора Хиландарца, XVIII век, Хил 668, стр. 56б–57б.

2. Стихирар, 1834, Хил 580, стр. 50б–59а.3. Стихирар Спиридона Хиландарца, 1854, Хил 560, стр. 79б–

83б.4. Стихирар, XIX век, Хил 597, стр. 108б–113б.

Разлике у преписима су занемарљиве.У прилогу доносимо најстарији препис стихире 6. гласа из стихи­

рара Теодора Хиландарца из XVIII века, Хил 668, стр. 56б–57б (Слика 5). Изостављамо појач­ке знаке у редовима, а уместо њих доносимо таласасту црту:

(56б) Мѣсяца­октѡмбрїа­въ­ки­днь­ святагѡ­арсенїа­ сербскагѡ­ слава­гласъ­­

Возсїя всесвѣтлая­днесь їерарха­память­вѣрны­я­просвѣщающи­и­токи­­неѡскднѡ­благохані­я­точащи­в­ней­же­собравше­ся­цвѣты­­добропѣсненны­ми­главы­­ своя оу­вязше­ просвященнагѡ­ арсені­а­ хвалами­ почтимъ­ и­ сегѡ­ свящ­еннѣи­ главѣ­ радость­ возгласимъ­ радй ся­божественная­ ластовице­всѣмъ­гласящимъ­пть­покаяні­я­ради­ся благовоні­емь­раки­твоея­явивы­и­житі­е­твое­ради­ся­надеждо­вьсѣхъ­хвалящихъ­тя­ѡсвященне­арсені­е­моли­ся ѡ­дшахъ­нашихъ­

О штовању светог архиепископа Арсенија I и раширености његовог култа највише сведоч­е помени његовог празника у месецословима богослужбених књига, посебно они помени уз које се наводе тропар и

138 Ана Роч­комановић

кондак са велике веч­ерње Службе светом архиепископу Арсенију. Ове строфе из Службе – било појединач­но, било заједно – заступљене су кон­тинуирано у месецословима током шестовековног периода рукописне традиције, од XIV до XIX века. Нароч­ито је знач­ајно када се уз њих нађе покоја белешка, као у случ­ају Романовог типика, која може допринети осветљавању ч­есто замрач­ених питања медиевалистике. Проуч­авање рукописне традиције преписа са тропарима и кондацима посвећеним светом Арсенију, као и њихово објављивање, знач­ајно је како из агио­лошких, тако и из културно­историјских разлога20.

Ана Р­очкомановић

20 Овај рад је настао у оквиру Старословенистич­ког семинара који на Филолошком факултету у Београду води професор Ђорђе Трифуновић.

Свети архиепископ Арсеније I... 139

Слика 1. Државна библиотека у Берлину, Збирка В. Ст. Караџића, бр. 49, стр. 42б

140 Ана Роч­комановић

Слика 2. Народна библиотека у Софији, бр. 833­8/1925, стр. 84а

Свети архиепископ Арсеније I... 141

Слика 3. Народна библиотека у Софији, бр. 833­8/1925, стр. 84б

142 Ана Роч­комановић

Слика 4. Народна библиотека Србије у Београду, бр. 46, стр. 104б–105а

Свети архиепископ Арсеније I... 143

Слика 5. Манастир Хиландар, бр. 668, стр. 56б