Број 94 - sllist.basllist.ba/glasnik/2018/broj94/broj094.pdf("službeni glasnik bih",...

Godina XXII

Petak, 28. decembra/prosinca 2018. godine

Broj/Број

94

Година XXII

Петак, 28. децембра 2018. годинe

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1246 Na osnovu člana 10. stav (1) Zakona o Budžetu institucija

Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18), člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 10. stav (8) Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 54/18), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, na 160. sjednici, održanoj 3. decembra 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA IZ TEKUĆEG GRANTA

"PROGRAMI ZA PRIPREMU PROJEKATA I POTENCIJALNIH KANDIDATA ZA SREDSTVA IZ

FONDA H2020" ZA 2018. GODINU

Član 1. (Predmet Odluke)

(1) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu u iznosu od 435.491,35 KM, sljedećim subjektima:

1. Šumarski fakultet Sarajevo

FORRESIL: FORest RESILience: Prikupljanje podataka iz terenskih pokusa hrasta, lužnjaka, bukve i običnog bora u cilju dopune baze podataka šumskih genetskih izvora

15.508,35

2. OIKOS Institut Bijeljina

Platforma za stvaranje i napredak evropske naučne mreže

25.000,00


Public Value Capture of Increasing Property Values

10.000,00

4. Univerzitet Džemal Optimalni parametri zavarivanja SA 387 30.000,00

Bijedić Mašinski fakultet Mostar

Gr. 91 debelih čeličnih ploča u korozivnoj sredini

5. Udruženje Genofond BiH Sarajevo

Pilot projekat DNK metabarkoding indetifikacije bentoskih dijamoteja sedrenih barijera rijeke Une

10.000,00

6. Udruženje genetičara BiH Sarajevo

Podrška hCOMET COST akciji - "COMET WORKSHOP"

10.000,00

7. Elektrotehnički fakultet Sarajevo

Napredno upravljanje pozicije i sile robota za ostvarenje sigurne interakcije između robota i čovjeka

10.000,00

8. Fondacija za razvoj održivog dizajna Sarajevo

Intervetion SC5-20-2019 - Transforming Historic urban areas and/or cultural landscapes into hubs of entrepreneurship and social and cultural integration

14.600,00

9. ENOVA doo Sarajevo

"Učinimo grijanje i hlađenje za evropske potrošače efikasnijim, čistijim, ekonomski i klimatski prihvatljivim (Replace/Zamjena)"

11.880,00

10. Kronauer Colnsulting d.o.o. Sarajevo

Priprema prijedloga projekta za H2020 poziv na temu: "Trust in governance" h2020-SC6-GOVERNANCE-2018-2019-2020

24.000,00

11. Univerzitet "Džemal Bijedić" Mostar

Popularizacija učešća ICT istraživača u Horizon 2020

17.140,00

12. "Centar za europske studije" Sarajevo

Priprema prijedloga projekta za H2020 poziv na temu: "International protection of refugees in a comparative perspective"

23.000,00

13. Univerzitet u Sarajevu Rektorat

Podrška EURAXESS servisnom centru Univerzita u Sarajevu

25.000,00

14. Poljoprivredno prehrambeni fakultet Sarajevo

Using three-way interactions between plants microbes and arthropods to enhance crop protection and production - education

10.000,00

15.

Istraživačko razvojni centar za gasnu tehniku d.o.o. Sarajevo

H2020 Topic identifier: LC-SC3-RES-8-2019 Kombinovanje obnovljivih tehnologija ta obnovljivi daljinski sistem grijanja i/ili hlađenja

18.333,00


Integrisani pristup kontroli sigurnosti hrane kroz cjelokupni lanac ishrane

25.000,00

17. Arnela Okić - Istraživanje zastupljenosti virusa iz 10.000,00

Broj 94 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, 28. 12. 2018.

Poljoprivredno prehrambeni fakultet Sarajevo

familije Closteroviridae na šljivi (Prunus domestica L)

18.

Sarajevo Fondacija za visoko obrazovanje Svjetski univerzitetski servis BiH (SUS BiH)

Priprema H20202 projektne aplikacije DT-ICT-08-2019: "Bosnia and Herzegovina agricultural digital integration platforms" AKIS-BiH

12.000,00

19. Gradska razvojna agencija Banja Luka

Priprema aplikacije za Horizont 2020 za projekat "Mentalno zdravlje na radnom mjestu"

25.000,00

20. Selma Rizvić - Elektrotehnički fakultet Sarajevo

Dissident Network DISSIDENeT 10.000,00

21. Internacionalni Burč univerzitet Ilidža

H2020 TraceHTA- evidence- based multivariable Health Technology Assessment (HTA) method for improving diagnosis and treatment of patients

25.000,00

22. Energobos Iljin d.o.o. Sarajevo

"EnviBreak" Alternative Concepts for Environmentally Compatible Gas Circuit Breakers

24.540,00

23.

Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment Banja Luka

Understanding migration mobility patterns: elaborating mid and long-term migration scenarios

25.000,00

24. Sarajevo School of Science and Tehnology Sarajevo

Sveobuhvatna studija kvalitete zraka u Kantonu Sarajevo i njegov uticaj na zdravlje stanovništva

24.490,00

(2) Ukupna raspoloživa sredstva za tekući grant "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu iznose 444.000,00 KM i predviđena su u budžetu Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine za 2018. godinu, na poziciji "Tekući transferi i grantovi".

(3) Sredstva tekućeg granta koja se raspoređuju ovom odlukom iznose 435.491,35 KM.

Član 2. (Izvještaj o utrošku sredstava)

(1) U skladu sa članom 10. stav (3) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18) i u skladu sa Odlukom o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 54/18), korisnici sredstava dužni su Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine dostaviti izvještaje o namjenskom utrošku sredstava prema Obrascu za narativni izvještaj, Obrascu za finansijski izvještaj i Obrascu za statistički izvještaj, koji su sastavni dio Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu.

(2) Korisnik sredstava, u skladu sa stavom (1) ovog člana, dužan je završni narativni i finansijski izvještaj dostaviti najkasnije u roku od 30 dana od dana završetka projekta.

(3) Korisnici sredstava iz člana 1. stav (1) ove odluke koji su podržani sa iznosom od 25.000,00 KM i više, obavezni su angažirati nezavisnu reviziju i Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine dostaviti izvještaj nezavisne revizije o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava, u roku od 30 dana nakon završetka projekta.

Član 3. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine.

Član 4. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 248/18 3. decembra 2018. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, s. r.

Na temelju članka 10. stavak (1) Zakona o Proračunu

institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18), članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 10. stavak (8) Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 54/18), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, na 160. sjednici, održanoj 3. prosinca 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA IZ TEKUĆEG GRANTA

"PROGRAMI ZA PRIPREMU PROJEKATA I POTENCIJALNIH KANDIDATA ZA SREDSTVA IZ

FONDA H2020" ZA 2018. GODINU

Članak 1. (Predmet Odluke)

(1) Ovom Odlukom dodjeljuju se sredstva iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu u iznosu od 435.491,35 KM, sljedećim subjektima:

1. Šumarski fakultet Sarajevo

FORRESIL: FORest RESILience: Prikupljanje podataka iz terenskih pokusa hrasta, lužnjaka, bukve i običnog bora u cilju dopune baze podataka šumskih genetskih izvora

15.508,35


Platforma za stvaranje i napredak evropske naučne mreže

25.000,00



10.000,00

4.

Univerzitet Džemal Bijedić Mašinski fakultet Mostar

Optimalni parametri zavarivanja SA 387 Gr. 91 debelih čeličnih ploča u korozivnoj sredini

30.000,00

5. Udruženje Genofond BiH Sarajevo

Pilot projekat DNK metabarkoding indetifikacije bentoskih dijamoteja sedrenih barijera rijeke Une

10.000,00

6. Udruženje genetičara BiH Sarajevo

Podrška hCOMET COST akciji -"COMET WORKSHOP"

10.000,00

7. Elektrotehnički fakultet Sarajevo

Napredno upravljanje pozicije i sile robota za ostvarenje sigurne interakcije između robota i čovjeka

10.000,00

8. Fondacija za razvoj održivog dizajna Sarajevo


14.600,00

9. ENOVA doo Sarajevo

"Učinimo grijanje i hlađenje za evropske potrošače efikasnijim, čistijim, ekonomski i klimatski prihvatljivim (Replace/Zamjena)"

11.880,00

10. Kronauer Colnsulting d.o.o. Sarajevo

Priprema prijedloga projekta za H2020 poziv na temu: "Trust in governance" h2020-SC6-GOVERNANCE-2018-2019-2020

24.000,00

11. Univerzitet "Džemal Bijedić" Mostar

Popularizacija učešća ICT istraživača u Horizon 2020

17.140,00

12. "Centar za europske studije" Sarajevo

Priprema prijedloga projekta za H2020 poziv na temu: "International protection of refugees in a comparative

23.000,00

Petak, 28. 12. 2018. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 94 - Strana 3

perspective"

13. Univerzitet u Sarajevu Rektorat

Podrška EURAXESS servisnom centru Univerzita u Sarajevu

25.000,00



10.000,00

15.

Istraživačko razvojni centar za gasnu tehniku d.o.o. Sarajevo

H2020 Topic identifier: LC-SC3-RES-8-2019 Kombinovanje obnovljivih tehnologija ta obnovljivi daljinski sistem grijanja i/ili hlađenja

18.333,00


Integrisani pristup kontroli sigurnosti hrane kroz cjelokupni lanac ishrane

25.000,00

17.

Arnela Okić - Poljoprivredno prehrambeni fakultet Sarajevo

Istraživanje zastupljenosti virusa iz familije Closteroviridae na šljivi (Prunus domestica L)

10.000,00

18.

Sarajevo Fondacija za visoko obrazovanje Svjetski univerzitetski servis BiH (SUS BiH)

Priprema H20202 projektne aplikacije DT-ICT-08-2019: "Bosnia and Herzegovina agricultural digital integration platforms" AKIS-BiH

12.000,00

19. Gradska razvojna agencija Banja Luka

Priprema aplikacije za Horizont 2020 za projekat "Mentalno zdravlje na radnom mjestu"

25.000,00

20. Selma Rizvić - Elektrotehnički fakultet Sarajevo


21. Internacionalni Burč univerzitet Ilidža


25.000,00

22. Energobos Iljin d.o.o. Sarajevo


24.540,00

23.

Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment Banja Luka


25.000,00

24. Sarajevo School of Science and Tehnology Sarajevo

Sveobuhvatna studija kvalitete zraka u Kantonu Sarajevo i njegov uticaj na zdravlje stanovništva

24.490,00

(2) Ukupna raspoloživa sredstva za tekući grant "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu iznose 444.000,00 KM i predviđena su u proračunu Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine za 2018. godinu, na poziciji "Tekući transferi i grantovi".

(3) Sredstva tekućeg granta koja se raspoređuju ovom Odlukom iznose 435.491,35 KM.

Članak 2. (Izvješće o utrošku sredstava)

(1) Sukladno članku 10. stavak (3) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18) i sukladno Odluci o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 54/18), korisnici sredstava dužni su Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine dostaviti izvješća o namjenskom utrošku sredstava prema Obrascu za narativno izvješće, Obrascu za financijsko izvješće i Obrascu za statističko izvješće, koji su sastavni dio Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu.

(2) Korisnik sredstava, sukladno stavku (1) ovog članka, dužan je završno narativno i financijsko izvješće dostaviti najkasnije u roku od 30 dana od dana završetka projekta.

(3) Korisnici sredstava iz članka 1. stavak (1) ove Odluke koji su podržani sa iznosom od 25.000,00 KM i više, obvezni su angažirati neovisnu reviziju i Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine dostaviti izvješće neovisne revizije o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava, u roku od 30 dana nakon završetka projekta.

Članak 3. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine i Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine.

Članak 4. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 248/18 3. prosinca 2018. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, v. r.

На основу члана 10. став (1) Закона о Буџету

институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2018. годину ("Службени гласник БиХ", број 8/18), члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 10. став (8) Одлуке о критеријумима за додјелу средстава из текућег гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за 2018. годину ("Службени гласник БиХ", број 54/18), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, на 160. сједници, одржаној 3. децембра 2018. године, донио је

ОДЛУКУ О ДОДЈЕЛИ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕГ ГРАНТА

"ПРОГРАМИ ЗА ПРИПРЕМУ ПРОЈЕКАТА И ПОТЕНЦИЈАЛНИХ КАНДИДАТА ЗА СРЕДСТВА ИЗ

ФОНДА H2020" ЗА 2018. ГОДИНУ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

(1) Овом одлуком додјељују се средства из текућег гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за 2018. годину у износу од 435.491,35 КМ, сљедећим субјектима:

1. Шумарски факултет Сарајево

FORRESIL: FORest RESILience: Прикупљање података из теренских покуса храста, лужњака, букве и обичног бора у циљу допуне базе података шумских генетских извора

15.508,35

2. ОИКОС Институт Бијељина

Платформа за стварање и напредакевропске научне мреже

25.000,00

3. ОИКОС Институт Бијељина


10.000,00

4.

Универзитет Џемал Биједић Машински факултет Мостар

Оптимални параметри заваривања СА 387 Гр. 91 дебелих челичних плоча у корозивној средини

30.000,00

5. Удружење Генофонд БиХ Сарајево

Пилот пројекат ДНК метабаркодинг индетификације бентоских дијамотеја седрених баријера ријеке Уне

10.000,00

6. Удружење генетичара БиХ Сарајево

Подршка hCOMET COST акцији -"COMET WORKSHOP"

10.000,00

7. Електротехнички факултет Сарајево

Напредно управљање позиције и силе робота за остварење сигурне интеракције између робота и човјека

10.000,00


8. Фондација за развој одрживог дизајна Сарајево


14.600,00

9. ЕНОВА доо Сарајево

"Учинимо гријање и хлађење за европске потрошаче ефикаснијим, чистијим, економски и климатски прихватљивим (Реплаце/Замјена)"

11.880,00

10. Kronauer Colnsulting d.o.o. Сарајево

Припрема приједлога пројекта за H2020 позив на тему: "Trust in governance" h2020-SC6-GOVERNANCE-2018-2019-2020

24.000,00

11. Универзитет "Џемал Биједић" Мостар

Популаризација учешћа ICT истраживача у Horizon 2020

17.140,00

12. "Центар за еуропске студије" Сарајево

Припрема приједлога пројекта за H2020 позив на тему: "International protection of refugees in a comparative perspective"

23.000,00

13. Универзитет у Сарајеву Ректорат

Подршка EURAXESS сервисном центру Универзита у Сарајеву

25.000,00

14. Пољопривредно прехрамбени факултет Сарајево


10.000,00

15. Истраживачко развојни центар за гасну технику д.о.о. Сарајево

H2020 Topic identifier: LC-SC3-RES-8-2019 Комбиновање обновљивих технологија та обновљиви даљински систем гријања и/или хлађења

18.333,00

16. Пољопривредно прехрамбени факултет Сарајево

Интегрисани приступ контроли сигурности хране кроз цјелокупни ланац исхране

25.000,00

17.

Арнела Окић - Пољопривредно прехрамбени факултет Сарајево

Истраживање заступљености вируса из фамилије Closteroviridae на шљиви (Prunus domestica L)

10.000,00

18.

Сарајево Фондација за високо образовање Свјетски универзитетски сервис БиХ (СУС БиХ)

Припрема H20202 пројектне апликације DT-ICT -08-2019: "Bosnia and Herzegovina agricultural digital integration platforms" AKIS-BiH

12.000,00

19. Градска развојна агенција Бања Лука

Припрема апликације за Horizont 2020 за пројeкат "Ментално здравље на радном мјесту"

25.000,00

20. Селма Ризвић - Електротехнички факултет Сарајево


21. Интернационални Бурч универзитет Илиџа


25.000,00

22. Energobos Iljin д.о.о. Сарајево


24.540,00

23. Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент Бања Лука


25.000,00

24. Сарајево School of Science and Tehnology Sarajevo

Свеобухватна студија квалитете зрака у Кантону Сарајево и његов утицај на здравље становништва

24.490,00

(2) Укупна расположива средства за текући грант "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за 2018. годину износе 444.000,00 КМ и предвиђена су у буџету Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине за 2018. годину, на позицији "Текући трансфери и грантови".

(3) Средства текућег гранта која се распоређују овом одлуком износе 435.491,35 КМ.

Члан 2. (Извјештај о утрошку средстава)

(1) У складу са чланом 10. став (3) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних

обавеза Босне и Херцеговине за 2018. годину ("Службени гласник БиХ", број 8/18) и у складу са Одлуком о критеријумима за додјелу средстава из текућег гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за 2018. годину ("Службени гласник БиХ", број 54/18), корисници средстава дужни су Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине да доставе извјештаје о намјенском утрошку средстава према Обрасцу за наративни извјештај, Обрасцу за финансијски извјештај и Обрасцу за статистички извјештај, који су саставни дио Одлуке о критеријумима за додјелу средстава из текућег гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за 2018. годину.

(2) Корисник средстава, у складу са ставом (1) овог члана, дужан је завршни наративни и финансијски извјештај да достави најкасније у року од 30 дана од дана завршетка пројекта.

(3) Корисници средстава из члана 1. став (1) ове одлуке који су подржани са износом од 25.000,00 КМ и више, обавезни су ангажовати независну ревизију и Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине доставити извјештај о намјенском утрошку додијељених средстава, у року од 30 дана након завршетка пројекта.

Члан 3. (Реализација Одлуке)

За реализацију ове одлуке задужују се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине и Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине.

Члан 4. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 248/18 3. децембра 2018. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р.

1247 Na osnovu člana 10. stav (1) Zakona o Budžetu institucija

Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18), člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 10. stav (1) Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Sufinansiranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 55/18), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 161. sjednici, održanoj 13. decembra 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA IZ TEKUĆEG GRANTA "SUFINANSIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH

ORGANIZACIJA U OBLASTI PREVENCIJE HIV-a I TUBERKULOZE U BOSNI I HERCEGOVINI"

ZA 2018. GODINU


(1) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva iz tekućeg granta "Sufinansiranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu, sljedećim subjektima:


Projekti za HIV Red. br. Naziv i sjedište

subjekta Naziv projekta Dodijeljeni iznos

sredstava1. Udruženje PROI

Sarajevo "Sa nama niste sami" 13.500,00

2. Association "Margina" Zenica

"Podrška održivosti servisa za smanjenje štete

od upotrebe droga"

13.250,00

3. Partnership in health BiH

"Poboljšanje dostupnosti i kvaliteta dobrovoljnog, povjerljivog testiranja i savjetovanja na HIV i

AIDS u BiH"

13.250,00

Projekti za tuberkulozu 4. Društvo Crvenog

križa BiH, Sarajevo "Svi možemo učiniti napor da se okonča tuberkuloza

u našem okruženju"

7.000,00

5. Savez NVO ROMA RS, Gradiška

"Edukativna prevencija TB/HIV"

3.000,00

(2) Ukupna raspoloživa sredstva za sufinansiranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu iznose 50.000,00 KM i dodjeljuju se iz budžeta Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ministarstvo) za 2018. godinu sa pozicije "Tekući transferi i grantovi".

Član 2. (Izvještaj o utrošku sredstava)

(1) Subjekti iz člana 1. ove odluke (u daljem tekstu: Korisnici sredstava) dužni su Ministarstvu dostaviti izvještaj o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava najkasnije u roku od 30 dana od dana završetka projekta prema Obrascu za narativni izvještaj i Obrascu za finansijski izvještaj, koji su sastavni dio Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Sufinansiranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 55/18) (u daljem tekstu: Odluka o kriterijima).

(2) Korisnici sredstava polugodišnji narativni izvještaj dostavljaju prema Obrascu za narativni izvještaj koji je sastavni dio Odluke o kriterijima i u roku definiranim Odlukom o kriterijima.

Član 3. (Ugovor o korištenju dodijeljenih sredstava)

(1) Sa korisnicima sredstava Ministarstvo zaključuje Ugovor o korištenju dodijeljenih sredstava iz tekućeg granta "Sufinansiranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu (u daljem tekstu: ugovor).

(2) Prije zaključivanja ugovora, korisnici sredstava se obavještavaju (email-om i telefonski) o Odluci o dodjeli sredstava iz tekućeg granta "Sufinansiranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu, te se od istih traži da dostave: a) revidirani budžet u skladu s odobrenim sredstvima i u

skladu s budžetom u okviru aplikacije dostavljene na javni konkurs. Revidirani budžet projekta postaje sastavni dio ugovora i isti mora biti potpisan od strane korisnika sredstava i ovjeren pečatom korisnika sredstava. U revidiranom budžetu, troškovi reperezentacije koji se odnose na ishranu i piće, ne mogu biti veći od 5% od ukupno odobrenog iznosa sredstava za podržani projekat, dok troškovi taksi usluga, goriva, te mobilnih telefona nisu prihvatljivi;

b) obavijest o tačnom terminu početka i završetka projekta i isti se unose u ugovor.

(3) Ukoliko korisnik sredstava ne prihvati uvjete propisane ugovorom iz ovog člana gubi pravo na korišćenje sredstava.

Član 4. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine.


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



Na temelju članka 10. stavak (1) Zakona o Proračunu

institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18), članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 10. stavak (1) Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Sufinanciranje projekata nevladinih organizacija u području prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 55/18), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 161. sjednici, održanoj 13. prosinca 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA IZ TEKUĆEG GRANTA "SUFINANCIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH

ORGANIZACIJA U PODRUČJU PREVENCIJE HIV-a I TUBERKULOZE U BOSNI I HERCEGOVINI"

ZA 2018. GODINU

Članak 1. (Predmet Odluke)

(1) Ovom Odlukom dodjeljuju se sredstva iz tekućeg granta "Sufinanciranje projekata nevladinih organizacija u području prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu, sljedećim subjektima:

Projekti za HIVRed. br. Naziv i sjedište

subjektaNaziv projekta Dodijeljeni iznos

sredstava1. Udruženje PROI

Sarajevo "Sa nama niste sami" 13.500,00

2. Association "Margina" Zenica

"Podrška održivosti servisa za smanjenje štete od upotrebe

droga"

13.250,00


"Poboljšanje dostupnosti i kvaliteta dobrovoljnog, povjerljivog testiranja i

savjetovanja na HIV i AIDS u BiH"

13.250,00

Projekti za tuberkulozu4. Društvo Crvenog

križa BiH, Sarajevo

"Svi možemo učiniti napor da se okonča tuberkuloza u našem

okruženju"

7.000,00

5. Savez NVO ROMA RS,

Gradiška

"Edukativna prevencija TB/HIV"

3.000,00

(2) Ukupna raspoloživa sredstva za sufinanciranje projekata nevladinih organizacija u području prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu iznose 50.000,00 KM i dodjeljuju se iz proračuna Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) za 2018. godinu sa pozicije "Tekući transferi i grantovi".


Članak 2. (Izvješće o utrošku sredstava)

(1) Subjekti iz članka 1. ove Odluke (u daljnjem tekstu: korisnici sredstava) dužni su Ministarstvu dostaviti izvješće o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava najkasnije u roku od 30 dana od dana završetka projekta prema Obrascu za narativno izvješće i Obrascu za financijsko izvješće, koji su sastavni dio Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz tekućeg granta "Sufinanciranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 55/18) (u daljnjem tekstu: Odluka o kriterijima).

(2) Korisnici sredstava polugodišnje narativno izvješće dostavljaju prema Obrascu za narativno izvješće koje je sastavni dio Odluke o kriterijima i u roku koji je definiran Odlukom o kriterijima.

Članak 3. (Ugovor o korištenju dodijeljenih sredstava)

(1) Sa korisnicima sredstava Ministarstvo zaključuje Ugovor o korištenju dodijeljenih sredstava iz tekućeg granta "Sufinanciranje projekata nevladinih organizacija u području prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu (u daljnjem tekstu: ugovor).

(2) Prije zaključivanja ugovora, korisnici sredstava se obavješćuju (email-om i telefonski) o Odluci o dodjeli sredstava iz tekućeg granta "Sufinanciranje projekata nevladinih organizacija u području prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu, te se od istih traži da dostave: a) revidirani proračun sukladan odobrenim sredstvima i

sukladan proračunu u okviru aplikacije dostavljene na javni natječaj. Revidirani proračun projekta postaje sastavni dio ugovora i isti mora biti potpisan od strane korisnika sredstava i ovjeren žigom korisnika sredstava. U revidiranom proračunu, troškovi reperezentacije koji se odnose na ishranu i piće, ne mogu biti veći od 5% od ukupno odobrenog iznosa sredstava za podržani projekt, dok troškovi taksi usluga, goriva, te mobilnih telefona nisu prihvatljivi;

b) obavijest o točnom terminu početka i završetka projekta i isti se unose u ugovor.

(3) Ukoliko korisnik sredstava ne prihvati uvjete propisane ugovorom iz ovog članka gubi pravo na korištenje sredstava.

Članak 4. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine i Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine.




Sarajevo



На основу члана 10. став (1) Закона о Буџету

институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2018. годину ("Службени гласник БиХ", број 8/18), члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 10. став (1) Одлуке о критеријумима за додјелу средстава из текућег гранта "Суфинансирање пројеката невладиних организација у

области превенције HIV-а и туберкулозе у Босни и Херцеговини" за 2018. годину ("Службени гласник БиХ", број 55/18), на приједлог Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 161. сједници, одржаној 13. децембра 2018. године, донио је

ОДЛУКУ О ДОДЈЕЛИ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕГ ГРАНТА

"СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ОБЛАСТИ ПРЕВЕНЦИЈЕ HIV-а И

ТУБЕРКУЛОЗЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ" ЗА 2018. ГОДИНУ


(1) Овом одлуком додјељују се средства из текућег гранта "Суфинансирање пројеката невладиних организација у области превенције HIV-а и туберкулозе у Босни и Херцеговини" за 2018. годину, сљедећим субјектима:

Пројекти за HIVРед. бр. Назив и сједиште

субјектаНазив пројекта Додијељени износ

средстава1. Удружење ПРОИ

Сарајево "Са нама нисте сами" 13.500,00

2. Association "Маргина" Зеница

"Подршка одрживости сервиса за смањење штете од употребе

дрога"

13.250,00


"Побољшање доступности и квалитета добровољног, повјерљивог тестирања и

савјетовања на HIV и AIDS у БиХ"

13.250,00

Пројекти за туберкулозу4. Друштво Црвеног

крижа БиХ, Сарајево

"Сви можемо учинити напор да се оконча туберкулоза у

нашем окружењу"

7.000,00

5. Савез НВО РОМА РС, Градишка

"Едукативна превенција ТБ/HIV"

3.000,00

(2) Укупна расположива средства за суфинансирање пројеката невладиних организација у области превенције HIV-а и туберкулозе у Босни и Херцеговини" за 2018. годину износе 50.000,00 КМ и додјељују се из буџета Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Министарство) за 2018. годину са позиције "Текући трансфери и грантови".

Члан 2. (Извјештај о утрошку средстава)

(1) Субјекти из члана 1. ове одлуке (у даљем тексту: корисници средстава) дужни су Министарству да доставе извјештај о намјенском утрошку додијељених средстава најкасније у року од 30 дана од дана завршетка пројекта према Обрасцу за наративни извјештај и Обрасцу за финансијски извјештај, који су саставни дио Одлуке о критеријумима за додјелу средстава из текућег гранта "Суфинансирање пројеката невладиних организација у области превенције HIV-а и туберкулозе у Босни и Херцеговини" за 2018. годину ("Службени гласник БиХ", број 55/18) (у даљем тексту: Одлука о критеријумима).

(2) Корисници средстава полугодишњи наративни извјештај достављају према Обрасцу за наративни извјештај који је саставни дио Одлуке о критеријумима и у року који је дефинисан Одлуком о критеријумима.

Члан 3. (Уговор о коришћењу додијељених средстава)

(1) Са корисницима средстава Министарство закључује Уговор о коришћењу додијељених средстава из текућег гранта "Суфинансирање пројеката невладиних


организација у области превенције HIV-а и туберкулозе у Босни и Херцеговини" за 2018. годину (у даљем тексту: уговор).

(2) Прије закључивања уговора, корисници средстава се обавјештавају (email-ом и телефонски) о Одлуци о додјели средстава из текућег гранта "Суфинансирање пројеката невладиних организација у области превенције HIV-а и туберкулозе у Босни и Херцеговини" за 2018. годину, те се од истих тражи да доставе: а) ревидирани буџет у складу с одобреним

средствима и у складу с буџетом у оквиру апликације достављене на јавни конкурс. Ревидирани буџет пројекта постаје саставни дио уговора и исти мора бити потписан од стране корисника средстава и овјерен печатом корисника средстава. У ревидираном буџету, трошкови реперезентације који се односе на исхрану и пиће, не могу бити већи од 5% од укупно одобреног износа средстава за подржани пројекат, док трошкови такси услуга, горива, те мобилних телефона нису прихватљиви;

б) обавијест о тачном термину почетка и завршетка пројекта и исти се уносе у уговор.

(3) Уколико корисник средстава не прихвати услове прописане уговором из овог члана губи право на коришћење средстава.

Члан 4. (Реализација Одлуке)

За реализацију ове одлуке задужују се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине и Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине.


Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


1248 Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi s tačkom 3.5. Politike o saradnji sa iseljeništvom ("Službeni glasnik BiH", broj 38/17), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine je na 157. sjednici, održanoj 7.11.2018. godine, donijelo

ODLUKU O KRITERIJIMA ZA DODJELU PRIZNANJA

ISELJENICIMA I ORGANIZACIJAMA ISELJENIKA IZ BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. (Predmet)

Odlukom o kriterijima za dodjelu priznanja iseljenicima i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Odluka) utvrđuju se: pravo na priznanje, oblasti za koje se dodjeljuju priznanja, kriteriji za dodjelu priznanja, postupak i način izbora i dodjele priznanja, izgled priznanja, vođenje evidencije o dodijeljenim priznanjima i postupak za oduzimanje priznanja.

Član 2. (Definicije)

(1) Iseljenici iz Bosne i Hercegovine i njihovi potomci su osobe koje vode porijeklo a žive izvan Bosne i Hercegovine i integrirani su u zemljama prijema, bez obzira na njihovo državljanstvo ili nacionalnu pripadnost i koji, individualno ili kolektivno, doprinose ili imaju interes da doprinesu promociji i ukupnom društveno-ekonomskom razvoju Bosne i Hercegovine, te poboljšanju njenog ugleda u svijetu.

(2) Organizacije iseljenika su organizacije koje okupljaju iseljenike iz Bosne i Hercegovine iz stava (1) ovog člana, a koje svojim radom doprinose ili imaju interes da doprinesu promociji i ukupnom društveno-ekonomskom razvoju Bosne i Hercegovine, te poboljšanju njenog ugleda u svijetu.

(3) Bosna i Hercegovina, u smislu primjene ove odluke, podrazumijeva državu Bosnu i Hercegovinu s unutrašnjom strukturom i postojećim međunarodnopriznatim granicama u skladu s članom I. tačka 1. Ustava Bosne i Hercegovine.

Član 3. (Cilj dodjele priznanja)

Priznanje istaknutim pojedincima u iseljeništvu i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine najviše je priznanje koje se dodjeljuje za izuzetan doprinos u jačanju veza iseljeništva s Bosnom i Hercegovinom, s ciljem priznanja dosadašnjeg rada i podsticanja daljnje saradnje s Bosnom i Hercegovinom u različitim oblastima društvenog života.

Član 4. (Pravo na priznanje)

Priznanje se dodjeljuje istaknutom pojedincu, naučnom, stručnom i javnom radniku, te organizaciji koja okuplja iseljenike iz Bosne i Hercegovine i daje poseban doprinos jačanju saradnje i veza iseljeništva s Bosnom i Hercegovinom.

Član 5. (Upotreba roda)

Svi izrazi u ovoj odluci dati u muškom gramatičkom rodu odnose se bez diskriminacije i na žene.

Član 6. (Oblasti u kojima se dodjeljuju priznanja)

(1) Priznanja se dodjeljuju u oblastima: a) privrede, b) nauke i obrazovanja, c) kulture i informiranja, d) profesionalnog i amaterskog sporta, e) zdravstva i socijalne zaštite, f) filantropskih i dobrotvornih aktivnosti.

(2) Priznanje iz stava (1) ovog člana dodjeljuje se svake druge godine.

(3) Iz svake oblasti dodjeljuje se jedno priznanje, bez obzira na to da li se priznanje dodjeljuje pojedincu ili organizaciji.

Član 7. (Kriterij za dodjelu priznanja u oblasti privrede)

Priznanje u oblasti privrede dodjeljuje se za značajan doprinos ekonomskom razvoju, rezultate i zasluge postignute u svrhu:

a) jačanja i unapređenja privrednog partnerstva s Bosnom i Hercegovinom,

b) saradnje s poslovnom zajednicom Bosne i Hercegovine,

c) promoviranja ekonomskih potencijala Bosne i Hercegovine,

d) međunarodne promocije potencijala Bosne i Hercegovine u oblasti trgovine i direktnih stranih ulaganja,


e) investiranja, investiranja u proizvodnju, investiranja u manje razvijena područja, prema visini ulaganja i broju novih radnih mjesta kao rezultat ulaganja u Bosnu i Hercegovinu,

f) prijenosa znanja, vještina i tehnologija.

Član 8. (Kriterij za dodjelu priznanja u oblasti nauke i obrazovanja)

Priznanje u oblasti nauke i obrazovanja dodjeljuje se za značajan doprinos, rezultate i zasluge postignute u svrhu:

a) jačanja i unapređenja naučne i obrazovne saradnje s Bosnom i Hercegovinom,

b) promocije znanja i nauke, c) prijenosa znanja, d) organizacije dopunskog obrazovanja djece, e) ostvarivanja izuzetnih rezultata u obrazovnim

aktivnostima (rezultati učenika, vannastavne aktivnosti i sl.),

f) očuvanja jezika u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini,

g) poboljašnja ugleda Bosne i Hercegovine u svijetu.

Član 9. (Kriterij za dodjelu priznanja u oblasti profesionalnog i

amaterskog sporta) Priznanje u oblasti profesionalnog i amaterskog sporta

dodjeljuje se za značajan doprinos, rezultate i zasluge postignute u svrhu:

a) jačanja sportske saradnje iseljenika s Bosnom i Hercegovinom,

b) promociju Bosne i Hercegovine na međunarodnom planu kroz posebna sportska ostvarenja,

c) osnaživanja sporta u Bosni i Hercegovini, d) pomoći mladim talentima u Bosni i Hercegovini.

Član 10. (Kriterij za dodjelu priznanja u oblasti kulture i informiranja)

Priznanje u oblasti kulture i informiranja dodjeljuje se za značajan doprinos, rezultate i zasluge postignute u svrhu:

a) jačanja i unapređenja kulturne razmjene s Bosnom i Hercegovinom,

b) njegovanja i promocije kulturnog naslijeđa Bosne i Hercegovine,

c) promocije kulturnog stvaralaštva Bosne i Hercegovine, d) očuvanja tradicije i kulturnih dobara Bosne i

Hercegovine, e) ostvarivanja izuzetnih rezultata u oblasti kulture (novi

kulturni sadržaji i sl.), f) razvoja i unapređenja oblasti informiranja, g) ostvarivanja izuzetnih rezultata u oblasti informiranja

(novi programski sadržaji, objektivnost i blagovremenost u informiranju i sl.).

Član 11. (Kriterij za dodjelu priznanja u oblasti zdravstva i socijalne zaštite)

Priznanje u oblasti zdravstva i socijalne zaštite dodjeljuje se za značajan doprinos, rezultate i zasluge postignute u svrhu:

a) jačanja i unapređenja saradnje s Bosnom i Hercegovinom,

b) prijenosa znanja i vještina, c) ostvarivanja izuzetnih rezultata u poboljšanju

zdravstvene zaštite, d) unapređenja i razvoja socijalne i dječije zaštite, e) umrežavanja i doprinosa u radu zdravstvenih institucija

i akademskog sektora.

Član 12. (Kriterij za dodjelu priznanja u oblasti filantropskih i dobrotvornih

aktivnosti) Priznanje u oblasti filantropskih i dobrotvornih aktivnosti


a) pomoći organiziranjem humanitarnih akcija i dobrotvornog rada,

b) volontiranja, c) doniranja opreme, sredstava i materijala.

Član 13. (Javni poziv)

(1) Ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine donosi odluku o pokretanju postupka za dodjelu priznanja iseljenicima i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine.

(2) Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) na svojoj veb-stranici objavljuje javni poziv za dostavljanje prijedloga za dodjelu priznanja iz člana 6. ove odluke, koji će biti otvoren 21 dan.

(3) Pravo na dostavljanje prijedloga ima osoba starija od 18 godina, organizacija iseljenika, privredno društvo, nevladina organizacija, udruženje i drugi pravni subjekat iz iseljeništva i Bosne i Hercegovine.

Član 14. (Način predlaganja)

(1) Prijedlog za dodjelu priznanja sadrži lične podatke o kandidatu, odnosno naziv i sjedište organizacije koja se predlaže i vrstu priznanja. U obrazloženju se navode činjenice i dokaz o radu i angažiranju, postignutom rezultatu i uspjehu na osnovu čega se može odlučiti o dodjeli priznanja.

(2) Prijedlog iz stava (1) ovog člana dostavlja se Ministarstvu na obrascu iz Aneksa I, koji je sastavni dio ove odluke.

(3) Prijedlog suprotan članu 6. stav (3) ove odluke neće biti razmatran i bit će odbačen.

Član 15. (Komisija za izbor)

(1) Ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine imenuje komisiju za izbor u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

(2) Komisija za izbor ima sedam članova od kojih su dva predstavnika Ministarstva, i po jedan predstavnik Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Agencije za promociju stranih investicija u Bosni i Hercegovini i Direkcije za ekonomsko planiranje Bosne i Hercegovine.

(3) Komisija za izbor na prvoj sjednici bira predsjednika i zamjenika predsjednika i donosi svoj poslovnik.

(4) Poslovnikom se, uz ostalo, propisuje i tajnost rada komisije za izbor i način vrednovanja pristiglog prijedloga.

(5) Komisija za izbor razmatra pristigli prijedlog sa aspekta potpunosti, te obrazloženje i dokumentaciju, a na osnovu kriterija propisanih ovom odlukom, vrednuje doprinos, rezultate i zasluge kandidata za kojeg je podnesen prijedlog, na osnovu čega priprema i rang-listu prijavljenih kandidata s obrazloženjem.

(6) Neblagovremeni, nepotpuni i prijedlog bez obrazloženja neće biti razmatrani.

(7) Komisija za izbor, u roku od 21 dan od dana isteka roka za dostavu prijedloga u okviru javnog poziva, dostavlja ministru za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine


izvještaj o radu s preporukom kandidata za dodjelu priznanja i rang-listu prijavljenih kandidata, s obrazloženjem.

Član 16. (Odluka o dodjeli priznanja)

(1) Ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, u roku od sedam dana od dana zaprimanja izvještaja o radu iz člana 15. stav (7) ove odluke, dostavlja Vijeću ministara Bosne i Hercegovine preporuku kandidata za dodjelu priznanja i rang-listu s obrazloženjem.

(2) Na osnovu dostavljene preporuke iz stava (1) ovog člana, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine u roku od 15 dana donosi odluku o dodjeli priznanja.

Član 17. (Dodjela priznanja)

(1) Priznanje se dodjeljuje na posebno organiziranoj svečanosti svake druge godine, koju organizira Ministarstvo.

(2) Priznanje dodjeljuje predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine ili ministar kojeg ovlasti.

Član 18. (Javnost)

Na veb-stranici Ministarstva objavljuje se lista dobitnika priznanja.

Član 19. (Izgled priznanja)

(1) Priznanje za iseljenike izrađeno je na čvrstom papiru formata A4, na kojem je oslikana zastava Bosne i Hercegovine. U gornjem dijelu priznanja otisnut je logo Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, a na sredini je velikim slovima napisana riječ PRIZNANJE, ispod koje je velikim slovima napisano ime i prezime osobe kojoj se ono dodjeljuje. Ispod toga upisuje se vrsta priznanja iz člana 6. ove odluke. U donjem lijevom uglu upisuju se broj i datum, a u donjem desnom uglu je potpis predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine.

(2) Priznanje za organizacije iseljenika iz Bosne i Hercegovine izrađeno je na čvrstom papiru formata A4, na kojem je oslikana zastava Bosne i Hercegovine. U gornjem dijelu priznanja otisnut je logo Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, a na sredini je velikim slovima napisana riječ PRIZNANJE, ispod koje je velikim slovima napisan naziv organizacije kojoj se ono dodjeljuje. Ispod toga upisuje se vrsta priznanja iz člana 6. ove odluke. U donjem lijevom uglu upisuju se broj i datum, a u donjem desnom uglu je potpis predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine.

(3) Izgled priznanja iz st. (1) i (2) ovog člana dat je na crtežima iz Aneksa II. koji je sastavni dio ove odluke.

(4) Priznanje se dodjeljuje na jeziku i pismu u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini, za koje se opredijeli dobitnik priznanja.

Član 20. (Evidencija o dodjeli priznanja iseljenicima i organizacijama

iseljenika iz Bosne i Hercegovine) (1) Ministarstvo vodi evidenciju o dodjeli priznanja iseljenicima

i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine. (2) Evidencija o dodjeli priznanja iseljenicima i organizacijama

iseljenika iz Bosne i Hercegovine sadrži: oblast za koju je priznanje dodijeljeno, ime i prezime iseljenika, odnosno naziv organizacije kojoj je dodijeljeno priznanje, broj i datum odluke o dodjeli priznanja, te datum i mjesto uručenja priznanja.

Član 21. (Oduzimanje priznanja)

(1) Priznanje se oduzima iseljeniku iz Bosne i Hercegovine pod sljedećim uslovima: a) da je pravosnažnom sudskom presudom osuđen za

ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije; b) da je pravosnažnom sudskom presudom bilo kojeg

suda s teritorije Bosne i Hercegovine osuđen za krivično djelo protiv života i tijela, slobode i prava građana, dostojanstva osobe i morala, imovine, pravosuđa, službene i druge odgovorne dužnosti, osnova društvenog uređenja i sigurnosti, na kaznu zatvora od godinu dana i duže;

c) koji je pravosnažnom sudskom presudom osuđen na kaznu zatvora od tri godine ili težu kaznu, a ne radi se o krivičnom djelu iz tačke b) ovog stava;

d) koji je pravosnažnom sudskom presudom osuđen po bilo kojem osnovu iz tač. a), b), i c) ovog stava od suda izvan Bosne i Hercegovine, odnosno suda u zemlji prijema.

(2) Priznanje se oduzima organizaciji iseljenika, čiji je osnivač, predsjednik ili član uprave: a) pravosnažnom sudskom presudom osuđen za ratne

zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije; b) pravosnažnom sudskom presudom od bilo kojeg suda s

teritorije Bosne i Hercegovine osuđen za krivično djelo protiv života i tijela, slobode i prava građana, dostojanstva osobe i morala, imovine, pravosuđa, službene i druge odgovorne dužnosti, osnova društvenog uređenja i sigurnosti, na kaznu zatvora od godinu dana i duže;

c) pravosnažnom sudskom presudom osuđen na kaznu zatvora od tri godine ili težu kaznu, a ne radi se o krivičnom djelu iz tačke b) ovog stava;

d) pravosnažnom sudskom presudom osuđen po bilo kojem osnovu iz tač. a), b), i c) ovog stava od suda izvan Bosne i Hercegovine, odnosno suda u zemlji prijema.

Član 22. (Postupak oduzimanja priznanja)

(1) Po službenoj dužnosti ili prijavi, Ministarstvo pokreće postupak oduzimanja priznanja odlukom o pokretanju postupka oduzimanja priznanja.

(2) Postupak oduzimanja priznanja provodi komisija koju imenuje ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke o pokretanju postupka oduzimanja priznanja.

(3) Komisija ima sedam članova od kojih su dva predstavnika Ministarstva, i po jedan predstavnik Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Agencije za promociju stranih investicija u Bosni i Hercegovini i Direkcije za ekonomsko planiranje Bosne i Hercegovine.

(4) Komisija na prvoj sjednici bira predsjednika i zamjenika predsjednika te donosi svoj poslovnik.

(5) Poslovnikom se propisuje postupak oduzimanja priznanja i tajnost rada komisije.

(6) Komisija, nakon provedenog postupka, ministru za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine dostavlja prijedlog odluke o oduzimanju priznanja s obrazloženjem ili prijedlog zaključka o odbacivanju prijave.

(7) Na prijedlog komisije, ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine upućuje Vijeću ministara Bosne i Hercegovine prijedlog odluke o oduzimanju priznanja s obrazloženjem.


(8) Odluku o oduzimanju priznanja donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine.

Član 23. (Finansiranje)

Potrebna finansijska sredstva za provođenje ove odluke osiguravaju se u budžetu Ministarstva.

Član 24. (Provođenje Odluke)

Za provođenje ove odluke zadužuje se Ministarstvo.


Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 251/18 7. novembra 2018. godine

Sarajevo




Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi s točkom 3.5. Politike o suradnji s iseljeništvom ("Službeni glasnik BiH", broj 38/17), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 157. sjednici održanoj 7.11.2018. godine, donijelo je

ODLUKU O KRITERIJIMA ZA DODJELU PRIZNANJA

ISELJENICIMA I ORGANIZACIJAMA ISELJENIKA IZ BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. (Predmet)

Odlukom o kriterijima za dodjelu priznanja iseljenicima i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Odluka) utvrđuju se: pravo na priznanje, područja u kojima se dodjeljuju priznanja, kriteriji za dodjelu priznanja, postupak i način izbora i dodjele priznanja, izgled priznanja, vođenje evidencije o dodijeljenim priznanjima i postupak oduzimanja priznanja.

Članak 2. (Definicije)

(1) Iseljenici iz Bosne i Hercegovine i njihovi potomci su osobe koje vode podrijetlo a žive izvan Bosne i Hercegovine i integrirani su u zemljama prijma, bez obzira na njihovo državljanstvo ili nacionalnu pripadnost, a koji individualno ili kolektivno doprinose ili imaju interes doprinijeti promicanju i sveukupnom društveno-ekonomskom razvitku Bosne i Hercegovine te poboljšanju njezinog ugleda u svijetu.

(2) Organizacije iseljenika su organizacije koje okupljaju iseljenike iz Bosne i Hercegovine iz stavka (1) ovoga članka, a koje svojim radom doprinose ili imaju interes doprinijeti promicanju i sveukupnom društveno-ekonomskom razvitku Bosne i Hercegovine te poboljšanju njezinog ugleda u svijetu.

(3) Bosna i Hercegovina u smislu primjene ove Odluke podrazumijeva državu Bosnu i Hercegovinu s unutarnjom strukturom i postojećim međunarodno priznatim granicama u skladu s člankom I točka 1. Ustava Bosne i Hercegovine.

Članak 3. (Cilj dodjele priznanja)

Priznanje istaknutim pojedincima u iseljeništvu i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine najviše je priznanje koje se dodjeljuje za izniman doprinos u jačanju veza iseljeništva s Bosnom i Hercegovinom, u cilju priznavanja dosadašnjeg rada i poticanja daljnje suradnje s Bosnom i Hercegovinom u različitim područjima društvenog života.

Članak 4. (Pravo na priznanje)

Priznanje se dodjeljuje istaknutom pojedincu, znanstvenom, stručnom i javnom djelatniku te organizaciji koja okuplja iseljenike iz Bosne i Hercegovine i daje poseban doprinos jačanju suradnje i veza iseljeništva s Bosnom i Hercegovinom.

Članak 5. (Uporaba roda)

Svi izrazi u ovoj Odluci dani u muškom gramatičkom rodu odnose se bez diskriminacije i na žene.

Članak 6. (Područja u kojima se dodjeljuju priznanja)

(1) Priznanja se dodjeljuju u područjima: a) gospodarstva b) znanosti i obrazovanja

c) kulture i informiranja d) profesionalnog i amaterskog sporta e) zdravstva i socijalne skrbi f) filantropske i dobrotvorne djelatnosti.

(2) Priznanje iz stavka (1) ovoga članka dodjeljuje se svake druge godine.

(3) Iz svakog se područja dodjeljuje jedno priznanje, bez obzira na to dodjeljuje li se pojedincu ili organizaciji.

Članak 7. (Kriterij za dodjelu priznanja u području gospodarstva) Priznanje u području gospodarstva dodjeljuje se za značajan

doprinos gospodarskom razvitku, rezultate i zasluge postignute u svrhu:

a) jačanja i unaprjeđenja gospodarskog partnerstva s Bosnom i Hercegovinom;

b) suradnje s poslovnom zajednicom Bosne i Hercegovine;

c) promicanja ekonomskih potencijala Bosne i Hercegovine;

d) međunarodnog promicanja potencijala Bosne i Hercegovine u području trgovine i izravnih inozemnih ulaganja;

e) ulaganja, ulaganja u proizvodnju, ulaganja u manje razvijena područja, prema visini ulaganja i broju novih radnih mjesta kao rezultat ulaganja u Bosnu i Hercegovinu;

f) prijenosa znanja, vještina i tehnologija.

Članak 8. (Kriterij za dodjelu priznanja u području znanosti i obrazovanja)

Priznanje u području znanosti i obrazovanja dodjeljuje se za značajan doprinos, rezultate i zasluge postignute u svrhu:

a) jačanja i unaprjeđenja znanstvene i obrazovne suradnje s Bosnom i Hercegovinom;

b) promicanja znanja i znanosti; c) prijenosa znanja; d) organiziranja dopunskog obrazovanja djece; e) ostvarivanja izuzetnih rezultata u obrazovnom radu

(rezultati učenika, izvannastavne aktivnosti i sl.); f) očuvanja jezika u službenoj uporabi u Bosni i

Hercegovini; g) poboljašnja ugleda Bosne i Hercegovine u svijetu.

Članak 9. (Kriterij za dodjelu priznanja u području profesionalnog i

amaterskog sporta) Priznanje u području profesionalnog i amaterskog sporta


a) jačanja sportske suradnje iseljenika s Bosnom i Hercegovinom;

b) promicanje Bosne i Hercegovine na međunarodnom planu kroz posebna sportska ostvarenja;

c) osnaživanja sporta u Bosni i Hercegovini; d) pomoći mladim talentima u Bosni i Hercegovini.

Članak 10. (Kriterij za dodjelu priznanja u području kulture i informiranja)

Priznanje u području kulture i informiranja dodjeljuje se za značajan doprinos, rezultate i zasluge postignute u svrhu:

a) jačanja i unaprjeđenja kulturne razmjene s Bosnom i Hercegovinom;

b) njegovanja i promicanja kulturnog naslijeđa Bosne i Hercegovine;

c) promicanja kulturnog stvaralaštva Bosne i Hercegovine;

d) očuvanja tradicije i kulturnih dobara Bosne i Hercegovine;


e) ostvarivanja izuzetnih rezultata u području kulture (novi kulturni sadržaji i sl.);

f) razvoja i unaprjeđenja područja informiranja; g) ostvarivanja izuzetnih rezultata u području

informiranja (novi programski sadržaji, objektivnost i pravovremenost u informiranju i sl.).

Članak 11. (Kriterij za dodjelu priznanja u području zdravstva i socijalne

skrbi) Priznanje u području zdravstva i socijalne skrbi dodjeljuje se

za značajan doprinos, rezultate i zasluge postignute u svrhu: a) jačanja i unaprjeđenja suradnje s Bosnom i

Hercegovinom; b) prijenosa znanja i vještina; c) ostvarivanja izuzetnih rezultata u poboljšanju

zdravstvene zaštite; d) unaprjeđenja i razvoja socijalne i dječje zaštite; e) umrežavanja i doprinosa u radu zdravstvenih institucija

i akademskog sektora.

Članak 12. (Kriterij za dodjelu priznanja u području filantropske i

dobrotvorne djelatnosti) Priznanje u području filantropske i dobrotvorne djelatnosti


a) pomoći organiziranjem humanitarnih akcija i dobrotvornog rada;

b) volontiranja; c) doniranja opreme, sredstava i materijala.

Članak 13. (Javni poziv)

(1) Ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine donosi odluku o pokretanju postupka dodjele priznanja iseljenicima i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine.

(2) Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) na svojoj internetskoj stranici objavljuje javni poziv za dostavu prijedloga za dodjelu priznanja iz članka 6. ove Odluke, koji će biti otvoren 21 dan.

(3) Pravo na dostavu prijedloga ima osoba starija od 18 godina, organizacija iseljenika, gospodarsko društvo, nevladina organizacija, udruga i drugi pravni subjekt iz iseljeništva i Bosne i Hercegovine.

Članak 14. (Način predlaganja)

(1) Prijedlog za dodjelu priznanja sadrži osobne podatke o kandidatu, odnosno naziv i sjedište organizacije koja se predlaže, te vrstu priznanja. U obrazloženju se navode činjenice i dokaz o radu i angažiranju, postignutom rezultatu i uspjehu, na osnovi čega se može odlučiti o dodjeli priznanja.

(2) Prijedlog iz stavka (1) ovoga članka dostavlja se Ministarstvu na obrascu iz Aneksa I., koji je sastavni dio ove Odluke.

(3) Prijedlog koji nije sukladan s člankom 6. stavkom (3) ove Odluke neće biti razmatran i bit će odbačen.

Članak 15. (Povjerenstvo za izbor)

(1) Ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine imenuje povjerenstvo za izbor u roku od 15 dana od dana objave javnog poziva.

(2) Povjerenstvo za izbor ima sedam članova, između kojih su dva predstavnika Ministarstva i po jedan predstavnik

Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Agencije za promidžbu inozemnih ulaganja u Bosni i Hercegovini i Direkcije za ekonomsko planiranje Bosne i Hercegovine.

(3) Povjerenstvo za izbor na prvoj sjednici bira predsjednika i zamjenika predsjednika te donosi svoj poslovnik.

(4) Poslovnikom se, uz ostalo, propisuje tajnost rada povjerenstva za izbor i način vrednovanja pristiglog prijedloga.

(5) Povjerenstvo za izbor razmatra pristigli prijedlog sa stajališta potpunosti te obrazloženje i dokumentaciju, a na osnovi kriterija propisanih ovom Odlukom vrednuje doprinos, rezultate i zasluge kandidata za kojega je podnesen prijedlog, temeljem čega priprema i rang-listu prijavljenih kandidata s obrazloženjem.

(6) Nepravovremeni, nepotpuni i prijedlog bez obrazloženja neće biti razmatran.

(7) U roku od 21 dana od dana isteka roka za dostavu prijedloga iz javnog poziva, povjerenstvo za izbor dostavlja ministru za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine izvješće o radu s preporukom kandidata za dodjelu priznanja i rang-listu prijavljenih kandidata s obrazloženjem.

Članak 16. (Odluka o dodjeli priznanja)

(1) Ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine dostavlja Vijeću ministara Bosne i Hercegovine preporuku kandidata za dodjelu priznanja i rang listu s obrazloženjem u roku od sedam dana od dana zaprimanja izvješća o radu iz članka 15. stavka (7) ove Odluke.

(2) Na temelju dostavljene preporuke iz stavka (1) ovoga članka, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku o dodjeli priznanja u roku od 15 dana.

Članak 17. (Dodjela priznanja)

(1) Priznanje se dodjeljuje na posebno upriličenoj svečanosti svake druge godine, koju organizira Ministarstvo.

(2) Priznanje dodjeljuje predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine ili ministar kojega ovlasti.

Članak 18. (Javnost)

Na internetskoj stranici Ministarstva objavljuje se popis dobitnika priznanja.

Članak 19. (Izgled priznanja)

(1) Priznanje za iseljenike izrađuje se na čvrstom papiru formata A4., na kojem je oslikana zastava Bosne i Hercegovine. U gornjem dijelu priznanja otisnut je logo Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, a na sredini velikim slovima napisana riječ PRIZNANJE, ispod koje je je velikim slovima napisano ime i prezime osobe kojoj se ono dodjeljuje. Ispod toga upisuje se vrsta priznanja iz članka 6. ove Odluke. U donjem lijevom kutu upisuju se broj i datum, a u donjem desnom kutu je potpis predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine.

(2) Priznanje za organizacije iseljenika iz Bosne i Hercegovine izrađuje se na čvrstom papiru formata A4, na kojem je oslikana zastava Bosne i Hercegovine. U gornjem dijelu priznanja otisnut je logo Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, a na sredini je velikim slovima napisana riječ PRIZNANJE, ispod koje je velikim slovima napisan naziv organizacije kojoj se ono dodjeljuje. Ispod toga upisuje se vrsta priznanja iz članka 6. ove Odluke. U donjem lijevom


kutu upisuju se broj i datum, a u donjem desnom kutu je potpis predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine.

(3) Izgled priznanja iz st. (1) i (2) ovoga članka prikazan je na crtežima iz Aneksa II., koji je sastavni dio ove Odluke.

(4) Priznanje se dodjeljuje na jeziku i pismu u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini, za koje se opredijeli dobitnik priznanja.

Članak 20. (Evidencija o dodjeli priznanja iseljenicima i organizacijama

iseljenika iz Bosne i Hercegovine) (1) Ministarstvo vodi evidenciju o dodjeli priznanja iseljenicima

i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine. (2) Evidencija o dodjeli priznanja iseljenicima i organizacijama

iseljenika iz Bosne i Hercegovine sadrži: područje za koje je priznanje dodijeljeno, ime i prezime iseljenika, odnosno naziv organizacije kojoj je dodijeljeno priznanje, broj i datum odluke o dodjeli priznanja te datum i mjesto uručenja priznanja.

Članak 21. (Oduzimanje priznanja)

(1) Priznanje se oduzima iseljeniku iz Bosne i Hercegovine pod sljedećim uvjetima: a) da je pravomoćnom sudskom presudom osuđen za

ratne zločine počinjene na teritoriju bivše Jugoslavije; b) da je pravomoćnom sudskom presudom bilo kojeg

suda s teritorija Bosne i Hercegovine osuđen za kazneno djelo protiv života i tijela, slobode i prava građana, dostojanstva osobe i morala, imovine, pravosuđa, službene i druge odgovorne dužnosti ili osnova društvenog uređenja i sigurnosti na kaznu zatvora od godinu dana i dulje;

c) koji je pravomoćnom sudskom presudom osuđen na kaznu zatvora od tri godine ili težu kaznu, a ne radi se o kaznenom djelu iz točke b) ovoga stavka;

d) koji je pravomoćnom sudskom presudom osuđen po bilo kojoj osnovi iz toč. a), b) i c) ovoga stavka od suda izvan Bosne i Hercegovine, odnosno suda u zemlji prijema.

(2) Priznanje se oduzima organizaciji iseljenika čiji je osnivač, predsjednik ili član uprave: a) pravomoćnom sudskom presudom osuđen za ratne

zločine počinjene na teritoriju bivše Jugoslavije; b) pravomoćnom sudskom presudom od bilo kojeg suda s

područja Bosne i Hercegovine osuđen za kazneno djelo protiv života i tijela, slobode i prava građana, dostojanstva osobe i morala, imovine, pravosuđa, službene i druge odgovorne dužnosti ili osnova društvenog uređenja i sigurnosti na kaznu zatvora od godinu dana i dulje;

c) pravomoćnom sudskom presudom osuđen na kaznu zatvora od tri godine ili težu kaznu, a ne radi se o kaznenom djelu iz točke b) ovoga stavka;

d) pravomoćnom sudskom presudom osuđen po bilo kojoj osnovi iz toč. a), b) i c) ovoga stavka od suda izvan Bosne i Hercegovine, odnosno suda u zemlji prijema.

Članak 22. (Postupak oduzimanja priznanja)

(1) Po službenoj dužnosti ili prijavi, Ministarstvo pokreće postupak oduzimanja priznanja odlukom o pokretanju postupka oduzimanja priznanja.

(2) Postupak oduzimanja priznanja provodi povjerenstvo koje imenuje ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke o pokretanju postupka oduzimanja priznanja.

(3) Povjerenstvo ima sedam članova, između kojih su dva predstavnika Ministarstva i po jedan predstavnik Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Agencije za promicanje inozemnih ulaganja u Bosni i Hercegovini i Direkcije za ekonomsko planiranje Bosne i Hercegovine.

(4) Povjerenstvo na prvoj sjednici bira predsjednika i zamjenika predsjednika te donosi svoj poslovnik.

(5) Poslovnikom se propisuje postupak oduzimanja priznanja i tajnost rada povjerenstva.

(6) Nakon što provede postupak, povjerenstvo dostavlja ministru za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine prijedlog odluke o oduzimanju priznanja s obrazloženjem ili prijedlog zaključka o odbacivanju prijave.

(7) Na prijedlog povjerenstva, ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine upućuje Vijeću ministara Bosne i Hercegovine prijedlog odluke o oduzimanju priznanja s obrazloženjem.

(8) Odluku o oduzimanju priznanja donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine.

Članak 23. (Financiranje)

Potrebna financijska sredstva za provedbu ove Odluke osiguravaju se u proračunu Ministarstva.

Članak 24. (Provedba Odluke)

Za provedbu ove Odluke zadužuje se Ministarstvo.


Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 251/18 7. studenoga 2018. godine

Sarajevo




На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са тачком 3.5. Политике о сарадњи са исељеништвом ("Службени гласник БиХ", број 38/17), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 157. сједници, одржаној 07.11.2018. године, донио је

ОДЛУКУ О КРИТЕРИЈУМИМА ЗA ДОДЈЕЛУ ПРИЗНАЊА

ИСЕЉЕНИЦИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА ИСЕЉЕНИКА ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (Предмет)

Одлуком о критеријумима за додјелу признања исељеницима и организацијама исељеника из Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Одлука) утврђују се: право на признање, области у којима се додјељују признања, критеријуми за додјелу признања, поступак и начин избора и додјеле признања, изглед признања, вођење евиденције о додијељеним признањима и поступак за одузимање признања.

Члан 2. (Дефиниције)

(1) Исељеници из Босне и Херцеговине и њихови потомци су особе које воде поријекло а живе изван Босне и Херцеговине и интегрисани су у земљама пријема, без обзира на њихово држављанство или националну припадност и који индивидуално или колективно доприносе или имају интерес да допринесу промоцији и укупном друштвено-економском развоју Босне и Херцеговине, те побољшању њеног угледа у свијету.

(2) Организације исељеника су организације које окупљају исељенике из Босне и Херцеговине из става (1) овог члана, а које својим радом доприносе или имају интерес да допринесу промоцији и укупном друштвено-економском развоју Босне и Херцеговине, те побољшању њеног угледа у свијету.

(3) Босна и Херцеговина у смислу примјене ове одлуке подразумијева државу Босну и Херцеговину са унутрашњом структуром и постојећим међународно признатим границама у складу са чланом I тачка 1. Устава Босне и Херцеговине.

Члан 3. (Циљ додјеле признања)

Признање истакнутим појединцима у исељеништву и организацијама исељеника из Босне и Херцеговине највише је признање које се додјељује за изузетан допринос у јачању веза исељеништва са Босном и Херцеговином, с циљем признања досадашњег рада и подстицања даље сарадње са Босном и Херцеговином у различитим областима друштвеног живота.

Члан 4. (Право на признање)

Признање се додјељује истакнутом појединцу, научном, стручном и јавном раднику, те организацији која окупља исељенике из Босне и Херцеговине и даје посебан допринос јачању сарадње и веза исељеништва са Босном и Херцеговином.

Члан 5. (Употреба рода)

Сви изрази у овој одлуци дати у мушком граматичком роду односе се без дискриминације и на жене.

Члан 6. (Области у којима се додјељују признања)

(1) Признањa се додјељују у областима: а) привреде, б) науке и образовања, ц) културе и информисања, д) професионалног и аматерског спорта, е) здравства и социјалне заштите, ф) филантропских и добротворних активности.

(2) Признање из става (1) овог члана додјељује се сваке друге године.

(3) Из сваке области додјељује се једно признање, без обзира на то да ли се признање додјељује појединцу или организацији.

Члан 7. (Критеријум за додјелу признања у области привреде) Признање у области привреде додјељује се за значајан

допринос економском развоју, резултате и заслуге постигнуте у сврху:

а) јачања и унапређења привредног партнерства са Босном и Херцеговином,

б) сарадње са пословном заједницом Босне и Херцеговине,

ц) промовисања економских потенцијала Босне и Херцеговине,

д) међународне промоције потенцијала Босне и Херцеговине у области трговине и директних страних улагања,

е) инвестирања, инвестирања у производњу, инвестирања у мање развијена подручја, према висини улагања и броја нових радних мјеста као резултат улагања у Босну и Херцеговину,

ф) преношења знања, вјештина и технологија.

Члан 8. (Критеријум за додјелу признања у области науке и

образовања) Признање у области науке и образовања додјељује се

за значајан допринос, резултате и заслуге постигнуте у сврху:

а) јачања и унапређења научне и образовне сарадње са Босном и Херцеговином,

б) промоције знања и науке, ц) преношења знања, д) организације допунског образовања дјеце, е) остваривања изузетних резултата у образовним

активностима (резултати ученика, ваннаставне активности и сл.),

ф) очувања језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини,

г) побољашња угледа Босне и Херцеговине у свијету.

Члан 9. (Критеријум за додјелу признања у области

професионалног и аматерског спорта) Признање у области професионалног и аматерског

спорта додјељује се за значајан допринос, резултате и заслуге постигнуте у сврху:

а) јачања спортске сарадње исељеника са Босном и Херцеговином,

б) промоције Босне и Херцеговине на међународном плану кроз посебна спортска остварења,

ц) оснаживања спорта у Босни и Херцеговини, д) помоћи младим талентима у Босни и

Херцеговини.


Члан 10. (Критеријум за додјелу признања у области културе и

информисања) Признање у области културе и информисања

додјељује се за значајан допринос, резултате и заслуге постигнуте у сврху:

а) јачања и унапређења културне размјене са Босном и Херцеговином,

б) његовања и промоције културног насљеђа Босне и Херцеговине,

ц) промоције културног стваралаштва Босне и Херцеговине,

д) очувања традиције и културних добара Босне и Херцеговине,

е) остваривања изузетних резултата у области културе (нови културни садржаји и сл.),

ф) развоја и унапређења области информисања, г) остваривања изузетних резултата у области

информисања (нови програмски садржаји, објективност и благовременост у информисању и сл.).

Члан 11. (Критеријум за додјелу признања у области здравства и

социјалне заштите) Признање у области здравства и социјалне заштите

додјељује се за значајан допринос, резултате и заслуге постигнуте у сврху:

а) јачања и унапређења сарадње са Босном и Херцеговином,

б) преношења знања и вјештина, ц) остваривања изузетних резултата у побољшању

здравствене заштите, д) унапређења и развоја социјалне и дјечије

заштите, е) умрежавања и доприноса у раду здравствених

институција и академског сектора.

Члан 12. (Критеријум за додјелу признања у области филантропских

и добротворних активности) Признање у области филантропских и добротворних

активности додјељује се за значајан допринос, резултате и заслуге постигнуте у сврху:

а) помоћи организовањем хуманитарних акција и добротворног рада,

б) волонтирања, ц) донирања опреме, средстава и материјала.

Члан 13. (Јавни позив)

(1) Министар за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине доноси одлуку о покретању поступка за додјелу признања исељеницима и организацијама исељеника из Босне и Херцеговине.

(2) Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Министарство) на својој веб-страници објављује јавни позив за достављање приједлога за додјелу признања из члана 6. ове одлуке, који ће бити отворен 21 дан.

(3) Право на достављање приједлога има особа старија од 18 година, организација исељеника, привредно друштво, невладина организација, удружење и други правни субјект из исељеништва и Босне и Херцеговине.

Члан 14. (Начин предлагања)

(1) Приједлог за додјелу признања садржи личне податке о кандидату, односно назив и сједиште организације која се предлаже и врсту признања. У образложењу се наводе чињенице и доказ о раду и ангажовању, постигнутом резултату и успјеху, на основу чега се може одлучити о додјели признања.

(2) Приједлог из става (1) овог члана доставља се Министарству на обрасцу из Анекса I, који је саставни дио ове oдлуке.

(3) Приједлог супротан члану 6. став (3) ове oдлуке неће бити разматран и биће одбачен.

Члан 15. (Комисија за избор)

(1) Министар за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине именује комисију за избор у року од 15 дана од дана објављивања јавног позива.

(2) Комисију за избор има седам чланова, од којих су два представника Министарства, и по један представник Министарства иностраних послова Босне и Херцеговине, Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, Агенције за промоцију страних инвестиција у Босни и Херцеговини и Дирекције за економско планирање Босне и Херцеговине.

(3) Комисија за избор на првој сједници бира предсједника и замјеника предсједника те доноси свој пословник.

(4) Пословником се, између осталог, прописује и тајност рада комисије за избор и начин вредновања пристиглог приједлога.

(5) Комисија за избор разматра пристигли приједлог са аспекта потпуности, те образложење и документацију а на основу критеријума прописаних овом одлуком вреднује допринос, резултате и заслуге кандидата за којег је поднесен приједлог, на основу чега припрема и ранг-листу пријављених кандидата са образложењем.

(6) Неблаговремени, непотпуни и приједлог без образложења неће бити разматран.

(7) У року од 21 дана од дана истека рока за достављање приједлога у оквиру јавног позива, комисија за избор доставља министру за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине извјештај о раду са препоруком кандидата за додјелу признања и ранг-листу пријављених кандидата са образложењем.

Члан 16. (Одлука о додјели признања)

(1) Министар за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине доставља Савјету министара Босне и Херцеговине препоруку кандидата за додјелу признања и ранг-листу са образложењем у року од седам дана од дана запримања извјештаја о раду из члана 15. став (7) ове одлуке.

(2) На основу достављене препоруке из става (1) овог члана, Савјет министара Босне и Херцеговине доноси одлуку о додјели признања у року од 15 дана.

Члан 17. (Додјела признања)

(1) Признање се додјељује на посебној свечаности сваке друге године, коју организује Министарство.


(2) Признање додјељује предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине или министар којег овласти.

Члан 18. (Јавност)

На веб-страници Министарства објављује се листа добитника признања.

Члан 19. (Изглед признања)

(1) Признање за исељенике израђено је на чврстом папиру формата А4, на којем је осликана застава Босне и Херцеговине. У горњем дијелу признања отиснут је лого Савјета министара Босне и Херцеговине, а на средини је великим словима написана ријеч ПРИЗНАЊЕ, испод које је великим словима написано име и презиме особе којој се оно додјељује. Испод тога уписује се врста признања из члана 6. ове одлуке. У доњем лијевом углу уписују се број и датум, а у доњем десном углу је потпис предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине.

(2) Признање за организације исељеника из Босне и Херцеговине израђено је на чврстом папиру формата А4 на којем је осликана застава Босне и Херцеговине У горњем дијелу признања отиснут је лого Савјета министара Босне и Херцеговине, а на средини је великим словима написана ријеч ПРИЗНАЊЕ, испод којег је великим словима написан назив организације којој се оно додјељује. Испод тога уписује се врста признања из члана 6. ове одлуке. У доњем лијевом углу уписују се број и датум, а у доњем десном углу је потпис предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине.

(3) Изглед признања из ст. (1) и (2) овог члана дат је на цртежима из Анекса II који је саставни дио ове одлуке.

(4) Признање се додјељује на језику и писму у службеној употреби у Босни и Херцеговини, за које се опредијели добитник признања.

Члан 20. (Евиденција о додјели признања исељеницима и организацијама исељеника Босне и Херцеговине)

(1) Министарство води евиденцију о додјели признања исељеницима и организацијама исељеника из Босне и Херцеговине.

(2) Евиденција о додјели признања исељеницима и организацијама исељеника из Босне и Херцеговине садржи: област за коју је признање додијељено, име и презиме исељеника, односно назив организације којој је додијељено признање, број и датум одлуке о додјели признања, те датум и мјесто уручења признања.

Члан 21. (Одузимање признања)

(1) Признање се одузима исељенику из Босне и Херцеговине под сљедећим условима: а) да је правоснажном судском пресудом осуђен за

ратне злочине почињене на територији бивше Југославије;

б) да је правоснажном судском пресудом било којег суда са територије Босне и Херцеговине осуђен за кривично дјело против живота и тијела, слободе и права грађана, достојанства особе и морала, имовине, правосуђа, службене и друге одговорне дужности, основа друштвеног

уређења и безбједности, на казну затвора од годину дана и дуже;

ц) који је правоснажном судском пресудом осуђен на казну затвора од три године или тежу казну, а не ради се о кривичном дјелу из тачке б) овог става;

д) који је правоснажном судском пресудом осуђен по било којем основу из тач. а), б), и ц) овог става од суда изван Босне и Херцеговине, односно суда у земљи пријема.

(2) Признање се одузима организацији исељеника чији је оснивач предсједник или члан управе: а) правоснажном судском пресудом осуђен за ратне

злочине почињене на територији бивше Југославије;

б) правоснажном судском пресудом било којег суда са територије Босне и Херцеговине, осуђен за кривично дјело против живота и тијела, слободе и права грађана, достојанства особе и морала, имовине, правосуђа, службене и друге одговорне дужности, основа друштвеног уређења и безбједности, на казну затвора од годину дана и дуже;

ц) правоснажном судском пресудом осуђен на казну затвора од три године или тежу казну, а не ради се о кривичном дјелу из тачке б) овог става;

д) правоснажном судском пресудом осуђен по било којем основу из тач. а), б), и ц) овог става од суда изван Босне и Херцеговине, односно суда у земљи пријема.

Члан 22. (Поступак одузимања признања)

(1) По службеној дужности или пријави, Министарство покреће поступак одузимања признања одлуком о покретању поступка одузимања признања.

(2) Поступак одузимања признања спроводи комисија коју именује министар за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине у року од седам дана од дана доношења одлуке о покретању поступка одузимања признања.

(3) Комисија има седам чланова, од којих су два представника Министарства и по један представник Министарства иностраних послова Босне и Херцеговине, Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, Агенције за промоцију страних инвестиција у Босни и Херцеговини и Дирекције за економско планирање Босне и Херцеговине.

(4) Комисија на првој сједници бира предсједника и замјеника предсједника и доноси свој пословник.

(5) Пословником се прописује поступак одузимања признања и тајност рада комисије.

(6) Након што спроведе поступак, комисија доставља министру за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине приједлог одлуке о одузимању признања са образложењем или приједлог закључка о одбацијању пријаве.

(7) На приједлог комисије, министар за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине упућује Савјету министара Босне и Херцеговине приједлог одлуке о одузимању признања с образложењем.

(8) Одлуку о одузимању признања доноси Савјет министара Босне и Херцеговине.


Члан 23. (Финансирање)

Потребна финансијска средства за спровођење ове одлуке обезбјеђују се у буџету Министарства.

Члан 24. (Спровођење Одлуке)

За спровођење ове одлуке задужује се Министарство.


Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 251/18 07. новембра 2018. године

Сарајево



1249 Na osnovu člana 15. stav (1) Zakona o štrajku zaposlenih u

institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 41/16) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i, na prijedlog Agencije za javne nabavke, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 156. sjednici, održanoj 05. novembra 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O UTVRĐIVANJU MINIMUMA PROCESA RADA ZA

VRIJEME ŠTRAJKA U AGENCIJI ZA JAVNE NABAVKE

Član 1. (Predmet)

Ovom Odlukom utvrđuje se minimum procesa rada u Agenciji za javne nabavke (u daljem tekstu: Agencija), za vrijeme trajanja štrajka zaposlenih u Agenciji.

Član 2. (Pravo na organizovanje štrajka)

Zaposleni u Agenciji mogu organizovati štrajk u skladu sa Zakonom o štrajku u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 41/16), na način koji neće ugroziti javni interes, opštu sigurnost, sigurnost lica i imovine, kao i samo funkcionisanje Agencije.

Član 3. (Minimum procesa rada)

(1) Zaposleni u Agenciji mogu početi štrajk, ako se obezbijedi minimum procesa rada koji osigurava nesmetano funkcionisanje svih organizacionih jedinica Agencije.

(2) Minimum procesa rada u Agenciji za vrijeme trajanja štrajka ostvaruje su u obimu s najmanje 20% kadrovskih kapaciteta Agencije.

Član 4. (Obezbjeđivanje minimuma procesa rada po organizacionim

jedinicama Agencije) Minimum procesa rada za vrijeme štrajka u Agenciji po

organizacionim jedinicama obuhvata: (1) Organizaciona jedinica 01 - Kabinet direktora

a) Protokolarni poslovi, prijem i otprema pošte b) Podrška radu direktora obavljajući stručne i

administrativno-tehničke zadatke (2) Organizaciona jednica 02 - Sektor za pravne poslove,

poslove obuke i analize a) Pružanja tehničke pomoći i savjetodavne pomoći

ugovorenim organima i ponuđačima gdje ističe zakonski rok za davanje mišljenja

(3) Organizaciona jedinica 03 - Filijala Banja Luka a) Prijem i otprema pošte b) Pružanje savjetodavne pomoći ugovornim organima i

ponuđačima gdje ističe zakonski rok za davanje mišljenja

(4) Organizaciona jedinica 04 - Filijala Mostar a) Prijem i otprema pošte b) Pružanje savjetodavne pomoći ugovornim organima

ponuđačima gdje ističe zakonski rok za davanje mišljenja

(5) Organizaciona jedinica 05 - Sektor za informacione tehnologije, opšte i finansijske poslove: a) Aktiviranje ugovornih organa i ponuđača na Portalu

javnih nabavki, te pružanje tehničke pomoći, putem e-maila, operaterima Portala po pitanju njegovog korištenja

b) Obezbjeđivanje nesmetanog rada Portala u pogledu njegove dostupnosti i ispravke prijavljenih bugova (grešaka)

c) Obavljanje poslova koji proističu iz radno-pravnog statusa zaposlenih

d) Vođenje finansijskih i materijalnih evidencija i blagajne, poslovi finansijskog upravljanja i računovodstva, likvidature i finansijsko-materijalne operative, obrada i obračun plata i naknada i drugi poslovi u vezi sa materijalno-finansijskim osiguranjem rada Agencije.

Član 5. (Odluka o raspoređivanju zaposlenih u Agenciji u slučaju štrajka) (1) Ukoliko do početka štrajka ne dođe do rješavanja spora

mirnim putem, zaposlene koji su dužni raditi za vrijeme štrajka radi obezbjeđivanja minimuma procesa rada, određuje direktor Agencije posebnom odlukom.

(2) Direktor Agencije ne može odrediti članove štrajkačkog odbora da rade u smislu stava ovog člana, bez saglasnosti štrajkačkog odbora.

(3) Za vrijeme trajanja štrajka, organizatori štrajka su dužni da sarađuju sa direktorom Agencije radi osiguranja minimuma procesa rada.


Za provođenje ove Odluke zadužuje se Agencija.



VM broj 254/18 05. novembra 2018. godine

Sarajevo



Na temelju članka 15. stavak (1) Zakona o štrajku

zaposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 41/16) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i, na prijedlog Agencije za javne nabave, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 156. sjednici, održanoj 5. studenog 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O UTVRĐIVANJU MINIMUMA PROCESA RADA ZA

VRIJEME ŠTRAJKA U AGENCIJI ZA JAVNE NABAVE

Članak 1. (Predmet)

Ovom Odlukom utvrđuje se minimum procesa rada u Agenciji za javne nabave (u daljem tekstu: Agencija), za vrijeme trajanja štrajka zaposlenih u Agenciji.

Članak 2. (Pravo na organiziranje štrajka)

Zaposleni u Agenciji mogu organizirati štrajk sukladno Zakonu o štrajku u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 41/16), na način koji neće ugroziti javni interes, opću sigurnost, sigurnost osoba i imovine, kao i samo funkcioniranje Agencije.

Članak 3. (Minimum procesa rada)

(1) Zaposleni u Agenciji mogu početi štrajk, ako se osigura minimum procesa rada koji osigurava nesmetano funkcioniranje svih organizacijskih jedinica Agencije.

(2) Minimum procesa rada u Agenciji za vrijeme trajanja štrajka ostvaruje su u rasponu od najmanje 20% kadrovskih kapaciteta Agencije.


Članak 4. (Osiguravanje minimuma procesa rada po organizacijskim

jedinicama Agencije) Minimum procesa rada za vrijeme štrajka u Agenciji po

organizacijskim jedinicama obuhvaća: (1) Organizacijska jedinica 01 - Ured ravnatelja

a) Protokolarni poslovi, prijam i otprema pošte b) Podrška radu ravnatelju obavljajući stručne i

administrativno-tehničke zadatke (2) Organizacijska jednica 02 - Sektor za pravne poslove,

poslove obuke i analize a) Pružanja tehničke pomoći i savjetodavne pomoći

ugovornim tijelima i ponuditeljima gdje ističe zakonski rok za davanje mišljenja

(3) Organizacijska jedinica 03 - Podružnica Banja Luka a) Prijam i otprema pošte b) Pružanje savjetodavne pomoći ugovornim tijelima i

ponuditeljima gdje ističe zakonski rok za davanje mišljenja

(4) Organizacijska jedinica 04 - PodružnicaMostar a) Prijam i otprema pošte b) Pružanje savjetodavne pomoći ugovornim tijelima

ponuditeljima gdje ističe zakonski rok za davanje mišljenja

(5) Organizacijska jedinica 05 - Sektor za informacijske tehnologije, opće i financijske poslove: a) Aktiviranje ugovornih tijela i ponuditelja na Portalu

javnih nabava, te pružanje tehničke pomoći, putem e-maila, operaterima Portala po pitanju njegovog korištenja

b) Osiguravanje nesmetanog rada Portala u pogledu njegove dostupnosti i ispravke prijavljenih bugova (grešaka)

c) Obavljanje poslova koji proistječu iz radno-pravnog statusa zaposlenih

d) Vođenje financijskih i materijalnih evidencija i blagajne, poslovi financijskog upravljanja i računovodstva, likvidature i financijsko-materijalne operative, obrada i obračun plaća i naknada i drugi poslovi u vezi sa materijalno-fmancijskim osiguranjem rada Agencije.

Članak 5. (Odluka o raspoređivanju zaposlenih u Agenciji u slučaju štrajka) (1) Ukoliko do početka štrajka ne dođe do rješavanja spora

mirnim putem, zaposlene koji su dužni raditi za vrijeme štrajka radi osiguravanja minimuma procesa rada, određuje ravnatelj Agencije posebnom odlukom.

(2) Ravnatelj Agencije ne može odrediti članove štrajkačkog odbora da rade u smislu stavka (1) ovog članka, bez suglasnosti štrajkačkog odbora.

(3) Za vrijeme trajanja štrajka, organizatori štrajka su dužni surađivati s ravnateljem Agencije radi osiguranja minimuma procesa rada.

Članak 6. (Provođenje Odluke)

Za provođenje ove Odluke zadužuje se Agencija.



VM broj 254/18 5. studenoga 2018. godine

Sarajevo



На основу члана 15. став (1) Закона о штрајку

запослених у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 41/16) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и, на приједлог Агенције за јавне набавке, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 156. сједници, одржаној 05. новембра 2018. године, донио је

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ МИНИМУМА ПРОЦЕСА РАДА ЗА

ВРИЈЕМЕ ШТРАЈКА У АГЕНЦИЈИ ЗА ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Члан 1. (Предмет)

Овом Одлуком утврђује се минимум процеса рада у Агенцији за јавне набавке (у даљем тексту: Агенција), за вријеме трајања штрајка запослених у Агенцији.

Члан 2. (Право на организовање штрајка)

Запослени у Агенцији могу организовати штрајк у складу са Законом о штрајку у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 41/16), на начин који неће угрозити јавни интерес, општу безбједност, сигурност лица и имовине, као и само функционисање Агенције.

Члан 3. (Минимум процеса рада)

(1) Запослени у Агенцији могу почети штрајк, ако се обезбиједи минимум процеса рада који осигурава несметано функционисање свих организационих јединица Агенције.

(2) Минимум процеса рада у Агенцији за вријеме трајања штрајка остварује су у обиму с најмање 20% кадровских капацитета Агенције.

Члан 4. (Обезбјеђивање минимума процеса рада по организационим

јединицама Агенције) Минимум процеса рада за вријеме штрајка у Агенцији

по организационим јединицама обухвата: (1) Организациона јединица 01 - Кабинет директора

а) Протоколарни послови, пријем и отпрема поште б) Подршка раду директора обављајући стручне и

административно-техничке задатке (2) Организациона једница 02 - Сектор за правне послове,

послове обуке и анализе a) Пружања техничке помоћи и савјетодавне помоћи

уговореним органима и понуђачима гдје истиче законски рок за давање мишљења

(3) Организациона јединица 03 - Филијала Бања Лука а) Пријем и отпрема поште б) Пружање савјетодавне помоћи уговорним

органима и понуђачима гдје истиче законски рок за давање мишљења

(4) Организациона јединица 04 - Филијала Мостар а) Пријем и отпрема поште б) Пружање савјетодавне помоћи уговорним

органима понуђачима гдје истиче законски рок за давање мишљења

(5) Организациона јединица 05 - Сектор за информационе технологије, опште и финансијске послове а) Активирање уговорних органа и понуђача на

Порталу јавних набавки, те пружање техничке


помоћи, путем е-mailа, оператерима Портала по питању његовог кориштења

б) Обезбјеђивање несметаног рада Портала у погледу његове доступности и исправке пријављених багова (грешака)

ц) Обављање послова који проистичу из радно-правног статуса запослених

д) Вођење финансијских и материјалних евиденција и благајне, послови финансијског управљања и рачуноводства, ликвидатуре и финансијско-материјалне оперативе, обрада и обрачун плата и накнада и други послови у вези са материјално-финансијским осигурањем рада Агенције.

Члан 5. (Одлука о распоређивању запослених у Агенцији у случају

штрајка) (1) Уколико до почетка штрајка не дође до рјешавања спора

мирним путем, запослене који су дужни радити за вријеме штрајка ради обезбјеђивања минимума процеса рада, одређује директор Агенције посебном одлуком.

(2) Директор Агенције не може одредити чланове штрајкачког одбора да раде у смислу става (1) овог члана, без сагласности штрајкачког одбора.

(3) За вријеме трајања штрајка, организатори штрајка су дужни да сарађују са директором Агенције ради осигурања минимума процеса рада.

Члан 6. (Провођење Одлуке)

За провођење ове Одлуке задужује се Агенција.


Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 254/18 05. новембра 2018. године

Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 11. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 161. sjednici, održanoj 13. decembra 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O PRIVREMENOM FINANSIRANJU INSTITUCIJA

BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA PERIOD

JANUAR - MART 2019. GODINE


Ovom odlukom odobrava se privremeno finansiranje institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za period januar - mart 2019. godine.

Član 2. (Visina sredstava za privremeno finansiranje)

(1) Privremeno finansiranje institucija Bosne i Hercegovine za period iz člana 1. ove odluke utvrđuje se na osnovu Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18).

(2) Za finansiranje institucija Bosne i Hercegovine u periodu januar - mart 2019. godine odobravaju se sredstva u iznosu 237.500.000 KM, što predstavlja 1/4 sredstava odobrenih za finansiranje institucija Bosne i Hercegovine shodno Zakonu o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godine.

Član 3. (Raspored rashoda po budžetskim korisnicima)

(1) Raspored rashoda po budžetskim korisnicima za period iz člana 1. ove odluke za tekuće rashode vršiti će se na osnovu budžeta korisnika utvrđenih u Zakonu o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu u iznosima kojima se omogućava obavljanje aktivnosti za zakonom utvrđene nadležnosti budžetskih korisnika. Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine sa budžetskim korisnicima usaglašava operativne planove potrošnje za period važenja ove odluke.

(2) Raspored rashoda na stavci Direktni transferi sa Jedinstvenog računa trezor - stavka 99991 utvrđenih Zakonom o budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu, vršit će se u skladu sa dospijećem obaveza po pojedinim stavkama.

(3) Korištenje tekuće rezerve iz člana 3. tabela 3. stavka 99992 - tekuća rezerva utvrđene Zakonom o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu vršit će se u skladu sa članom 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a najviše do 1/4 tekuće rezerve iz člana 3. tabela 3. stavka 99992.

Član 4. (Višegodišnji projekti i programi posebne namjene)

Nastavak finansiranja višegodišnjih projekata koji su usvojeni u budžetima prethodnih godina, kao i programa posebnih namjena vršit će se iz sredstava koja su prenesena u skladu sa članom 14. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, odnosno obezbijeđena namjenskim donacijama i drugim namjenskim sredstvima.


Provedbu ove odluke vršit će Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine i institucije Bosne i Hercegovine koje se finansiraju iz budžeta, u skladu sa odredbama i procedurama utvrđenim u Zakonu o budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu i Zakonu o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine.


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivaće se od 1. januara 2019. godine.


Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 11. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 161. sjednici, održanoj 13. prosinca 2018. godine, donijelo je


ODLUKU O PRIVREMENOM FINANCIRANJU INSTITUCIJA

BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA RAZDOBLJE SIJEČANJ -

OŽUJAK 2019. GODINE

Članak 1. (Predmet odluke)

Ovom odlukom odobrava se privremeno financiranje institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za razdoblje siječanj - ožujak 2019. godine.

Članak 2. (Visina sredstava za privremeno financiranje)

(1) Privremeno financiranje institucija Bosne i Hercegovine za razdoblje iz članka 1. ove odluke utvrđuje se na temelju Zakona o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18).

(2) Za financiranje institucija Bosne i Hercegovine u razdoblju siječanj - ožujak 2019. godine odobravaju se sredstva u iznosu 237.500.000 KM što predstavlja 1/4 sredstava odobrenih za financiranje institucija Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godine.

Članak 3. (Raspored rashoda po proračunskim korisnicima)

(1) Raspored rashoda po proračunskim korisnicima za razdoblje iz članka 1. ove odluke za tekuće rashode vršiti će se na temelju proračuna korisnika utvrđenih u Zakonu o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu u iznosima kojima se omogućava obavljanje aktivnosti za zakonom utvrđene nadležnosti proračunskih korisnika. Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine usuglašava sa proračunskim korisnicima operativne planove potrošnje za razdoblje važenja ove odluke.

(2) Raspored rashoda na stavci Izravni transferi sa Jedinstvenog računa trezor - stavka 99991 utvrđenih Zakonom o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu, vršiti će se sukladno dospjeću obveza po pojedinim stavkama.

(3) Korištenje tekuće pričuve iz članka 3. tabela 3. stavka 99992 - tekuća pričuva utvrđene Zakonom o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu vršiti će se sukladno članku 17. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a najviše do 1/4 tekuće pričuve iz članka 3. tabela 3. stavka 99992.

Članak 4. (Višegodišnji projekti i programi posebne namjene)

Nastavak financiranja višegodišnjih projekata koji su usvojeni u proračunima prethodnih godina, kao i programa posebnih namjena vršiti će se iz sredstava koja su prenesena sukladno članku 14. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, odnosno osigurana namjenskim donacijama i drugim namjenskim sredstvima.

Članak 5. (Provedba odluke)

Provedbu ove odluke vršiti će Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine i institucije Bosne i Hercegovine koje se financiraju iz proračuna, sukladno odredbama i procedurama utvrđenim u Zakonu o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu i Zakonom o financiranju institucija Bosne i Hercegovine.


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 1. siječnja 2019. godine.


Sarajevo



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и

Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 11. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 161. сједници, одржаној 13. децембра 2018. године, донио је

ОДЛУКУ О ПРИВРЕМЕНОМ ФИНАНСИРАЊУ ИНСТИТУЦИЈА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И МЕЂУНАРОДНИХ ОБАВЕЗА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ПЕРИОД

ЈАНУАР - МАРТ 2019. ГОДИНЕ


Овом одлуком одобрава се привремено финансирање институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период јануар - март 2019. године.

Члан 2. (Висина средстава за привремено финансирање)

(1) Привремено финансирање институција Босне и Херцеговине за период из члана 1. ове одлуке утврђује се на основу Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2018. годину ("Службени гласник БиХ", број 8/18).

(2) За финансирање институција Босне и Херцеговине у периоду јануар - март 2019. године одобравају се средства у износу 237.500.000 КМ, што представља 1/4 средстава одобрених за финансирање институција Босне и Херцеговине сходно Закону о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2018. године.

Члан 3. (Распоред расхода по буџетским корисницима)

(1) Распоред расхода по буџетским корисницима за период из члана 1. ове одлуке за текуће расходе вршити ће се на основу буџета корисника утврђених у Закону о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2018. годину у износима којима се омогућава обављање активности за законом утврђене надлежности буџетских корисника. Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине са буџетским корисницима усаглашава оперативне планове потрошње за период важења ове одлуке.

(2) Распоред расхода на ставци Директни трансфери са Јединственог рачуна трезор - ставка 99991 утврђених Законом о буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2018. годину, вршиће се у складу са доспијећем обавеза по појединим ставкама.

(3) Кориштење текуће резерве из члана 3. табела 3. ставка 99992 - текућа резерва утврђене Законом о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних


обавеза Босне и Херцеговине за 2018. годину вршиће се у складу са чланом 17. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине, а највише до 1/4 текуће резерве из члана 3. табела 3. ставка 99992.

Члан 4. (Вишегодишњи пројекти и програми посебне намјене) Наставак финансирања вишегодишњих пројеката који

су усвојени у буџетима претходних година, као и програма посебних намјена вршиће се из средстава која су пренесена у складу са чланом 14. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине, односно обезбијеђена намјенским донацијама и другим намјенским средствима.

Члан 5. (Провођење Одлуке)

Проведбу ове одлуке вршиће Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине и институције Босне и Херцеговине које се финансирају из буџета, у складу са одредбама и процедурама утврђеним у Закону о буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2018. годину и Закону о финансирању институција Босне и Херцеговине.


Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од 1. јануара 2019. године.


Сарајево


1251 Na osnovu člana 92. stav (8) Zakona o javnim nabavkama

("Službeni glasnik BiH", broj 39/14) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 151. sjednici, održanoj 01.08.2018. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU POSMATRAČA U ODBOR AGENCIJE

ZA JAVNE NABAVKE BOSNE I HERCEGOVINE

1. Za posmatrače u Odboru Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine imenuju se: a) Nihad Bajramović, Vanjskotrgovinska komora Bosne i

Hercegovine, b) Mersiha Jusić, Asocijacija poslodavaca Bosne i

Hercegovine, c) Mladen Pandurević, Udruženje poslodavaca Federacije

Bosne i Hercegovine, d) Dragana Kokot-Gambiroža, Unija udruženja posloda-

vaca Republike Srpske, e) Željka Vidović, nevladin sektor.

2. Posmatrači iz tačke 1. ovog rješenja imenuju se na mandat od pet godina.

3. Ovo rješenje stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 250/18 01. augusta 2018. godine

Sarajevo



Na temelju članka 92. stavak (8) Zakona o javnim nabavama ("Službeni glasnik BiH" broj 39/14) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03,

42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 151. sjednici, održanoj 1.8.2018. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU PROMATRAČA U ODBOR AGENCIJE

ZA JAVNE NABAVE BOSNE I HERCEGOVINE

1. Za promatrače u Odboru Agencije za javne nabave Bosne i Hercegovine imenuju se: a) Nihad Bajramović, Vanjskotrgovinska komora Bosne i

Hercegovine, b) Mersiha Jusić, Asocijacija poslodavaca Bosne i

Hercegovine, c) Mladen Pandurević, Udruga poslodavaca Federacije

Bosne i Hercegovine, d) Dragana Kokot-Gambiroža, Unija udruga poslodavaca

Republike Srpske, e) Željka Vidović, nevladin sektor.

2. Promatrači iz točke 1. ovog rješenja imenuju se na mandat od pet godina.


VM broj 250/18 1. kolovoza 2018. godine

Sarajevo



На основу члана 92. став (8) Закона о јавним набавкама ("Службени гласник БиХ", број 39/14) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине на 151. сједници, одржаној 01.08.2018. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ПОСМАТРАЧА У ОДБОР АГЕНЦИЈЕ

ЗА ЈАВНЕ НАБАВКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. За посматраче у Одбору Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине именују се: а) Нихад Бајрамовић, Спољнотрговинска комора

Босне и Херцеговине, b) Мерсиха Јусић, Асоцијација послодаваца Босне и

Херцеговине, с) Младен Пандуревић, Удружење послодаваца

Федерације Босне и Херцеговине, d) Драгана Кокот-Гамбирожа, Унија удружења

послодаваца Републике Српске, е) Жељка Видовић, невладин сектор.

2. Посматрачи из тачке 1. овог рјешења именују се на мандат од пет година.

3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објаве у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 250/18 01. августа 2018. године

Сарајево


1252 Na osnovu člana 92. stav (8) Zakona o javnim nabavkama

("Službeni glasnik BiH", broj 39/14) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 151. sjednici, održanoj 01.08.2018. godine, donijelo je


RJEŠENJE O IMENOVANJU ČLANOVA ODBORA AGENCIJE ZA

JAVNE NABAVKE BOSNE I HERCEGOVINE

1. Za članove Odbora Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine imenuju se: a) Danijel Vujica, Ministarstvo finansija i trezora Bosne i

Hercegovine, b) Ljubica Leto, Federalno ministarstvo finansija, c) Milan Bajić, Ministarstvo finansija Republike Srpske, d) Berina Turković, Direkcija za evropske integracije

Bosne i Hercegovine, e) Srđan Blažić, Vlada Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine. 2. Članovi Odbora Agencije za javne nabavke Bosne i

Hercegovine iz tačke 1. ovog rješenja imenuju se na mandat od pet godina.



Sarajevo



Na temelju članka 92. stavak (8) Zakona o javnim nabavama ("Službeni glasnik BiH" broj 39/14) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 151. sjednici, održanoj 1.8.2018. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU ČLANOVA ODBORA AGENCIJE ZA

JAVNE NABAVE BOSNE I HERCEGOVINE

1. Za članove Odbora Agencije za javne nabave Bosne i Hercegovine imenuju se; a) Danijel Vujica, Ministarstvo financija i trezora Bosne i

Hercegovine, b) Ljubica Leto, Federalno ministarstvo financija, c) Milan Bajić, Ministarstvo financija Republike Srpske, d) Berina Turković, Direkcija za europske integracije

Bosne i Hercegovine, e) Srđan Blažić, Vlada Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine. 2. Članovi Odbora Agencije za javne nabave Bosne i

Hercegovine iz točke 1. ovog rješenja imenuju se na mandat od pet godina.



Sarajevo



На основу члана 92. став (8) Закона о јавним набавкама ("Службени гласник БиХ", број 39/14) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине на 151. сједници, одржаној 01.08.2018. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА ОДБОРА АГЕНЦИЈЕ ЗА

ЈАВНЕ НАБАВКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. За чланове Одбора Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине именују се:

а) Данијел Вујица, Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине,

b) Љубица Лето, Федерално министарство финансија, с) Милан Бајић, Министарство финансија Републике

Српске, d) Берина Турковић, Дирекција за европске

интеграције Босне и Херцеговине, е) Срђан Блажић, Влада Брчко Дистрикта Босне и

Херцеговине. 2. Чланови Одбора Агенције за јавне набавке Босне и

Херцеговине из тачке 1. овог рјешења именују се на мандат од пет година.

3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објаве у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 151. sjednici, održanoj 01. augusta 2018. godine, donijelo je

RJEŠENJE O RAZRJEŠENJU ČLANOVA ODBORA AGENCIJE ZA

JAVNE NABAVKE BOSNE I HERCEGOVINE

1. Razrješavaju se dužnosti četiri člana Odbora Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine zbog isteka mandata, i to: a) Ostoja Travar, b) Marko Lončar, c) Meliha Jahjaefendić, d) Đenana Selimović.

2. Ovo rješenje stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 151. sjednici, održanoj 1. kolovoza 2018. godine, donijelo je

RJEŠENJE O RAZRJEŠENJU ČLANOVA ODBORA AGENCIJE ZA

JAVNE NABAVE BOSNE I HERCEGOVINE

1. Razrješavaju se dužnosti četiri člana Odbora Agencije za javne nabave Bosne i Hercegovine zbog isteka mandata, i to: a) Ostoja Travar, b) Marko Lončar, c) Meliha Jahjaefendić, d) Đenana Selimović.



Sarajevo




На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и

Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 151. сједници, одржаној 01. августа 2018. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О РАЗРЈЕШЕЊУ ЧЛАНОВА ОДБОРА АГЕНЦИЈЕ ЗА

ЈАВНЕ НАБАВКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. Разрјешавају се дужности четири члана Одбора Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине због истека мандата, и то: а) Остоја Травар, б) Марко Лончар, ц) Мелиха Јахјаефендић, д) Ђенана Селимовић.

2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


KOMISIJA ZA OČUVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA

BOSNE I HERCEGOVINE

1254 Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika, na osnovi

člana V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, člana 39. stav (1) i člana 40. stav (1) a) Poslovnika o radu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/16), na sjednici održanoj 5. decembra 2018. godine, donijela je

ODLUKU O IZMJENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O

PROGLAŠENJU MJESTA I OSTATAKA GRADITELJSKE CJELINE MANASTIRA ŽITOMISLIĆI NACIONALNIM

SPOMENIKOM BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. (1) U Odluci o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline

manastira Žitomislići nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/08 i 48/13) u tački I stav 1. riječi: "Mjesto i ostaci graditeljske cjeline Manastira Žitomislići, općina Mostar-Jug" zamjenjuju se riječima: "Graditeljska cjelina manastira Žitomislići, Grad Mostar".

(2) Stav 3. mijenja se i glasi: "Nacionalni spomenik nalazi se na prostoru koji obuhvata

k.č. 287 (novi premjer), što odgovara k.č. 115/3, 115/2 i 115/1 (stari premjer), k.o. Žitomislići, Grad Mostar, Federacija Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina.".

(3) U stavu 4. riječi: "i rehabilitacije, utvrđene" zamjenjuju se riječima: "utvrđene ovom odlukom, a u skladu sa".

(4) Iza stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: "U skladu sa Pravilnikom o kriterijima vrednovanja dobara,

podjeli po predmetu pravne zaštite i postupku kategorizacije nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/18), dobro je svrstano u kategoriju "nacionalni spomenik od izuzetnog značaja za Bosnu i Hercegovinu.".

Član 2. (1) U tački II stav 1. riječi: "Vlada Federacije Bosne i

Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vlada Federacije)" zamjenjuju se riječima: "Federacija Bosne i Hercegovine (u

daljnjem tekstu: Federacija), a riječi: "i rehabilitaciju" brišu se.

(2) St. 2–4. brišu se. (3) U stavu 5. koji postaje stav 2. brišu se riječi: "i osigurati

finansijska sredstva".

Član 3. Tačka III mijenja se i glasi: "U cilju trajne zaštite nacionalnog spomenika na prostoru

koji je definiran u tački I stav 3. utvrđuju se sljedeće mjere zaštite: - dozvoljeni su konzervatorsko-restauratorski radovi,

radovi tekućeg održavanja i radovi koji imaju za cilj prezentaciju spomenika, uz odobrenje federalnog ministarstva nadležnog za prostorno uređenje (u daljnjem tekstu: nadležno ministarstvo) i stručni nadzor nadležne službe zaštite naslijeđa na nivou Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nadležna služba zaštite);

- dozvoljeni su radovi na hortikulturnom uređenju prostora uz obavezno čuvanje postojećeg visokog rastinja;

- infrastrukturni radovi dozvoljeni su samo uz odobrenje nadležnog ministarstva i stručni nadzor nadležne službe zaštite.

Utvrđuje se zaštitni pojas koji obuhvata k.č. 100/1 (dio), 264, 267, 273, 274, 276, 285, 286, 288 i 289. U tom prostoru primjenjuju se sljedeće mjere zaštite:

- u cilju osiguranja održive upotrebe objekta, dozvoljeno je interpoliranje novih, savremenih struktura uz upotrebu tradicionalnih materijala (kamen i bijelo bojeni malterirani zid od opeke za zidanje, kamene ploče ili svijetlosivi crijep za krovni pokrivač, kosi krovovi, drvena konstrukcija, koje neće ugroziti izvornost cjeline, odnosno njenu sakralnost, autentičnost i integralnost, uz odobrenje nadležnog ministarstva i uz stručni nadzor nadležne službe zaštite;

- infrastrukturni radovi su dozvoljeni samo uz odobrenje nadležnog ministarstva i stručni nadzor nadležne službe zaštite;

- dozvoljeni su radovi na hortikulturnom uređenju prostora uz obavezno čuvanje postojećeg visokog rastinja.".

Član 4. U tački IV na kraju stava 2. iza riječi "Hercegovini" dodaju

se riječi: "odnosno ako se procijeni da se konzervacija u inozemstvu može izvršiti kvalitetnije, brže i jeftinije".

Član 5. Ova odluka će se nakon objave u "Službenom glasniku BiH"

dostaviti nadležnom općinskom sudu radi upisa odgovarajuće zabilježbe u zemljišne knjige.

Član 6. Sastavni dio ove odluke je obrazloženje sa pratećom

dokumentacijom koje je dostupno na uvid zainteresiranim licima u prostorijama i na web-stranici Komisije (www.kons.gov.ba).

Član 7. Prema članu V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma

za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Komisije su konačne.

Član 8. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Ovu odluku Komisija je donijela u sljedećem sastavu: prof. dr. Amir Pašić, Goran Milojević i Radoje Vidović.

Broj 03-2.5-38/18-9 5. decembra 2018. godine

Sarajevo Predsjedavajući Komisije Prof. dr. Amir Pašić, s. r.

Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika, na temelju članka V. stavak 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, članka 39. stavak (1) i članka 40. stavak (1) a) Poslovnika o radu Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/16), na sjednici održanoj 5. prosinca 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O

PROGLAŠENJU MJESTA I OSTATAKA GRADITELJSKE CJELINE MANASTIRA ŽITOMISLIĆI NACIONALNIM

SPOMENIKOM BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. (1) U Odluci o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline

manastira Žitomislići nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/08 i 48/13) u točki I. stavak 1. riječi: "Mjesto i ostatci graditeljske cjeline Manastira Žitomislići, općina Mostar-Jug" zamjenjuju se riječima: "Graditeljska cjelina manastira Žitomislići, Grad Mostar".

(2) Stavak 3. mijenja se i glasi: "Nacionalni spomenik nalazi se na prostoru koji obuhvata

k.č. 287 (novi premjer), što odgovara k.č. 115/3, 115/2 i 115/1 (stari premjer), k.o. Žitomislići, Grad Mostar, Federacija Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina.".

(3) U stavku 4. riječi: "i rehabilitacije, utvrđene" zamjenjuju se riječima: "utvrđene ovom odlukom, a sukladno".

(4) Iza stavka 4. dodaje se novi stavak 5. koji glasi: "Sukladno Pravilniku o kriterijima vrednovanja dobara,

podjeli po predmetu pravne zaštite i postupku kategorizacije nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/18), dobro je svrstano u kategoriju "nacionalni spomenik od izuzetnog značaja za Bosnu i Hercegovinu.".

Članak 2. (1) U točki II. stavak 1. riječi: "Vlada Federacije Bosne i

Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vlada Federacije)" zamjenjuju se riječima: "Federacija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija), a riječi: "i rehabilitaciju" brišu se.

(2) St. 2 – 4. brišu se. (3) U stavku 5. koji postaje stavak 2. brišu se riječi: "i osigurati

financijska sredstva".

Članak 3. Točka III. mijenja se i glasi: "U cilju trajne zaštite nacionalnog spomenika na prostoru

koji je definiran u točki I. stavak 3. utvrđuju se sljedeće mjere zaštite:

- dopušteni su konzervatorsko-restauratorski radovi, radovi tekućeg održavanja i radovi koji imaju za cilj prezentaciju spomenika, uz odobrenje federalnog ministarstva mjerodavnog za prostorno uređenje (u daljnjem tekstu: mjerodavno ministarstvo) i stručni nadzor mjerodavne službe zaštite nasljeđa na razini Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: mjerodavna služba zaštite);

- dopušteni su radovi na hortikulturnom uređenju prostora uz obvezno čuvanje postojećeg visokog rastinja;

- infrastrukturni radovi dopušteni su samo uz odobrenje mjerodavnog ministarstva i stručni nadzor mjerodavne službe zaštite.

Utvrđuje se zaštitni pojas koji obuhvata k.č. 100/1 (dio), 264, 267, 273, 274, 276, 285, 286, 288 i 289. U tome prostoru primjenjuju se sljedeće mjere zaštite:

- u cilju osiguranja održive uporabe objekta, dopušteno je interpoliranje novih, suvremenih struktura uz uporabu tradicionalnih materijala (kamen i bijelo bojeni malterirani zid od opeke za zidanje, kamene ploče ili svijetlosivi crijep za krovni pokrivač, kosi krovovi, drvena konstrukcija, koje neće ugroziti izvornost cjeline, odnosno njezinu sakralnost, autentičnost i integralnost, uz odobrenje mjerodavnog ministarstva i uz stručni nadzor mjerodavne službe zaštite;

- infrastrukturni radovi su dopušteni samo uz odobrenje mjerodavnog ministarstva i stručni nadzor mjerodavne službe zaštite;

- dopušteni su radovi na hortikulturnom uređenju prostora uz obvezno čuvanje postojećeg visokog rastinja.".

Članak 4. U točki IV. na kraju stavka 2. iza riječi "Hercegovini"

dodaju se riječi: "odnosno ako se procijeni da se konzervacija u inozemstvu može izvršiti kvalitetnije, brže i jeftinije".

Članak 5. Ova odluka će se nakon objave u "Službenom glasniku BiH"

dostaviti mjerodavnom općinskom sudu radi upisa odgovarajuće zabilježbe u zemljišne knjige.

Članak 6. Sastavnim dijelom ove odluke je obrazloženje sa pratećom

dokumentacijom koje je dostupno na uvid zainteresiranim osobama u prostorijama i na web-stranici Povjerenstva (www.kons.gov.ba).

Članak 7. Prema članku V. stavak 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog

sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Povjerenstva su konačne.

Članak 8. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Ovu odluku Povjerenstvo je donijelo u sljedećem sastavu:

prof. dr. Amir Pašić, Goran Milojević i Radoje Vidović.

Broj 03-2.5-38/18-9 5. prosinca 2018. godine

SarajevoPredsjedatelj Povjerenstva Prof. dr. Amir Pašić, v. r.

Комисија за очување националних споменика, на основу члана V став 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, члана 39. став (1) и члана 40. став (1) а) Пословника о раду Комисије за очување националних споменика ("Службени гласник БиХ", број 47/16), на сједници одржаној 5. децембра 2018. године, донијела је


ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ПРОГЛАШЕЊУ МЈЕСТА И ОСТАТАКА ГРАДИТЕЉСКЕ ЦЈЕЛИНЕ МАНАСТИРА

ЖИТОМИСЛИЋИ НАЦИОНАЛНИМ СПОМЕНИКОМ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (1) У Одлуци о проглашењу мјеста и остатака градитељске

цјелине манастира Житомислићи националним спомеником Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/08 и 48/13) у тачки I став 1. ријечи: "Мјесто и остаци градитељске цјелине Манастира Житомислићи, општина Мостар-Југ" замјењују се ријечима: "Градитељска цјелина манастира Житомислићи, Град Мостар".

(2) Став 3. мијења се и гласи: "Национални споменик налази се на простору који

обухвата к.ч. 287 (нови премјер), што одговара к.ч. 115/3, 115/2 и 115/1 (стари премјер), к.о. Житомислићи, Град Мостар, Федерација Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина.".

(3) У ставу 4. ријечи: "и рехабилитације, утврђене" замјењују се ријечима: "утврђене овом одлуком, а у складу са".

(4) Иза става 4. додаје се нови став 5. који гласи: "У складу са Правилником о критеријумима вредновања

добара, подјели по предмету правне заштите и поступку категоризације националних споменика ("Службени гласник БиХ", број 47/18), добро је сврстано у категорију "национални споменик од изузетног значаја за Босну и Херцеговину.".

Члан 2. (1) У тачки II став 1. ријечи: "Влада Федерације Босне и

Херцеговине (у даљем тексту: Влада Федерације)" замјењују се ријечима: "Федерација Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Федерација), а ријечи: "и рехабилитацију" бришу се.

(2) Ст. 2–4. бришу се. (3) У ставу 5. који постаје став 2. бришу се ријечи: "и

обезбиједити финансијска средства".

Члан 3. Тачка III мијења се и гласи: "У циљу трајне заштите националног споменика на

простору који је дефинисан у тачки I став 3. утврђују се сљедеће мјере заштите:

- дозвољени су конзерваторско-рестаураторски радови, радови текућег одржавања и радови који имају за циљ презентацију споменика, уз одобрење федералног министарства надлежног за просторно уређење (у даљем тексту: надлежно министарство) и стручни надзор надлежне службе заштите насљеђа на нивоу Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: надлежна служба заштите);

- дозвољени су радови на хортикултурном уређењу простора уз обавезно чување постојећег високог растиња;

- инфраструктурни радови дозвољени су само уз одобрење надлежног министарства и стручни надзор надлежне службе заштите.

Утврђује се заштитни појас који обухвата к.ч. 100/1 (дио), 264, 267, 273, 274, 276, 285, 286, 288 и 289. У том простору примјењују се сљедеће мјере заштите:

- у циљу обезбјеђења одрживе употребе објекта, дозвољено је интерполирање нових, савремених структура уз употребу традиционалних материјала

(камен и бијело бојени малтерисани зид од опеке за зидање, камене плоче или свијетлосиви цријеп за кровни покривач, коси кровови, дрвена конструкција, које неће да угрозе изворност цјелине, односно њену сакралност, аутентичност и интегралност, уз одобрење надлежног министарства и уз стручни надзор надлежне службе заштите;

- инфраструктурни радови су дозвољени само уз одобрење надлежног министарства и стручни надзор надлежне службе заштите;

- дозвољени су радови на хортикултурном уређењу простора уз обавезно чување постојећег високог растиња.".

Члан 4. У тачки IV на крају става 2. иза ријечи "Херцеговини"

додају се ријечи: "односно ако се процијени да се конзервација у иностранству може да изврши квалитетније, брже и јефтиније".

Члан 5. Ова одлука ће се након објаве у "Службеном гласнику

БиХ" доставити надлежном општинском суду ради уписа одговарајуће забиљежбе у земљишне књиге.

Члан 6. Саставни дио ове одлуке је образложење са пратећом

документацијом које је доступно на увид заинтересованим лицима у просторијама и на веб страници Комисије (www.kons.gov.ba).

Члан 7. Према члану V став 4. Анекса 8. Општег оквирног

споразума за мир у Босни и Херцеговини, одлуке Комисије су коначне.

Члан 8. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Ову одлуку Комисија је донијела у сљедећем саставу:

проф. др Амир Пашић, Горан Милојевић и Радоје Видовић.

Број 03-2.5-38/18-9 5. децембра 2018. године

СарајевоПредсједавајући Комисије Проф. др Амир Пашић, с. р.

1255 Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika na osnovi

člana V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i člana 36. stav (1) Poslovnika o radu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/16), na sjednici održanoj od 5. decembra 2018. godine, donijela je

ODLUKU O PROGLAŠENJU POKRETNOG DOBRA - ARHIVSKA GRAĐA INSTITUTA ZA MUZIKOLOGIJU MUZIČKE

AKADEMIJE UNIVERZITETA U SARAJEVU NACIONALNIM SPOMENIKOM BOSNE I

HERCEGOVINE

Član 1. (Predmet zaštite)

(1) Pokretno dobro - arhivska građa Instituta za muzikologiju Muzičke akademije Univerziteta u Sarajevu proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

(2) Nacionalni spomenik čini građa muzikološkog i etnomuzikološkog arhiva podijeljena na ostavštine legata, i to:


a) rukopisni materijali i rijetka izdanja; b) fotografije; c) crteži; d) zbirke magnetofonskih traka s popratnim katalozima.

(3) Nacionalni spomenik je smješten u zgradi Muzičke akademije u Sarajevu, Josipa Štadlera 1, Sarajevo, Federacija Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina.

(4) Na nacionalni spomenik se primjenjuju mjere zaštite utvrđene ovom odlukom, a u skladu sa Zakonom o provođenju odluka Komisije za zaštitu nacionalnih spomenika uspostavljene shodno Aneksu 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/02, 27/02, 6/04 i 51/07).

(5) U skladu sa Pravilnikom o kriterijima vrednovanja dobara, podjeli po predmetu pravne zaštite i postupku kategorizacije nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/18), dobro je svrstano u kategoriju "nacionalni spomenik od velikog značaja za Bosnu i Hercegovinu".

Član 2. (Nadležnost za osiguranje mjera zaštite)

(1) Federacija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija) dužna je osigurati pravne, naučne, tehničke, administrativne i finansijske mjere za zaštitu, konzervaciju, restauraciju i prezentaciju nacionalnog spomenika.

(2) Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Komisija) utvrdit će tehničke uvjete za izradu i postavljanje informativne ploče sa osnovnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

Član 3. (Mjere zaštite nacionalnog spomenika)

(1) S ciljem trajne zaštite nacionalnog spomenika, potrebno je osigurati odgovarajuće fizičke i tehničke uvjete za čuvanje nacionalnog spomenika, što podrazumijeva: a) adaptaciju prostora za čuvanje b) nabavku arhivske opreme u skladu s međunarodnim

arhivskim standardima (kutije za magnetofonske trake, arhivski ormari, arhivske stalaže, kolica za premještanje arhivske građe i dr.)

c) osiguravanje odgovarajućih uvjeta za čuvanje arhivske građe kako bi se spriječilo dalje oštećenje, odnosno osiguravanje uvjeta i sredstva za konzervatorsko-restauratorske radove na arhivskoj i bibliotečkoj građi

d) osnivanje i opremanje laboratorija za konzervaciju i restauraciju građe

e) osnivanje i opremanje tzv. trezor sobe za pohranjivanje najreprezentativnije građe

f) digitalizacija i mikrofilmiranje arhivske građe g) izradu sistema klimatizacije koji će osigurati optimalnu

količinu vlažnosti (50 do 60%) i temperature zraka (16° do 22°C) u prostorijama u kojima se čuva arhivska i bibliotečka građa

h) izradu videonadzora i sistema protupožarne zaštite i) vlasnik, odnosno korisnik dobra, dužan je izraditi plan

za trajni smještaj i interni monitoring građe. (2) Izlaganje i ostali vidovi prezentacije nacionalnog spomenika

i pojedinih njegovih dijelova na području Bosne i Hercegovine vršit će se na osnovi uvjeta koje utvrdi federalno ministarstvo nadležno za kulturu (u daljnjem tekstu: nadležno ministarstvo).

(3) Nadzor nad provođenjem mjera zaštite nacionalnog spomenika vrši nadležno ministarstvo.

Član 4. (Iznošenje nacionalnog spomenika iz zemlje)

(1) Iznošenje nacionalnog spomenika iz Bosne i Hercegovine nije dozvoljeno.

(2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana, dozvoljeno je privremeno iznošenje nacionalnog spomenika ili pojedinih njegovih dijelova iz Bosne i Hercegovine radi prezentacije ili konzervacije, ukoliko se utvrdi da navedene radove nije moguće izvršiti u Bosni i Hercegovini, odnosno ako se procijeni da se konzervacija u inozemstvu može izvršiti kvalitetnije, brže i jeftinije.

(3) Odobrenje u smislu stava (2) ovog člana daje Komisija, ukoliko nesumnjivo bude utvrđeno da to ni na koji način neće ugroziti nacionalni spomenik.

(4) Komisija u svom odobrenju za privremeno iznošenje nacionalnog spomenika iz Bosne i Hercegovine utvrđuje sve uvjete pod kojima se to iznošenje može izvesti, rok za povrat u Bosnu i Hercegovinu i zaduženja pojedinih organa i institucija na osiguranju tih uvjeta, te o tome obavještava nadležno ministarstvo, nadležnu službu sigurnosti, carinsku službu Bosne i Hercegovine i javnost.

Član 5. (Suzdržavanje od poduzimanja radnji)

Svako, a posebno nadležni organi Federacije Bosne i Hercegovine, kantona, gradske i općinske službe suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

Član 6. (Sastavni dio odluke)

Sastavni dio ove odluke je obrazloženje sa pratećom dokumentacijom koje je dostupno na uvid zainteresiranim licima u prostorijama i na web-stranici Komisije (http://www.kons.gov.ba).

Član 7. (Konačnost odluke)

Prema članu V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Komisije su konačne.


Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

Ovu odluku Komisija je donijela u sljedećem sastavu: prof. dr. Amir Pašić, Goran Milojević i Radoje Vidović.

Broj 08.1-2.3-37/18-22 5. decembra 2018. godine

SarajevoPredsjedavajući Komisije Prof. dr. Amir Pašić, s. r.

Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika na temelju članka V. stavak 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i članka 36. stavak (1) Poslovnika o radu Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/16), na sjednici održanoj od 5. prosinca 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O PROGLAŠENJU POKRETNOG DOBRA - ARHIVSKA GRAĐA INSTITUTA ZA MUZIKOLOGIJU GLAZBENE

AKADEMIJE SVEUČILIŠTA U SARAJEVU NACIONALNIM SPOMENIKOM BOSNE I

HERCEGOVINE

Članak 1. (Predmet zaštite)

(1) Pokretno dobro - arhivska građa Instituta za muzikologiju Glazbene akademije Sveučilišta u Sarajevu


proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

(2) Nacionalni spomenik čini građa muzikološkog i etnomuzikološkog arhiva podijeljena na ostavštine legata, i to: a) rukopisni materijali i rijetka izdanja; b) fotografije; c) crteži; d) zbirke magnetofonskih vrpci s popratnim katalozima.

(3) Nacionalni spomenik je smješten u zgradi Glazbene akademije u Sarajevu, Josipa Štadlera 1, Sarajevo, Federacija Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina.

(4) Na nacionalni spomenik se primjenjuju mjere zaštite utvrđene ovom odlukom, a sukladno Zakonu o provedbi odluka Povjerenstva za zaštitu nacionalnih spomenika uspostavljenog shodno Aneksu 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/02, 27/02, 6/04 i 51/07).

(5) Sukladno Pravilniku o kriterijima vrednovanja dobara, podjeli po predmetu pravne zaštite i postupku kategorizacije nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/18), dobro je svrstano u kategoriju "nacionalni spomenik od velikog značaja za Bosnu i Hercegovinu".

Članak 2. (Mjerodavnost za osiguranje mjera zaštite)

(1) Federacija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija) dužna je osigurati pravne, znanstvene, tehničke, administrativne i financijske mjere za zaštitu, konzervaciju, restauraciju i prezentaciju nacionalnog spomenika.

(2) Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) utvrdit će tehničke uvjete za izradu i postavljanje informacijske ploče sa osnovnim podatcima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

Članak 3. (Mjere zaštite nacionalnog spomenika)

(1) S ciljem trajne zaštite nacionalnog spomenika, potrebno je osigurati odgovarajuće fizičke i tehničke uvjete za čuvanje nacionalnog spomenika, što podrazumijeva: a) adaptaciju prostora za čuvanje b) nabavku arhivske opreme sukladno međunarodnim

arhivskim standardima (kutije za magnetofonske vrpce, arhivski ormari, arhivske stalaže, kolica za premještanje arhivske građe i dr.)

c) osiguravanje odgovarajućih uvjeta za čuvanje arhivske građe kako bi se spriječilo dalje oštećenje, odnosno osiguravanje uvjeta i sredstva za konzervatorsko-restauratorske radove na arhivskoj i knjižničnoj građi

d) osnivanje i opremanje laboratorija za konzervaciju i restauraciju građe

e) osnivanje i opremanje tzv. trezor sobe za pohranjivanje najreprezentativnije građe

f) digitalizacija i mikrofilmiranje arhivske građe g) izradu sistema klimatizacije koji će osigurati optimalnu

količinu vlažnosti (50 do 60%) i temperature zraka (16° do 22°C) u prostorijama u kojima se čuva arhivska i knjižnična građa

h) izradu videonadzora i sustava protupožarne zaštite i) vlasnik, odnosno korisnik dobra, dužan je izraditi plan

za trajni smještaj i interni monitoring građe. (2) Izlaganje i ostali vidovi prezentacije nacionalnog spomenika

i pojedinih njegovih dijelova na području Bosne i Hercegovine vršit će se na temelju uvjeta koje utvrdi

federalno ministarstvo mjerodavno za kulturu (u daljnjem tekstu: mjerodavno ministarstvo).

(3) Nadzor nad provedbom mjera zaštite nacionalnog spomenika vrši mjerodavno ministarstvo.

Članak 4. (Iznošenje nacionalnog spomenika iz zemlje)

(1) Iznošenje nacionalnog spomenika iz Bosne i Hercegovine nije dopušteno.

(2) Izuzetno od odredbe stavka (1) ovoga članka, dopušteno je privremeno iznošenje nacionalnog spomenika ili pojedinih njegovih dijelova iz Bosne i Hercegovine radi prezentacije ili konzervacije, ukoliko se utvrdi da navedene radove nije moguće izvršiti u Bosni i Hercegovini, odnosno ako se procijeni da se konzervacija u inozemstvu može izvršiti kvalitetnije, brže i jeftinije.

(3) Odobrenje u smislu stavka (2) ovoga članka daje Povjerenstvo, ukoliko nesumnjivo bude utvrđeno da to ni na koji način neće ugroziti nacionalni spomenik.

(4) Povjerenstvo u svojemu odobrenju za privremeno iznošenje nacionalnog spomenika iz Bosne i Hercegovine utvrđuje sve uvjete pod kojima se to iznošenje može izvesti, rok za povrat u Bosnu i Hercegovinu i zaduženja pojedinih tijela i institucija na osiguranju tih uvjeta, te o tomu obavještava mjerodavno ministarstvo, mjerodavnu službu sigurnosti, carinsku službu Bosne i Hercegovine i javnost.

Članak 5. (Suzdržavanje od poduzimanja radnji)

Svatko, a posebice mjerodavna tijela Federacije Bosne i Hercegovine, kantona, gradske i općinske službe suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

Članak 6. (Sastavni dio odluke)

Sastavnim dijelom ove odluke je obrazloženje sa pratećom dokumentacijom koje je dostupno na uvid zainteresiranim osobama u prostorijama i na web-stranici Povjerenstva (http://www.kons.gov.ba).

Članak 7. (Konačnost odluke)

Prema članku V. stavak 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Povjerenstva su konačne.


Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

Ovu odluku Povjerenstvo je donijelo u sljedećem sastavu: prof. dr. Amir Pašić, Goran Milojević i Radoje Vidović.

Broj 08.1-2.3-37/18-22 5. prosinca 2018. godine

SarajevoPredsjedatelj Povjerenstva Prof. dr. Amir Pašić, v. r.

Комисија за очување националних споменика на основу члана V став 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 36. став (1) Пословника о раду Комисије за очување националних споменика ("Службени гласник БиХ", број 47/16), на сједници одржаној од 5. децембра 2018. године, донијела је


ОДЛУКУ О ПРОГЛАШЕЊУ ПОКРЕТНОГ ДОБРА - АРХИВСКА ГРАЂА ИНСТИТУТА ЗА МУЗИКОЛОГИЈУ МУЗИЧКЕ

АКАДЕМИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА У САРАЈЕВУ НАЦИОНАЛНИМ СПОМЕНИКОМ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (Предмет заштите)

(1) Покретно добро - архивска грађа Института за музикологију Музичке академије Универзитета у Сарајеву проглашава се националним спомеником Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: национални споменик).

(2) Национални споменик чини грађа музиколошког и етномузиколошког архива подијељена на оставштине легата, и то: а) рукописни материјали и ријетка издања; б) фотографије; ц) цртежи; д) збирке магнетофонских трака с попратним

каталозима. (3) Национални споменик је смјештен у згради Музичке

академије у Сарајеву, Јосипа Штадлера 1, Сарајево, Федерација Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина.

(4) На национални споменик се примјењују мјере заштите утврђене овом одлуком, а у складу са Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика успостављене сходно Анексу 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/02, 27/02, 6/04 и 51/07).

(5) У складу са Правилником о критеријумима вредновања добара, подјели по предмету правне заштите и поступку категоризације националних споменика ("Службени гласник БиХ", број 47/18), добро је сврстано у категорију "национални споменик од великог значаја за Босну и Херцеговину".

Члан 2. (Надлежност за обезбјеђење мјера заштите)

(1) Федерација Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Федерација) дужна је да обезбиједи правне, научне, техничке, административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију, рестаурацију и презентацију националног споменика.

(2) Комисија за очување националних споменика (у даљњем тексту: Комисија) утврдиће техничке услове за израду и постављање информативне табле са основним подацима о споменику и одлуци о проглашењу добра националним спомеником.

Члан 3. (Мјере заштите националног споменика)

(1) С циљем трајне заштите националног споменика, потребно је да се обезбиједе одговарајући физички и технички услови за чување националног споменика, што подразумијева: а) адаптацију простора за чување б) набавку архивске опреме у складу с међународним

архивским стандардима (кутије за магнетофонске траке, архивски ормари, архивске сталаже, колица за премјештање архивске грађе и др.)

ц) обезбјеђивање одговарајућих услова за чување архивске грађе како би се спријечило даље оштећење, односно обезбјеђавање услова и средства за конзерваторско-рестаураторске радове на архивској и библиотечкој грађи

д) оснивање и опремање лабораторијума за конзервацију и рестаурацију грађе

е) оснивање и опремање тзв. трезор собе за похрањивање најрепрезентативније грађе

ф) дигитализација и микро-филмовање архивске грађе

г) израду система климатизације који ће обезбиједи-ти оптималну количину влажности (50 до 60%) и температуре зрака (16° до 22°Ц) у просторијама у којима се чува архивска и библиотечка грађа

х) израду видео надзора и система противпожарне заштите

и) власник, односно корисник добра, дужан је да изради план за трајни смјештај и интерни мониторинг грађе.

(2) Излагање и остали видови презентације националног споменика и појединих његових дијелова на подручју Босне и Херцеговине вршиће се на основу услова које утврди федерално министарство надлежно за културу (у даљњем тексту: надлежно министарство).

(3) Надзор над спровођењем мјера заштите националног споменика врши надлежно министарство.

Члан 4. (Изношење националног споменика из земље)

(1) Изношење националног споменика из Босне и Херцеговине није дозвољено.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, дозвољено је привремено изношење националног споменика или појединих његових дијелова из Босне и Херцеговине ради презентације или конзервације, уколико се утврди да наведени радови није могуће да се изврше у Босни и Херцеговини, односно ако се процијени да се конзервација у иностранству може да изврши квалитетније, брже и јефтиније.

(3) Одобрење у смислу става (2) овог члана даје Комисија, уколико несумњиво буде утврђено да то ни на који начин неће да угрози национални споменик.

(4) Комисија у свом одобрењу за привремено изношење националног споменика из Босне и Херцеговине утврђује све услове под којима се то изношење може да изведе, рок за поврат у Босну и Херцеговину и задужења појединих органа и институција на обезбјеђивању тих услова, те о томе обавјештава надлежно министарство, надлежну службу безбједности, царинску службу Босне и Херцеговине и јавност.

Члан 5. (Суздржавање од предузимања радњи)

Свако, а посебно надлежни органи Федерације Босне и Херцеговине, кантона, градске и општинске службе суздржаће се од предузимања било каквих радњи које могу да оштете национални споменик или доведу у питање његову заштиту.

Члан 6. (Саставни дио одлуке)

Саставни дио ове одлуке је образложење са пратећом документацијом које је доступно на увид заинтересованим лицима у просторијама и на веб страници Комисије (http://www.kons.gov.ba).

Члан 7. (Коначност одлуке)

Према члану V став 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, одлуке Комисије су коначне.



Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објаве у "Службеном гласнику БиХ".

Ову одлуку Комисија је донијела у сљедећем саставу: проф. др Амир Пашић, Горан Милојевић и Радоје Видовић.

Број 08.1-2.3-37/18-22 5. децембра 2018. године

Сарајево Предсједавајући Комисије Проф. др Амир Пашић, с. р.

1256 Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika, na osnovi

člana V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i člana 36. stav (1) Poslovnika o radu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/16), na sjednici održanoj 5. decembra 2018. godine, donijela je

ODLUKU O PROGLAŠENJU HISTORIJSKOG PODRUČJA -

SREDNJOVJEKOVNA NEKROPOLA SA STEĆCIMA NA LOKALITETU GRADAC U DONJEM SELU, OPĆINA KONJIC, NACIONALNIM SPOMENIKOM BOSNE I

HERCEGOVINE

Član 1. (Predmet zaštite i prostorni obuhvat)

(1) Historijsko područje - srednjovjekovna nekropola sa stećcima na lokalitetu Gradac u Donjem Selu, općina Konjic, proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

(2) Nacionalni spomenik čini nekropola sa 21 srednjovjekovnim nadgrobnikom – stećkom.

(3) Nacionalni spomenik se nalazi na prostoru koji je označen kao k.č. 413/1, zk uložak broj 191, k.o. Donje Selo, općina Konjic, Federacija Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina.

(4) Obuhvat nacionalnog spomenika je određen koordinatama: Y=6496116 X=4835357; Y=6496122 X=4835359; Y=6496143 X=4835332 i Y=6496119 X=4835329, sa površinom od 442 m2.

(5) Na nacionalni spomenik se primjenjuju mjere zaštite utvrđene ovom odlukom, a u skladu sa Zakonom o provođenju odluka Komisije za zaštitu nacionalnih spomenika, uspostavljene prema Aneksu 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/02, 27/02, 6/04 i 51/07).

(6) U skladu sa Pravilnikom o kriterijima vrednovanja dobara, podjeli po predmetu pravne zaštite i postupku kategorizacije nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/18), dobro je svrstano u kategoriju "nacionalni spomenik od velikog značaja za Bosnu i Hercegovinu".

Član 2. (Nadležnost za osiguranje mjera zaštite)

(1) Federacija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija) dužna je osigurati pravne, naučne, tehničke, administrativne i finansijske mjere za zaštitu, konzervaciju, restauraciju i prezentaciju nacionalnog spomenika.

(2) Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Komisija) utvrdit će tehničke uvjete za izradu i postavljanje informacijske ploče sa osnovnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

Član 3. (Mjere zaštite nacionalnog spomenika)

(1) Na prostoru definiranom u članu 1. st. (3) i (4) ove odluke utvrđuju se sljedeće mjere zaštite: a) dozvoljeni su isključivo istraživački i konzervatorsko-

restauratorski radovi, radovi na tekućem održavanju, uključujući i one koji imaju za cilj prezentaciju spomenika, uz odobrenje ministarstva nadležnog za prostorno uređenje u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: nadležno ministarstvo) i stručni nadzor nadležne službe zaštite naslijeđa na nivou Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: nadležna služba zaštite);

b) dozvoljeno je obavljanje radova na infrastrukturi, uz odobrenje nadležnog ministarstva i stručno mišljenje nadležne službe zaštite;

c) radovi na uređenju lokaliteta i radovi na saniranju oštećenja dozvoljeni su isključivo uz prethodno izrađen plan sanacije, restauracije i konzervacije, odobrenje nadležnog ministarstva i nadzor nadležne službe zaštite;

d) nije dozvoljeno pomjeranje nadgrobnika sa grobova na bilo koju drugu lokaciju;

e) nije dozvoljeno novo sahranjivanje; f) dozvoljeno je čišćenje spomenika od lišaja i mahovine

i skidanje patine sa kamena u slučaju da je ono neophodno za istraživanje epigrafskih ili dekorativnih elemenata spomenika, uz prethodno izrađen elaborat i odobrenje nadležnog ministarstva. Elaborat treba biti zasnovan na biološkim, hemijskim, fizičkim i drugim analizama za koje konzervator utvrdi da su neophodne, te sadržavati odgovarajuće konzervatorske mjere i procjenu utjecaja načina čišćenja na kamen;

g) područje predstavlja arheološki lokalitet, pa je prilikom obavljanja arheoloških istražnih radova obavezno osigurati prisustvo arheologa;

h) prostor spomenika bit će otvoren i dostupan javnosti, a može se koristiti u edukativne i kulturne svrhe;

i) obavezno je provođenje mjera održavanja čistoće i komunalnog reda.

(2) Potrebno je izraditi Plan sanacije, restauracije, konzervacije i prezentacije nacionalnog spomenika, uključujući planove arheološkog istraživanja, uređenja lokaliteta, te redovnog održavanja sa uklanjanjem samonikle vegetacije.

(3) U cilju trajne zaštite nacionalnog spomenika utvrđuje se zaštitni pojas koji obuhvata dio k.č. 413/1 i k.č. 413/2, k.o. Donje Selo. Obuhvat zaštitnog pojasa počinje sa tromeđe k.č. 412, 413/1 i 484/5, k.o. Donje Selo i ide istočno granicom k.č. 413/1 sa k.č. 412, 407, 408, 480, 414 i 484/5, te se vraća na polaznu tačku u tromeđi k.č. 412, 413/1 i 484/5, k.o. Donje Selo i time je zatvoren zaštitni pojas sa površinom od 3.809 m2.

(4) U zaštitnom pojasu utvrđuju se sljedeće mjere zaštite: a) nije dozvoljena eksploatacija kamena, lociranje

potencijalnih zagađivača okoline utvrđenih propisima, izgradnja industrijskih objekata i magistralne infrastrukture i svih objekata koji u toku izgradnje ili u toku eksploatacije mogu ugroziti nacionalni spomenik;

b) nije dozvoljeno izvođenje radova koji bi mogli utjecati na izmjenu područja i promjenu krajolika;

c) dozvoljeno je formiranje novih grobnica na minimalnoj udaljenosti 3 metra od zaštićenog prostora nacionalnog spomenika;

d) dozvoljeno je obavljanje radova na infrastrukturi uz prethodno pribavljeno odobrenje nadležnog


ministarstva i stručnog mišljenja nadležne službe zaštite;

e) prostor je potencijalno arheološko nalazište, te ukoliko se prilikom izvođenja radova naiđe na bilo kakve arheološke nalaze, radove je potrebno obustaviti, dok se ne provedu arheološka istraživanja;

f) obavezno je provođenje mjera održavanja čistoće i komunalnog reda.

Član 4. (Mjere zaštite pokretne imovine)

(1) Svi pokretni nalazi koji u toku arheološkog istraživanja budu nađeni bit će pohranjeni u najbližem muzeju koji ispunjava kadrovske, materijalne i tehničke uvjete ili u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu, obrađeni i prezentirani na odgovarajući način.

(2) Sav pokretni i nepokretni arheološki materijal koji bude nađen u toku arheoloških istraživanja neophodno je stručno obraditi.

(3) Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja dužan je nakon izvršenih arheoloških radova podnijeti izvještaj Komisiji i instituciji koja je obavila istraživanja.

(4) Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja mora imati na raspolaganju sav pronađeni pokretni i nepokretni arheološki materijal dok traje istraživanje i dok ne završi izvještaj, a najduže za period od tri godine.

(5) Paralelno s izvođenjem arheoloških istraživanja, neophodna je sukcesivna konzervacija nepokretnih nalaza na lokalitetu i konzervacija pokretnog arheološkog materijala i njegovo pohranjivanje u odgovarajuće prostore (depoe).

(6) Nakon dostavljanja izvještaja o provedenom istraživanju, Komisija će utvrditi pokretne nalaze na koje će biti primjenjivane mjere zaštite koje Komisija utvrđuje.

(7) Iznošenje pokretnih nalaza iz stava (1) ovog člana iz Bosne i Hercegovine nije dozvoljeno.

(8) Izuzetno od odredbe stava (7) ovog člana, ukoliko voditelj istraživanja utvrdi da je neophodna obrada nekog nalaza van zemlje, dokaze o tome prezentirat će Komisiji, koja može dopustiti privremeno iznošenje nalaza iz zemlje pod detaljno utvrđenim uvjetima njegovog iznošenja, postupanja s njim u toku boravka van zemlje i njegovog povrata u Bosnu i Hercegovinu.

Član 5. (Stavljanje van snage provedbenih akata)

Stupanjem na snagu ove odluke, stavljaju se van snage svi provedbeni i razvojni prostorno-planski akti u dijelu u kojem su u suprotnosti sa odredbama ove odluke.

Član 6. (Suzdržavanje od poduzimanja radnji)

Svako, a posebno nadležni organi Federacije Bosne i Hercegovine, kantona, gradske i općinske službe suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

Član 7. (Dostavljanje odluke nadležnom sudu)

Ova odluka će se nakon objave u "Službenom glasniku BiH" dostaviti nadležnom općinskom sudu radi upisa zabilježbe o proglašenju nacionalnog spomenika u zemljišne knjige.

Član 8. (Sastavni dio odluke)

Sastavni dio ove odluke je obrazloženje sa pratećom dokumentacijom koje je dostupno na uvid zainteresiranim licima u prostorijama i na web-stranici Komisije (http://www.kons.gov.ba).

Član 9. (Konačnost odluke)

Prema članu V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Komisije su konačne.


Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Ova odluka Komisije donesena je u sljedećem sastavu: prof. dr. Amir Pašić, Goran Milojević i Radoje Vidović.

Broj 09-2.3-37/18-18 5. decembra 2018. godine

SarajevoPredsjedavajući Komisije Prof. dr. Amir Pašić, s. r.

Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika, na temelju članka V. stavak 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i članka 36. stavak (1) Poslovnika o radu Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/16), na sjednici održanoj 5. prosinca 2018. godine, donijelo je

ODLUKU O PROGLAŠENJU POVIJESNOG PODRUČJA -

SREDNJOVJEKOVNA NEKROPOLA SA STEĆCIMA NA LOKALITETU GRADAC U DONJEM SELU, OPĆINA KONJIC, NACIONALNIM SPOMENIKOM BOSNE I

HERCEGOVINE

Članak 1. (Predmet zaštite i prostorni obuhvat)

(1) Povijesno područje - srednjovjekovna nekropola sa stećcima na lokalitetu Gradac u Donjem Selu, općina Konjic, proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

(2) Nacionalni spomenik čini nekropola sa 21 srednjovjekovnim nadgrobnikom – stećkom.

(3) Nacionalni spomenik se nalazi na prostoru koji je označen kao k.č. 413/1, zk uložak broj 191, k.o. Donje Selo, općina Konjic, Federacija Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina.

(4) Obuhvat nacionalnog spomenika je određen koordinatama: Y=6496116 X=4835357; Y=6496122 X=4835359; Y=6496143 X=4835332 i Y=6496119 X=4835329, sa površinom od 442 m2.

(5) Na nacionalni spomenik se primjenjuju mjere zaštite utvrđene ovom odlukom, a sukladno Zakonu o provedbi odluka Povjerenstva za zaštitu nacionalnih spomenika, uspostavljenog prema Aneksu 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/02, 27/02, 6/04 i 51/07).

(6) Sukladno Pravilniku o kriterijima vrednovanja dobara, podjeli po predmetu pravne zaštite i postupku kategorizacije nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 47/18), dobro je svrstano u kategoriju "nacionalni spomenik od velikog značaja za Bosnu i Hercegovinu".

Članak 2. (Mjerodavnost za osiguranje mjera zaštite)

(1) Federacija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija) dužna je osigurati pravne, znanstvene, tehničke, administrativne i financijske mjere za zaštitu, konzervaciju, restauraciju i prezentaciju nacionalnog spomenika.

(2) Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) utvrdit će tehničke uvjete za izradu i postavljanje informacijske ploče sa osnovnim


podatcima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

Članak 3. (Mjere zaštite nacionalnog spomenika)

(1) Na prostoru definiranom u članku 1. st. (3) i (4) ove odluke utvrđuju se sljedeće mjere zaštite: a) dopušteni su isključivo istraživački i konzervatorsko-

restauratorski radovi, radovi na tekućem održavanju, uključujući i one koji imaju za cilj prezentaciju spomenika, uz odobrenje ministarstva mjerodavnog za prostorno uređenje u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: mjerodavno ministarstvo) i stručni nadzor mjerodavne službe zaštite nasljeđa na razini Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: mjerodavna služba zaštite);

b) dopušteno je obavljanje radova na infrastrukturi, uz odobrenje mjerodavnog ministarstva i stručno mišljenje mjerodavne službe zaštite;

c) radovi na uređenju lokaliteta i radovi na saniranju oštećenja dopušteni su isključivo uz prethodno izrađen plan sanacije, restauracije i konzervacije, odobrenje mjerodavnog ministarstva i nadzor mjerodavne službe zaštite;

d) nije dopušteno pomjeranje nadgrobnika sa grobova na bilo koju drugu lokaciju;

e) nije dopušteno novo sahranjivanje; f) dopušteno je čišćenje spomenika od lišaja i mahovine i

skidanje patine sa kamena u slučaju da je ono neophodno za istraživanje epigrafskih ili dekorativnih elemenata spomenika, uz prethodno izrađen elaborat i odobrenje mjerodavnog ministarstva. Elaborat treba biti zasnovan na biološkim, kemijskim, fizičkim i drugim analizama za koje konzervator utvrdi da su neophodne, te sadržavati odgovarajuće konzervatorske mjere i procjenu utjecaja načina čišćenja na kamen;

g) područje predstavlja arheološki lokalitet, pa je prilikom obavljanja arheoloških istražnih radova obvezno osigurati prisustvo arheologa;

h) prostor spomenika bit će otvoren i dostupan javnosti, a može se rabiti u edukativne i kulturne svrhe;

i) obvezna je provedba mjera održavanja čistoće i komunalnog reda.

(2) Potrebno je izraditi Plan sanacije, restauracije, konzervacije i prezentacije nacionalnog spomenika, uključujući planove arheološkog istraživanja, uređenja lokaliteta, te redovnog održavanja sa uklanjanjem samonikle vegetacije.

(3) U cilju trajne zaštite nacionalnog spomenika utvrđuje se zaštitni pojas koji obuhvata dio k.č. 413/1 i k.č. 413/2, k.o. Donje Selo. Obuhvat zaštitnog pojasa počinje sa tromeđe k.č. 412, 413/1 i 484/5, k.o. Donje Selo i ide istočno granicom k.č. 413/1 sa k.č. 412, 407, 408, 480, 414 i 484/5, te se vraća na polaznu tačku u tromeđi k.č. 412, 413/1 i 484/5, k.o. Donje Selo i time je zatvoren zaštitni pojas sa površinom od 3.809 m2.

(4) U zaštitnom pojasu utvrđuju se sljedeće mjere zaštite: a) nije dopuštena eksploatacija kamena, lociranje

potencijalnih zagađivača okoline utvrđenih propisima, izgradnja industrijskih objekata i magistralne infrastrukture i svih objekata koji tijekom izgradnje ili tijekom eksploatacije mogu ugroziti nacionalni spomenik;

b) nije dopušteno izvođenje radova koji bi mogli utjecati na izmjenu područja i promjenu krajolika;

c) dopušteno je formiranje novih grobnica na minimalnoj udaljenosti 3 metra od zaštićenog prostora nacionalnog spomenika;

d) dopušteno je obavljanje radova na infrastrukturi uz prethodno pribavljeno odobrenje mjerodavnog ministarstva i stručnog mišljenja mjerodavne službe zaštite;

e) prostor je potencijalno arheološko nalazište, te ukoliko se prilikom izvođenja radova naiđe na bilo kakve arheološke nalaze, radove je potrebno obustaviti, dok se ne provedu arheološka istraživanja;

f) obvezna je provedba mjera održavanja čistoće i komunalnog reda.

Član 4. (Mjere zaštite pokretne imovine)

(1) Svi pokretni nalazi koji u toku arheološkog istraživanja budu nađeni bit će pohranjeni u najbližem muzeju koji ispunjava kadrovske, materijalne i tehničke uvjete ili u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu, obrađeni i prezentirani na odgovarajući način.

(2) Sav pokretni i nepokretni arheološki materijal koji bude nađen tijekom arheoloških istraživanja neophodno je stručno obraditi.

(3) Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja dužan je nakon izvršenih arheoloških radova podnijeti izvješće Povjerenstvu i instituciji koja je obavila istraživanja.

(4) Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja mora imati na raspolaganju sav pronađeni pokretni i nepokretni arheološki materijal dok traje istraživanje i dok ne završi izvješće, a najduže za period od tri godine.

(5) Paralelno s izvođenjem arheoloških istraživanja, neophodna je sukcesivna konzervacija nepokretnih nalaza na lokalitetu i konzervacija pokretnog arheološkog materijala i njegovo pohranjivanje u odgovarajuće prostore (depoe).

(6) Nakon dostavljanja izvješća o provedenom istraživanju, Povjerenstvo će utvrditi pokretne nalaze na koje će biti primjenjivane mjere zaštite koje Povjerenstvo utvrđuje.

(7) Iznošenje pokretnih nalaza iz stavka (1) ovoga članka iz Bosne i Hercegovine nije dopušteno.

(8) Izuzetno od odredbe stavka (7) ovoga članka, ukoliko voditelj istraživanja utvrdi da je neophodna obrada nekog nalaza izvan zemlje, dokaze o tome prezentirat će Povjerenstvu, koje može dopustiti privremeno iznošenje nalaza iz zemlje pod detaljno utvrđenim uvjetima njegovog iznošenja, postupanja s njime tijekom boravka izvan zemlje i njegovog povrata u Bosnu i Hercegovinu.

Članak 5. (Stavljanje izvan snage provedbenih spisa)

Stupanjem na snagu ove odluke, stavljaju se izvan snage svi provedbeni i razvojni prostorno-planski spisi u dijelu u kojemu su u suprotnosti sa odredbama ove odluke.

Članak 6. (Suzdržavanje od poduzimanja radnji)

Svatko, a posebice mjerodavna tijela Federacije Bosne i Hercegovine, kantona, gradske i općinske službe suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

Članak 7. (Dostavljanje odluke mjerodavnom sudu)

Ova odluka će se nakon objave u "Službenom glasniku BiH" dostaviti mjerodavnom općinskom sudu radi upisa zabilježbe o proglašenju nacionalnoga spomenika u zemljišne knjige.

Članak 8. (Sastavnim dijelom odluke)

Sastavnim dijelom ove odluke je obrazloženje sa pratećom dokumentacijom koje je dostupno na uvid zainteresiranim


osobama u prostorijama i na web-stranici Povjerenstva (http://www.kons.gov.ba).

Članak 9. (Konačnost odluke)

Prema članku V. stavak 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Povjerenstva su konačne.


Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Ova odluka Povjerenstva donesena je u sljedećem sastavu: prof. dr. Amir Pašić, Goran Milojević i Radoje Vidović.

Broj 09-2.3-37/18-18 5. prosinca 2018. godine

Sarajevo Predsjedatelj Povjerenstva Prof. dr. Amir Pašić, v. r.

Комисија за очување националних споменика, на основу члана V став 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 36. став (1) Пословника о раду Комисије за очување националних споменика ("Службени гласник БиХ", број 47/16), на сједници одржаној 5. децембра 2018. године, донијела је

ОДЛУКУ О ПРОГЛАШЕЊУ ИСТОРИЈСКОГ ПОДРУЧЈА -

СРЕДЊОВЈЕКОВНА НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ЛОКАЛИТЕТУ ГРАДАЦ У ДОЊЕМ СЕЛУ,

ОПШТИНА КОЊИЦ, НАЦИОНАЛНИМ СПОМЕНИКОМ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (Предмет заштите и просторни обухват)

(1) Историјско подручје - средњовјековна некропола са стећцима на локалитету Градац у Доњем Селу, општина Коњиц, проглашава се националним спомеником Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: национални споменик).

(2) Национални споменик чини некропола са 21 средњовјековним надгробником - стећком.

(3) Национални споменик се налази на простору који је означен као к.ч. 413/1, зк уложак број 191, к.о. Доње Село, општина Коњиц, Федерација Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина.

(4) Обухват националног споменика је одређен координатама: Y=6496116 X=4835357; Y=6496122 X=4835359; Y=6496143 X=4835332 и Y=6496119 X=4835329, са површином од 442 м2.

(5) На национални споменик се примјењују мјере заштите утврђене овом одлуком, а у складу са Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика, успостављене према Анексу 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/02, 27/02, 6/04 и 51/07).

(6) У складу са Правилником о критеријумима вредновања добара, подјели по предмету правне заштите и поступку категоризације националних споменика ("Службени гласник БиХ", број 47/18), добро је сврстано у категорију "национални споменик од великог значаја за Босну и Херцеговину".

Члан 2. (Надлежност за обезбјеђење мјера заштите)

(1) Федерација Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Федерација) дужна је да обезбиједи правне, научне,

техничке, административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију, рестаурацију и презентацију националног споменика.

(2) Комисија за очување националних споменика (у даљњем тексту: Комисија) утврдиће техничке услове за израду и постављање информационе табле са основним подацима о споменику и одлуци о проглашењу добра националним спомеником.

Члан 3. (Мјере заштите националног споменика)

(1) На простору дефинисаном у члану 1. ст. (3) и (4) ове одлуке утврђују се сљедеће мјере заштите: а) дозвољени су искључиво истраживачки и

конзерваторско-рестаураторски радови, радови на текућем одржавању, укључујући и оне који имају за циљ презентацију споменика, уз одобрење министарства надлежног за просторно уређење у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљем тексту: надлежно министарство) и стручни надзор надлежне службе заштите насљеђа на нивоу Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: надлежна служба заштите);

б) дозвољено је обављање радова на инфраструктури, уз одобрење надлежног министарства и стручно мишљење надлежне службе заштите;

ц) радови на уређењу локалитета и радови на санирању оштећења дозвољени су искључиво уз претходно израђен план санације, рестаурације и конзервације, одобрење надлежног министарства и надзор надлежне службе заштите;

д) није дозвољено помјерање надгробника са гробова на било коју другу локацију;

е) није дозвољено ново сахрањивање; ф) дозвољено је чишћење споменика од лишаја и

маховине и скидање патине са камена у случају да је оно неопходно за истраживање епиграфских или декоративних елемената споменика, уз претходно израђен елаборат и одобрење надлежног министарства. Елаборат треба да буде заснован на биолошким, хемијским, физичким и другим анализама за које конзерватор утврди да су неопходне, те да садржава одговарајуће конзерваторске мјере и процјену утицаја начина чишћења на камен;

г) подручје представља археолошки локалитет, па је приликом обављања археолошких истражних радова обавезно обезбиједити присуство археолога;

х) простор споменика биће отворен и доступан јавности, а може да се користи у едукативне и културне сврхе;

и) обавезно је спровођење мјера одржавања чистоће и комуналног реда.

(2) Потребно је израдити План санације, рестаурације, конзервације и презентације националног споменика, укључујући планове археолошког истраживања, уређења локалитета, те редовног одржавања са уклањањем самоникле вегетације.

(3) У циљу трајне заштите националног споменика утврђује се заштитни појас који обухвата дио к.ч. 413/1 и к.ч. 413/2, к.о. Доње Село. Обухват заштитног појаса почиње са тромеђе к.ч. 412, 413/1 и 484/5, к.о. Доње Село и иде источно границом к.ч. 413/1 са к.ч. 412, 407, 408, 480, 414 и 484/5, те се враћа на полазну тачку у тромеђи к.ч. 412, 413/1 и 484/5, к.о. Доње Село и тиме је затворен заштитни појас са површином од 3.809 м2.


(4) У заштитном појасу утврђују се сљедеће мјере заштите: а) није дозвољена експлоатација камена, лоцирање

потенцијалних загађивача околине утврђених прописима, изградња индустријских објеката и магистралне инфраструктуре и свих објеката који у току изградње или у току експлоатације могу да угрозе национални споменик;

б) није дозвољено извођење радова који би могли да утичу на измјену подручја и промјену крајолика;

ц) дозвољено је формирање нових гробница на минималној удаљености 3 метра од заштићеног простора националног споменика;

д) дозвољено је обављање радова на инфраструктури уз претходно прибављено одобрење надлежног министарства и стручног мишљења надлежне службе заштите;

е) простор је потенцијално археолошко налазиште, те уколико се приликом извођења радова наиђе на било какве археолошке налазе, радове је потребно обуставити, док се не проведу археолошка истраживања;

ф) обавезно је спровођење мјера одржавања чистоће и комуналног реда.

Члан 4. (Мјере заштите покретне имовине)

(1) Сви покретни налази који у току археолошког истраживања буду нађени биће похрањени у најближем музеју који испуњава кадровске, материјалне и техничке услове или у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву, обрађени и презентовани на одговарајући начин.

(2) Сав покретни и непокретни археолошки материјал који буде нађен у току археолошких истраживања неопходно је стручно обрадити.

(3) Археолог - водитељ археолошких истраживања дужан је након извршених археолошких радова да поднесе извјештај Комисији и институцији која је обавила истраживања.

(4) Археолог - водитељ археолошких истраживања мора да има на располагању сав пронађени покретни и непокретни археолошки материјал док траје истраживање и док не заврши извјештај, а најдуже за период од три године.

(5) Паралелно с извођењем археолошких истраживања, неопходна је сукцесивна конзервација непокретних налаза на локалитету и конзервација покретног археолошког материјала и његово похрањивање у одговарајуће просторе (депое).

(6) Након достављања извјештаја о спроведеном истраживању, Комисија ће утврдити покретне налазе на које ће бити примјењиване мјере заштите које Комисија утврђује.

(7) Изношење покретних налаза из става (1) овог члана из Босне и Херцеговине није дозвољено.

(8) Изузетно од одредбе става (7) овог члана, уколико водитељ истраживања утврди да је неопходна обрада неког налаза ван земље, доказе о томе презентоваће Комисији, која може да допусти привремено изношење налаза из земље под детаљно утврђеним условима његовог изношења, поступања с њим у току боравка ван земље и његовог поврата у Босну и Херцеговину.

Члан 5. (Стављање ван снаге проведбених аката)

Ступањем на снагу ове одлуке, стављају се ван снаге сви спроведбени и развојни просторно-плански акти у дијелу у којем су у супротности са одредбама ове одлуке.

Члан 6. (Суздржавање од предузимања радњи)

Свако, а посебно надлежни органи Федерације Босне и Херцеговине, кантона, градске и општинске службе суздржаће се од предузимања било каквих радњи које могу да оштете национални споменик или доведу у питање његову заштиту.

Члан 7. (Достављање одлуке надлежном суду)

Ова одлука ће се након објаве у "Службеном гласнику БиХ" доставити надлежном општинском суду ради уписа забиљежбе о проглашењу националног споменика у земљишне књиге.

Члан 8. (Саставни дио одлуке)

Саставни дио ове одлуке је образложење са пратећом документацијом које је доступно на увид заинтересованим лицима у просторијама и на веб страници Комисије (http://www.kons.gov.ba).

Члан 9. (Коначност одлуке)

Према члану V став 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, одлуке Комисије су коначне.


Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Ову одлуку Комисија је донијела у сљедећем саставу: проф. др Амир Пашић, Горан Милојевић и Радоје Видовић.

Број 09-2.3-37/18-18 5. децембра 2018. године

СарајевоПредсједавајући Комисије Проф. др Амир Пашић, с. р.

AGENCIJA ZA DRŽAVNU SLUŽBU BOSNE I HERCEGOVINE

1257 Na osnovu člana 28. stav 3. Zakona o državnoj službi u

institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09, 8/10, 40/12 i 93/17), Agencija za državnu službu Bosne i Hercegovine, po službenoj dužnosti, donosi

RJEŠENJE 1. EDIN MUKINOVIĆ, imenuje se na radno mjesto

rukovodećeg državnog službenika - sekretar Zajedničke komisije za ekonomske reforme i razvoj u Uredu sekretara Zajedničke komisije za ekonomske reforme i razvoj, Sekretarijat Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, počev od 01.01.2019. godine.

2. Imenovanom pripada plata iz B5 platnog razreda državnih službenika.

3. Ovo rješenje objaviće se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 03-34-2-42-11/18 24. decembra 2018. godine

SarajevoDirektor

Neven Akšamija, s. r.


Na temelju članka 28. stavak 3. Zakona o državnoj službi u

institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09, 8/10, 40/12 i 93/17), Agencija za državnu službu Bosne i Hercegovine, po službenoj dužnosti, donosi

RJEŠENJE 1. EDIN MUKINOVIĆ, imenuje se na radno mjesto

rukovodećeg državnog službenika - tajnik Zajedničkog povjerenstva za ekonomske reforme i razvoj u Uredu tajnika Zajedničkog povjerenstva za ekonomske reforme i razvoj, Tajništvo Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, počev od 01.01.2019. godine.

2. Imenovanom pripada plaća iz B5 platnog razreda državnih službenika.

3. Ovo rješenje objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 03-34-2-42-11/18 24. prosinca 2018. godine

Sarajevo Direktor

Neven Akšamija, v. r.

На основу члана 28. став 3. Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09, 8/10, 40/12 и 93/17), Агенција за државну службу Босне и Херцеговине, по службеној дужности, доноси

РЈЕШЕЊЕ 1. ЕДИН МУКИНОВИЋ, именује се на радно мјесто

руководећег државног службеника - секретар Заједничке комисије за економске реформе и развој у Канцеларији секретара Заједничке комисије за економске реформе и развој, Секретаријат Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, почев од 01.01.2019. године.

2. Именованом припада плата из Б5 платног разреда државних службеника.

3. Ово рјешење објавиће се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 03-34-2-42-11/18 24. децембра 2018. године

Сарајево Директор

Невен Акшамија, с. р.

VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

1258 Na osnovu člana 17. tačka (29) Zakona o visokom sudskom

i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 27.11.2018. godine, usvojilo je

KODEKS O IZMJENAMA I DOPUNAMA KODEKSA SUDIJSKE

ETIKE

Član 1. U Kodeksu sudijske etike ("Službeni glasnik BiH", broj

13/06 i 24/15), u dijelu UVOD, u stavu 1. briše se tačka i dodaju riječi "i usklađen je sa Smjernicama za sprečavanje sukoba interesa u pravosuđu Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine."

Član 2. U Poglavlju 1. NEZAVISNOST, iza tačke 1.2, dodaju se

tačke 1.2.a, 1.2.b. i 1.2.c. koje glase:

"1.2.a. Sudija može učestvovati u stalnim i privremenim tijelima koje formiraju izvršna ili zakonodavna vlast samo ako se ova tijela bave pitanjima prava i pravnog sistema. Za ovo učešće sudija ne može primiti naknadu, osim ukoliko posebnim zakonom nije drugačije propisano.

1.2.b. Prilikom odlučivanja o prihvatanju učešća u tijelima koje formiraju izvršna ili zakonodavna vlast, sudija treba voditi računa o tome da ovo učešće na bilo koji način ne izaziva sumnju u njegovu nepristranost, političku neutralnost i nezavisnost, imajući u vidu tematiku kojom se to tijelo bavi, te njegov sastav i način rada.

1.2.c. Sudija ne može biti član organizacija koje su povezane sa agencijama za provođenje zakona, uključujući odbore i komisije za izbor i imenovanje, odbore za razrješenje policijskih rukovodilaca, policijske odbore, te odbore za pritužbe građana na rad policije." Iza tačke 1.3. dodaje se tačka 1.3.a. koja glasi:

"1.3.a. Sudija se u obavljanju svoje dužnosti može konsultirati o pravnim ili faktičkim pitanjima sa drugim nosiocima pravosudnih funkcija ili uposlenicima pravosudnih institucija, vodeći računa da prilikom ovih konsultacija ne razmijene informacije o predmetima koji su u toku." U tački 1.6. brišu se riječi "i izvan sudskog postupka".

Član 3. U Poglavlju 2. NEPRISTRANOST, iza tačke 2.2. dodaju se

tačke 2.2.a, 2.2.b. i 2.2.c. koje glase: "2.2.a. Kod procjene razloga za izuzeće u postupku, radi

izbjegavanja bilo kakvog percipiranog, potencijalnog ili stvarnog sukoba interesa, sudija treba naročito voditi računa o svim dužnostima i aktivnostima koje je obavljao prije preuzimanja pravosudne funkcije.

2.2.b. Sudija koji namjerava da se prestane baviti sudijskom funkcijom ili koji zna da mu u periodu koji predstoji funkcija prestaje po sili zakona ili odlukom Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, ne smije koristiti sudijsku funkciju i resurse koji su mu na raspolaganju kao sudiji radi promoviranja svoje buduće djelatnosti, te će u tom smislu voditi računa o postojanju mogućih razloga za svoje izuzeće u postupcima u kojima učestvuje.

2.2.c. Ukoliko sudija zna da član njegove porodice ili drugo njemu blisko lice ima finansijski, politički ili drugi interes u predmetu u čijem postupku učestvuje kao sudija, treba tražiti svoje izuzeće u postupku, što podrazumijeva da sudija treba da uloži razuman napor u cilju svog informisanja o finansijskim, političkim i drugim interesima članova svoje porodice." Iza tačke 2.2.2. dodaje se tačka 2.2.2.a. koja glasi:

"2.2.2.a. Prilikom donošenja odluke o pristupanju organizaciji iz nevladinog sektora, sudija treba pažljivo razmotriti ciljeve te organizacije, njene aktivnosti, izvore finansiranja, rukovodstvo i raznolikost članstva, njihove interese, veze sa vladinim tijelima, pravosudnim institucijama, političkim organizacijama, te posebno voditi računa da ta organizacija ne vrši diskriminaciju po bilo kom osnovu." U tački 2.2.3, iza alineje (d) dodaje se nova alineja (e) koja

glasi: "(e) biti član ili na drugi način učestvovati u radu izbornih

komisija;". Ranija alineja (e), koja postaje alineja (f), mijenja se i glasi: "(f) potpisivati peticije, osim po pitanjima koja se direktno

tiču rada sudova, nezavisnosti pravosuđa ili fundamentalnih aspekata provođenja pravde."

Tačka 2.2.5. mijenja se i glasi: "2.2.5. Sudija se uzdržava od svih aktivnosti koje bi u javnosti

mogle biti percipirane kao podrška političkoj aktivnosti člana njegove uže porodice."


Iza tačke 2.3. dodaje se tačka 2.3.a. koja glasi: "2.3.a. Sudija treba voditi računa da njegovi prijateljski odnosi

sa drugim članovima pravne struke, uključujući advokate i notare, kod stranaka u postupku i opće javnosti ne stvaraju percepciju o postojanju sukoba interesa, te treba obavijestiti stranke u postupku o postojanju prijateljskih veza sa nekom od stranaka." Tačka 2.4. mijenja se i glasi:

"2.4. Sudija ne daje bilo kakav komentar u javnosti ili privatno, kako u vezi predmeta u kojem postupa ili u kojem bi mogao postupati, tako ni u predmetima drugog sudije, a koji bi opravdano mogao izazvati sumnju u njegovu nepristranost ili bi mogao predstavljati neprimjeren uticaj." Iza tačke 2.4, dodaju se tačke 2.4.a, 2.4.b. i 2.4.c. koje glase:

"2.4.a. Sudija može javno iznositi svoje stavove i mišljenja u cilju unapređenja prava i pravnog sistema, te komentirati društvene pojave, ali vodeći računa o principima nepristranosti i nezavisnosti pravosudne funkcije te, prilikom donošenja odluke da li da nastupa u javnosti, sudija treba uzeti u obzir sljedeće faktore: (a) da li se pitanja o kojima će govoriti tiču prava, pravnog

sistema i pravosuđa; (b) da li će javnim nastupom doprinijeti edukaciji ili boljoj

informiranosti javnosti o ovoj oblasti; (c) da li su to pitanja koja se tiču profesionalne zajednice

ili samo njega pojedinačno i (d) da li je bolje o tim pitanjima oglasiti se putem

strukovnih udruženja. 2.4.b. Za istupanje u javnim i komercijalnim medijima sudija ne

može primiti naknadu. 2.4.c. Sudija ne smije u medijskim nastupima promovirati

poslovne subjekte i komercijalne aktivnosti, niti ugledom svoje pozicije uticati na promociju drugih pravnih ili fizičkih lica ili političkih stranaka." Iza tačke 2.5. dodaju se tačke 2.6, 2.7. i 2.8. koje glase:

"2.6. Sudija treba voditi računa da njegova komunikacija sa stranama u postupku i drugim licima ne dovodi u sumnju njegovu nezavisnost i nepristranost i mora odbaciti svaki pokušaj strana u postupku i drugih lica da sa njim komuniciraju ex parte, vodeći računa o ovoj zabrani čak i kada se čini da je komunikacija ex parte efikasnija i praktičnija.

2.7 Sudija treba preduzeti razumne napore, uključujući i odgovarajući nadzor, kako bi osigurao da osoblje pravosudne institucije u kojoj obavlja svoju dužnost ne krši smjernice o komunikaciji ex parte.

2.8 Sudija vrši imenovanja vještaka i stručnjaka nepristrano i na osnovu stručnosti, bez nepotizma i favoriziranja i odobrava pravičnu naknadu imenovanim licima u skladu sa vrijednošću pruženih usluga."

Član 4. U Poglavlju 4. INTEGRITET I DOLIČNO PONAŠANJE,

iza tačke 4.5. dodaje se tačka 4.5.a. koja glasi: "4.5.a. Pri raspolaganju imovinom čiji je isključivi vlasnik ili

suvlasnik sa bračnim partnerom, sudija je dužan voditi računa da izbjegava svaki percipirani, potencijalni ili stvarni sukob interesa i sve situacije koje mogu zahtijevati njegovo izuzeće, npr. davanje u zakup nekretnina kao uredskih prostorija vladinim institucijama, notarima, advokatima i drugim licima čija je djelatnost vezana za rad pravosuđa." Iza tačke 4.6. dodaje se tačka 4.6.a. koja glasi:

"4.6.a. Sudija se treba uzdržavati od posjećivanja onih mjesta za koja postoji sumnja da su mjesta odvijanja kriminalne aktivnosti ili da ih posjećuju lica koja bi mogla biti uključena u kriminalne aktivnosti."

Iza tačke 4.7. dodaju se tačke 4.7.a, 4.7.b, 4.7.c. i 4.7.d. koje glase: "4.7.a. Sudija ne smije koristiti svoj položaj za promociju

poslovnih subjekata, promociju investiranja u poslovne poduhvate, te prikupljanje sredstava za aktivnosti poslovnih subjekata.

4.7.b. Sudija ne smije koristiti svoj uticaj među kolegama i u društvu da bi osigurao zaposlenje člana svoje porodice kod bilo kojeg pravnog ili fizičkog lica, a posebno u drugoj pravosudnoj instituciji, što podrazumijeva i davanje preporuka.

4.7.c. Sudija ne smije na bilo koji način učestvovati u aktivnostima člana porodice na prikupljanju sredstava u njegovim poslovnim, političkim, građanskim i drugim aktivnostima.

4.7.d. Sudija treba upozoriti članove svoje porodice da u svojim poslovnim, finansijskim i drugim aktivnostima ne koriste njegovo ime i ugled." U tački 4.8, umjesto tačke stavlja se zarez i dodaju riječi "i

tokom i nakon obavljanja funkcije." U tački 4.9, na početku rečenice dodaju se riječi "Vodeći

računa da sudijska funkcija ima prioritet nad svim njegovim ostalim aktivnostima" i stavlja se zarez.

Iza tačke 4.9. dodaju se tačke 4.9.a. i 4.9.b. koje glase: "4.9.a. Prilikom prihvatanja obrazovnih i stručnih angažmana,

sudija treba uzeti u obzir informacije o organizatoru i učesnicima u edukaciji kako bi izbjegao mogući sukob interesa.

4.9.b. Sudija može kroz obrazovne i stručne aktivnosti raditi na unapređenju znanja i vještina pravnika, a prilikom provođenja ove aktivnosti sudija ne smije odavati informacije o pojedinačnim strankama i postupajućim nosiocima pravosudne funkcije u pojedinačnim predmetima." U tački 4.11, na kraju rečenice briše se tačka i dodaju riječi

"i tokom i nakon obavljanja ove funkcije". Iza tačke 4.11. dodaje se tačka 4.11.a. koja glasi:

"4.11.a. Sudija treba upoznati članove svoje bliže porodice sa pravilima koja se odnose na primanje nedozvoljenih poklona ili druge koristi." Tačka 4.13. se briše. U ranijoj tački 4.14, koja postaje tačka 4.13, na kraju

rečenice se umjesto tačke stavlja zarez i dodaju se riječi "te treba osigurati da sudsko osoblje koje radi pod njegovim nadzorom poštuje obavezu prikladnog odijevanja u sudnici i u svim ostalim prilikama."

Član 5. U Poglavlju 5. STRUČNOST I ODGOVORNOST PREMA

POSLU, iza tačke 5.6. dodaje se nova tačka 5.7. koja glasi: "5.7. Sudija treba redovno pohađati edukaciju o pravosudnoj etici

i integritetu."

Član 6. Ovaj Kodeks o izmjenama i dopunama Kodeksa sudijske

etike stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 08-02-2-3886-1/2018 27. novembra 2018. godine

SarajevoPredsjednik

Milan Tegeltija

Na temelju članka 17. točka (29) Zakona o visokom

sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 27. studenog 2018. godine, usvojilo je


KODEKS O IZMJENAMA I DOPUNAMA KODEKSA SUDAČKE

ETIKE

Članak 1. U Kodeksu sudačke etike ("Službeni glasnik BiH", broj

13/06 i 24/15), u dijelu UVOD, u stavku 1. briše se točka i dodaju riječi "i usklađen je sa Smjernicama za sprječavanje sukoba interesa u pravosuđu Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine."

Članak 2. U Poglavlju 1. NEOVISNOST, iza točke 1.2., dodaju se

točke 1.2.a., 1.2.b. i 1.2.c. koje glase: "1.2.a. Sudac može sudjelovati u stalnim i privremenim

tijelima koje formiraju izvršna ili zakonodavna vlast samo ako se ova tijela bave pitanjima prava i pravnog sustava. Za ovo sudjelovanje sudac ne može primiti naknadu, osim ukoliko posebnim zakonom nije drugačije propisano.

1.2.b. Prilikom odlučivanja o prihvaćanju sudjelovanja u tijelima koje formiraju izvršna ili zakonodavna vlast, sudac treba voditi računa o tome da ovo sudjelovanje na bilo koji način ne izaziva sumnju u njegovu nepristranost, političku neutralnost i neovisnost, imajući u vidu tematiku kojom se to tijelo bavi, te njegov sastav i način rada.

1.2.c. Sudac ne može biti član organizacija koje su povezane s agencijama za provođenje zakona, uključujući odbore i povjerenstva za izbor i imenovanje, odbore za razrješenje policijskih rukovoditelja, policijske odbore, te odbore za pritužbe građana na rad policije." Iza točke 1.3. dodaje se točka 1.3.a. koja glasi:

"1.3.a. Sudac se u obavljanju svoje dužnosti može konzultirati o pravnim ili faktičkim pitanjima s drugim nositeljima pravosudnih funkcija ili uposlenicima pravosudnih institucija, vodeći računa da prilikom ovih konzultacija ne razmijene informacije o predmetima koji su u tijeku." U točki 1.6. brišu se riječi "i izvan sudskog postupka".

Članak 3. U Poglavlju 2. NEPRISTRANOST, iza točke 2.2. dodaju se

točke 2.2.a., 2.2.b. i 2.2.c. koje glase: "2.2.a. Kod procjene razloga za izuzeće u postupku, radi

izbjegavanja bilo kakvog percipiranog, potencijalnog ili stvarnog sukoba interesa, sudac treba naročito voditi računa o svim dužnostima i aktivnostima koje je obavljao prije preuzimanja pravosudne funkcije.

2.2.b. Sudac koji se namjerava prestati baviti sudačkom funkcijom ili koji zna da mu u razdoblju koje predstoji funkcija prestaje po sili zakona ili odlukom Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine, ne smije koristiti sudačku funkciju i resurse koji su mu na raspolaganju kao sucu radi promoviranja svoje buduće djelatnosti, te će u tom smislu voditi računa o postojanju mogućih razloga za svoje izuzeće u postupcima u kojima sudjeluje.

2.2.c. Ukoliko sudac zna da član njegove obitelji ili druga njemu bliska osoba ima financijski, politički ili drugi interes u predmetu u čijem postupku sudjeluje kao sudac, treba tražiti svoje izuzeće u postupku, što podrazumijeva da sudac treba uložiti razuman napor u svrhu svog informiranja o financijskim, političkim i drugim interesima članova svoje obitelji." Iza točke 2.2.2. dodaje se točka 2.2.2.a. koja glasi:

"2.2.2.a. Prilikom donošenja odluke o pristupanju organizaciji iz nevladinog sektora, sudac treba pažljivo razmotriti ciljeve te organizacije, njene aktivnosti, izvore financiranja, rukovodstvo i raznolikost članstva, njihove interese, veze s vladinim tijelima, pravosudnim institucijama, političkim

organizacijama, te posebno voditi računa da ta organizacija ne obavlja diskriminaciju po bilo kom temelju." U točki 2.2.3., iza alineje (d) dodaje se nova alineja (e) koja

glasi: "(e) biti član ili na drugi način sudjelovati u radu izbornih

povjerenstava;". Ranija alineja (e), koja postaje alineja (f), mijenja se i glasi: "(f) potpisivati peticije, osim po pitanjima koja se izravno

tiču rada sudova, neovisnosti pravosuđa ili fundamentalnih aspekata provođenja pravde."

Točka 2.2.5. mijenja se i glasi: "2.2.5. Sudac se uzdržava od svih aktivnosti koje bi u javnosti

mogle biti percipirane kao podrška političkoj aktivnosti člana njegove uže obitelji." Iza točke 2.3. dodaje se točka 2.3.a. koja glasi:

"2.3.a. Sudac treba voditi računa da njegovi prijateljski odnosi s drugim članovima pravne struke, uključujući odvjetnike i javne bilježnike, kod stranaka u postupku i opće javnosti ne stvaraju percepciju o postojanju sukoba interesa, te treba obavijestiti stranke u postupku o postojanju prijateljskih veza s nekom od stranaka." Točka 2.4. mijenja se i glasi:

"2.4 Sudac ne daje bilo kakav komentar u javnosti ili privatno, kako u vezi predmeta u kojem postupa ili u kojem bi mogao postupati, tako ni u predmetima drugog suca, a koji bi opravdano mogao izazvati sumnju u njegovu nepristranost ili bi mogao predstavljati neprimjeren utjecaj." Iza točke 2.4., dodaju se točke 2.4.a., 2.4.b. i 2.4.c. koje

glase: "2.4.a. Sudac može javno iznositi svoje stavove i mišljenja u

svrhu unaprjeđenja prava i pravnog sustava, te komentirati društvene pojave, ali vodeći računa o načelima nepristranosti i neovisnosti pravosudne funkcije te, prilikom donošenja odluke hoće li nastupati u javnosti, sudac treba uzeti u obzir sljedeće faktore: (a) tiču li se prava, pravnog sustava i pravosuđa pitanja o

kojima će govoriti; (b) hoće li javnim nastupom doprinijeti edukaciji ili boljoj

informiranosti javnosti o ovom području; (c) jesu li to pitanja koja se tiču profesionalne zajednice ili

samo njega pojedinačno i (d) je li bolje o tim pitanjima oglasiti se pomoću

strukovnih udruga. 2.4.b. Za istupanje u javnim i komercijalnim medijima sudac ne

može primiti naknadu. 2.4.c. Sudac ne smije u medijskim nastupima promovirati

poslovne subjekte i komercijalne aktivnosti, niti ugledom svoje pozicije utjecati na promociju drugih pravnih ili fizičkih osoba ili političkih stranaka." Iza točke 2.5. dodaju se točke 2.6., 2.7. i 2.8. koje glase:

"2.6. Sudac treba voditi računa da njegova komunikacija sa stranama u postupku i drugim osobama ne dovodi u sumnju njegovu neovisnost i nepristranost i mora odbaciti svaki pokušaj strana u postupku i drugih osoba da s njim komuniciraju ex parte, vodeći računa o ovoj zabrani čak i kada se čini da je komunikacija ex parte učinkovitija i praktičnija.

2.7. Sudac treba poduzeti razumne napore, uključujući i odgovarajući nadzor, kako bi osigurao da osoblje pravosudne institucije u kojoj obavlja svoju dužnost ne krši smjernice o komunikaciji ex parte.

2.8. Sudac obavlja imenovanja vještaka i stručnjaka nepristrano i na temelju stručnosti, bez nepotizma i favoriziranja i odobrava pravičnu naknadu imenovanim osobama sukladno vrijednostima pruženih usluga."


Članak 4. U Poglavlju 4. INTEGRITET I DOLIČNO PONAŠANJE,

iza točke 4.5. dodaje se točka 4.5.a. koja glasi: "4.5.a. Pri raspolaganju imovinom čiji je isključivi vlasnik ili

suvlasnik s bračnim partnerom, sudac je dužan voditi računa i izbjegavati svaki percipirani, potencijalni ili stvarni sukob interesa i sve situacije koje mogu zahtijevati njegovo izuzeće, npr. davanje u zakup nekretnina kao uredskih prostorija vladinim institucijama, javnim bilježnicima, odvjetnicima i drugim osobama čija je djelatnost povezana s radom pravosuđa." Iza točke 4.6. dodaje se točka 4.6.a. koja glasi:

"4.6.a. Sudac se treba uzdržavati od posjećivanja onih mjesta za koja postoji sumnja da su mjesta odvijanja kriminalne aktivnosti ili da ih posjećuju osobe koje bi mogle biti uključene u kriminalne aktivnosti." Iza točke 4.7. dodaju se točke 4.7.a., 4.7.b., 4.7.c. i 4.7.d.

koje glase: "4.7.a. Sudac ne smije koristiti svoj položaj za promociju


4.7.b. Sudac ne smije koristiti svoj utjecaj među kolegama i u društvu da bi osigurao zaposlenje člana svoje obitelji kod bilo koje pravne ili fizičke osobe, a posebno u drugoj pravosudnoj instituciji, što podrazumijeva i davanje preporuka.

4.7.c. Sudac ne smije na bilo koji način sudjelovati u aktivnostima člana obitelji na prikupljanju sredstava u njegovim poslovnim, političkim, građanskim i drugim aktivnostima.

4.7.d. Sudac treba upozoriti članove svoje obitelji da u svojim poslovnim, financijskim i drugim aktivnostima ne koriste njegovo ime i ugled." U točki 4.8., umjesto točke stavlja se zarez i dodaju riječi "i

tijekom i nakon obavljanja funkcije." U točki 4.9., na početku rečenice dodaju se riječi "Vodeći

računa da sudačka funkcija ima prioritet nad svim njegovim ostalim aktivnostima" i stavlja se zarez.

Iza točke 4.9. dodaju se točke 4.9.a. i 4.9.b. koje glase: "4.9.a. Prilikom prihvaćanja obrazovnih i stručnih angažmana,

sudac treba uzeti u obzir informacije o organizatoru i sudionicima u edukaciji kako bi izbjegao mogući sukob interesa.

4.9.b. Sudac može kroz obrazovne i stručne aktivnosti raditi na unaprjeđenju znanja i vještina pravnika, a prilikom provođenja ove aktivnosti sudac ne smije odavati informacije o pojedinačnim strankama i postupajućim nositeljima pravosudne funkcije u pojedinačnim predmetima." U točki 4.11., na kraju rečenice briše se točka i dodaju riječi

"i tijekom i nakon obavljanja ove funkcije". Iza točke 4.11. dodaje se točka 4.11.a. koja glasi:

"4.11.a. Sudac treba upoznati članove svoje uže obitelji s pravilima koja se odnose na primanje nedozvoljenih poklona ili druge koristi." Točka 4.13. se briše. U ranijoj točki 4.14., koja postaje točka 4.13., na kraju

rečenice se umjesto točke stavlja zarez i dodaju riječi "te treba osigurati da sudsko osoblje koje radi pod njegovim nadzorom poštuje obvezu prikladnog odijevanja u sudnici i u svim ostalim prilikama."

Članak 5. U Poglavlju 5. STRUČNOST I ODGOVORNOST PREMA

POSLU, iza točke 5.6. dodaje se nova točka 5.7. koja glasi: "5.7. Sudac treba redovito pohađati edukaciju o pravosudnoj

etici i integritetu."

Članak 6. Ovaj Kodeks o izmjenama i dopunama Kodeksa sudačke


Broj 08-02-2-3886-1/2018 27. studenoga 2018. godine

SarajevoPredsjednik

Milan Tegeltija

На основу члана 17. тачка (29) Закона о високом

судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине, на сједници одржаној 27.11.2018. године, усвојио је

КОДЕКС О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА КОДЕКСА СУДИЈСКЕ

ЕТИКЕ

Члан 1. У Кодексу судијске етике ("Службени гласник БиХ",

број 13/06 и 24/15), у дијелу УВОД, у ставу 1. брише се тачка и додају ријечи "и усклађен је са Смјерницама за спречавање сукоба интереса у правосуђу Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине."

Члан 2. У Поглављу 1. НЕЗАВИСНОСТ, иза тачке 1.2, додају се

тачке 1.2.а, 1.2.б. и 1.2.ц. које гласе: "1.2.а. Судија може учествовати у сталним и привременим

органима које формирају извршна или законодавна власт само ако се ови органи баве питањима права и правног система. За ово учешће судија не може примити накнаду, осим уколико посебним законом није другачије прописано.

1.2.б. Приликом одлучивања о прихватању учешћа у органима које формирају извршна или законодавна власт, судија треба водити рачуна о томе да ово учешће на било који начин не изазива сумњу у његову непристрасност, политичку неутралност и независност, имајући у виду тематику којом се тај орган бави, те његов састав и начин рада.

1.2.ц. Судија не може бити члан организација које су повезане са агенцијама за спровођење закона, укључујући одборе и комисије за избор и именовање, одборе за разрјешење полицијских руководилаца, полицијске одборе, те одборе за притужбе грађана на рад полиције." Иза тачке 1.3. додаје се тачка 1.3.а. која гласи:

"1.3.а. Судија се у вршењу своје дужности може консултовати о правним или фактичким питањима са другим носиоцима правосудних функција или запосленицима правосудних институција, водећи рачуна да приликом ових консултација не размијене информације о предметима који су у току." У тачки 1.6. бришу се ријечи "и ван судског поступка".

Члан 3. У Поглављу 2. НЕПРИСТРАСНОСТ, иза тачке 2.2.

додају се тачке 2.2.а, 2.2.б. и 2.2.ц. које гласе: "2.2.а. Код процјене разлога за изузеће у поступку, ради

избјегавања било каквог перципираног, потенцијалног или стварног сукоба интереса, судија треба да нарочито води рачуна о свим дужностима и активностима које је вршио прије преузимања правосудне функције.

2.2.б. Судија који намјерава да се престане бавити судијском функцијом или који зна да му у периоду који предстоји функција престаје по сили закона или одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, не


смије користити судијску функцију и ресурсе који су му на располагању као судији ради промовисања своје будуће дјелатности, те ће у том смислу водити рачуна о постојању могућих разлога за своје изузеће у поступцима у којима учествује.

2.2.ц. Уколико судија зна да члан његове породице или друго њему блиско лице има финансијски, политички или други интерес у предмету у чијем поступку учествује као судија, треба тражити своје изузеће у поступку, што подразумијева да судија треба да уложи разуман напор у циљу свог информисања о финансијским, политичким и другим интересима чланова своје породице." Иза тачке 2.2.2. додаје се тачка 2.2.2.а. која гласи:

"2.2.2.а. Приликом доношења одлуке о приступању организацији из невладиног сектора, судија треба да пажљиво размотри циљеве те организације, њене активности, изворе финансирања, руководство и разноликост чланства, њихове интересе, везе са владиним органима, правосудним институцијама, политичким организацијама, те посебно да води рачуна да та организација не врши дискриминацију по било ком основу." У тачки 2.2.3, иза алинеје (д) додаје се нова алинеја (е)

која гласи: "(е) бити члан или на други начин учествовати у раду

изборних комисија;". Ранија алинеја (е), која постаје алинеја (ф), мијења се и

гласи: "(ф) потписивати петиције, осим по питањима која се

директно тичу рада судова, независности правосуђа или фундаменталних аспеката спровођења правде."

Тачка 2.2.5. мијења се и гласи: "2.2.5. Судија се уздржава од свих активности које би у

јавности могле бити перципиране као подршка политичкој активности члана његове уже породице." Иза тачке 2.3. додаје се тачка 2.3.а. која гласи:

"2.3.а. Судија треба да води рачуна да његови пријатељски односи са другим члановима правне струке, укључујући адвокате и нотаре, код странака у поступку и опште јавности не стварају перцепцију о постојању сукоба интереса, те треба да обавијести странке у поступку о постојању пријатељских веза са неком од странака." Тачка 2.4. мијења се и гласи:

"2.4 Судија не даје било какав коментар у јавности или приватно, како у вези предмета у којем поступа или у којем би могао поступати, тако ни у предметима другог судије, а који би оправдано могао изазвати сумњу у његову непристрасност или би могао представљати непримјерен утицај." Иза тачке 2.4, додају се тачке 2.4.а, 2.4.б. и 2.4.ц. које

гласе: "2.4.а. Судија може јавно да износи своје ставове и

мишљења у циљу унапређења права и правног система, те да коментарише друштвене појаве, али водећи рачуна о принципима непристрасности и независности правосудне функције те, приликом доношења одлуке да ли да наступа у јавности, судија треба узети у обзир сљедеће факторе: (а) да ли се питања о којима ће говорити тичу права,

правног система и правосуђа; (б) да ли ће јавним наступом допринијети едукацији

или бољој информисаности јавности о овој области;

(ц) да ли су то питања која се тичу професионалне заједнице или само њега појединачно и

(д) да ли је боље о тим питањима огласити се путем струковних удружења.

2.4.б. За иступање у јавним и комерцијалним медијима судија не може примити накнаду.

2.4.ц. Судија не смије у медијским наступима промовисати пословне субјекте и комерцијалне активности, нити угледом своје позиције утицати на промоцију других правних или физичких лица или политичких странака." Иза тачке 2.5. додају се тачке 2.6, 2.7. и 2.8. које гласе:

"2.6. Судија треба да води рачуна да његова комуникација са странама у поступку и другим лицима не доводи у сумњу његову независност и непристрасност и мора да одбаци сваки покушај страна у поступку и других лица да са њим комуницирају екс парте (лат. ex parte), водећи рачуна о овој забрани чак и када се чини да је комуникација екс парте ефикаснија и практичнија.

2.7. Судија треба да предузме разумне напоре, укључујући и одговарајући надзор, како би обезбиједио да особље правосудне институције у којој врши своју дужност не крши смјернице о комуникацији екс парте.

2.8. Судија врши именовања вјештака и стручњака непристрасно и на основу стручности, без непотизма и фаворизовања и одобрава правичну накнаду именованим лицима у складу са вриједношћу пружених услуга."

Члан 4. У Поглављу 4. ИНТЕГРИТЕТ И ДОЛИЧНО

ПОНАШАЊЕ, иза тачке 4.5. додаје се тачка 4.5.а. која гласи: "4.5.а. При располагању имовином чији је искључиви

власник или сувласник са брачним партнером, судија је дужан да води рачуна да избјегава сваки перципирани, потенцијални или стварни сукоб интереса и све ситуације које могу да захтијевају његово изузеће, нпр. давање у закуп некретнина као канцеларијских просторија владиним институцијама, нотарима, адвокатима и другим лицима чија је дјелатност везана за рад правосуђа." Иза тачке 4.6. додаје се тачка 4.6.а. која гласи:

"4.6.а. Судија се треба уздржавати од посјећивања оних мјеста за која постоји сумња да су мјеста одвијања криминалне активности или да их посјећују лица која би могла бити укључена у криминалне активности." Иза тачке 4.7. додају се тачке 4.7.а, 4.7.б, 4.7.ц. и 4.7.д.

које гласе: "4.7.а. Судија не смије да користи свој положај за

промоцију пословних субјеката, промоцију инвестирања у пословне подухвате, те прикупљање средстава за активности пословних субјеката.

4.7.б. Судија не смије да користи свој утицај међу колегама и у друштву да би обезбиједио запослење члана своје породице код било којег правног или физичког лица, а посебно у другој правосудној институцији, што подразумијева и давање препорука.

4.7.ц. Судија не смије на било који начин да учествује у активностима члана породице на прикупљању средстава у његовим пословним, политичким, грађанским и другим активностима.

4.7.д. Судија треба да упозори чланове своје породице да у својим пословним, финансијским и другим активностима не користе његово име и углед." У тачки 4.8, умјесто тачке ставља се зарез и додају

ријечи "и током и након вршења функције." У тачки 4.9, на почетку реченице додају се ријечи

"Водећи рачуна да судијска функција има приоритет над свим његовим осталим активностима" и ставља се зарез.

Иза тачке 4.9. додају се тачке 4.9.а. и 4.9.б. које гласе:


"4.9.а. Приликом прихватања образовних и стручних ангажмана, судија треба да узме у обзир информације о организатору и учесницима у едукацији како би избјегао могући сукоб интереса.

4.9.б. Судија може, кроз образовне и стручне активности, да ради на унапређењу знања и вјештина правника, а приликом спровођења ове активности судија не смије да одаје информације о појединачним странкама и поступајућим носиоцима правосудне функције у појединачним предметима." У тачки 4.11, на крају реченице брише се тачка и додају

ријечи "и током и након вршења ове функције". Иза тачке 4.11. додаје се тачка 4.11.а. која гласи:

"4.11.а. Судија треба да упозна чланове своје ближе породице са правилима која се односе на примање недозвољених поклона или друге користи." Тачка 4.13. се брише. У ранијој тачки 4.14, која постаје тачка 4.13, на крају

реченице се умјесто тачке ставља зарез и додају ријечи "те треба обезбиједити да судско особље које ради под његовим надзором поштује обавезу прикладног одијевања у судници и у свим осталим приликама."

Члан 5. У Поглављу 5. СТРУЧНОСТ И ОДГОВОРНОСТ

ПРЕМА ПОСЛУ, иза тачке 5.6. додаје се нова тачка 5.7. која гласи: "5.7. Судија треба да редовно похађа едукацију о правосудној

етици и интегритету."

Члан 6. Овај Кодекс о измјенама и допунама Кодекса судијске

етике ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 08-02-2-3886-1/2018 27. новембра 2018. године

Сарајево Предсједник

Милан Тегелтија

1259 Na osnovu člana 17. tačka (29) Zakona o visokom sudskom

i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 27.11.2018. godine, usvojilo je

KODEKS O IZMJENAMA I DOPUNAMA KODEKSA

TUŽILAČKE ETIKE

Član 1. U Kodeksu tužilačke etike ("Službeni glasnik BiH", broj

13/06 i 32/15), u dijelu UVOD, u stavu 1. briše se tačka i dodaju riječi "i usklađen je sa Smjernicama za sprečavanje sukoba interesa u pravosuđu Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine."

Član 2. U Poglavlju 1. NEZAVISNOST, iza tačke 1.2, dodaju se

tačke 1.2.a, 1.2.b. i 1.2.c. koje glase: "1.2.a. Tužilac može učestvovati u stalnim i privremenim

tijelima koje formiraju izvršna ili zakonodavna vlast samo ako se ova tijela bave pitanjima prava i pravnog sistema. Za ovo učešće tužilac ne može primiti naknadu, osim ukoliko posebnim zakonom nije drugačije propisano.

1.2.b. Prilikom odlučivanja o prihvatanju učešća u tijelima koje formiraju izvršna ili zakonodavna vlast, tužilac treba voditi računa o tome da ovo učešće na bilo koji način ne izaziva sumnju u njegovu nepristranost, političku neutralnost i

nezavisnost, imajući u vidu tematiku kojom se to tijelo bavi, te njegov sastav i način rada.

1.2.c. Tužilac ne može biti član organizacija koje su povezane sa agencijama za provođenje zakona, uključujući odbore i komisije za izbor i imenovanje, odbore za razrješenje policijskih rukovodilaca, policijske odbore, te odbore za pritužbe građana na rad policije." Iza tačke 1.3. dodaje se tačka 1.3.a. koja glasi:

"1.3.a. Tužilac se u obavljanju svoje dužnosti može konsultirati o pravnim ili faktičkim pitanjima sa drugim nosiocima pravosudnih funkcija ili uposlenicima pravosudnih institucija, vodeći računa da prilikom ovih konsultacija ne razmijene informacije o predmetima koji su u toku." Iza tačke 1.4. dodaje se tačka 1.5. koja glasi: "Tužilac će odbiti svaki pokušaj uticaja na njegove odluke."

Član 3. U Poglavlju 2. NEPRISTRANOST, iza tačke 2.2. dodaju se

tačke 2.2.a, 2.2.b. i 2.2.c. koje glase: "2.2.a. Kod procjene razloga za izuzeće u postupku, radi

izbjegavanja bilo kakvog percipiranog, potencijalnog ili stvarnog sukoba interesa, tužilac treba naročito voditi računa o svim dužnostima i aktivnostima koje je obavljao prije preuzimanja pravosudne funkcije.

2.2.b. Tužilac koji namjerava da se prestane baviti tužilačkom funkcijom ili koji zna da mu u periodu koji predstoji funkcija prestaje po sili zakona ili odlukom Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, ne smije koristiti tužilačku funkciju i resurse koji su mu na raspolaganju kao tužiocu radi promoviranja svoje buduće djelatnosti, te će u tom smislu voditi računa o postojanju mogućih razloga za svoje izuzeće u postupcima u kojima učestvuje.

2.2.c. Ukoliko tužilac zna da član njegove porodice ili drugo njemu blisko lice ima finansijski, politički ili drugi interes u predmetu u čijem postupku učestvuje kao tužilac, treba tražiti svoje izuzeće u postupku, što podrazumijeva da tužilac treba da uloži razuman napor u cilju svog informiranja o finansijskim, političkim i drugim interesima članova svoje porodice." Iza tačke 2.2.2. dodaje se tačka 2.2.2.a. koja glasi:

"2.2.2.a. Prilikom donošenja odluke o pristupanju organizaciji iz nevladinog sektora, tužilac treba pažljivo razmotriti ciljeve te organizacije, njene aktivnosti, izvore finansiranja, rukovodstvo i raznolikost članstva, njihove interese, veze sa vladinim tijelima, pravosudnim institucijama, političkim organizacijama, te posebno voditi računa da ta organizacija ne obavlja diskriminaciju po bilo kom osnovu." U tački 2.2.3, iza alineje (d) dodaje se nova alineja (e) koja

glasi: "(e) biti član ili na drugi način učestvovati u radu izbornih

komisija;". Ranija alineja (e), koja postaje alineja (f), mijenja se i glasi: "(f) potpisivati peticije, osim po pitanjima koja se direktno

tiču rada tužilaštava, nezavisnosti pravosuđa ili fundamentalnih aspekata provođenja pravde."

Tačka 2.2.5. mijenja se i glasi: "2.2.5. Tužilac se uzdržava od svih aktivnosti koje bi u javnosti

mogle biti percipirane kao podrška političkoj aktivnosti člana njegove uže porodice." Iza tačke 2.3. dodaje se tačka 2.3.a. koja glasi:

"2.3.a. Tužilac treba voditi računa da njegovi prijateljski odnosi sa licima koja su uključena u njegove predmete ili se pojavljuju kao stranke u postupcima u kojima on učestvuje ne stvaraju percepciju o postojanju sukoba interesa, te treba obavijestiti stranke u postupku o postojanju prijateljskih veza sa učesnikom u postupku." Tačka 2.4. mijenja se i glasi:


"2.4. Tužilac ne daje bilo kakav komentar u javnosti ili privatno, kako u vezi predmeta u kojem postupa ili u kojem bi mogao postupati, tako ni u predmetima drugog tužioca, a koji bi opravdano mogao izazvati sumnju u njegovu nepristranost ili bi mogao predstavljati neprimjeren uticaj." Iza tačke 2.4, dodaju se tačke 2.4.a, 2.4.b. i 2.4.c. koje glase:

"2.4.a. Tužilac može javno iznositi svoje stavove i mišljenja u cilju unapređenja prava i pravnog sistema, te komentirati društvene pojave, ali vodeći računa o principima nepristranosti i nezavisnosti pravosudne funkcije te, prilikom donošenja odluke da li da nastupa u javnosti, tužilac treba uzeti u obzir sljedeće faktore: (a) da li se pitanja o kojima će govoriti tiču prava, pravnog

sistema i pravosuđa; (b) da li će javnim nastupom doprinijeti edukaciji ili boljoj

informiranosti javnosti o ovoj oblasti; (c) da li su to pitanja koja se tiču profesionalne zajednice

ili samo njega pojedinačno i (d) da li je bolje o tim pitanjima oglasiti se putem

strukovnih udruženja. 2.4.b. Za istupanje u javnim i komercijalnim medijima tužilac ne

može primiti naknadu. 2.4.c. Tužilac ne smije u medijskim nastupima promovirati

poslovne subjekte i komercijalne aktivnosti, niti ugledom svoje pozicije uticati na promociju drugih pravnih ili fizičkih lica ili političkih stranaka." Iza tačke 2.5. dodaju se tačke 2.6. i 2.7. koje glase:

"2.6. Tužilac treba voditi računa da njegova komunikacija sa stranama u postupku i drugim licima ne dovodi u sumnju njegovu nezavisnost i nepristranost i mora odbaciti svaki pokušaj strana u postupku i drugih lica da sa njim komuniciraju ex parte, vodeći računa o ovoj zabrani čak i kada se čini da je komunikacija ex parte efikasnija i praktičnija.

2.7 Tužilac treba preduzeti razumne napore, uključujući i odgovarajući nadzor, kako bi osigurao da osoblje pravosudne institucije u kojoj obavlja svoju dužnost ne krši smjernice o komunikaciji ex parte.". Ranija tačka 2.6. postaje tačka 2.8.

Član 4. U Poglavlju 4. INTEGRITET I DOLIČNO PONAŠANJE,

iza tačke 4.5. dodaje se tačka 4.5.a. koja glasi: "4.5.a. Pri raspolaganju imovinom čiji je isključivi vlasnik ili

suvlasnik sa bračnim partnerom, tužilac je dužan voditi računa da izbjegava svaki percipirani, potencijalni ili stvarni sukob interesa i sve situacije koje mogu zahtijevati njegovo izuzeće, npr. davanje u zakup nekretnina kao uredskih prostorija vladinim institucijama, notarima, advokatima i drugim licima čija je djelatnost vezana za rad pravosuđa." Iza tačke 4.6. dodaje se tačka 4.6.a. koja glasi:

"4.6.a. Tužilac se treba uzdržavati od posjećivanja onih mjesta za koja postoji sumnja da su mjesta odvijanja kriminalne aktivnosti ili da ih posjećuju lica koja bi mogla biti uključena u kriminalne aktivnosti." Iza tačke 4.7. dodaju se tačke 4.7.a, 4.7.b, 4.7.c. i 4.7.d. koje

glase: "4.7.a. Tužilac ne smije koristiti svoj položaj za promociju


4.7.b. Tužilac ne smije koristiti svoj uticaj među kolegama i u društvu da bi osigurao zaposlenje člana svoje porodice kod bilo kojeg pravnog ili fizičkog lica, a posebno u drugoj pravosudnoj instituciji, što podrazumijeva i davanje preporuka.

4.7.c. Tužilac ne smije na bilo koji način učestvovati u aktivnostima člana porodice na prikupljanju sredstava u njegovim poslovnim, političkim, građanskim i drugim aktivnostima.

4.7.d. Tužilac treba upozoriti članove svoje porodice da u svojim poslovnim, finansijskim i drugim aktivnostima ne koriste njegovo ime i ugled." U tački 4.8, riječi "ciljevi koji nisu vezani za obavljanje

tužilačke funkcije" zamjenjuju se riječima "drugi ciljevi i tokom i nakon obavljanja funkcije."

U tački 4.9, na početku rečenice dodaju se riječi "Vodeći računa da tužilačka funkcija ima prioritet nad svim njegovim ostalim aktivnostima" i stavlja se zarez.

Iza tačke 4.9. dodaju se tačke 4.9.a. i 4.9.b. koje glase: "4.9.a. Prilikom prihvatanja obrazovnih i stručnih angažmana,

tužilac treba uzeti u obzir informacije o organizatoru i učesnicima u edukaciji kako bi izbjegao mogući sukob interesa.

4.9.b. Tužilac može kroz obrazovne i stručne aktivnosti raditi na unapređenju znanja i vještina pravnika, a prilikom provođenja ove aktivnosti tužilac ne smije odavati informacije o pojedinačnim strankama i postupajućim nosiocima pravosudne funkcije u pojedinačnim predmetima." U tački 4.11, na kraju rečenice briše se tačka i dodaju riječi

"i tokom i nakon obavljanja ove funkcije". Iza tačke 4.11. dodaje se tačka 4.11.a. koja glasi:

"4.11.a. Tužilac treba upoznati članove svoje bliže porodice sa pravilima koja se odnose na primanje nedozvoljenih poklona ili druge koristi." Tačka 4.13. se briše. U ranijoj tački 4.14, koja postaje tačka 4.13, na kraju

rečenice se umjesto tačke stavlja zarez i dodaju riječi "te treba osigurati da tužilačko osoblje koje radi pod njegovim nadzorom poštuje obavezu prikladnog odijevanja u sudnici i u svim ostalim prilikama."

Član 5. U Poglavlju 5. STRUČNOST I ODGOVORNOST PREMA

POSLU, iza tačke 5.6. dodaje se nova tačka 5.7. koja glasi: "5.7. Tužilac treba redovno pohađati edukaciju o pravosudnoj


Član 6. Ovaj Kodeks o izmjenama i dopunama Kodeksa tužilačke


Broj 08-02-2-3886-2/2018 27. novembra 2018. godine

SarajevoPredsjednik

Milan Tegeltija

Na temelju članka 17. točka (29) Zakona o visokom

sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 27. studenog 2018. godine, usvojilo je

KODEKS O IZMJENAMA I DOPUNAMA KODEKSA

TUŽITELJSKE ETIKE

Članak 1. U Kodeksu tužiteljske etike ("Službeni glasnik BiH", broj

13/06 i 32/15), u dijelu UVOD, u stavku 1. briše se točka i dodaju riječi "i usklađen je sa Smjernicama za sprječavanje sukoba interesa u pravosuđu Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine."


Članak 2. U Poglavlju 1. NEOVISNOST, iza točke 1.2., dodaju se

točke 1.2.a., 1.2.b. i 1.2.c. koje glase: "1.2.a. Tužitelj može sudjelovati u stalnim i privremenim

tijelima koje formiraju izvršna ili zakonodavna vlast samo ako se ova tijela bave pitanjima prava i pravnog sustava. Za ovo sudjelovanje tužitelj ne može primiti naknadu, osim ukoliko posebnim zakonom nije drugačije propisano.

1.2.b. Prilikom odlučivanja o prihvaćanju sudjelovanja u tijelima koje formiraju izvršna ili zakonodavna vlast, tužitelj treba voditi računa o tome da ovo sudjelovanje na bilo koji način ne izaziva sumnju u njegovu nepristranost, političku neutralnost i neovisnost, imajući u vidu tematiku kojom se to tijelo bavi, te njegov sastav i način rada.

1.2.c. Tužitelj ne može biti član organizacija koje su povezane s agencijama za provođenje zakona, uključujući odbore i povjerenstva za izbor i imenovanje, odbore za razrješenje policijskih rukovoditelja, policijske odbore, te odbore za pritužbe građana na rad policije." Iza točke 1.3. dodaje se točka 1.3.a. koja glasi:

"1.3.a. Tužitelj se u obavljanju svoje dužnosti može konzultirati o pravnim ili faktičkim pitanjima s drugim nositeljima pravosudnih funkcija ili uposlenicima pravosudnih institucija, vodeći računa da prilikom ovih konzultacija ne razmijene informacije o predmetima koji su u tijeku." Iza točke 1.4. dodaje se točka 1.5. koja glasi: "Tužitelj će odbiti svaki pokušaj utjecaja na njegove

odluke."

Članak 3. U Poglavlju 2. NEPRISTRANOST, iza točke 2.2. dodaju se

točke 2.2.a., 2.2.b. i 2.2.c. koje glase: "2.2.a. Kod procjene razloga za izuzeće u postupku, radi

izbjegavanja bilo kakvog percipiranog, potencijalnog ili stvarnog sukoba interesa, tužitelj treba naročito voditi računa o svim dužnostima i aktivnostima koje je obavljao prije preuzimanja pravosudne funkcije.

2.2.b. Tužitelj koji se namjerava prestati baviti tužiteljskom funkcijom ili koji zna da mu u razdoblju koje predstoji funkcija prestaje po sili zakona ili odlukom Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine, ne smije koristiti tužiteljsku funkciju i resurse koji su mu na raspolaganju kao tužitelju radi promoviranja svoje buduće djelatnosti, te će u tom smislu voditi računa o postojanju mogućih razloga za svoje izuzeće u postupcima u kojima sudjeluje.

2.2.c. Ukoliko tužitelj zna da član njegove obitelji ili druga njemu bliska osoba ima financijski, politički ili drugi interes u predmetu u čijem postupku sudjeluje kao tužitelj, treba tražiti svoje izuzeće u postupku, što podrazumijeva da tužitelj treba uložiti razuman napor u svrhu svog informiranja o financijskim, političkim i drugim interesima članova svoje obitelji." Iza točke 2.2.2. dodaje se točka 2.2.2.a. koja glasi:

"2.2.2.a. Prilikom donošenja odluke o pristupanju organizaciji iz nevladinog sektora, tužitelj treba pažljivo razmotriti ciljeve te organizacije, njene aktivnosti, izvore financiranja, rukovodstvo i raznolikost članstva, njihove interese, veze s vladinim tijelima, pravosudnim institucijama, političkim organizacijama, te posebno voditi računa da ta organizacija ne obavlja diskriminaciju po bilo kom temelju." U točki 2.2.3., iza alineje (d) dodaje se nova alineja (e) koja

glasi: "(e) biti član ili na drugi način sudjelovati u radu izbornih

povjerenstava;". Ranija alineja (e), koja postaje alineja (f), mijenja se i glasi:

"(f) potpisivati peticije, osim po pitanjima koja se izravno tiču rada tužiteljstava, neovisnosti pravosuđa ili fundamentalnih aspekata provođenja pravde."

Točka 2.2.5. mijenja se i glasi: "2.2.5. Tužitelj se uzdržava od svih aktivnosti koje bi u javnosti

mogle biti percipirane kao podrška političkoj aktivnosti člana njegove uže obitelji." Iza točke 2.3. dodaje se točka 2.3.a. koja glasi:

"2.3.a. Tužitelj treba voditi računa da njegovi prijateljski odnosi s osobama koje su uključene u njegove predmete ili se pojavljuju kao stranke u postupcima u kojima on sudjeluje ne stvaraju percepciju o postojanju sukoba interesa, te treba obavijestiti stranke u postupku o postojanju prijateljskih veza sa sudionikom u postupku." Točka 2.4. mijenja se i glasi:

"2.4. Tužitelj ne daje bilo kakav komentar u javnosti ili privatno, kako u vezi predmeta u kojem postupa ili u kojem bi mogao postupati, tako ni u predmetima drugog tužitelja, a koji bi opravdano mogao izazvati sumnju u njegovu nepristranost ili bi mogao predstavljati neprimjeren utjecaj." Iza točke 2.4., dodaju se točke 2.4.a., 2.4.b. i 2.4.c. koje

glase: "2.4.a. Tužitelj može javno iznositi svoje stavove i mišljenja u

svrhu unaprjeđenja prava i pravnog sustava, te komentirati društvene pojave, ali vodeći računa o načelima nepristranosti i neovisnosti pravosudne funkcije te, prilikom donošenja odluke hoće li nastupati u javnosti, tužitelj treba uzeti u obzir sljedeće faktore: (a) tiču li se pitanja o kojima će govoriti prava, pravnog

sustava i pravosuđa; (b) hoće li će javnim nastupom doprinijeti edukaciji ili

boljoj informiranosti javnosti o ovom području; (c) jesu li to pitanja koja se tiču profesionalne zajednice ili

samo njega pojedinačno i (d) je li bolje o tim pitanjima oglasiti se pomoću

strukovnih udruga. 2.4.b. Za istupanje u javnim i komercijalnim medijima tužitelj ne

može primiti naknadu. 2.4.c. Tužitelj ne smije u medijskim nastupima promovirati

poslovne subjekte i komercijalne aktivnosti, niti ugledom svoje pozicije utjecati na promociju drugih pravnih ili fizičkih osoba ili političkih stranaka." Iza točke 2.5. dodaju se točke 2.6. i 2.7. koje glase:

"2.6. Tužitelj treba voditi računa da njegova komunikacija sa stranama u postupku i drugim osobama ne dovodi u sumnju njegovu neovisnost i nepristranost i mora odbaciti svaki pokušaj strana u postupku i drugih osoba da sa njim komuniciraju ex parte, vodeći računa o ovoj zabrani čak i kada se čini da je komunikacija ex parte učinkovitija i praktičnija.

2.7. Tužitelj treba poduzeti razumne napore, uključujući i odgovarajući nadzor, kako bi osigurao da osoblje pravosudne institucije u kojoj obavlja svoju dužnost ne krši smjernice o komunikaciji ex parte." Ranija točka 2.6. postaje točka 2.8.

Članak 4. U Poglavlju 4. INTEGRITET I DOLIČNO PONAŠANJE,

iza točke 4.5. dodaje se točka 4.5.a. koja glasi: "4.5.a. Pri raspolaganju imovinom čiji je isključivi vlasnik ili

suvlasnik s bračnim partnerom, tužitelj je dužan voditi računa i izbjegavati svaki percipirani, potencijalni ili stvarni sukob interesa i sve situacije koje mogu zahtijevati njegovo izuzeće, npr. davanje u zakup nekretnina kao uredskih prostorija vladinim institucijama, javnim bilježnicima, odvjetnicima i drugim osobama čija je djelatnost povezana s radom pravosuđa."


Iza točke 4.6. dodaje se točka 4.6.a. koja glasi: "4.6.a. Tužitelj se treba uzdržavati od posjećivanja onih mjesta

za koja postoji sumnja da su mjesta odvijanja kriminalne aktivnosti ili da ih posjećuju osobe koje bi mogle biti uključene u kriminalne aktivnosti." Iza točke 4.7. dodaju se točke 4.7.a., 4.7.b., 4.7.c. i 4.7.d.

koje glase: "4.7.a. Tužitelj ne smije koristiti svoj položaj za promociju


4.7.b. Tužitelj ne smije koristiti svoj utjecaj među kolegama i u društvu da bi osigurao zaposlenje člana svoje obitelji kod bilo koje pravne ili fizičke osobe, a posebno u drugoj pravosudnoj instituciji, što podrazumijeva i davanje preporuka.

4.7.c. Tužitelj ne smije na bilo koji način sudjelovati u aktivnostima člana obitelji na prikupljanju sredstava u njegovim poslovnim, političkim, građanskim i drugim aktivnostima.

4.7.d. Tužitelj treba upozoriti članove svoje obitelji da u svojim poslovnim, financijskim i drugim aktivnostima ne koriste njegovo ime i ugled." U točki 4.8., riječi "svrhe koje nisu povezane s obavljanjem

tužiteljske funkcije" zamjenjuju se riječima "druge svrhe i tijekom i nakon obavljanja funkcije."

U točki 4.9., na početku rečenice dodaju se riječi "Vodeći računa da tužiteljska funkcija ima prioritet nad svim njegovim ostalim aktivnostima" i stavlja se zarez.

Iza točke 4.9. dodaju se točke 4.9.a. i 4.9.b. koje glase: "4.9.a. Prilikom prihvaćanja obrazovnih i stručnih angažmana,

tužitelj treba uzeti u obzir informacije o organizatoru i sudionicima u edukaciji kako bi izbjegao mogući sukob interesa.

4.9.b. Tužitelj može kroz obrazovne i stručne aktivnosti raditi na unaprjeđenju znanja i vještina pravnika, a prilikom provođenja ove aktivnosti tužitelj ne smije odavati informacije o pojedinačnim strankama i postupajućim nositeljima pravosudne funkcije u pojedinačnim predmetima." U točki 4.11., na kraju rečenice briše se točka i dodaju riječi

"i tijekom i nakon obavljanja ove funkcije". Iza točke 4.11. dodaje se točka 4.11.a. koja glasi:

"4.11.a. Tužitelj treba upoznati članove svoje uže obitelji s pravilima koja se odnose na primanje nedozvoljenih poklona ili druge koristi." Točka 4.13. se briše. U ranijoj točki 4.14., koja postaje točka 4.13., na kraju

rečenice se umjesto točke stavlja zarez i dodaju riječi "te treba osigurati da tužiteljsko osoblje koje radi pod njegovim nadzorom poštuje obvezu prikladnog odijevanja u sudnici i u svim ostalim prilikama."

Članak 5. U Poglavlju 5. STRUČNOST I ODGOVORNOST PREMA

POSLU, iza točke 5.6. dodaje se nova točka 5.7. koja glasi: "5.7 Tužitelj treba redovito pohađati edukaciju o pravosudnoj


Članak 6. Ovaj Kodeks o izmjenama i dopunama Kodeksa tužiteljske


Broj 08-02-2-3886-2/2018 27. studenoga 2018. godine

Sarajevo Predsjednik

Milan Tegeltija

На основу члана 17. тачка (29) Закона о високом

судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", брoj 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине, на сједници одржаној 27.11.2018. године, усвојио је

КОДЕКС О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА КОДЕКСА

ТУЖИЛАЧКЕ ЕТИКЕ

Члан 1. У Кодексу тужилачке етике ("Службени гласник БиХ",

број 13/06 и 32/15), у дијелу УВОД, у ставу 1. брише се тачка и додају ријечи "и усклађен је са Смјерницама за спречавање сукоба интереса у правосуђу Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине."

Члан 2. У Поглављу 1. НЕЗАВИСНОСТ, иза тачке 1.2, додају се

тачке 1.2.а, 1.2.б. и 1.2.ц. које гласе: "1.2.а. Тужилац може учествовати у сталним и

привременим органима које формирају извршна или законодавна власт само ако се ови органи баве питањима права и правног система. За ово учешће тужилац не може примити накнаду, осим уколико посебним законом није другачије прописано.

1.2.б. Приликом одлучивања о прихватању учешћа у органима које формирају извршна или законодавна власт, тужилац треба водити рачуна о томе да ово учешће на било који начин не изазива сумњу у његову непристрасност, политичку неутралност и независност, имајући у виду тематику којом се тај орган бави, те његов састав и начин рада.

1.2.ц. Тужилац не може бити члан организација које су повезане са агенцијама за спровођење закона, укључујући одборе и комисије за избор и именовање, одборе за разрјешење полицијских руководилаца, полицијске одборе, те одборе за притужбе грађана на рад полиције." Иза тачке 1.3. додаје се тачка 1.3.а. која гласи:

"1.3.а. Тужилац се у вршењу своје дужности може консултовати о правним или фактичким питањима са другим носиоцима правосудних функција или запосленицима правосудних институција, водећи рачуна да приликом ових консултација не размијене информације о предметима који су у току." Иза тачке 1.4. додаје се тачка 1.5. која гласи: "Тужилац ће одбити сваки покушај утицаја на његове

одлуке."

Члан 3. У Поглављу 2. НЕПРИСТРАСНОСТ, иза тачке 2.2.

додају се тачке 2.2.а, 2.2.б. и 2.2.ц. које гласе: "2.2.а. Код процјене разлога за изузеће у поступку, ради

избјегавања било каквог перципираног, потенцијалног или стварног сукоба интереса, тужилац треба нарочито водити рачуна о свим дужностима и активностима које је вршио прије преузимања правосудне функције.

2.2.б. Тужилац који намјерава да се престане бавити тужилачком функцијом или који зна да му у периоду који предстоји функција престаје по сили закона или одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, не смије користити тужилачку функцију и ресурсе који су му на располагању као тужиоцу ради промовисања своје будуће дјелатности, те ће у том смислу водити рачуна о постојању могућих разлога за своје изузеће у поступцима у којима учествује.


2.2.ц. Уколико тужилац зна да члан његове породице или друго њему блиско лице има финансијски, политички или други интерес у предмету у чијем поступку учествује као тужилац, треба тражити своје изузеће у поступку, што подразумијева да тужилац треба да уложи разуман напор у циљу свог информисања о финансијским, политичким и другим интересима чланова своје породице." Иза тачке 2.2.2. додаје се тачка 2.2.2.а. која гласи:

"2.2.2.а. Приликом доношења одлуке о приступању организацији из невладиног сектора, тужилац треба да пажљиво размотри циљеве те организације, њене активности, изворе финансирања, руководство и разноликост чланства, њихове интересе, везе са владиним органима, правосудним институцијама, политичким организацијама, те посебно да води рачуна да та организација не врши дискриминацију по било ком основу." У тачки 2.2.3, иза алинеје (д) додаје се нова алинеја (е)

која гласи: "(е) бити члан или на други начин учествовати у раду

изборних комисија;". Ранија алинеја (е), која постаје алинеја (ф), мијења се и

гласи: "(ф) потписивати петиције, осим по питањима која се

директно тичу рада тужилаштава, независности правосуђа или фундаменталних аспеката спровођења правде."

Тачка 2.2.5. мијења се и гласи: "2.2.5. Тужилац се уздржава од свих активности које би у

јавности могле бити перципиране као подршка политичкој активности члана његове уже породице." Иза тачке 2.3. додаје се тачка 2.3.а. која гласи:

"2.3.а. Тужилац треба да води рачуна да његови пријатељски односи са лицима која су укључена у његове предмете или се појављују као странке у поступцима у којима он учествује не стварају перцепцију о постојању сукоба интереса, те треба да обавијести странке у поступку о постојању пријатељских веза са учесником у поступку." Тачка 2.4. мијења се и гласи:

"2.4. Тужилац не даје било какав коментар у јавности или приватно, како у вези предмета у којем поступа или у којем би могао поступати, тако ни у предметима другог тужиоца, а који би оправдано могао изазвати сумњу у његову непристрасност или би могао представљати непримјерен утицај." Иза тачке 2.4, додају се тачке 2.4.а, 2.4.б. и 2.4.ц. које

гласе: "2.4.а. Тужилац може јавно да износи своје ставове и

мишљења у циљу унапређења права и правног система, те да коментарише друштвене појаве, али водећи рачуна о принципима непристрасности и независности правосудне функције те, приликом доношења одлуке да ли да наступа у јавности, тужилац треба узети у обзир сљедеће факторе: (а) да ли се питања о којима ће говорити тичу права,

правног система и правосуђа; (б) да ли ће јавним наступом допринијети едукацији

или бољој информисаности јавности о овој области;

(ц) да ли су то питања која се тичу професионалне заједнице или само њега појединачно и

(д) да ли је боље о тим питањима огласити се путем струковних удружења.

2.4.б. За иступање у јавним и комерцијалним медијима тужилац не може примити накнаду.

2.4.ц. Тужилац не смије у медијским наступима промовисати пословне субјекте и комерцијалне активности, нити угледом своје позиције утицати на промоцију других правних или физичких лица или политичких странака." Иза тачке 2.5. додају се тачке 2.6. и 2.7. које гласе:

"2.6. Тужилац треба да води рачуна да његова комуникација са странама у поступку и другим лицима не доводи у сумњу његову независност и непристрасност и мора да одбаци сваки покушај страна у поступку и других лица да са њим комуницирају екс парте (лат. ex parte), водећи рачуна о овој забрани чак и када се чини да је комуникација екс парте ефикаснија и практичнија.

2.7. Тужилац треба да предузме разумне напоре, укључујући и одговарајући надзор, како би обезбиједио да особље правосудне институције у којој врши своју дужност не крши смјернице о комуникацији екс парте". Ранија тачка 2.6. постаје тачка 2.8.

Члан 4. У Поглављу 4. ИНТЕГРИТЕТ И ДОЛИЧНО

ПОНАШАЊЕ, иза тачке 4.5. додаје се тачка 4.5.а. која гласи: "4.5.а. При располагању имовином чији је искључиви

власник или сувласник са брачним партнером, тужилац је дужан да води рачуна да избјегава сваки перципирани, потенцијални или стварни сукоб интереса и све ситуације које могу да захтијевају његово изузеће, нпр. давање у закуп некретнина као канцеларијских просторија владиним институцијама, нотарима, адвокатима и другим лицима чија је дјелатност везана за рад правосуђа." Иза тачке 4.6. додаје се тачка 4.6.а. која гласи:

"4.6.а. Тужилац се треба уздржавати од посјећивања оних мјеста за која постоји сумња да су мјеста одвијања криминалне активности или да их посјећују лица која би могла бити укључена у криминалне активности." Иза тачке 4.7. додају се тачке 4.7.а, 4.7.б, 4.7.ц. и 4.7.д.

које гласе: "4.7.а. Тужилац не смије да користи свој положај за

промоцију пословних субјеката, промоцију инвестирања у пословне подухвате, те прикупљање средстава за активности пословних субјеката.

4.7.б. Тужилац не смије да користи свој утицај међу колегама и у друштву да би обезбиједио запослење члана своје породице код било којег правног или физичког лица, а посебно у другој правосудној институцији, што подразумијева и давање препорука.

4.7.ц. Тужилац не смије на било који начин да учествује у активностима члана породице на прикупљању средстава у његовим пословним, политичким, грађанским и другим активностима.

4.7.д. Тужилац треба да упозори чланове своје породице да у својим пословним, финансијским и другим активностима не користе његово име и углед." У тачки 4.8, ријечи "циљеви који нису везани за вршење

тужилачке функције" замјењују се ријечима "други циљеви и током и након вршења функције."

У тачки 4.9, на почетку реченице додају се ријечи "Водећи рачуна да тужилачка функција има приоритет над свим његовим осталим активностима" и ставља се зарез.

Иза тачке 4.9. додају се тачке 4.9.а. и 4.9.б. које гласе: "4.9.а. Приликом прихватања образовних и стручних

ангажмана, тужилац треба да узме у обзир информације о организатору и учесницима у едукацији како би избјегао могући сукоб интереса.


4.9.б. Тужилац може кроз образовне и стручне активности да ради на унапређењу знања и вјештина правника, а приликом спровођења ове активности тужилац не смије да одаје информације о појединачним странкама и поступајућим носиоцима правосудне функције у појединачним предметима." У тачки 4.11, на крају реченице брише се тачка и додају

ријечи "и током и након вршења ове функције". Иза тачке 4.11. додаје се тачка 4.11.а. која гласи:

"4.11.а. Тужилац треба да упозна чланове своје ближе породице са правилима која се односе на примање недозвољених поклона или друге користи." Тачка 4.13. се брише. У ранијој тачки 4.14, која постаје тачка 4.13, на крају

реченице се умјесто тачке ставља зарез и додају ријечи "те треба обезбиједити да тужилачко особље које ради под његовим надзором поштује обавезу прикладног одијевања у судници и у свим осталим приликама."

Члан 5. У Поглављу 5. СТРУЧНОСТ И ОДГОВОРНОСТ

ПРЕМА ПОСЛУ, иза тачке 5.6. додаје се нова тачка 5.7. која гласи: "5.7. Тужилац треба да редовно похађа едукацију о

правосудној етици и интегритету."

Члан 6. Овај Кодекс о измјенама и допунама Кодекса тужилачке

етике ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 08-02-2-3886-2/2018 27. новембра 2018. године

Сарајево Предсједник

Милан Тегелтија

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1260 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 15/18, rješavajući zahtjev Borjane Krišto, druge zamjenice predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u vrijeme podnošenja zahtjeva, na osnovu člana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b) i člana 59. st. (1) i (3) Pravila-Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Zlatko M. Knežević, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Mirsad Ćeman, potpredsjednik Margarita Caca-Nikolovska, potpredsjednica Tudor Pantiru, sudija Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja Giovanni Grasso, sudija na sjednici održanoj 29. novembra 2018. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odlučujući o zahtjevu Borjane Krišto, druge zamjenice

predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u vrijeme podnošenja zahtjeva, za ocjenu ustavnosti pojedinih odredaba člana 20. tačka g) Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13),

utvrđuje se da je član 20. tačka g) Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09,93/09 i 72/13) u osporenom dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva Bosne i Hercegovine koji rade po ovlastima Tužioca" u skladu sa članom I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko BiH".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Borjana Krišto, druga zamjenica predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u vrijeme podnošenja zahtjeva (u daljnjem tekstu: podnositeljica zahtjeva), podnijela je 26. jula 2018. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu ustavnosti člana 20. tačka g) Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13 - u daljnjem tekstu: ZKPBiH) u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva Bosne i Hercegovine koji rade po ovlastima Tužioca".

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Parlamentarne skupštine BiH, Predstavničkog doma i Doma naroda zatraženo je 3. augusta 2018. godine da dostave odgovor na zahtjev.

3. Predstavnički dom i Dom naroda, kojim je zahtjev dostavljen na odgovor 6. augusta 2018. godine, nisu dostavili odgovore u ostavljenom roku od 30 dana.

III. Zahtjev a) Navodi iz zahtjeva

4. Podnositeljica zahtjeva tvrdi da član 20. tačka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva Bosne i Hercegovine koji rade po ovlastima Tužioca" nije u skladu sa članom I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

5. Podnositeljica zahtjeva ističe da je članom 20. tačka g) ZKPBiH određeno da se u smislu ovog zakona ovlaštenim službenim licima smatraju lica koja imaju odgovarajuća ovlaštenja unutar policijskih tijela BiH, uključujući Državnu agenciju za istrage i zaštitu, Državnu graničnu službu, sudsku i finansijsku policiju, kao i unutar carinskih tijela, poreznih tijela i tijela vojne policije BiH. Osporenom drugom rečenicom krug ovlaštenih lica proširen je i na stručne saradnike odnosno istražioce Tužilaštva BiH koji rade po ovlaštenjima tužioca.

6. Ukazujući na relevantne odredbe ZKPBiH kojim su regulirana prava i dužnosti ovlaštenih službenih lica u krivičnom postupku, podnositeljica zahtjeva smatra da je njihova uloga od presudne važnosti u preduzimanju aktivnosti u pronalaženju osumnjičenog, prikupljanju izjava, radnjama dokazivanja, u aktivnostima u postupku istrage i drugih radnji propisanih ZKPBiH.

7. Prema njenom mišljenju, povjeravanje navedenih ovlaštenja krugu lica i tijela iz prve rečenice člana 20. tačka g) ZKPBiH, prvenstveno policijskim službenicima je logično. U prilog ističe da policijski službenici imaju potrebna stručna znanja i vještine, tehnička sredstva, kao i bogato iskustvo u provođenju ovlaštenja koja su im dodijeljena ne samo ZKPBiH već i Zakonom o policijskim službenicima BiH ("Službeni glasnik


BiH", br. 27/04, 63/04, 5/06, 33/06, 58/06, 15/08, 63/08, 35/09 i 7/12), kao i ovlaštena službena lica iz drugih državnih tijela koji u obavljanju raznih oblika inspekcijskog nadzora u skladu s posebnim zakonima kojima se uređuje njihova organizacija i djelokrug, reguliraju i njihova prava i dužnosti u slučaju ako utvrde da je povredom zakona učinjeno krivično djelo. Slijedom navedenog, smatra da su ovlaštenja lica i tijela iz prve rečenice tačke g) člana 20. ZKPBiH usko vezana za njihova ovlaštenja iz posebnih zakona.

8. Međutim, Podnositeljica zahtjeva smatra da je član 20. tačka g) ZKPBiH u osporenom dijelu kojim je proširen krug ovlaštenih službenih lica i na stručne saradnike odnosno istražioce Tužilaštva BiH koji rade po ovlaštenjima tužioca "nejasan i neprecizan i da ne uvažava načelo vladavine prava iz člana I/2. Ustava Bosne i Hercegovine".

9. U prilog navedenom podnositeljica zahtjeva je istakla da je s organizacionog aspekta i praktične primjene osporeni dio člana 20. tačka g) ZKPBiH potrebno dovesti u kontekst Zakona o Tužilaštvu BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09 i 97/09). Članom 3. stav 1. navedenog zakona određeno je da se poslovi Tužilaštva vrše u skladu s Ustavom i zakonima BiH, te da ih obavljaju glavni tužilac Tužilaštva BiH, četiri zamjenika glavnog tužioca i određeni broj tužilaca. Nadalje, članom 5. stav 3. ovog zakona je propisano da zamjenici glavnog tužioca i tužioci mogu vršiti svaku radnju u postupku pokrenutom pred Sudom BiH za koju je po zakonu BiH ovlašten glavni tužilac. Najzad, članom 16. Zakona propisan je sekretar Tužilaštva BiH, a članom 14. stav 1. određeno je da se Pravilnikom Tužilaštva, između ostalog, uređuje organizacija Tužilaštva BiH, broj administrativno-tehničkog osoblja i uvjeti za obavljanje tih poslova.

10. Podnositeljica zahtjeva ističe da Zakon o Tužilaštvu BiH ne propisuje mogućnost zapošljavanja ovlaštenih službenih lica, odnosno stručnih saradnika i istražilaca na koje se mogu prenositi ovlaštenja tužilaca. Kako dalje navodi, ovlaštenja stručnih saradnika i istražilaca nisu nigdje precizirana i određena, nego je propisano da oni rade po ovlaštenjima tužioca. Ovo za rezultat ima pravnu nesigurnost i nepreciznost jer, kako smatra, omogućava prenos tužilačkih ovlaštenja na stručne saradnike i istražioce, a što nije propisano Ustavom BiH, kao ni Zakonom o Tužilaštvu BiH.

11. Prema stavu podnositeljice zahtjeva, posebno je pravno nelogično i neosnovano da se Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji Tužilaštva BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 29/14 i 56/15), konkretno članom 49. stav 1. tačka d) i članom 51. stav 1. tač. od b) do d) stručni saradnici i istražioci ovlaste da koordiniraju aktivnosti agencija za provođenje zakona i drugih organa u toku istrage (što je tužilačko ovlaštenje); da stručni saradnik - istražilac priprema smjernice za rad u oblasti otkrivanja krivičnih djela; da planira, organizira i pruža stručnu pomoć u istragama organiziranog i drugih oblika kriminala; definira resurse za vođenje istrage. Također neprihvatljivim smatra i rješenje iz člana 31a. stav 2. tač. a) i b) navedenog pravilnika prema kojem stručni saradnik - istražilac čak preduzima i izvršava posebne istražne radnje po nalogu glavnog tužioca, a s obzirom na to da je članom 118. stav 6. ZKPBiH to povjereno policijskim tijelima. Najzad, ističe i da kad su u pitanju uvjeti za zaposlenje, za istražioca se traži paušalno sposobnost obavljanja zadataka obavještajne i istražne službe, dok se za stručnog saradnika ni to ne traži.

12. Podnositeljica zahtjeva dalje smatra da je zakonodavac Zakonom o Tužilaštvu BiH dužan utvrditi ovlaštenja stručnih saradnika, kako je to učinjeno Zakonom o Tužilaštvu Distrikta Brčko u članu 49., odnosno Zakonom o javnim tužilaštvima Republike Srpske u članu 46. stav 3. Budući da to nije učinjeno, ona smatra, uzimajući u obzir dužnosti i prava ovlaštenih službenih lica propisanih ZKPBiH, da stručni saradnici odnosno istražioci Tužilaštva BiH po ovlaštenjima tužioca mogu preduzimati sve radnje za koje nemaju ovlaštenja propisana

posebnim zakonom (Zakonom o Tužilaštvu BiH), odnosno da tako primjenjuju ovlaštenja koja su prethodno bila dodijeljena samo licima koja imaju odgovarajuća ovlaštenja (propisana posebnim zakonom) unutar policijskih tijela BiH, sudskoj i finansijskoj policiji, kao i unutar carinskih tijela, poreznih tijela i tijela vojne policije u BiH.

13. Prema mišljenju podnositeljice zahtjeva, kako Zakon o Tužilaštvu BiH ne propisuje mogućnost da se zapošljavaju ovlaštena službena lica to se ni Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji ne mogu davati ovlaštenja bez prethodnog preciziranja u zakonskim odredbama. Prema njenom mišljenju, ovo za učinak ima da se tužilačka ovlaštenja bez pravnog osnova daju licima koja, pri tome, nemaju ni adekvatnu obuku ni znanje.

14. Podnositeljica zahtjeva ističe da ni Ustavom BiH, kao ni Zakonom o Tužilaštvu BiH nije propisano da određene radnje u krivičnom postupku, uključujući i provođenje istrage, mogu preduzimati stručni saradnici odnosno istražioci Tužilaštva BiH. Prema njenom mišljenju, u skladu sa članom 14. stav 1. Zakona o Tužilaštvu BiH ove kategorije lica mogu obavljati samo administrativno-tehničke poslove, a nikako preduzimati radnje u krivičnom postupku za koje su isključivo ovlašteni nosioci tužilačke funkcije. Stoga smatra da direktni nadzor tužioca nad radnjama koje u postupku preduzimaju stručni saradnici odnosno istražioci ne može nadoknaditi nedostatak tužilačkih ovlaštenja. S obzirom na to da zakonodavac nije propisao ni koje su to konkretne radnje u postupku koje može provoditi stručni saradnik odnosno istražilac po ovlaštenjima i pod nadzorom tužioca, Podnositeljica zahtjeva smatra da je faktički ostavljeno na dispoziciju tužiocima da sami određuju koje radnje u postupku će povjeriti stručnom saradniku odnosno istražiocu. Prema njenom mišljenju, svi zaposleni u Tužilaštvu BiH koji nisu nosioci tužilačkih funkcija mogu obavljati samo poslove koji ne zadiru u krivični postupak, uključujući i istragu, odnosno mogu obavljati samo pomoćne stručne poslove.

15. U opširnim navodima, referirajući se na odluke Saveznog ustavnog suda Njemačke (Presuda broj 1 BvR 370/07 od 27. februara 2008. godine, stav 209. i Zaključak broj 1 BvF 3/92 od 3. marta 2004. stav 107), te Odluku Ustavnog suda broj U 6/06, Podnositeljica zahtjeva je istakla da zahtjev za određenošću i preciznošću pravne norme predstavlja, jedan od osnovnih elementa vladavine prava"; da procesno-pravno uređenje krivičnog postupka mora biti takvo da osigura ostvarivanje legitimnog cilja krivičnog postupka, pravnu sigurnost objektivnog pravnog poretka, određenost, pristupačnost, predvidivost i procesnu izvjesnost krivičnoprocesnih normi; ukazala na pozitivni i negativni smisao zahtjeva za određenošću i preciznošću pravne norme, te zaključila da član 20. tačka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražioci Tužilaštva Bosne i Hercegovine koji rade po ovlastima Tužioca" ne zadovoljava zahtjev određenosti i preciznosti, posebno da u praksi ne osigurava adekvatnu zaštitu protiv mogućih zloupotreba.

IV. Relevantni propisi

16. Zakon o Tužilaštvu Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 49/09) u relevantnom dijelu glasi:

Član 1. (Osnivanje)

(1) Da bi se osiguralo efikasno ostvarivanje nadležnosti države Bosne i Hercegovine i poštovanje ljudskih prava i zakonitosti na njenoj teritoriji, ovim zakonom osniva se Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužilaštvo).

(...)


Član 2. (Nezavisnost)

Tužilaštvo djeluje samostalno kao poseban organ Bosne i Hercegovine.

Član 3. (Organizacija Tužilaštva)

(1) Poslovi Tužilaštva vrše se u skladu sa Ustavom i zakonima Bosne i Hercegovine a obavljaju ih glavni tužilac Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: glavni tužilac), četiri zamjenika glavnog tužioca Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: zamjenici glavnog tužioca) i određeni broj tužilaca Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: tužioci).

(...)

Član 5. (Glavni tužilac, zamjenici glavnog tužioca i tužioci)

(1) Glavni tužilac predstavlja Tužilaštvo i rukovodi njegovim radom.

(...) (3) Zamjenici glavnog tužioca i tužioci mogu vršiti svaku

radnju u postupku pokrenutom pred Sudom Bosne i Hercegovine za koju je, po zakonu Bosne i Hercegovine, ovlašten glavni tužilac.

Član 12. (Krivična nadležnost)

(1) Tužilaštvo je organ nadležan za provođenje istrage za krivična djela za koja je nadležan Sud Bosne i Hercegovine, te za gonjenje počinilaca pred Sudom Bosne i Hercegovine, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine i drugim primjenjivim zakonima.

(...)

Član 14. (Pravilnik)

(1) Pravilnikom Tužilaštva se, između ostalog, regulira organizacija Tužilaštva, broj administrativno-tehničkog osoblja i uslovi obavljanja tih poslova.

(2) Pravilnik Tužilaštva donosi glavni tužilac uz odobrenje Kolegija tužilaca i Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine.

(3) Unutrašnju organizaciju posebnih odjela uređuje rukovodilac svakog od posebnih odjela, internim pravilnikom.

Član 15. (Uprava Tužilaštva)

(1) Upravom Tužilaštva rukovodi glavni tužilac. Glavni tužilac donosi opća uputstva za rad tužilačkih i administrativnih odjela Tužilaštva u skladu s Pravilnikom.

(...)

Član 16. (Sekretar Tužilaštva)

(1) Tužilaštvo ima sekretara, te ostalo osoblje odgovorno za stručne, administrativne i tehničke poslove.

(...)

Član 20. (Međunarodni registrar)

U toku prijelaznog perioda međunarodni registrar imenuje se kao glavni registrar Ureda registrara za posebne odjele, odgovoran za pružanje usluga podrške posebnim odjelima.

17. Odluka Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu kojom se donosi Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06 i 29/07), objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 53/07, u relevantnom dijelu glasi:

(...) Imajući u vidu učinjene napore na ostvarivanju osnažene

strategije za reformu pravosuđa kako bi se ojačala vladavina

prava u Bosni i Hercegovini i njenim entitetima u 2002/03, što je odobrio Upravni odbor Vijeća za implementaciju mira 28. februara 2002. godine;

(...) Imajući u vidu da je sposobnost tužilaštava da provode

istrage širokog raspona ugrožena činjenicom da stručnjaci ne mogu provoditi istražne radnje u službenom svojstvu;

(...) Uz žaljenje što, međutim, organi vlasti u Bosni i Hercegovini

nisu posvetili odgovarajuću pažnju promjenama u zakonodavstvu neophodnim kako bi se olakšala istraga i konačno gonjenje za najteža krivična djela kao što su genocid, zločini protiv čovječnosti i ratni zločini;

Svjestan hitnosti da se ovakve odredbe izmijene i dopune; (...)

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KRIVIČNOM

POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. (Dopuna člana 20.)

U Zakonu o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine (("Službeni glasnik BiH", br.

3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06 i 29/07; u daljnjem tekstu: Zakon), u članu 20. (Osnovni pojmovi), tački g), na kraju teksta stavlja se tačka umjesto zareza, te se dodaje nova rečenica koja glasi:

"Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva BiH koji rade po ovlastima Tužioca."

(...) 18. Zakon o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine

("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13 1) u relevantnom dijelu glasi:

Član 16. Princip akuzatornosti

Krivični postupak se može pokrenuti i provesti samo po zahtjevu Tužitelja.

Član 17. Princip legaliteta krivičnog gonjenja

Tužitelj je dužan poduzeti krivično gonjenje ako postoje dokazi da je učinjeno krivično djelo, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Član 20. Osnovni pojmovi

Osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, pojedini izrazi upotrijebljeni u ovom zakonu imaju slijedeće značenje:

(...) g) "Ovlašteno službeno lice" je lice koje ima odgovarajuća

ovlaštenja unutar policijskih organa u Bosni i Hercegovini, uključujući Državnu agenciju za istrage i zaštitu, Državnu graničnu službu, sudsku i finansijsku policiju, kao i unutar carinskih organa, poreskih organa i organa vojne policije u Bosni i Hercegovini. Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva BiH koji rade po ovlastima Tužioca.

(...) j) "Istraga" obuhvata aktivnosti poduzete od strane Tužitelja

ili ovlaštene službene osobe u skladu s ovim zakonom, uključujući prikupljanje i čuvanje izjava i dokaza,

1 Nakon podnošenja predmetnog zahtjeva usvojen je Zakon o izmjenama i dopunama

Zakona o krivičnom postupku BiH ("Službeni glasnik BiH" broj 65/18) koje se ne

odnose na član 20. tačka g) ZKPBiH u dijelu koji je osporen zahtjevom.


(...)

Član 35. Prava i dužnosti

(1) Osnovno pravo i osnovna dužnost Tužitelja je otkrivanje i gonjenje učinitelja krivičnih djela koja su u nadležnosti Suda.

(2) Tužitelj ima pravo i dužan je da: a) odmah po saznanju da postoje osnovi sumnje da je

počinjeno krivično djelo preduzme potrebne mjere u cilju njegovog otkrivanja i sprovođenja istrage, pronalaženja osumnjičenog, rukovođenja i nadzora nad istragom, kao i radi upravljanja aktivnostima ovlaštenih službenih osoba vezanim za pronalaženje osumnjičenog i prikupljanje izjava i dokaza,

(...) f) naredi ovlaštenoj službenoj osobi da izvrši naredbu izdatu

od strane Suda u skladu s ovim zakonom, (...)

Član 36. Preduzimanje radnji

Tužitelj preduzima sve radnje u postupku za koje je po zakonu ovlašten sam ili preko osoba koje su na osnovu zakona obavezne da postupaju po njegovom zahtjevu u krivičnom postupku.

Član 218. Nadzor Tužitelja nad radom ovlaštenih službenih osoba (1) Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično djelo s

propisanom kaznom zatvora preko pet godina, ovlaštena službena osoba je dužna odmah obavijestiti Tužitelja i pod njegovim nadzorom poduzeti potrebne mjere da se pronađe učinitelj krivičnog djela, da se spriječi skrivanje ili bjekstvo osumnjičenog ili saučesnika, da se otkriju i sačuvaju tragovi krivičnog djela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokazi, te da se prikupe sve informacije koje mogu biti korisne u krivičnom postupku.

(2) Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično djelo iz stava 1. ovog člana, ovlaštena službena osoba dužna je u slučaju opasnosti od odlaganja poduzeti neophodne radnje radi izvršenja zadataka iz stava 1. ovog člana. Prilikom preduzimanja ovih radnji, ovlaštena službena osoba dužna je postupati po ovom zakonu. O svemu što je preduzeto ovlaštena službena osoba dužna je odmah obaviještititi Tužitelja i dostaviti prikupljene predmete koji mogu poslužiti kao dokaz.

(3) Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično djelo za koje je zakonom propisana kazna zatvora do pet godina, ovlaštena službena osoba je dužna obavijestiti Tužitelja o svim raspoloživim informacijama, radnjama i mjerama koje je preduzela najkasnije sedam dana od dana saznanja o postojanju osnova sumnje da je krivično djelo počinjeno.

19. Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji Tužilaštva Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 29/14 i 56/15) u relevantnom dijelu glasi:

Član 1. (Primjena Pravilnika)

(1) Ovim Pravilnikom se utvrđuje organizacija Tužilaštva Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Tužilaštvo), potrebno stručno i administrativno-tehničko osoblje, uslovi za obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova i broj izvršilaca na ovim poslovima.

(...)

Član 5. (Načela)

Tužilaštvo je samostalan državni organ koji postupa u skladu sa Zakonom i svoj rad zasniva na sljedećim načelima:

a) Nezavisnost, kako u odnosu na sve sudionike u krivičnom postupku, tako i u odnosu na državne i druge organe javne vlasti i međunarodne organizacije;

b) Jedinstvenost djelovanja, koja se ogleda u tome što svaka radnja bilo koje komponente Tužilaštva pri vršenju prava i dužnosti utvrđenih zakonom, predstavlja radnju Tužilaštva;

c) Hijerarhijski odnos, koji podrazumijeva odgovornost svih uposlenika glavnom tužiocu i svojim rukovodiocima u sistemu odgovornosti koji proizlazi iz ovog Pravilnika i internih pravilnika.

Član 31a. (Odsjek za terorizam)

Odsjek za terorizam Tužilaštva BiH bavi se procesuiranjem krivičnog djela terorizma i drugih srodnih krivičnih djela iz glave XVII Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine (KZ BiH).

U Odsjeku za terorizam nalaze se sljedeće kategorije uposlenih:

a) Stručni saradnik - pravnik Obavlja sljedeće poslove: - U skladu sa uputstvima tužioca pruža pomoć tužiocu pri

izradi pravnih podnesaka; - Izrađuje nacrte pravnih podnesaka (optužnice, žalbe,

prijedlozi, naredbe i drugi akti); - U skladu sa uputstvima tužioca pomaže tužiocu u radu

obavljajući pravne poslove kao što su: pronalaženje propisa potrebnih za rad, analiza zakonskih propisa i prakse domaćih i međunarodnih sudova, bilješke sažetka predmeta;

- U skladu sa uputstvima tužioca vrši pripreme za glavni pretres i zajedno sa tužiocem prisustvuje glavnom pretresu;

- U skladu sa uputstvima tužioca koordinira aktivnosti agencija za provođenje zakona i drugih organa u toku vođenja istrage;

- Preduzima i druge potrebne radnje u toku vođenja istrage i sudjeluje u terenskim aktivnostima po nalogu tužioca;

- Po potrebi prisustvuje radnim sastancima i sjednicama kolegija;

- Postupajući u krivičnim predmetima izvršava i druge zadatke po nalogu tužioca, odnosno rukovodioca tužilačkog odjela i šefa odsjeka.

Uslovi za obavljanje poslova: visoka stručna sprema, prije reforme visokog obrazovanja stečeno zvanje diplomirani pravnik četverogodišnjim studijem na pravnom fakultetu ili po sistemu obrazovanja prema Bolonjskom procesu završen četverogodišnji studij na pravnom fakultetu i stečeno najmanje 240 ECTS bodova, položen pravosudni ispit, 2 (dvije) godine radnog iskustva na pravnim poslovima, sposobnost pisanja pravnih dokumenata, poznavanje rada na računaru, poželjno iskustvo u oblasti međunarodnog krivičnog prava i poznavanje engleskog jezika.

b) Stručni saradnik – istražilac Obavlja sljedeće poslove: - Sudjeluje u aktivnostima Tužilaštva BiH u segmentu

otkrivanja i procesuiranja krivičnih djela; - Priprema dokumente, izvještaje i smjernice za rad u oblasti

otkrivanja krivičnih djela iz nadležnosti Tužilaštva BiH; - Priprema i predlaže koncepte i metode vođenja istraga za

konkretna krivična djela iz nadležnosti Tužilaštva BiH; - Planira, organizuje i pruža drugu stručnu pomoć u

istragama; - U saradnji sa predmetnim tužiocem definiše resurse

potrebne za vođenje istrage; - Predlaže upotrebu istražnih radnji i načina dokazivanja i

prikupljanja dokaza i provodi iste po nalogu tužioca; - Analizira činjenice i prikupljene dokaze; - Priprema izvještaje i druge potrebne akte; - Koordinira aktivnosti agencija za provođenje zakona u

toku vođenja istrage; - Preduzima i druge potrebne radnje u toku vođenja istrage

po zahtjevu i nalogu tužioca;


- Preduzima i izvršava posebne istražne radnje po nalogu glavnog tužioca.

Uslovi za obavljanje poslova: visoka stručna sprema, završen pravni fakultet, fakultet kriminalistike (dipl. kriminalista), fakultet sigurnosti, visoka policijska škola - smjer kriminalistika ili drugi srodan fakultet - smjer sigurnost, položen stručni upravni ispit, 3 (tri) godine radnog iskustva nakon sticanja tražene stručne spreme, sposobnost obavljanja zadataka obavještajne i istražne prirode, poznavanje rada na računaru, poželjno poznavanje engleskog jezika, vozačka dozvola B kategorije.

V. Dopustivost

20. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredaba člana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 19. Pravila Ustavnog suda.

21. Član VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud je jedini nadležan da odlučuje o bilo kojem

sporu koji se javlja po ovom Ustavu između dva entiteta, ili između Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te između institucija Bosne i Hercegovine, uključujući ali ne ograničavajući se na to:

- Da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan odnos sa susjednom državom u skladu sa ovim Ustavom, uključujući i odredbe koje se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

- Da li je bilo koja odredba ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim Ustavom.

Sporove može pokrenuti član Predsjedništva, predsjedavajući Vijeća ministara, predsjedavajući, ili njegov zamjenik, bilo kojeg doma Parlamentarne skupštine; jedna četvrtina članova/delegata bilo kojeg doma Parlamentarne skupštine, ili jedna četvrtina članova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta.

22. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnijela je druga zamjenica predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, što znači da je zahtjev podnio ovlašteni subjekt u smislu člana VI/3.a) Ustava BiH.

VI. Meritum

23. Podnositeljica zahtjeva tvrdi da član 20. tačka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva BiH koji rade po ovlastima Tužioca" nije u skladu sa članom I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

24. Član I/2. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Bosna i Hercegovina je demokratska država koja

funkcioniše u skladu sa zakonom i na osnovu slobodnih i demokratskih izbora.

25. Ustavni sud najprije zapaža da se u prilog svojih tvrdnji podnositeljica zahtjeva, pored ostalog, pozvala i na Odluku Ustavnog suda broj U 6/16.

26. Ustavni sud podsjeća da je u Odluci o dopustivosti i meritumu broj U 6/16 od 6. jula 2017. godine (vidi, dostupna na www.ustavnisud.ba), tumačeći član I/2. Ustava Bosne i Hercegovine, istakao:

20. "(...) Ustavni sud podsjeća da je članom I/2. Ustava Bosne i Hercegovine država Bosna i Hercegovina određena kao demokratska država koja funkcionira u skladu sa zakonom. Ustavni sud je nadležan i obavezan da u svakoj prilici djeluje kao zaštitnik Ustava Bosne i Hercegovine (član VI/3), što uključuje jedan od njegovih osnovnih principa - vladavinu prava iz navedene ustavne odredbe. Princip vladavine prava označava sistem političke vlasti zasnovan na tome da građani, ali i sami nosioci državne vlasti, poštuju ustav, zakone i druge propise. Nadalje, koncept vladavine prava nije ograničen samo na formalno poštovanje principa ustavnosti i zakonitosti,

već zahtijeva da ustav i zakoni imaju određen kvalitet, primjeren demokratskom sistemu. 21. Ustavni sud dalje podsjeća na to da zahtjevi pravne sigurnosti i vladavine prava traže da pravna norma bude dostupna licima na koja se primjenjuje i da bude za njih predvidljiva, to jest dovoljno precizna da oni mogu stvarno i konkretno znati svoja prava i obaveze do stepena koji je razuman u datim okolnostima, kako bi se prema njima mogli ponašati. Kad se taj zahtjev ne poštuje, neodređene i neprecizne pravne norme otvaraju prostor arbitrarnom odlučivanju nadležnih tijela. U pravnom poretku zasnovanom na vladavini prava zakoni moraju biti opći i jednaki za sve, a zakonske posljedice trebaju biti izvjesne za one na koje će se zakon primjenjivati. S tim u vezi, Ustavni sud podsjeća na stav Evropskog suda u vezi s određivanjem autonomnog pojma zakona, iz kojeg slijedi pojašnjenje izraza 'zakon'. Prema praksi Evropskog suda, izraz 'zakon' ne odnosi se na puko postojanje zakona, već i na kvalitet zakona, zahtijevajući da on bude saglasan vladavini prava, a njegove norme u dovoljnoj mjeri precizne, jasne i predvidive (vidi Evropski sud, Silver i drugi protiv Velike Britanije, presuda od 25. marta 1983. godine, st. 85-88; Sunday Times protiv Velike Britanije, presuda od 26. aprila 1979. godine, st. 48. i 49; Hasan i Chaush protiv Bugarske, presuda od 26. oktobra 2000. godine, stav 84). Zakon mora dati dovoljno jasan obim bilo kakvog diskrecionog prava koje se daje javnim vlastima, kao i način kako se ono izvršava (vidi Evropski sud, Rotaru protiv Rumunije, presuda od 4. maja 2000. godine, st. 52-56; Rekvenyi protiv Mađarske, presuda od 20. maja 1999. godine, stav 34)."

27. Imajući u vidu suštinu tvrdnji podnositeljice zahtjeva o povredi člana I/2. Ustava BiH: da je osporena odredba neodređena i neprecizna, a što, prema njenom mišljenju, za učinak ima delegiranje dijelova ovlaštenja zakonodavca na subjektivno rješavanje glavnom tužiocu, da osporena odredba ne zadovoljava kriterij "kvaliteta zakona" u smislu njegove preciznosti i jasnosti i otklanjanja arbitrarnosti u tumačenju. U vezi s tim, Ustavni sud smatra da se u ispitivanju konkretnog zahtjeva može rukovoditi stavovima iz prakse koji su citirani u gornjem dijelu obrazloženja.

28. Ustavni sud zapaža da je donošenjem ZKPBiH promovirano načelo akuzatornosti (član 16. ZKPBiH) prema kojem se krivični postupak može pokrenuti i provesti samo po zahtjevu tužioca, te načelo legaliteta krivičnog gonjenja (član 17. ZKPBiH) prema kojem je tužilac dužan pokrenuti krivični postupak ako postoje dokazi da je učinjeno krivično djelo, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano. U skladu sa članom 35. ZKPBiH osnovno pravo i osnovna dužnost tužioca je otkrivanje i gonjenje učinioca krivičnih djela. Istim članom je, pored ostalog, određeno: da tužilac, odmah po saznanju da postoje osnovi sumnje da je počinjeno krivično djelo, preduzima potrebne mjere s ciljem njegovog otkrivanja i provođenja istrage, pronalaženja osumnjičenog, rukovođenja i nadzora nad istragom, kao i radi upravljanja aktivnostima ovlaštenih službenih lica vezanim za pronalaženje osumnjičenog i prikupljanje izjava i dokaza; da tužilac provodi istragu; da tužilac podiže i zastupa optužnicu. U skladu sa članom 36. ZKPBiH tužilac sve radnje u postupku, za koje je zakonom ovlašten, preduzima sam ili posredstvom lica koja su na osnovu zakona obavezna da postupaju po njegovom zahtjevu u krivičnom postupku.

29. Nadalje, Ustavni sud zapaža da je članom 20. ZKPBiH u tački j) definiran pojam "istrage" prema kojem ona obuhvaća aktivnosti koje su preduzeli tužilac ili ovlaštena službena lica u skladu s ovim zakonom, uključujući prikupljanje i čuvanje izjava i dokaza.

30. Ovlaštenim službenim licima ZKPBiH u nizu odredbi povjerava provođenje određenih aktivnosti u istrazi, prije svega


realizaciju pojedinih istražnih radnji (uviđaj, saslušanje svjedoka, pretresanje i dr.) i prikupljanje dokaza. Međutim, bez obzira na ovlaštenja koja su im posebnim zakonom dodijeljena unutar pojedinih organa (policijskih, carinskih, poreznih i sl.), te u vezi s tim prava i dužnosti u otkrivanju krivičnog djela, kada djeluju u istrazi, u svojstvu ovlaštenog službenog lica u smislu ZKPBiH, onda to mogu činiti samo uz prethodno obavještavanje i nadzor tužioca ili pod njegovim neposrednim rukovođenjem i u vezi s tim preduzimati mjere i radnje koje su određene ZKPBiH.

31. Slijedom navedenog, proizlazi da je odnos tužioca i ovlaštenih službenih lica hijerarhijski, u kojem je tužilac nadređeni organ koji rukovodi istragom prema odredbama ZKPBiH, dok ovlaštena službena lica postupaju po njegovom nalogu. Stoga, iako u članu 20. tačka g) ZKPBiH kao ovlaštena službena lica označava lica koja imaju odgovarajuća ovlaštenja koja su im dodijeljena posebnim zakonima unutar različitih policijskih tijela, te poreznih i carinskih tijela, preduzimanje bilo koje od istražnih radnji ZKPBiH ne povjerava samo jednoj ili nekoj od konkretno pobrojanih kategorija, već dosljedno koristi termin ovlašteno službeno lice. U tom smislu, činjenica da je osporenim dijelom člana 20. tačka g) ZKPBiH svojstvo ovlaštenog službenog lica u smislu ZKPBiH dodijeljeno i stručnim saradnicima i istražiocima koji djeluju po ovlaštenju tužioca, sama po sebi ne čini ovu odredbu neodređenom i nepreciznom, kako tvrdi podnositeljica zahtjeva. Naime, sve kategorije lica kojim je dodijeljeno svojstvo ovlaštenog službenog lica u smislu ZKPBiH, bez obzira da li su im posebnim zakonima dodijeljena odgovarajuća ovlaštenja (uključujući i svojstvo ovlaštenog službenog lica u smislu konkretnog posebnog zakona), u krivičnom postupku svojstvo ovlaštenog službenog lica imaju na osnovu ZKPBiH i ono se odnosi samo na radnje i postupke određene ZKPBiH, a koje mogu preduzimati uz prethodno obavještavanje i nadzor tužioca ili pod njegovim neposrednim rukovođenjem.

32. Imajući u vidu da tužilac sve radnje u postupku, za koje je zakonom ovlašten, preduzima sam ili posredstvom lica koja su na osnovu zakona obavezna da postupaju po njegovom zahtjevu, suprotno tvrdnji podnositeljice zahtjeva, ne može se zaključiti da osporeni dio člana 20. tačka g) ZKPBiH tužiocu ostavlja mogućnost da ga arbitrarno tumači na način da ovlaštenja koja su njemu zakonom dodijeljena prenosi na stručne saradnike i istražioce koji rade po njegovim ovlaštenjima kao ovlaštena službena lica u smislu ZKPBiH.

33. Nadalje, Ustavni sud podsjeća da je Tužilaštvo BiH osnovano Zakonom o Tužilaštvu BiH kao samostalni organ kako bi se osiguralo efikasno ostvarivanje nadležnosti države Bosne i Hercegovine i poštovanje ljudskih prava i zakonitosti na njenoj teritoriji. Poslovi Tužilaštva BiH vrše se u skladu s Ustavom i zakonima Bosne i Hercegovine, a obavljaju ih glavni tužilac, tri zamjenika glavnog tužioca i određeni broj tužilaca. Glavni tužilac predstavlja Tužilaštvo i rukovodi njegovim radom. Pravilnikom Tužilaštva BiH se, kako je to izričito navedeno u članu 14. stav 1. Zakona o Tužilaštvu BiH, "između ostalog", regulira organizacija Tužilaštva, broj administrativno-tehničkog osoblja i uvjeti za obavljanje tih poslova. Pravilnik donosi glavni tužilac uz odobrenje Kolegija tužilaca i Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH. Najzad, Tužilaštvo ima sekretara i drugo osoblje odgovorno za stručne, administrativne i tehničke poslove, te registrara.

34. Iz naprijed citiranih odredbi proizlazi da se Zakonom o Tužilaštvu BiH u prvom redu štiti institucionalna nezavisnost Tužilaštva BiH. Nadalje, citiranim zakonom je promovirana hijerarhijska struktura unutar samog Tužilaštva BiH na čijem čelu je glavni tužilac, koja je u službi osiguranja organizacione kontrole i rukovođenja Tužilaštvom BiH. U tom smislu, zakonom je i propisano da se Pravilnikom koji donosi glavni tužilac (uz potrebna odobrenja), "između ostalog", regulira organizacija Tužilaštva i broj stručnog, te administrativno-tehničkog osoblja,

odnosno uvažavajući institucionalnu nezavisnost i hijerarhijsku strukturu, zakonodavac se nije opredijelio i za iscrpnu listu pitanja koja Pravilnikom trebaju biti regulirana. Slijedom navedenog, ne može se prihvatiti osnovanom tvrdnja podnositeljice zahtjeva da osporeni dio člana 20. tačka g) ZKPBiH za učinak ima delegiranje dijelova ovlaštenja zakonodavca na subjektivno rješavanje glavnom tužiocu.

35. Nadalje, Ustavni sud podsjeća da se u Preporuci Rec (2000) 19 Vijeća ministara državama članicama o ulozi javnog tužilaštva u krivično-pravnom sistemu 1 među mjerama kojim se osigurava da javni tužioci mogu da vrše svoju dužnost, pored ostalog, navodi (tačka 8): "Da bi se pružio bolji odgovor na novonastupajuće oblike kriminala, posebno organiziranog kriminala (...) potrebno je razvijati timove specijalista, uključujući multidisciplinarne timove čija je uloga da pomažu javnim tužiocima u izvršavanju njihovih dužnosti." Explanatory Memorandum, koji čini sastavni dio Preporuke, u ovom dijelu pojašnjava (tačka 8) da svi tužioci moraju biti dobro upoznati s većinom zakonodavstva, odnosno da moraju biti "generalisti", a ne "specijalisti", ali da razlozi efikasnosti nalažu specijalizaciju posebno u tehničkim oblastima (kao što su, naprimjer poslovne aktivnosti i finansijski kriminal) ili potpadaju pod kategorije organiziranog kriminala velikog obima. Stoga se, kao jedan od načina specijalizacije koju treba ohrabrivati, preporučuje formiranje multidisciplinarnih timova čiji članovi imaju različita znanja i vještine. Najzad, ukazano je da je objedinjavanje eksperata u jedan tim od suštinskog značaja za operativnu efikasnost sistema.

36. Ustavni sud zapaža da je Odlukom visokog predstavnika od 9. jula 2007. godine ZKPBiH izmijenjen i u članu 20. tačka g), upravo u dijelu koji podnositeljica zahtjeva osporava, tj. da se pod ovlaštenim službenim licima smatraju i stručni saradnici odnosno istražioci Tužilaštva BiH koji rade po ovlaštenju tužioca. Iz citirane odluke proizlazi da je visoki predstavnik, opredjeljujući se za ovakvo rješenje, pored ostalog, imao u vidu "(...) učinjene napore na ostvarivanju osnažene strategije za reformu pravosuđa kako bi se ojačala vladavina prava u Bosni i Hercegovini i njenim entitetima (...)", te "da je sposobnost tužilaštava da provode istrage širokog raspona ugrožena činjenicom da stručnjaci ne mogu provoditi istražne radnje u službenom svojstvu".

37. Ustavni sud zapaža da se u jedan od indikatora institucionalne nezavisnosti tužilaštva ubrajaju i ovlaštenja koja su glavnom tužiocu dodijeljena u upravljanju ljudskim resursima, tj. osobljem tužilaštva koji nisu tužioci (imenovanje, raspoređivanje, djelokrug rada i sl.). U skladu sa zakonskim ovlaštenjima koja ima, glavni tužilac je, uz potrebna odobrenja Kolegija tužilaca i Visokog sudskog tužilačkog vijeća BiH, donio Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji Tužilaštva BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 29/14 i 56/15). Navedenim pravilnikom su, pored ostalog, regulirani opis poslova i uvjeti za njihovo obavljanje i za istražioce i za stručne saradnike kao osoblje odgovorno za stručne poslove koje, prema Zakonu o Tužilaštvu BiH, uz osoblje odgovorno za administrativne i tehničke poslove, Tužilaštvo BiH može imati. Stoga se ne može prihvatiti tvrdnja podnositeljice zahtjeva da samo zbog činjenice da Zakon o Tužilaštvu BiH izričito ne navodi stručne saradnike i istražioce kao osoblje odgovorno za stručne poslove ne predviđa i mogućnost njihovog zapošljavanja. Ovo tim prije što Zakon o Tužilaštvu BiH, u odnosu na osoblje Tužilaštva BiH koje nisu tužioci, jedino određuje da Tužilaštvo BiH ima sekretara, te registrara. Najzad, iz navedenog proizlazi, a suprotno tvrdnjama podnositeljice zahtjeva, da istražiocima i stručnim saradnicima kao osoblju odgovornom za stručne, poslove, glavni tužilac, donoseći Pravilnik u kojem je propisan opis njihovih poslova, nije dodijelio i svojstvo ovlaštenog službenog lica,

1 Usvojilo je Vijeće ministara 6. oktobra 2000. godine na 724. sjednici.


odnosno da ove kategorije to svojstvo imaju jedino u smislu ZKPBiH i u odnosu na radnje i postupke određene ZKPBiH, a koje, kao i ostale kategorije ovlaštenih službenih lica iz člana 20. tačka g) ZKPBiH, mogu preduzimati uz prethodno obavještavanje i nadzor tužioca ili pod njegovim neposrednim rukovođenjem.

38. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da član 20. tačka g) ZKPBiH u osporenom dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva BiH koji rade po ovlastima Tužioca" zadovoljava kriterij "kvaliteta zakona" u smislu da je u dovoljnoj mjeri precizan, jasan i predvidiv, a zbog čega ne ostavlja prostor za arbitrarno tumačenje i eventualne zloupotrebe.

39. Ustavni sud zaključuje da je član 20. tačka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva BiH koji rade po ovlastima Tužioca" u skladu s načelom vladavine prava iz člana I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

VII. Zaključak

40. Ustavni sud zaključuje da je član 20. tačka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni saradnici odnosno istražitelji Tužilaštva BiH koji rade po ovlastima Tužioca" u skladu s načelom vladavine prava iz člana I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

41. Na osnovu člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

42. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Zlatko M. Knežević, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 15/18, rješavajući zahtjev Borjane Krišto, druge zamjenice predsjedatelja Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u vrijeme podnošenja zahtjeva, na temelju članka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Zlatko M. Knežević, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Mirsad Ćeman, dopredsjednik Margarita Caca-Nikolovska, dopredsjednica Tudor Pantiru, sudac Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja Giovanni Grasso, sudac na sjednici održanoj 29. studenog 2018. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odlučujući o zahtjevu Borjane Krišto, druge zamjenice

predsjedatelja Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u vrijeme podnošenja zahtjeva, za ocjenu ustavnosti pojedinih odredaba članka 20. točka g) Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13), utvrđuje se da je članak 20. točka g) Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) u osporenom dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno

istražitelji Tužiteljstva Bosne i Hercegovine koji rade po ovlastima Tužitelja" u skladu sa člankom I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko BiH".


1. Borjana Krišto, druga zamjenica predsjedatelja Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u vrijeme podnošenja zahtjeva (u daljnjem tekstu: podnositeljica zahtjeva), podnijela je 26. srpnja 2018. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu ustavnosti članka 20. točka g) Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13 - u daljnjem tekstu: ZKPBiH) u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva Bosne i Hercegovine koji rade po ovlastima Tužitelja".


2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Parlamentarne skupštine BiH, Zastupničkog doma i Doma naroda zatraženo je 3. kolovoza 2018. godine da dostave odgovor na zahtjev.

3. Zastupnički dom i Dom naroda, kojim je zahtjev dostavljen na odgovor 6. kolovoza 2018. godine, nisu dostavili odgovore u ostavljenom roku od 30 dana.


4. Podnositeljica zahtjeva tvrdi da članak 20. točka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva Bosne i Hercegovine koji rade po ovlastima Tužitelja" nije u skladu sa člankom I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

5. Podnositeljica zahtjeva ističe da je člankom 20. točka g) ZKPBiH određeno da se u smislu ovog Zakona ovlaštenim službenim osobama smatraju osobe koje imaju odgovarajuća ovlaštenja unutar policijskih tijela BiH, uključujući Državnu agenciju za istrage i zaštitu, Državnu graničnu službu, sudsku i financijsku policiju, kao i unutar carinskih tijela, poreznih tijela i tijela vojne policije BiH. Osporenom drugom rečenicom krug ovlaštenih osoba proširenje i na stručne suradnike odnosno istražitelje Tužiteljstva BiH koji rade po ovlastima tužitelja.

6. Ukazujući na relevantne odredbe ZKPBiH kojim su regulirana prava i dužnosti ovlaštenih službenih osoba u kaznenom postupku, podnositeljica zahtjeva smatra da je njihova uloga od presudne važnosti u poduzimanju aktivnosti u pronalaženju osumnjičenog, prikupljanju izjava, radnjama dokazivanja, u aktivnostima u postupku istrage i drugih radnji propisanih ZKPBiH.

7. Prema njezinom mišljenju, povjeravanje navedenih ovlaštenja krugu osoba i tijela iz prve rečenice članka 20. točka g) ZKPBiH, prvenstveno policijskim službenicima je logično. U prilog navedenom ističe da policijski službenici imaju potrebna stručna znanja i vještine, tehnička sredstva, kao i bogato iskustvo u provođenju ovlaštenja koja su im dodijeljena ne samo ZKPBiH već i Zakonom o policijskim službenicima BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 27/04, 63/04, 5/06, 33/06, 58/06, 15/08, 63/08, 35/09 i 7/12), kao i ovlaštene službene osobe iz drugih državnih tijela koji u obavljanju raznih oblika inspekcijskog nadzora u skladu s posebnim zakonima kojima se uređuje njihova organizacija i djelokrug, reguliraju i njihova prava i dužnosti u slučaju ako utvrde da je povredom zakona učinjeno kazneno djelo. Slijedom


navedenog, smatra da su ovlaštenja osoba i tijela iz prve rečenice točke g) članka 20. ZKPBiH usko vezana za njihova ovlaštenja iz posebnih zakona.

8. Međutim, podnositeljica zahtjeva smatra da je članak 20. točka g) ZKPBiH u osporenom dijelu kojim je proširen krug ovlaštenih službenih osoba i na stručne suradnike odnosno istražitelje Tužiteljstva BiH koji rade po ovlastima tužitelja "nejasan i neprecizan i da ne uvažava načelo vladavine prava iz članka I/2. Ustava Bosne i Hercegovine".

9. U prilog navedenom podnositeljica zahtjeva je istaknula da je s organizacijskog aspekta i praktične primjene osporeni dio članka 20. točka g) ZKPBiH potrebno dovesti u kontekst Zakona o Tužiteljstvu BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09 i 97/09), člankom 3. stavak 1. navedenog Zakona određeno je da se poslovi Tužiteljstva vrše u skladu s Ustavom i zakonima BiH, te da ih obavljaju glavni tužitelj Tužiteljstva BiH, četiri zamjenika glavnog tužitelja i određeni broj tužitelja. Nadalje, člankom 5. stavak 3. ovog Zakona je propisano da zamjenici glavnog tužitelja i tužitelji mogu vršiti svaku radnju u postupku pokrenutom pred Sudom BiH za koju je po zakonu BiH ovlašten glavni tužitelj. Najzad, člankom 16. Zakona propisan je tajnik Tužiteljstva BiH, a člankom 14. stavak 1. određeno je da se Pravilnikom Tužiteljstva, između ostalog, uređuje organizacija Tužiteljstva BiH, broj administrativno-tehničkog osoblja i uvjeti za obavljanje tih poslova.

10. Podnositeljica zahtjeva ističe da Zakon o Tužiteljstvu BiH ne propisuje mogućnost upošljavanja ovlaštenih službenih osoba, odnosno stručnih suradnika i istražitelja na koje se mogu prenositi ovlaštenja tužitelja. Kako dalje navodi, ovlaštenja stručnih suradnika i istražitelja nisu nigdje precizirana i određena, nego je propisano da oni rade po ovlaštenjima tužitelja. Ovo za rezultat ima pravnu nesigurnost i nepreciznost jer, kako smatra, omogućava prijenos tužiteljskih ovlaštenja na stručne suradnike i istražitelje, a što nije propisano Ustavom BiH, kao ni Zakonom o Tužiteljstvu BiH.

11. Prema stajalištu podnositeljice zahtjeva, posebno je pravno nelogično i neutemeljeno da se Pravilnikom o unutarnjem ustroju Tužiteljstva BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 29/14 i 56/15), konkretno člankom 49. stavak 1. točka d) i člankom 51. stavak 1. toč. od b) do d) stručni suradnici i istražitelji ovlaste koordinirati aktivnosti agencija za provođenje zakona i drugih organa tijekom istrage (što je tužiteljsko ovlaštenje); da stručni suradnik - istražitelj priprema smjernice za rad u oblasti otkrivanja kaznenih djela; da planira, organizira i pruža stručnu pomoć u istragama organiziranog i drugih oblika kriminala; definira resurse za vođenje istrage. Također neprihvatljivim smatra i rješenje iz članka 31a. stavak 2. toč. a) i b) navedenog Pravilnika prema kojem stručni suradnik - istražitelj čak poduzima i izvršava posebne istražne radnje po nalogu glavnog tužitelja, a s obzirom na to da je člankom 118. stavak 6. ZKPBiH to povjereno policijskim tijelima. Najzad, ističe i da kad su u pitanju uvjeti za zaposlenje, za istražitelja se traži paušalno sposobnost obavljanja zadataka obavještajne i istražne službe, dok se za stručnog suradnika ni to ne traži.

12. Podnositeljica zahtjeva dalje smatra da je zakonodavac Zakonom o Tužiteljstvu BiH dužan utvrditi ovlaštenja stručnih suradnika, kako je to učinjeno Zakonom o Tužiteljstvu Distrikta Brčko u članku 49., odnosno Zakonom o javnim tužiteljstvima Republike Srpske u članku 46. stavak 3. Budući da to nije učinjeno, ona smatra, uzimajući u obzir dužnosti i prava ovlaštenih službenih osoba propisanih ZKPBiH, da stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH po ovlaštenjima tužitelja mogu poduzimati sve radnje za koje nemaju ovlaštenja propisana posebnim zakonom (Zakonom o Tužiteljstvu BiH), odnosno da tako primjenjuju ovlaštenja koja su prethodno bila dodijeljena samo osobama koje imaju odgovarajuća ovlaštenja

(propisana posebnim zakonom) unutar policijskih tijela BiH, sudskoj i financijskoj policiji, kao i unutar carinskih tijela, poreznih tijela i tijela vojne policije u BiH.

13. Prema mišljenju podnositeljice zahtjeva, kako Zakon o Tužiteljstvu BiH ne propisuje mogućnost da se upošljavaju ovlaštene službene osobe to se ni Pravilnikom o unutarnjem ustroju ne mogu davati ovlaštenja bez prethodnog preciziranja u zakonskim odredbama. Prema njezinom mišljenju, ovo za učinak ima da se tužiteljska ovlaštenja bez pravne osnove daju osobama koje, pri tome, nemaju ni adekvatnu obuku ni znanje.

14. Podnositeljica zahtjeva ističe da ni Ustavom BiH, kao ni Zakonom o Tužiteljstvu BiH nije propisano da određene radnje u kaznenom postupku, uključujući i provođenje istrage, mogu poduzimati stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH. Prema njezinom mišljenju, u skladu sa člankom 14. stavak 1. Zakona o Tužiteljstvu BiH ove kategorije osoba mogu obavljati samo administrativno-tehničke poslove, a nikako poduzimati radnje u kaznenom postupku za koje su isključivo ovlašteni nositelji tužiteljske funkcije. Stoga smatra da izravni nadzor tužitelja nad radnjama koje u postupku poduzimaju stručni suradnici odnosno istražitelji ne može nadoknaditi nedostatak tužiteljskih ovlaštenja. S obzirom na to da zakonodavac nije propisao ni koje su to konkretne radnje u postupku koje može provoditi stručni suradnik odnosno istražitelj po ovlaštenjima i pod nadzorom tužitelja, podnositeljica zahtjeva smatra da je faktički ostavljeno na dispoziciju tužiteljima da sami određuju koje radnje u postupku će povjeriti stručnom suradniku odnosno istražitelju. Prema njezinom mišljenju, svi uposleni u Tužiteljstvu BiH koji nisu nositelji tužiteljskih funkcija mogu obavljati samo poslove koji ne zadiru u kazneni postupak, uključujući i istragu, odnosno mogu obavljati samo pomoćne stručne poslove.

15. U opširnim navodima, referirajući se na odluke Saveznog ustavnog suda Njemačke (Presuda broj 1 BvR 370/07 od 27. veljače 2008. godine, stavak 209. i Zaključak broj 1 BvF 3/92 od 3. ožujka 2004. stavak 107.), te Odluku Ustavnog suda broj U 6/06, podnositeljica zahtjeva je istaknula da zahtjev za određenošću i preciznošću pravne norme predstavlja "jedan od temeljnih elementa vladavine prava"; da procesno-pravno uređenje kaznenog postupka mora biti takvo da osigura ostvarivanje legitimnog cilja kaznenog postupka, pravnu sigurnost objektivnog pravnog poretka, određenost, pristupačnost, predvidivost i procesnu izvjesnost kaznenoprocesnih normi; ukazala na pozitivni i negativni smisao zahtjeva za određenošću i preciznošću pravne norme, te zaključila da članak 20. točka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva Bosne i Hercegovine koji rade po ovlastima Tužitelja" ne zadovoljava zahtjev određenosti i preciznosti, posebno da u praksi ne osigurava adekvatnu zaštitu protiv mogućih zlouporaba.


16. Zakon o Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 49/09) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 1. (Osnivanje)

(1) Radi osiguranja učinkovitog ostvarivanja nadležnosti države Bosne i Hercegovine i poštovanja ljudskih prava i zakonitosti na njezinom teritoriju, ovim se Zakonom osniva Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo).

(...)

Članak 2. (Neovisnost)

Tužiteljstvo djeluje samostalno, kao posebno tijelo Bosne i Hercegovine.


Članak 3. (Ustrojstvo Tužiteljstva)

(1) Poslovi Tužiteljstva obavljaju se sukladno Ustavu i zakonima Bosne i Hercegovine, a obavljaju ih glavni tužitelj Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: glavni tužitelj), četiri zamjenika glavnog tužitelja Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: zamjenici glavnog tužitelja) i određeni broj tužitelja Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: tužitelji).

(...)

Članak 5. (Glavni tužitelj, zamjenici glavnog tužitelja i tužitelji)

(1) Glavni tužitelj predstavlja Tužiteljstvo i rukovodi njegovim radom.

(...) (3) Zamjenici glavnog tužitelja i tužitelji mogu obavljati

svaku radnju u postupku pokrenutom pred Sudom Bosne i Hercegovine, za koju je, prema zakonu Bosne i Hercegovine, ovlašten glavni tužitelj.

Članak 12. (Kaznena nadležnost)

(1) Tužiteljstvo je tijelo nadležno za provođenje istrage za kaznena djela za koja je nadležan Sud Bosne i Hercegovine, te za gonjenje počinitelja pred Sudom Bosne i Hercegovine, sukladno Zakonu o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine i drugim primjenjivim zakonima.

(...)

Članak 14. (Pravilnik)

(1) Pravilnikom Tužiteljstva između ostaloga se uređuje ustrojstvo Tužiteljstva, broj administrativno-tehničkog osoblja i uvjeti za obavljanje tih poslova.

(2) Pravilnik Tužiteljstva donosi glavni tužitelj uz odobrenje Kolegija tužitelja i Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine.

(3) Unutarnje ustrojstvo posebnih odjela uređuje voditelj svakog posebnog odjela, internim pravilnikom.

Članak 15. (Uprava Tužiteljstva)

(1) Upravom Tužiteljstva rukovodi glavni tužitelj. Glavni tužitelj donosi opće upute za rad tužiteljskih i administrativnih odjela Tužiteljstva u skladu s Pravilnikom.

(...)

Članak 16. (Tajnik Tužiteljstva)

(1) Tužiteljstvo ima tajnika te ostalo osoblje odgovorno za stručne, administrativne i tehničke poslove.

(...)

Članak 20. (Međunarodni registrar)

Tijekom prijelaznog razdoblja međunarodni registrar imenuje se za glavnog registrara Ureda registrara za posebne odjele i odgovoran je za pružanje usluga podrške posebnim odjelima.

17. Odluka Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu kojom se donosi Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06 i 29/07), objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 53/07, u relevantnom dijelu glasi:

(...) Imajući u vidu učinjene napore na ostvarivanju osnažene

strategije za reformu pravosuđa kako bi se ojačala vladavina prava u Bosni i Hercegovini i njezinim entitetima u 2002/03, što je

odobrio Upravni odbor Vijeća za provedbu mira 28. veljače 2002. godine;

(...) Imajući u vidu da je sposobnost tužiteljstava da provode

istrage širokog raspona ugrožena činjenicom da stručnjaci ne mogu provoditi istražne radnje u službenom svojstvu;

(...) Uz žaljenje što, međutim, organi vlasti u Bosni i Hercegovini

nisu posvetili odgovarajuću pozornost promjenama u zakonodavstvu neophodnim kako bi se olakšala istraga i konačno gonjenje za najteža kaznena djela kao što su genocid, zločini protiv čovječnosti i ratni zločini;

Svjestan hitnosti da se ovakve odredbe izmijene i dopune; (...)

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KAZNENOM

POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. (Dopuna članka 20.)

U Zakonu o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06 i 29/07; u daljnjem tekstu: Zakon), u članku 20. (Osnovni pojmovi), točki g), na kraju teksta stavlja se točka umjesto zareza, te se dodaje nova rečenica koja glasi:

"Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH koji rade po ovlastima Tužitelja.

(...) 18. Zakon o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine

("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/131) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 16. Optužno načelo

Kazneni postupak se može pokrenuti i provesti samo po zahtjevu Tužitelja.

Članak 17. Načelo zakonitosti kaznenog progona

Tužitelj je dužan poduzeti kazneni progon ako postoje dokazi da je kazneno djelo počinjeno, osim ako ovim Zakonom nije drugačije propisano.

Članak 20. Temeljni pojmovi

Osim ako ovim Zakonom nije drugačije određeno, pojedini izrazi uporabljeni u ovom Zakonu imaju sljedeće značenje:

(...) g) "Ovlaštena službena osoba" je osoba koja ima

odgovarajuća ovlaštenja unutar policijskih tijela u Bosni i Hercegovini, uključujući Državnu agenciju za istrage i zaštitu, Državnu graničnu službu, sudbenu i financijsku policiju, kao i unutar carinskih tijela, poreznih tijela i tijela vojne policije u Bosni i Hercegovini. Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH koji rade po ovlastima Tužitelja.

(...) j) "Istraga" obuhvaća aktivnosti Tužitelja ili ovlaštene

službene osobe poduzete sukladno ovom Zakonu, uključujući prikupljanje i čuvanje izjava i dokaza,

(...)

1 Nakon podnošenja predmetnog zahtjeva usvojen je Zakon o izmjenama i dopunama

Zakona o kaznenom postupku BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 65/18) koje se ne

odnose na članak 20. točka g) ZKPBiH u dijelu koji je osporen zahtjevom.


Članak 35. Prava i dužnosti

(1) Temeljno pravo i temeljna dužnost Tužitelja je otkrivanje i progon počinitelja kaznenih djela koja su u nadležnosti Suda.

(2) Tužitelj ima pravo i dužnost: a) čim sazna da postoje osnove sumnje da je počinjeno

kazneno djelo, poduzeti potrebne mjere u cilju njegovog otkrivanja i provođenja istrage, pronalaženja osumnjičenika, upravljanja i nadzora nad istragom, te radi upravljanja aktivnostima ovlaštenih službenih osoba vezanim za pronalazak osumnjičenika i prikupljanje izjava i dokaza,

(...) f) naložiti ovlaštenoj službenoj osobi da izvrši nalog koji je

izdao Sud sukladno ovom Zakonu, (...)

Članak 36. Poduzimanje radnji

Tužitelj poduzima sve radnje u postupku na koje je zakonom ovlašten, sam ili preko osoba koje su temeljem zakona obvezne postupati po njegovom zahtjevu u kaznenom postupku.

Članak 218. Nadzor Tužitelja nad radom ovlaštenih službenih osoba (1) Ako postoje osnove sumnje da je počinjeno kazneno djelo

s propisanom kaznom zatvora preko pet godina, ovlaštena službena osoba je dužna odmah obavijestiti Tužitelja i pod njegovim nadzorom poduzeti potrebne mjere radi pronalaska počinitelja kaznenog djela, sprječavanja skrivanja ili bijega osumnjičenika ili sudionika, radi otkrivanja i očuvanja tragova kaznenog djela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokazi te radi prikupljanja svih podataka koji mogu biti korisni u kaznenom postupku.

(2) Ako postoje osnove sumnje da je počinjeno kazneno djelo iz stavka 1. ovoga članka, ovlaštena službena osoba je u slučaju opasnosti od odgode dužna poduzeti prijeko potrebne radnje radi obavljanja zadataka iz stavka 1. ovoga članka. Pri poduzimanju tih radnji, ovlaštena službena osoba dužna je postupati po ovom Zakonu. O svemu što je poduzeto ovlaštena službena osoba dužna je odmah obavijestititi Tužitelja i dostaviti prikupljene predmete koji mogu poslužiti kao dokaz.

(3) Ako postoje osnove sumnje da je počinjeno kazneno djelo s propisanom kaznom zatvora do pet godina, ovlaštena službena osoba je dužna najkasnije u roku od sedam dana od dana saznanja o postojanju osnova sumnje da je kazneno djelo počinjeno, obavijestiti Tužitelja o svim raspoloživim podacima, radnjama i mjerama koje je poduzela.

19. Pravilnik o unutarnjem ustroju Tužiteljstva Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 29/14 i 56/15) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 1. (Primjena Pravilnika)

(1) Ovim Pravilnikom se utvrđuje ustroj Tužiteljstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo), potrebno stručno i administrativno-tehničko osoblje, uvjeti za obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova i broj izvršitelja na ovim poslovima.

(...)

Članak 5. (Načela)

Tužiteljstvo je samostalno državno tijelo koje postupa sukladno Zakonu i svoj rad temelji na sljedećim načelima:

a) Neovisnost, kako u odnosu na sve sudionike u kaznenom postupku, tako i u odnosu na državna i druga tijela javne vlasti i međunarodne organizacije;

b) Jedinstvenost djelovanja, koja se ogleda u tome što svaka radnja bilo koje komponente Tužiteljstva pri vršenju prava i dužnosti utvrđenih zakonom, predstavlja radnju Tužiteljstva;

c) Hijerarhijski odnos, koji podrazumijeva odgovornost svih uposlenika glavnom tužitelju i svojim rukovoditeljima u sustavu odgovornosti koji proizlazi iz ovog Pravilnika i internih pravilnika.

Članak 31a. (Odsjek za terorizam)

Odsjek za terorizam Tužiteljstva BiH bavi se procesuiranjem kaznenog djela terorizma i drugih srodnih kaznenih djela iz glave XVII Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine (KZ BiH).

U Odsjeku za terorizam nalaze se sljedeće kategorije uposlenih:

a) Stručni suradnik - pravnik Obavlja sljedeće poslove: - Sukladno uputama tužitelja pruža pomoć tužitelju pri izradi

pravnih podnesaka; - Izrađuje nacrte pravnih podnesaka (optužnice, žalbe,

prijedlozi, naredbe i drugi akti); - Sukladno uputama tužitelja pomaže tužitelju u radu

obavljajući pravne poslove kao što su: pronalaženje propisa potrebnih za rad, analiza zakonskih propisa i prakse domaćih i međunarodnih sudova, bilješke sažetka predmeta;

- Sukladno uputama tužitelja vrši pripreme za glavni pretres i skupa sa tužiteljem nazoči glavnom pretresu;

- Sukladno uputama tužitelja koordinira aktivnosti agencija za provedbu zakona i drugih tijela tijekom vođenja istrage;

- Poduzima i druge potrebne radnje tijekom vođenja istrage i sudjeluje u terenskim aktivnostima po nalogu tužitelja;

- Po potrebi nazoči radnim sastancima i sjednicama kolegija;

- Postupajući u kaznenim predmetima izvršava i druge zadatke po nalogu tužitelja, odnosno rukovoditelja tužiteljskog odjela i šefa odsjeka.

Uvjeti za obavljanje poslova: visoka stručna sprema, prije reforme visokog obrazovanja stečeno zvanje diplomirani pravnik četverogodišnjim studijem na pravnom fakultetu ili po sustavu obrazovanja prema Bolonjskom procesu završen četverogodišnji studij na pravnom fakultetu i stečeno najmanje 240 ECTS bodova, položen pravosudni ispit, 2 (dvije) godine radnog iskustva na pravnim poslovima, sposobnost pisanja pravnih dokumenata, poznavanje rada na računalu, poželjno iskustvo u oblasti međunarodnog kaznenog prava i poznavanje engleskog jezika.

b) Stručni suradnik – istražitelj Obavlja sljedeće poslove: - Sudjeluje u aktivnostima Tužiteljstva BiH u segmentu

otkrivanja i procesuiranja kaznenih djela; - Priprema dokumente, izvješća i smjernice za rad u oblasti

otkrivanja kaznenih djela iz nadležnosti Tužiteljstva BiH; - Priprema i predlaže koncepte i metode vođenja istraga za

konkretna kaznena djela iz nadležnosti Tužiteljstva BiH; - Planira, organizira i pruža drugu stručnu pomoć u

istragama; - U suradnji sa predmetnim tužiteljem definira resurse

potrebne za vođenje istrage; - Predlaže uporabu istražnih radnji i načina dokazivanja i

prikupljanja dokaza i provodi iste po nalogu tužitelja; - Analizira činjenice i prikupljene dokaze; - Priprema izvješća i druge potrebne akte; - Koordinira aktivnosti agencija za provedbu zakona tijekom

vođenja istrage; - Poduzima i druge potrebne radnje tijekom vođenja istrage

po zahtjevu i nalogu tužitelja; - Poduzima i izvršava posebne istražne radnje po nalogu

glavnog tužitelja.


Uvjeti za obavljanje poslova: visoka stručna sprema, završen pravni fakultet, fakultet kriminalistike (dipl. kriminalista), fakultet sigurnosti, visoka policijska škola - smjer kriminalistika ili drugi srodan fakultet - smjer sigurnost, položen stručni upravni ispit, 3 (tri) godine radnog iskustva nakon stjecanja tražene stručne spreme, sposobnost obavljanja zadataka obavještajne i istražne prirode, poznavanje rada na računalu, poželjno poznavanje engleskog jezika, vozačka dozvola B kategorije.

V. Dopustivost

20. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredaba članka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 19. Pravila Ustavnog suda.

21. Članak VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud ima isključivu nadležnost odlučivanja o svim

sporovima kojiproisteknu iz ovog Ustava između entiteta, ili između Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, ili između institucija Bosne i Hercegovine, uključujući, ali ne ograničavajući se na to:

- Je li odluka nekog entiteta da uspostavi posebne paralelne odnose sa susjednom državom sukladna ovom Ustavu, uključujući i odredbe koje se tiču suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

- Je li neka odredba ustava ili zakona jednog entiteta sukladna ovom Ustavu.

Spor može pokrenuti član Predsjedništva, predsjedavajući Vijeća ministara, predsjedavajući ili dopredsjedavajući jednog od domova Parlamentarne skupštine; jedna četvrtina članova/delegata jednog od domova Parlamentarne skupštine, ili jedna četvrtina jednog od domova zakonodavnog tijela jednog entiteta.

22. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnijela je druga zamjenica predsjedatelja Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, što znači da je zahtjev podnio ovlašteni subjekt u smislu članka VI/3.(a) Ustava BiH.

VI. Meritum

23. Podnositeljica zahtjeva tvrdi da članak 20. točka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH koji rade po ovlastima Tužitelja" nije u skladu sa člankom I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

24. Članak I/2. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Bosna i Hercegovina je demokratska država, koja

funkcionira sukladno zakonu i temeljem slobodnih i demokratskih izbora.

25. Ustavni sud najprije zapaža da se u prilog svojih tvrdnji podnositeljica zahtjeva, pored ostalog, pozvala i na Odluku Ustavnog suda broj U 6/16.

26. Ustavni sud podsjeća da je u Odluci o dopustivosti i meritumu broj U 6/16 od 6. srpnja 2017. godine (vidi, dostupna na www.ustavnisud.ba), tumačeći članak I/2. Ustava Bosne i Hercegovine, istaknuo:

20. "(...) Ustavni sud podsjeća da je člankom I/2. Ustava Bosne i Hercegovine država Bosna i Hercegovina određena kao demokratska država koja funkcionira u skladu sa zakonom. Ustavni sud je nadležan i obvezan u svakoj prilici djelovati kao zaštitnik Ustava Bosne i Hercegovine (članak VI/3.), što uključuje jedno od njegovih temeljnih načela - vladavinu prava iz navedene ustavne odredbe. Načelo vladavine prava označava sustav političke vlasti zasnovan na tome da građani, ali i sami nositelji državne vlasti, poštuju ustav, zakone i druge propise. Nadalje, koncept vladavine prava nije ograničen samo na formalno poštovanje načela ustavnosti i zakonitosti, već zahtijeva da ustav i zakoni imaju određenu kvalitetu, primjerenu demokratskom sustavu.

21. Ustavni sud dalje podsjeća na to da zahtjevi pravne sigurnosti i vladavine prava traže da pravna norma bude dostupna osobama na koje se primjenjuje i da bude za njih predvidljiva, to jest dovoljno precizna da oni mogu stvarno i konkretno znati svoja prava i obveze do stupnja koji je razuman u danim okolnostima, kako bi se prema njima mogli ponašati. Kad se taj zahtjev ne poštuje, neodređene i neprecizne pravne norme otvaraju prostor arbitrarnom odlučivanju nadležnih tijela. U pravnom poretku zasnovanom na vladavini prava zakoni moraju biti opći i jednaki za sve, a zakonske posljedice trebaju biti izvjesne za one na koje će se zakon primjenjivati. S tim u svezi, Ustavni sud podsjeća na stav Europskog suda u svezi s određivanjem autonomnog pojma zakona, iz kojeg slijedi pojašnjenje izraza 'zakon'. Prema praksi Europskog suda, izraz 'zakon' ne odnosi se na puko postojanje zakona, već i na kvalitetu zakona, zahtijevajući da on bude suglasan vladavini prava, a njegove norme u dovoljnoj mjeri precizne, jasne i predvidive (vidi Europski sud, Silver i drugi protiv Velike Britanije, presuda od 25. ožujka 1983. godine, st. 85.-88.; Sunday Times protiv Velike Britanije, presuda od 26. travnja 1979. godine, st. 48. i 49.; Hasan i Chaush protiv Bugarske, presuda od 26. listopada 2000. godine, stavak 84.). Zakon mora dati dovoljno jasan opseg bilo kakvog diskrecijskog prava koje se da je javnim vlastima, kao i način kako se ono izvršava (vidi Europski sud, Rotaru protiv Rumunjske, presuda od 4. svibnja 2000. godine, st. 52.-56.; Rekvenyi protiv Mađarske, presuda od 20. svibnja 1999. godine, stavak 34.)."

27. Imajući u vidu suštinu tvrdnji podnositeljice zahtjeva o povredi članka I/2. Ustava BiH: da je osporena odredba neodređena i neprecizna, a što, prema njezinom mišljenju, za učinak ima delegiranje dijelova ovlaštenja zakonodavca na subjektivno rješavanje glavnom tužitelju, da osporena odredba ne zadovoljava kriterij "kvalitete zakona" u smislu njegove preciznosti i jasnosti i otklanjanja arbitrarnosti u tumačenju. U svezi s tim, Ustavni sud smatra da se u ispitivanju konkretnog zahtjeva može rukovoditi stajalištima iz prakse koja su citirana u gornjem dijelu obrazloženja.

28. Ustavni sud zapaža da je donošenjem ZKPBiH promovirano načelo akuzatornosti (članak 16. ZKPBiH) prema kojem se kazneni postupak može pokrenuti i provesti samo po zahtjevu tužitelja, te načelo zakonitosti kaznenog progona (članak 17. ZKPBiH) prema kojem je tužitelj dužan pokrenuti kazneni postupak ako postoje dokazi da je učinjeno kazneno djelo, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano. U skladu sa člankom 35. ZKPBiH temeljno pravo i temeljna dužnost tužitelja je otkrivanje i gonjenje učinitelja kaznenih djela. Istim člankom je, pored ostalog, određeno: da tužitelj, odmah po saznanju da postoje osnovi sumnje da je počinjeno kazneno djelo, poduzima potrebne mjere s ciljem njegovog otkrivanja i provođenja istrage, pronalaženja osumnjičenog, rukovođenja i nadzora nad istragom, kao i radi upravljanja aktivnostima ovlaštenih službenih osoba vezanim za pronalaženje osumnjičenog i prikupljanje izjava i dokaza; da tužitelj provodi istragu; da tužitelj podiže i zastupa optužnicu. U skladu sa člankom 36. ZKPBiH tužitelj sve radnje u postupku, za koje je zakonom ovlašten, poduzima sam ili posredstvom osoba koje su na temelju zakona obvezne postupati po njegovom zahtjevu u kaznenom postupku.

29. Nadalje, Ustavni sud zapaža da je člankom 20. ZKPBiH u točki j) definiran pojam "istrage" prema kojem ona obuhvaća aktivnosti koje su poduzeli tužitelj ili ovlaštene službene osobe u skladu s ovim Zakonom, uključujući prikupljanje i čuvanje izjava i dokaza.

30. Ovlaštenim službenim osobama ZKPBiH u nizu odredbi povjerava provođenje određenih aktivnosti u istrazi, prije svega realizaciju pojedinih istražnih radnji (očevid, saslušanje svjedoka,


pretresanje i dr.) i prikupljanje dokaza. Međutim, bez obzira na ovlaštenja koja su im posebnim zakonom dodijeljena unutar pojedinih organa (policijskih, carinskih, poreznih i sl.), te u svezi s tim prava i dužnosti u otkrivanju kaznenog djela, kada djeluju u istrazi, u svojstvu ovlaštene službene osobe u smislu ZKPBiH, onda to mogu činiti samo uz prethodno obavještavanje i nadzor tužitelja ili pod njegovim neposrednim rukovođenjem i u svezi s tim poduzimati mjere i radnje koje su određene ZKPBiH.

31. Slijedom navedenog, proizlazi da je odnos tužitelja i ovlaštenih službenih osoba hijerarhijski, u kojem je tužitelj nadređeni organ koji rukovodi istragom prema odredbama ZKPBiH, dok ovlaštene službene osobe postupaju po njegovom nalogu. Stoga, iako u članku 20. točka g) ZKPBiH kao ovlaštene službene osobe označava osobe koje imaju odgovarajuća ovlaštenja koja su im dodijeljena posebnim zakonima unutar različitih policijskih tijela, te poreznih i carinskih tijela, poduzimanje bilo koje od istražnih radnji ZKPBiH ne povjerava samo jednoj ili nekoj od konkretno pobrojanih kategorija, već dosljedno koristi termin ovlaštena službena osoba. U tom smislu, činjenica da je osporenim dijelom članka 20. točka g) ZKPBiH svojstvo ovlaštene službene osobe u smislu ZKPBiH dodijeljeno i stručnim suradnicima i istražiteljima koji djeluju po ovlaštenju tužitelja, sama po sebi ne čini ovu odredbu neodređenom i nepreciznom, kako tvrdi podnositeljica zahtjeva. Naime, sve kategorije osoba kojima je dodijeljeno svojstvo ovlaštene službene osobe u smislu ZKPBiH, bez obzira jesu li im posebnim zakonima dodijeljena odgovarajuća ovlaštenja (uključujući i svojstvo ovlaštene službene osobe u smislu konkretnog posebnog zakona), u kaznenom postupku svojstvo ovlaštene službene osobe imaju na temelju ZKPBiH i ono se odnosi samo na radnje i postupke određene ZKPBiH, a koje mogu poduzimati uz prethodno obavještavanje i nadzor tužitelja ili pod njegovim neposrednim rukovođenjem.

32. Imajući u vidu da tužitelj sve radnje u postupku, za koje je zakonom ovlašten, poduzima sam ili posredstvom osoba koje su na temelju zakona obvezne postupati po njegovom zahtjevu, suprotno tvrdnji podnositelj ice zahtjeva, ne može se zaključiti da osporeni dio članka 20. točka g) ZKPBiH tužitelju ostavlja mogućnost da ga arbitrarno tumači na način da ovlaštenja koja su njemu zakonom dodijeljena prenosi na stručne suradnike i istražitelje koji rade po njegovim ovlaštenjima kao ovlaštene službene osobe u smislu ZKPBiH.

33. Nadalje, Ustavni sud podsjeća da je Tužiteljstvo BiH osnovano Zakonom o Tužiteljstvu BiH kao samostalni organ kako bi se osiguralo efikasno ostvarivanje nadležnosti države Bosne i Hercegovine i poštovanje ljudskih prava i zakonitosti na njezinom teritoriju. Poslovi Tužiteljstva BiH vrše se u skladu s Ustavom i zakonima Bosne i Hercegovine, a obavljaju ih glavni tužitelj, tri zamjenika glavnog tužitelja i određeni broj tužitelja. Glavni tužitelj predstavlja Tužiteljstvo i rukovodi njegovim radom. Pravilnikom Tužiteljstva BiH se, kako je to izričito navedeno u članku 14. stavak 1. Zakona o Tužiteljstvu BiH, "između ostalog", regulira organizacija Tužiteljstva, broj administrativno-tehničkog osoblja i uvjeti za obavljanje tih poslova. Pravilnik donosi glavni tužitelj uz odobrenje Kolegija tužitelja i Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH. Najzad, Tužiteljstvo ima tajnika i drugo osoblje odgovorno za stručne, administrativne i tehničke poslove, te registrara.

34. Iz naprijed citiranih odredbi proizlazi da se Zakonom o Tužiteljstvu BiH u prvom redu štiti institucionalna neovisnost Tužiteljstva BiH. Nadalje, citiranim Zakonom je promovirana hijerarhijska struktura unutar samog Tužiteljstva BiH na čijem čelu je glavni tužitelj, koja je u službi osiguranja organizacijske kontrole i rukovođenja Tužiteljstvom BiH. U tom smislu, zakonom je i propisano da se Pravilnikom koji donosi glavni tužitelj (uz potrebna odobrenja), "između ostalog", regulira

organizacija Tužiteljstva i broj stručnog, te administrativno-tehničkog osoblja, odnosno uvažavajući institucionalnu neovisnost i hijerarhijsku strukturu, zakonodavac se nije opredijelio i za iscrpnu listu pitanja koja Pravilnikom trebaju biti regulirana. Slijedom navedenog, ne može se prihvatiti utemeljenom tvrdnja podnositeljice zahtjeva da osporeni dio članka 20. točka g) ZKPBiH za učinak ima delegiranje dijelova ovlaštenja zakonodavca na subjektivno rješavanje glavnom tužitelju.

35. Nadalje, Ustavni sud podsjeća da se u Preporuci Rec (2000) 19 Vijeća ministara državama članicama o ulozi javnog tužiteljstva u kazneno-pravnom sistemu 1 među mjerama kojim se osigurava da javni tužitelji mogu da vrše svoju dužnost, pored ostalog, navodi (točka 8.): "Da bi se pružio bolji odgovor na novonastupajuće oblike kriminala, posebno organiziranog kriminala (...) potrebno je razvijati timove specijalista, uključujući multidisciplinarne timove čija je uloga pomagati javnim tužiteljima u izvršavanju njihovih dužnosti." Explanatory Memorandum, koji čini sastavni dio Preporuke, u ovom dijelu pojašnjava (točka 8.) da svi tužitelji moraju biti dobro upoznati s većinom zakonodavstva, odnosno da moraju biti "generalisti", a ne "specijalisti", ali da razlozi efikasnosti nalažu specijalizaciju posebno u tehničkim oblastima (kao što su, na primjer poslovne aktivnosti i financijski kriminal) ili potpadaju pod kategorije organiziranog kriminala velikog opsega. Stoga se, kao jedan od načina specijalizacije koju treba ohrabrivati, preporučuje formiranje multidisciplinarnih timova čiji članovi imaju različita znanja i vještine. Najzad, ukazano je da je objedinjavanje eksperata u jedan tim od suštinskog značaja za operativnu efikasnost sustava.

36. Ustavni sud zapaža da je Odlukom visokog predstavnika od 9. srpnja 2007. godine ZKPBiH izmijenjen i u članku 20. točka g), upravo u dijelu koji podnositeljica zahtjeva osporava, tj. da se pod ovlaštenim službenim osobama smatraju i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH koji rade po ovlaštenju tužitelja. Iz citirane Odluke proizlazi da je visoki predstavnik, opredjeljujući se za ovakvo rješenje, pored ostalog, imao u vidu "(...) učinjene napore na ostvarivanju osnažene strategije za reformu pravosuđa kako bi se ojačala vladavina prava u Bosni i Hercegovini i njezinim entitetima (...)", te "da je sposobnost tužiteljstava da provode istrage širokog raspona ugrožena činjenicom da stručnjaci ne mogu provoditi istražne radnje u službenom svojstvu".

37. Ustavni sud zapaža da se u jedan od indikatora institucionalne neovisnosti tužiteljstva ubrajaju i ovlaštenja koja su glavnom tužitelju dodijeljena u upravljanju ljudskim resursima, tj. osobljem tužiteljstva koji nisu tužitelji (imenovanje, raspoređivanje, djelokrug rada i sl.). U skladu sa zakonskim ovlaštenjima koja ima, glavni tužitelj je, uz potrebna odobrenja Kolegija tužitelja i Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH, donio Pravilnik o unutarnjem ustroju Tužiteljstva BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 29/14 i 56/15). Navedenim Pravilnikom su, pored ostalog, regulirani opis poslova i uvjeti za njihovo obavljanje i za istražitelje i za stručne suradnike kao osoblje odgovorno za stručne poslove koje, prema Zakonu o Tužiteljstvu BiH, uz osoblje odgovorno za administrativne i tehničke poslove, Tužiteljstvo BiH može imati. Stoga se ne može prihvatiti tvrdnja podnositeljice zahtjeva da samo zbog činjenice da Zakon o Tužiteljstvu BiH izričito ne navodi stručne suradnike i istražitelje kao osoblje odgovorno za stručne poslove ne predviđa i mogućnost njihovog upošljavanja. Ovo tim prije što Zakon o Tužiteljstvu BiH, u odnosu na osoblje Tužiteljstva BiH koje nisu tužitelji, jedino određuje da Tužiteljstvo BiH ima tajnika, te registrara. Najzad, iz navedenog proizlazi, a suprotno tvrdnjama podnositeljice zahtjeva, da istražiteljima i stručnim suradnicima

1 Usvojilo je Vijeće ministara 6. listopada 2000. godine na 724. sjednici.


kao osoblju odgovornom za stručne poslove, glavni tužitelj, donoseći Pravilnik u kojem je propisan opseg njihovih poslova, nije dodijelio i svojstvo ovlaštene službene osobe, odnosno da ove kategorije to svojstvo imaju jedino u smislu ZKPBiH i u odnosu na radnje i postupke određene ZKPBiH, a koje, kao i ostale kategorije ovlaštenih službenih osoba iz članka 20. točka g) ZKPBiH, mogu poduzimati uz prethodno obavještavanje i nadzor tužitelja ili pod njegovim neposrednim rukovođenjem.

38. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da članak 20. točka g) ZKPBiH u osporenom dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH koji rade po ovlastima Tužitelja" zadovoljava kriterij "kvalitete zakona" u smislu da je u dovoljnoj mjeri precizan, jasan i predvidiv, a zbog čega ne ostavlja prostor za arbitrarno tumačenje i eventualne zlouporabe.

39. Ustavni sud zaključuje da je članak 20. točka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH koji rade po ovlastima Tužitelja" u skladu s načelom vladavine prava iz članka I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

VII. Zaključak

40. Ustavni sud zaključuje da je članak 20. točka g) ZKPBiH u dijelu koji glasi: "Pod ovlaštenim službenim osobama smatraju se i stručni suradnici odnosno istražitelji Tužiteljstva BiH koji rade po ovlastima Tužitelja" u skladu s načelom vladavine prava iz članka I/2. Ustava Bosne i Hercegovine.

41. Na temelju članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda. Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

42. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Zlatko M. Knežević, v. r.

Уставни суд Босне н Херцеговине у пленарном сазиву, у

предмету број У 15/18, рјешавајући захтјев Борјане Кришто, друге замјенице предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговиие у вријеме подношења захтјева, на основу члана У1/За) Устава Босне и Херцеговине, члана 57. став (2) тачка б) и члана 59. ст. (1) и (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 94/14), у саставу:

Златко М. Кнежевић, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Мирсад Ћеман, потпредсједник Маргарита Цаца Николовска, потпредсједница Tudor Pantiru, судија Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија Giovanni Grasso, судија на сједници одржаној 29. новембра 2018. године донио

је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одлучујући о захтјеву Борјане Кришто, друге

замјенице предсједавајућег Представннчког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у вријеме подношења захтјева, за оцјену уставности појединих одредаба члана 20. тачка г) Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13),

утврђује се да је члан 20. тачка г) Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13) у оспореном дијелу који гласи: "Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва Босне и Херцеговине који раде по овлаштењима Тужиоца" у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику БиХ", "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске" у "Службеном гласнику Дистрикта Брчко БиХ".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Борјана Кришто, друга замјеница предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у вријеме подношења захтјева (у даљњем тексту: подноситељка захтјева), поднијела је 26. јула 2018. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) захтјев за оцјену уставности члана 20. тачка г) Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13 - у даљњем тексту: ЗКПБиХ) у дијелу који гласи: "Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва Босне и Херцеговине који раде по овлаштењима Тужиоца".

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Парламентарне скупштине БиХ, Представничког дома и Дома народа затражено је 3. августа 2018. године да доставе одговор на захтјев.

3. Представнички дом и Дом народа, којим је захтјев достављен на одговор 6. августа 2018. године, нису доставили одговоре у остављеном року од 30 дана.

III. Захтјев а) Наводи из захтјева

4. Подноситељка захтјева тврди да члан 20. тачка г) ЗКПБиХ у дијелу који гласи: "Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва Босне и Херцеговине који раде по овлаштењима Тужиоца" није у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине.

5. Подноситељка захтјева истиче да је чланом 20. тачка г) ЗКПБиХ одређено да се у смислу овог закона овлашћеним службеним лицима сматрају лица која имају одговарајућа овлашћења унутар полицијских тијела БиХ, укључујући Државну агенцију за истраге и заштиту, Државну граничну службу, судску и финансијску полицију, као и унутар царинских тијела, пореских тијела и тијела војне полиције БиХ. Оспореном другом реченицом круг овлашћених лица проширен је и на стручне сараднике односно истражиоце Тужилаштва БиХ који раде по овлашћењима тужиоца.

6. Указујући на релевантне одредбе ЗКПБиХ којим су регулисана права и дужности овлашћених службених лица у кривичном поступку, подноситељка захтјева сматра да је њихова улога од пресудне важности у предузимању активности у проналажењу осумњиченог, прикупљању изјава, радњама доказивања, у активностима у поступку истраге и других радњи прописаних ЗКПБиХ.

7. Према њеном мишљењу, повјеравање наведених овлашћења кругу лица и тијела из прве реченице члана 20.


тачка г) ЗКПБиХ, првенствено полицијским службеницима је логично. У прилог наведеном истиче да полицијски службеници имају потребна стручна знања и вјештине, техничка средства, као и богато искуство у спровођењу овлашћења која су им додијељена не само ЗКПБиХ већ и Законом о полицијским службеницима БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 27/04, 63/04, 5/06, 33/06, 58/06, 15/08, 63/08, 35/09 и 7/12), као и овлашћена службена лица из других државних тијела који у обављању разних облика инспекцијског надзора у складу с посебним законима којима се уређује њихова организација и дјелокруг, регулирају и њихова права и дужности у случају ако утврде да је повредом закона учињено кривично дјело. Слиједом наведеног, сматра да су овлашћења лица и тијела из прве реченице тачке г) члана 20. ЗКПБиХ уско везана за њихова овлашћења из посебних закона.

8. Међутим, подноситељка захтјева сматра да је члан 20. тачка г) ЗКПБиХ у оспореном дијелу којим је проширен круг овлашћених службених лица и на стручне сараднике односно истражиоце Тужилаштва БиХ који раде по овлашћењима тужиоца "нејасан и непрецизан и да не уважава принцип владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине".

9. У прилог наведеном подноситељка захтјева је истакла да је с организационог аспекта и практичне примјене оспорени дио члана 20. тачка г) ЗКПБиХ потребно довести у контекст Закона о Тужилаштву БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 49/09 и 97/09). Чланом 3 став 1 наведеног закона одређено је да се послови Тужилаштва врше у складу с Уставом и законима БиХ, те да их обављају главни тужилац Тужилаштва БиХ, четири замјеника главног тужиоца и одређени број тужилаца. Надаље, чланом 5 став 3 овог закона је прописано да замјеници главног тужиоца и тужиоци могу вршити сваку радњу у поступку покренутом пред Судом БиХ за коју је по закону БиХ овлашћен главни тужилац. Најзад, чланом 16 Закона прописан је секретар Тужилаштва БиХ, а чланом 14. став 1 одређено је да се Правилником Тужилаштва, између осталог, уређује организација Тужилаштва БиХ, број административно-техничког особља и услови за обављање тих послова.

10. Подноситељка захтјева истиче да Закон о Тужилаштву БиХ не прописује могућност запошљавања овлашћених службених лица, односно стручних сарадника и истражилаца на које се могу преносити овлашћења тужилаца. Како даље наводи, овлашћења стручних сарадника и истражилаца нису нигдје прецизирана и одређена, него је прописано да они раде по овлашћењима тужиоца. Ово за резултат има правну несигурност и непрецизност јер, како сматра, омогућава пренос тужилачких овлашћења на стручне сараднике и истражиоце, а што није прописано Уставом БиХ, као ни Законом о Тужилаштву БиХ.

11. Према ставу подноситељке захтјева, посебно је правно нелогично и неосновано да се Правилником о унутрашњој организацији Тужилаштва БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 29/14 и 56/15), конкретно чланом 49. став 1 тачка д) и чланом 51. став 1. тач. од б) до д) стручни сарадници и истражиоци овласте да координирају активности агенција за спровођење закона и других органа у току истраге (што је тужилачко овлашћење); да стручни сарадник -истражилац припрема смјернице за рад у области откривања кривичних дјела; да планира, организује и пружа стручну помоћ у истрагама организованог и других облика криминала; дефинише ресурсе за вођење истраге. Такође неприхватљивим сматра и рјешење из члана 31. а став 2. тач. а) и б) наведеног правилника према којем стручни сарадник - истражилац чак предузима и извршава посебне истражне радње по налогу главног тужиоца, а с обзиром на то да је

чланом 118. став 6. ЗКПБиХ то повјерено полицијским тијелима. Најзад, истиче и да кад су у питању услови за запослење, за истражиоца се тражи паушално способност обављања задатака обавјештајне и истражне службе, док се за стручног сарадника ни то не тражи.

12. Подноситељка захтјева даље сматра да је законодавац Законом о Тужилаштву БиХ дужан утврдити овлашћења стручних сарадника, како је то учињено Законом о Тужилаштву Дистрикта Брчко у члану 49, односно Законом о јавним тужилаштвима Републике Српске у члану 46. став 3. Будући да то није учињено, она сматра, узимајући у обзир дужности и права овлашћених службених лица прописаних ЗКПБиХ, да стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ по овлашћењима тужиоца могу предузимати све радње за које немају овлашћења прописана посебним законом (Законом о Тужилаштву БиХ), односно да тако примјењују овлашћења која су претходно била додијељена само лицима која имају одговарајућа овлашћења (прописана посебним законом) унутар полицијских тијела БиХ, судској и финансијској полицији, као и унутар царинских тијела, пореских тијела и тијела војне полиције у БиХ.

13. Према мишљењу подноситељке захтјева, како Закон о Тужилаштву БиХ не прописује могућност да се запошљавају овлашћена службена лица то се ни Правилником о унутрашњој организацији не могу давати овлашћења без претходног прецизирања у законским одредбама. Према њеном мишљењу, ово за учинак има да се тужилачка овлашћења без правног основа дају лицима која, при томе, немају ни адекватну обуку ни знање.

14. Подноситељка захтјева истиче да ни Уставом БиХ, као ни Законом о Тужилаштву БиХ није прописано да одређене радње у кривичном поступку, укључујући и спровођење истраге, могу предузимати стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ. Према њеном мишљењу, у складу са чланом 14 став 1 Закона о Тужилаштву БиХ ове категорије лица могу обављати само административно-техничке послове, а никако предузимати радње у кривичном поступку за које су искључиво овлашћени носиоци тужилачке функције. Стога сматра да директни надзор тужиоца над радњама које у поступку предузимају стручни сарадници односно истражиоци не може надокнадити недостатак тужилачких овлашћења. С обзиром на то да законодавац није прописао ни које су то конкретне радње у поступку које може спроводити стручни сарадник односно истражилац по овлашћењима и под надзором тужиоца, подноситељка захтјева сматра да је фактички остављено на диспозицију тужиоцима да сами одређују које радње у поступку ће повјерити стручном сараднику односно истражиоцу. Према њеном мишљењу, сви запослени у Тужилаштву БиХ који нису носиоци тужилачких функција могу обављати само послове који не задиру у кривични поступак, укључујући и истрагу, односно могу обављати само помоћне стручне послове.

15. У опширним наводима, реферирајући се на одлуке Савезног уставног суда Њемачке (Пресуда број 1 БвР 370/07 од 27. фебруара 2008. године, став 209 и Закључак број 1 БвФ 3/92 од 3. марта 2004. став 107), те Одлуку Уставног суда број У 6/06, подноситељка захтјева је истакла да захтјев за одређеношћу и прецизношћу правне норме представља "један од основних елемента владавине права"; да процесно-правно уређење кривичног поступка мора бити такво да обезбиједи остваривање легитимног циља кривичног поступка, правну сигурност објективног правног поретка, одређеност, приступачност, предвидљивост и процесну извјесност кривичнопроцесних норми; указала на позитивни и


негативни смисао захтјева за одређеношћу и прецизношћу правне норме, те закључила да члан 20. тачка г) ЗКПБиХ у дијелу који гласи: "Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва Босне и Херцеговине који раде по овлаштењима Тужиоца" не задовољава захтјев одређености и прецизности, посебно да у пракси не обезбјеђује адекватну заштиту против могућих злоупотреба.

IV. Релевантни прописи

16. Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине- пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 49/09) у релевантном дијелу гласи:

Члан 1. (Оснивање)

(1) Да би се обезбиједило ефикасно остваривање надлежности државе Босне и Херцеговине и поштовање људских права и законитости на њеној територији, овим законом оснива се Тужилаштво Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Тужилаштво).

(...)

Члан 2. (Независност)

Тужилаштво дјелује самостално, као посебан орган Босне и Херцеговине.

Члан 3. (Организација Тужилаштва)

(1) Послови Тужилаштва врше се у складу са Уставом и законима Босне и Херцеговине а обављају их главни тужилац Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: главни тужилац), четири замјеника главног тужиоца Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: замјеници главног тужиоца) и одређени број тужилаца Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: тужиоци).

(...)

Члан 5. (Главни тужилац, замјеници главног тужиоца и тужиоци)

(1) Главни тужилац представља Тужшаштво и руководи његовим радом.

(...) (3) Замјеници главног тужиоца и тужиоци могу

вришти сваку радњу у поступку покренутом пред Судом Босне и Херцеговине за коју је по закону Босне и Херцеговине овлашћен главни тужилац.

Члан 12. (Кривична надлежност)

(1) Тужилаштво је орган надлежан за спровођење истраге за кривична дјела

за која је надлежан Суд Босне и Херцеговине, те за гоњење починилаца пред Судом Босне и Херцеговине, у складу са Законом о кривичном поступку Босне и Херцеговине и другим примјењивим законима.

(...)

Члан 14. (Правилник)

(1) Правилником Тужилаштва регулише се, између осталог, организација Тужилаштва, број административно-техничког особља и услови обављања тих послова.

(2) Правилник Тужилаштва доноси главни тужилац уз одобрење Колегијума тужилаца и Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине.

(3) Унутрашњу организацију посебних одјела уређује руководилац сваког од лосебних одјела, интерним правилником.

Члан 15. (Управа Тужилаштва)

(1) Управом Тужилаштваруководи главни тужилац. Главни тужилац доноси општа упутства за рад тужилачких и административних одјела Тужилаштва у складу са Правилником.

(...)

Члан 16. (Секретар Тужилаштва)

(1) Тужилаштво има секретара, те остало особље одговорно за стручне, административне и техничке послове.

(...)

Члан 20. (Међународни регистрар)

У току прелазног периода међународни регистрар именује се као главни регистрар Канцеларије регистрара за посебне одјеле, одговоран за пружање услуга подршке посебним одјелима.

17. Одлука Високог представника за Босну и Херцеговину којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06 и 29/07), објављена у "Службеном гласнику БиХ", број 53/07, у релевантном дијелу гласи:

(...) Имајући у виду учињене напоре на остваривању

оснажене стратегије за реформу правосуђа како би се ојачала владавина правау Босни и Херцеговини и њеним ентитетима у 2002/03, што је одобрио Управни одбор Савјета за имплементацију мира 28. фебруара 2002. године;

(...) Имајућиу виду да је способност тужилаштава да

проводе истраге широког распона угрожена чињеницом да стручњаци не могу проводити истражне радње у службеном својству;

(...) Уз жаљење што, међутим, органи власти у Босни и

Херцеговини нису посветили одговарајућу пажњу промјенама у законодавству неопходним како би се олакшала истрага и коначно гоњење за најтежа кривична дјела као што су геноцид, злочини против човјечности и ратни злочини;

Свјестан хитности да се овакве одредбе измијене и допуне;

(...)

ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О

КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (Допуна члана 20.)

У Закону о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06 и 29/07; у даљњем тексту: Закон), у члану 20. (Основни појмови), тачки г), на крају текста ставља се тачка умјесто запете, те се додаје нова реченица која гласи:

"Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ који раде по овлаштењима Тужиоца."

(...) 18. Закон о крнвичном поступку Босне и

Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07,


53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13 1) у релевантном дијелу гласи:

Члан 16. Принцип акузаторности

Кривични поступак се може покренути и провести само по захтјеву Тужиоца.

Члан 17. Принцип легалитета кривичног гоњења

Тужилац је дужан предузети кривично гоњење ако постоје докази да је учињено кривично дјело, осим ако овим законом није другачије прописано.

Члан 20. Основни појмови

Осим ако овим законом није другачије одређено, поједини изрази употријебљени у овом закону имају слиједеће значење:

(...) г) "Овлаштено службено лице" је лице које има

одговарајућа овлаштења унутар полицијских органа у Босни и Херцеговини, укључујући Државну агенцију за истраге и заштиту, Државну граничну службу, судску и финансијску полицију, као и унутар царинских органа, пореских органа и органа војне полиције у Босни и Херцеговини. Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ који раде по овлаштењима Тужиоца.

(...) ј) "Истрага" обухвата активности предузете од

стране Тужиоца или овлашћеног службеног лицау складу с овим законом, укључујући прикупљање и чување изјава и доказа,

(...)

Члан 35. Права и дужности

(1) Основно право и основна дужност Тужиоца је откривање и гоњење починилаца кривичних дјела која су у надлежности Суда.

(2) Тужилац има право и дужан је да: а) одмах по сазнању да постоје основи сумње да је

почињено кривично дјело предузме потребне мјере у циљу његовог откривања и спровођења истраге, проналажења осумњиченог, руковођења и надзора над истрагом, као и ради управљања активностима овлашћених службених лица везаним за проналажење осумњиченог и прикупљање изјава и доказа,

(...) ф) нареди овлашћеном службеном лицу да изврши

наредбу издату од стране Суда у складу с овим законом, (...)

Члан 36. Предузимање радњи

Тужилац предузима све радње у поступку за које је по закону овлашћен сам или преко лица која су на основу закона обавезна да поступају по његовом захтјеву у кривичном поступку.

Члан 218. Надзор Тужиоца над радом овлашћених службених лица

(1) Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело с прописаном казном затвора преко пет година,

1 Након подношења предметног захтјева усвојен је Закон о измјенама и

допунама Закона о кривичном поступку БиХ ("Службени гласник БиХ", број

65/18) које се не односе на члан 20 тачка г) ЗКПБиХ у дијелу који је оспорен

захтјевом.

овлашћено службено лице је дужно одмах обавијестити Тужиоца и под његовим надзором предузети потребне мјере да се пронађе учинилац кривичног дјела, да се спријечи скривање или бјекство осумњиченог или саучесника, да се открију и сачувају трагови кривичног дјела и предмети који могу послужити као докази, те да се прикупе све информације које могу бити корисне у кривичном поступку.

(2) Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело из става 1. овог члана, овлашћено службено лице дужно је у случају опасности од одлагања предузети неопходне радње ради извршења задатака из става 1. овог члана. Приликом предузимања ових радњи, овлашћено службено лице дужно је поступати по овом закону. О свему што је предузето овлашћено службено лице дужно је одмах обавијестити Тужиоца и доставити прикупљене предмете који могу послужити као доказ.

(3) Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело за које је законом прописана казна затвора до пет година, овлашћено службено лице је дужно обавијестити Тужиоца о свим расположивим информацијама, радњама и мјерама које је предузела најкасније седам дана од дана сазнања о постојању основа сумње да је кривично дјело почињено.

19. Правилник о унутрашњој организацији Тужилаштва Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 29/14 и 56/15) у релевантном дијелу гласи:

Члан 1. (Примјена Правилника)

(1) Овим Правилником се утврђује организација Тужилаштва Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Тужилаштво), потребно стручно и административно-техничко особље, услови за обављање стручних и административно-техничких послова и број извршилаца на овим пословима.

(...)

Члан 5. (Начела)

Тужилаштво је самосталан државни орган који поступау складу са Законом и свој рад заснива на сљедећим начелима:

а) Независност, како у односу на све учеснике у кривичном поступку, тако и у односу на државне и друге органе јавне власти и међународне организације;

б) Јединственост дјеловања, која се огледа у томе што свака радња било које компоненте Тужилаштва при вршењу права и дужности утврђених законом, представља радњу Тужилаштва;

ц) Хијерархијски однос, који подразумијева одговорност свих запосленика главном тужиоцу и својим руководиоцима у систему одговорности који произлази из овог Правилника и интерних правилника.

Члан 31а. (Одсјек за тероризам)

Одсјек за тероризам Тужилаштва БиХ бави се процесуирањем кривичног дјела тероризма и других сродних кривичних дјела из главе XVII Кривичног закона Босне и Херцеговине (КЗ БиХ).

У Одсјеку за тероризам налазе се сљедеће категорије запослених

а) Стручни сарадник – правник Обавља сљедеће послове: - У складу са упутствима тужиоца пружа помоћ

тужиоцу при изради правних поднесака; - Израђује нацрте правних поднесака (оптужнице,

жалбе, приједлози, наредбе и други акти);


- У складу са упутствима тужиоца помаже тужиоцу у раду обављајући правне послове као што су: проналажење прописа потребних за рад, анализа законских прописа и праксе домаћих и међународних судова, биљешке сажетка предмета:

- У складу са упутствима тужиоца врши припреме за главни претрес и заједно са тужиоцем присуствује главном претресу;

- У складу са упутствима тужиоца координише активности агенција за провођење закона и других органа у току вођења истраге;

- Предузима и друге потребне радње у току вођења истраге и учествује у теренским активностима по налогу тужиоца;

- По потреби присуствује радним састанцима и сједницама колегија;

- Поступајући у кривичним предметима извршава и друге задатке по налогу тужиоца, односно руководиоца тужилачког одјела и шефа одсјека.

Услови за обављање послова: висока стручна спрема, прије реформе високог образовања стечено звање дипломирани правник четворогодишњим студијем на правном факултету или по систему образовања према Болоњском процесу завршен четворогодишњи студиј на правном факултегпу и стечено најмање 240 ЕСТ8 бодова, положен правосудни испит, 2 (двије) године радног искуства на правним пословима, способност писања правних докумената, познавање рада на рачунару, пожељно искуство у области међународног кривичног права и познавање енглеског језика.

б) Стручни сарадник - истражилац Обавља сљедеће послове: - Учествује у активностима Тужилаштва БиХ у

сегменту откривања и процесуирања кривичних дјела; - Припрема документе, извјештаје и смјернице за рад у

области откривања кривичних дјела из надлежности Тужилаштва БиХ;

- Припрема и предлаже концепте и методе вођења истрага за конкретна кривична дјела из надлежности Тужилаштва БиХ;

- Планира, организује и пружа другу стручну помоћ у истрагама;

- У сарадњи са предметним тужиоцем дефинише ресурсе потребне за вођење истраге;

- Предлаже употребу истражних радњи и начина доказивања и прикупљања доказа и проводи исте по налогу тужиоца;

- Анализира чињенице и прикупљене доказе; - Припрема извјештаје и друге потребне акте; - Координише активности агенција за провођење

закона у току вођења истраге; - Предузима и друге потребне радње у току вођења

истраге по захтјеву и налогу тужиоца; - Предузима и извршава посебне истражне радње по

налогу главног тужиоца. Услови за обављање послова: висока стручна спрема,

завршен правни факултет, факултет криминалистике (дипл. криминалиста), факултет безбједности, висока полицијска школа - смјер криминалистика или други сродан факултет - смјер безбједност, положен стручни управни испит, 3 (три) године радног искуства након стицања тражене стручне спреме, способност обављања задатака обавјештајне и истражне природе, познавање рада на рачунару, пожељно познавање енглеског језика, возачка дозвола Б категорије.

V. Допустивост

20. При испитивању допустивости захтјева Уставни суд је пошао од одредаба члана У1/За) Устава Босне и Херцеговине и члана 19 Правила Уставног суда.

21. Члан У1/За) Устава Босне и Херцеговине гласи: Уставни суд има искључиву надлежност да одлучује у

споровима који по овом Уставу настају између ентитета, или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета, или између институција Босне и Херцеговине, укључујући, али се не ограничавајући само на то:

- Да ли је одлука неког ентитета да успостави специјални паралелни однос са неком од сусједних држава сагласна овом Уставу, укључујући и одредбе које се односе на суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине.

- Да ли је неки члан устава или закона ентитета у сагласности са овим Уставом.

Спорове могу покретати само чланови Предсједништва, предсједавајући Министарског савјета, предсједавајући или замјеник предсједавајућег било којег вијећа Парламентарне скупштине, једна четвртина чланова било којег вијећа Парламентарне скупштине или једна четвртина било ког законодавног вијећа неког ентитета.

22. Захтјев за оцјену уставности поднијела је друга замјеница предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, што значи да је захтјев поднио овлаштени субјекат у смислу члана VI/3а) Устава БиХ.

VI. Меритум

23. Подноситељка захтјева тврди да члан 20 тачка г) ЗКПБиХ у дијелу који гласи: "Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ који раде по овлаштењима Тужиоца" није у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине.

24. Члан I/2 Устава Босне и Херцеговине гласи: Босна и Херцеговина је демократска држава, која

функционише на принципу владавине права и на основу слободних и демократских избора.

25. Уставни суд најприје запажа да се у прилог својих тврдњи подноситељка захтјева, поред осталог, позвала и на Одлуку Уставног суда број У 6/16.

26. Уставни суд подсјећа да је у Одлуци о допустивости и меритуму број У 6/16 од 6. јула 2017. године (види, доступна на www.ustavnisud.ba), тумачећи члан I/2 Устава Босне и Херцеговине, истакао:

20. "(...) Уставни суд подсјећа да је чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине држава Босна и Херцеговина одређена као демократска држава која функционише у складу са законом. Уставни суд је надлежан и обавезан да у свакој прилици дјелује као заштитник Устава Босне и Херцеговине (члан VI/3), што укључује један од његових основних принципа - владавину права из наведене уставне одредбе. Принцип владавине права означава систем политичке власти заснован на томе да грађани, али и сами носиоци државне власти, поштују устав, законе и друге прописе. Надаље, концепт владавине права није ограничен само на формално поштовање принципа уставности и законитости, већ захтијева да устав и закони имају одређен квалитет, примјерен демократском систему. 21. Уставни суд даље подсјећа на то да захтјеви правне сигурности и владавине права траже да правна норма буде доступна лицима на која се примјењује и да буде за њих предвидљива, то јест довољно прецизна да они могу


стварно и конкретно знати своја права и обавезе до степена који је разуман у датим околностима, како би се према њима могли понашати. Кад се тај захтјев не поштује, неодређене и непрецизне правне норме отварају простор арбитрарном одлучивању надлежних тијела. У правном поретку заснованом на владавини права закони морају бити општи и једнаки за све, а законске посљедице требају бити извјесне за оне на које ће се закон примјењивати. С тим у вези, Уставни суд подсјећа на став Европског суда у вези с одређивањем аутономног појма закона, из којег слиједи појашњење израза 'закон'. Према пракси Европског суда, израз 'закон' не односи се на пуко постојање закона, већ и на квалитет закона, захтијевајући да он буде сагласан владавини права, а његове норме у довољној мјери прецизне, јасне и предвидиве (види Европски суд, Silver и други против Велике Британије, пресуда од 25. марта 1983. године, ст. 85-88; Sunday Times против Велике Британије, пресуда од 26. априла 1979. године, ст. 48 и 49; Hasan i Chaush против Бугарске, пресуда од 26. октобра 2000. године, став 84). Закон мора дати довољно јасан обим било каквог дискреционог права које се даје јавним властима, као и начин како се оно извршава (види Европски суд, Rotaru против Румуније, пресуда од 4. маја 2000. године, ст. 52-56; Rekvenyi против Мађарске, пресуда од 20. маја 1999. године, став 34)."

27. Имајући у виду суштину тврдњи подноситељке захтјева о повреди члана I/2 Устава БиХ: да је оспорена одредба неодређена и непрецизна, а што, према њеном мишљењу, за учинак има делегирање дијелова овлашћења законодавца на субјективно рјешавање главном тужиоцу, да оспорена одредба не задовољава критеријум "квалитета закона" у смислу његове прецизности и јасности и отклањања арбитрарности у тумачењу. У вези с тим, Уставни суд сматра да се у испитивању конкретног захтјева може руководити ставовима из праксе који су цитирани у горњем дијелу образложења.

28. Уставни суд запажа да је доношењем ЗКПБиХ промовисан принцип акузаторности (члан 16 ЗКПБиХ) према којем се кривични поступак може покренути и спровести само по захтјеву тужиоца, те принцип легалитета кривичног гоњења (члан 17 ЗКПБиХ) према којем је тужилац дужан покренути кривични поступак ако постоје докази да је учињено кривично дјело, осим ако овим законом није другачије прописано. У складу са чланом 35 ЗКПБиХ основно право и основна дужност тужиоца је откривање и гоњење учиниоца кривичних дјела. Истим чланом је, поред осталог, одређено: да тужилац, одмах по сазнању да постоје основи сумње да је почињено кривично дјело, предузима потребне мјере с циљем његовог откривања и спровођења истраге, проналажења осумњиченог, руковођења и надзора над истрагом, као и ради управљања активностима овлашћених службених лица везаним за проналажење осумњиченог и прикупљање изјава и доказа; да тужилац спроводи истрагу; да тужилац подиже и заступа оптужницу. У складу са чланом 36 ЗКПБиХ тужилац све радње у поступку, за које је законом овлашћен, предузима сам или посредством лица која су на основу закона обавезна да поступају по његовом захтјеву у кривичном поступку.

29. Надаље, Уставни суд запажа да је чланом 20 ЗКПБиХ у тачки ј) дефинисан појам "истраге" према којем она обухвата активности које су предузели тужилац или овлашћена службена лица у складу с овим законом, укључујући прикупљање и чување изјава и доказа.

30. Овлашћеним службеним лицима ЗКПБиХ у низу одредби повјерава спровођење одређених активности у

истрази, прије свега реализацију појединих истражних радњи (увиђај, саслушање свједока, претресање и др.) и прикупљање доказа. Међутим, без обзира на овлашћења која су им посебним законом додијељена унутар појединих органа (полицијских, царинских, пореских и сл.), те у вези с тим права и дужности у откривању кривичног дјела, када дјелују у истрази, у својству овлашћеног службеног лица у смислу ЗКПБиХ, онда то могу чинити само уз претходно обавјештавање и надзор тужиоца или под његовим непосредним руковођењем и у вези с тим предузимати мјере и радње које су одређене ЗКПБиХ.

31. Слиједом наведеног, произлази да је однос тужиоца и овлашћених службених лица хијерархијски, у којем је тужилац надређени орган који руководи истрагом према одредбама ЗКПБиХ, док овлашћена службена лица поступају по његовом налогу. Стога, иако у члану 20 тачка г) ЗКПБиХ као овлашћена службена лица означава лица која имају одговарајућа овлашћења која су им додијељена посебним законима унутар различитих полицијских тијела, те пореских и царинских тијела, предузимање било које од истражних радњи ЗКПБиХ не повјерава само једној или некој од конкретно побројаних категорија, већ досљедно користи термин овлашћено службено лице. У том смислу, чињеница да је оспореним дијелом члана 20 тачка г) ЗКПБиХ својство овлашћеног службеног лица у смислу ЗКПБиХ додијељено и стручним сарадницима и истражиоцима који дјелују по овлашћењу тужиоца, сама по себи не чини ову одредбу неодређеном и непрецизном, како тврди подноситељка захтјева. Наиме, све категорије лица којим је додијељено својство овлашћеног службеног лица у смислу ЗКПБиХ, без обзира да ли су им посебним законима додијељена одговарајућа овлашћења (укључујући и својство овлашћеног службеног лица у смислу конкретног посебног закона), у кривичном поступку својство овлашћеног службеног лица имају на основу ЗКПБиХ и оно се односи само на радње и поетупке одређене ЗКПБиХ, а које могу предузимати уз претходно обавјештавање и надзор тужиоца или под његовим непосредним руковођењем.

32. Имајући у виду да тужилац све радње у поступку, за које је законом овлашћен, предузима сам или посредством лица која су на основу закона обавезна да поступају по његовом захтјеву, супротно тврдњи подноситељке захтјева, не може се закључити да оспорени дио члана 20 тачка г) ЗКПБиХ тужиоцу оставља могућност да га арбитрарно тумачи на начин да овлашћења која су њему законом додијељена преноси на стручне сараднике и истражиоце који раде по његовим овлашћењима као овлашћена службена лица у смислу ЗКПБиХ.

33. Надаље, Уставни суд подсјећа да је Тужилаштво БиХ основано Законом о Тужилаштву БиХ као самостални орган како би се обезбиједило ефикасно остваривање надлежности државе Босне и Херцеговине и поштовање људских права и законитости на њеној територији. Послови Тужилаштва БиХ врше се у складу с Уставом и законима Босне и Херцеговине, а обављају их главни тужилац, три замјеника главног тужиоца и одређени број тужилаца. Главни тужилац представља Тужилаштво и руководи његовим радом. Правилником Тужилаштва БиХ се, како је то изричито наведено у члану 14. став 1. Закона о Тужилаштву БиХ, "између осталог", регулише организацијаТужилаштва, број административно-техничког особља и услови за обављање тих послова. Правилник доноси главни тужилац уз одобрење Колегијума тужилаца и Високог судског и тужилачког савјета БиХ. Најзад, Тужилаштво има секретара и друго особље одговорно за стручне, административне и техничке послове, те регистрара.


34. Из напријед цитираних одредби произлази да се Законом о Тужилаштву БиХ у првом реду штити институционална независност Тужилаштва БиХ. Надаље, цитираним законом је промовисана хијерархијска структура унутар самог Тужилаштва БиХ на чијем челу је главни тужилац, која је у служби обезбјеђења организационе контроле и руковођења Тужилаштвом БиХ. У том смислу, законом је и прописано да се Правилником који доноси главни тужилац (уз потребна одобрења), "између осталог", регулише организација Тужилаштва и број стручног, те административно-техничког особља, односно уважавајући институционалну независност и хијерархијску структуру, законодавац се није опредијелио и за исцрпну листу питања која Правилником требају бити регулисана. Слиједом наведеног, не може се прихватити основаном тврдња подноситељке захтјева да оспорени дио члана 20 тачка г) ЗКПБиХ за учинак има делегирање дијелова овлашћења законодавца на субјективно рјешавање главном тужиоцу.

35. Надаље, Уставни суд подсјећа да се у Препоруци Рец (2000) 19 Савјета министара државама чланицама о улози јавног тужилаштва у кривично-правном систему1 међу мјерама којим се обезбјеђује да јавни тужиоци могу да врше своју дужност, поред осталог, наводи (тачка 8): "Да би се пружио бољи одговор на новонаступајуће облике криминала, посебно организованог криминала (...) потребно је развијати тимове специјалиста, укључујући мултидисциплинарне тимове чија је улога да помажу јавним тужиоцима у извршавању њихових дужности." Explanatory Memorandum, који чини саставни дио Препоруке, у овом дијелу појашњава (тачка 8) да сви тужиоци морају бити добро упознати с већином законодавства, односно да морају бити "генералисти", а не "специјалисти", али да разлози ефикасности налажу специјализацију посебно у техничким областима (као што су, на примјер пословне активности и финансијски криминал) или потпадају под категорије организованог криминала великог обима. Стога се, као један од начина специјализације коју треба охрабривати, препоручује формирање мултидисциплинарних тимова чији чланови имају различита знања и вјештине. Најзад, указано је да је обједињавање експерата у један тим од суштинског значаја за оперативну ефикасност система.

36. Уставни суд запажа да је Одлуком високог представника од 9. јула 2007. године ЗКПБиХ измијењен и у члану 20 тачка г), управо у дијелу који подноситељка захтјева оспорава, тј. да се под овлашћеним службеним лицима сматрају и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ који раде по овлашћењу тужиоца. Из цитиране одлуке произлази да је високи представник, опредјељујући се за овакво рјешење, поред осталог, имао у виду "(...) учињене напоре на остваривању оснажене стратегије за реформу правосуђа како би се ојачала владавина права у Босни и Херцеговини и њеним ентитетима (...)", те "да је способност тужилаштава да спроводе истраге широког распона угрожена чињеницом да стручњаци не могу спроводити истражне радње у службеном својству".

37. Уставни суд запажа да се у један од индикатора институционалне независности тужилаштва убрајају и овлашћења која су главном тужиоцу додијељена у управљању људским ресурсима, тј. особљем тужилаштва који нису тужиоци (именовање, распоређивање, дјелокруг рада и сл.). У складу са законским овлашћењима која има, главни тужилац је, уз потребна одобрења Колегијума тужилаца и Високог судског и тужилачког савјета БиХ, донио Правилник о унутрашњој организацији Тужилаштва БиХ

1 Усвојио је Савјет министара 6. октобра 2000. године на 724. сједници.

("Службени гласник БиХ", бр. 29/14 и 56/15). Наведеним правилником су, поред осталог, регулисани опис послова и услови за њихово обављање и за истражиоце и за стручне сараднике као особље одговорно за стручне послове које, према Закону о Тужилаштву БиХ, уз особље одговорно за административне и техничке послове, Тужилаштво БиХ може имати. Стога се не може прихватити тврдња подноситељке захтјева да само због чињенице да Закон о Тужилаштву БиХ изричито не наводи стручне сараднике и истражиоце као особље одговорно за стручне послове не предвиђа и могућност њиховог запошљавања. Ово тим прије што Закон о Тужилаштву БиХ, у односу на особље Тужилаштва БиХ које нису тужиоци, једино одређује да Тужилаштво БиХ има секретара, те регистрара. Најзад, из наведеног произлази, а супротно тврдњама подноситељке захтјева, да истражиоцима и стручним сарадницима као особљу одговорном за стручне послове, главни тужилац, доносећи Правилник у којем је прописан опис њихових послова, није додијелио и својство овлашћеног службеног лица, односно да ове категорије то својство имају једино у смислу ЗКПБиХ и у односу на радње и поступке одређене ЗКПБиХ, а које, као и остале категорије овлашћених службених лица из члана 20 тачка г) ЗКПБиХ, могу предузимати уз претходно обавјештавање и надзор тужиоца или под његовим непосредним руковођењем.

38. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да члан 20 тачка г) ЗКПБиХ у оспореном дијелу који гласи: "Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ који раде по овлаштењима Тужиоца" задовољава критеријум "квалитета закона" у смислу да је у довољној мјери прецизан, јасан и предвидив, а због чега не оставља простор за арбитрарно тумачење и евентуалне злоупотребе.

39. Уставни суд закључује да је члан 20 тачка г) ЗКПБиХ у дијелу који гласи: "Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ који раде по овлаштењима Тужиоца" у складу с принципом владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине.

VII. Закључак

40. Уставни суд закључује да је члан 20 тачка г) ЗКПБиХ у дијелу који гласи: "Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ који раде по овлаштењима Тужиоца" у складу с принципом владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине.

41. На основу члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

42. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине

Златко М. Кнежевић, с. р.

1261 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 18/18, rješavajući zahtjev Osnovnog suda u Derventi (sudija Alen Lukač), na osnovu člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) alineja b) i člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Zlatko M. Knežević, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Mirsad Ćeman, potpredsjednik Margarita Caca-Nikolovska, potpredsjednica Tudor Pantiru, sudija


Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja Giovanni Grasso, sudija na sjednici održanoj 29. novembra 2018. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odlučujući o zahtjevu Osnovnog suda u Derventi (sudija

Alen Lukač) za ocjenu ustavnosti odredbe člana 329. stav 1. tačka b) Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 53/12 i 97/17) i člana 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 66/18),

utvrđuje se da su član 329. stav 1. tačka b) Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 53/12 i 97/17) i član 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 66/18) u skladu sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".


1. Osnovni sud u Derventi (sudija Alen Lukač; u daljnjem tekstu: podnosilac zahtjeva) podnio je 16. augusta 2018. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine zahtjev za ocjenu ustavnosti odredbe člana 329. stav 1. tačka b) Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 53/12 i 97/17; u daljnjem tekstu: ZKPRS) i člana 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 66/18; u daljnjem tekstu: Zakon o izmjenama i dopunama ZKPRS) u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). Podnosilac zahtjeva je također tražio da Ustavni sud u slučaju da "nađe da nema mjesta generalnom proglašenju citiranih odredaba neustavnim" ispita "pitanje postojanja ili djelokruga/domašaja općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku ovog suda [...] odnosno djelokruga/domašaja prava optuženika na pravičnu raspravu (jednakost stranaka kao sastavnicu) te nezavisan i nepristrasan sud".


2. Na osnovu člana 23. stav (2) Pravila Ustavnog suda, od Narodne skupštine Republike Srpske (u daljnjem tekstu: NSRS) zatraženo je 24. augusta 2018. godine da dostavi odgovor na zahtjev.

2. U ostavljenom roku za odgovor NSRS nije dostavio odgovor, a 13. septembra 2018. godine je obavijestio Ustavni sud da ne može provesti proceduru za pripremu odgovora i zatražio dodatno vrijeme za dostavljanje odgovora.


4. Podnosilac zahtjeva je postavio dva zahtjeva: 1) zahtjev za ocjenu ustavnosti odredbe člana stav 1. tačka b) ZKPRS i člana 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS u odnosu na Ustav Bosne i Hercegovine i Evropsku konvenciju; i 2) zahtjev za ocjenu postojanja ili djelokruga/domašaja općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda, odnosno domašaja prava optuženog na pravičnu raspravu, nezavisan i nepristrasan sud i suđenje u razumnom roku "definirano Ustavom i Evropskom konvencijom u odnosu na

primjenu odredbe člana 329. stav 1. tačka b), člana 330. stav 3. i člana 331. stav 4. ZKPRS na konkretan slučaj".

5. U vrlo opširnom obrazloženju prvog zahtjeva podnosilac zahtjeva, između ostalog, navodi da "traži razrješenje pravnog učinka 'uputa činjeničnog karaktera' kod ukidnih odluka unutar žalbenog osnova pogrešno (ne i nepotpuno) utvrđenog činjeničnog stanja, prema pravu optuženika na nezavisan i nepristrasan sud, zatim pravo optuženika na jednakost oružja/stranaka u postupku", odnosno traži odgovor na pitanje "mogu li 'upute činjeničnog karaktera' kod ukidnih odluka derogirati ustavne odredbe o pravu optuženika na nezavisan i nepristrasan sud i načela jednakosti stranaka u postupku, odnosno mogu li takve upute poprimiti karakter obligatornosti za prvostepeni sud". Podnosilac zahtjeva navodi da ovakve upute "dovode u ozbiljnu sumnju" poštovanje navedenih prava optuženog, uključujući i pravo na suđenje u razumnom roku. Dalje, podnosilac zahtjeva ističe da se mora napraviti razlika između "pogrešno od nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja", budući da ukidanje prvostepene odluke zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja "ne može dovesti u pitanje pravo optuženika na nezavisan i nepristrasan sud". Podnosilac zahtjeva navodi da se na taj način nalaže prvostepenom sudu da ispravi grešku, "odnosno da utvrdi pravno relevantnu činjenicu koju je u prethodnom postupku propustio učiniti". Međutim, u odnosu na ukidanje prvostepene odluke zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, podnosilac zahtjeva smatra da taj žalbeni osnov "kao razlog za ukidanje prvostepenih presuda dovodi u pitanje" pravo optuženog na pravično suđenje, kako je to već navedeno.

6. Podnosilac zahtjeva dalje navodi da drugostepeni sud može prvostepenu presudu ukinuti i vratiti na ponovno suđenje, kao i da može, nakon pretresa, prvostepenu presudu preinačiti. Pri tome, kako dalje navodi, zakonodavac "ne propisuje jasno i precizno kada može uslijediti preinaka a kada ukidanje, niti propisuje kriterije za izbor ovih procesnih mogućnosti, a kako stvari sada stoje nakon osporenih izmjena iz člana 3. ZKPRS zakonodavac ne propisuje niti ograničava broj ukidnih odluka koje mogu uslijediti kao posljedica ovog izbora". Podnosilac zahtjeva smatra da se "može izvesti zaključak daje ovaj izbor između preinake [...] ili ukidanja zbog pogrešno (i nepotpuno) utvrđenog činjeničnog stanja prepušten neograničenoj, te zakonski apsolutno nesputanoj diskreciji žalbenog vijeća." U vezi s tim navodi da "razlozi doktrinarne čistoće legislativnog uređenja žalbenog postupka zahtijevaju da zakonodavac jasno regulira i propiše doseg diskrecionih ovlasti postupanja povodom ovog žalbenog osnova." Dalje ističe da "diskrecija nadležnog tijela sama po sebi ne mora biti sporna [...] sve dok izbor između ova dva diskreciona izbora dovodi do povrede ustavnih prava".

7. Podnosilac zahtjeva konkretno navodi da kada prvostepeni sud, nakon prvostepenog postupka i ocjene dokaza, oslobodi optuženog zato što zaključi da nije dokazano da je počinio krivično djelo koje mu je stavljeno na teret, a drugostepeni sud tu odluku ukine zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja "s jasnim 'uputama' koje njihovom aplikacijom mogu dovesti samo do osuđujućeg ishoda", onda je "opravdana bojazan optuženika" o nepristrasnosti i nezavisnosti suda koji mu treba ponovo suditi. Podnosilac zahtjeva dalje detaljno obrazlaže šta bi, prema njegovom mišljenju, značio zaključak jesu li upute koje da je drugostepeni sud obligatornog karaktera ili ne (opširnije na str. 6-7. zahtjeva). Također navodi da mu je poznat stav Ustavnog suda iz Odluke broj U 22/14, ali da smatra da se taj stav ne može primijeniti na konkretan slučaj zato što je u tom predmetu drugostepeni sud utvrdio da je činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno, pa je naloženo izvođenje dodatnih dokaza, dok je u konkretnom slučaju sud zaključio da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno. Također, podnosilac zahtjeva navodi da se iz navedene odluke Ustavnog suda "daje naslutiti da unutar razmatranja prava


optuženika na nezavisan i nepristrasan sud spadaju samo slučajevi 'vanjskog utjecaja', te da 'upute koje prizivni sud daje u skladu sa zakonom s ciljem otklanjanja pogrešaka koje uoči razmatrajući priziv' faktički i ne mogu ući u obim razmatranja ovog ustavnog prava." Podnosilac smatra da ni Evropski sud za ljudska prava ne isključuje mogućnost "da bi utjecaj unutar sudske vlasti mogao biti od značaja ako je 'neprimjeren'", te navodi da u predmetu Parlov-Tkalčić protiv Hrvatske "daje vrhunski razrađene standarde za ispitivanje ove 'neprimjerenosti' [...] od administrativnog značaja na postupajuće sudije; njihovo ocjenjivanje i napredovanje; mogućnost odupiranja istim utjecajima itd.". Stoga smatra da se isti ti standardi moraju razmotriti i u ovom predmetu i "dovesti u vezu s diskrecionim ovlastima", ali ne " u konkretnom slučaju s ovlastima predsjednika suda, nego s već opisanim popratnim pojavama koje sa sobom nosi dosljedno pridržavanje slobodnog sudijskog uvjerenja nakon ukidne odluke". Također, smatra da je bitan i "administrativni aspekt" zato što je u BiH "na snazi sistem u kojem se kvalitativni element rada sudija ne vrednuje po kvalitetu rada, poznavanju sudske prakse, stajališta viših instanci, nego jedino i isključivo po kriteriju omjera u broju ukinutih odluka". Podnosilac zahtjeva navodi da je razlika u odnosu na Odluku broj U 22/14 i to što je u situaciji koju je Ustavni sud razmatrao u tom predmetu prvostepena odluka mogla biti ukinuta samo jednom", dok je prema članu 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS sada moguće odluku ukidati bezbroj puta. To, prema njegovom mišljenju, može dovesti do kršenja prava optuženog na suđenje u razumnom roku (opširnije na str. 8-9. zahtjeva).

8. Na osnovu izloženog, podnosilac zahtjeva predlaže da Ustavni sud proglasi neustavnim odredbe člana 329. stav 1. tačka b) ZKPRS i člana 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije zato što "zakonodavac nejasnim reguliranjem instituta ukidanja prvostepenih presuda zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja nije izvršio svoju dužnost ispunjenja zahtjeva preciznosti zakonske norme koje će dovoljno jasno odrediti obim diskrecije izbora dodijeljene nadležnim tijelima [...] koja treba biti opća, određena, jasna, postojana i jednaka prema svakome, te koja će otkloniti diskriminaciju, povredu prava optuženika na nezavisan i nepristrasan sud, te pravičnu raspravu i suđenje u razumnom roku."

9. Ukoliko Ustavni sud zauzme stav da je osporena odredba ustavna, onda podnosilac zahtjeva predlaže da sud ispita pitanje postojanja ili djelokruga/domašaja općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za ovu odluku, odnosno u konkretnom slučaju "djelokruga/domašaja prava optuženika na pravično suđenje" - jednakost u postupanju i pravo na nezavisan i nepristrasan sud iz člana II/3.e) i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Drugim riječima, kako je naveo, podnosilac traži "ocjenu primjenljivosti ustavnog i konvencijskog prava na konkretan slučaj te davanje ocjene imaju li činjenične 'upute' drugostepenog suda u okviru žalbenog osnova pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja [...] karakter obligatornih uputa za prvostepeni sud, odnosno kakve su one pravnog učinka te bi li 'preuzimanje' istih uputa od ovog suda bilo u skladu s ustavnim pravima optuženika."

b) Činjenice predmeta povodom kojeg je podnesen zahtjev

10. Podnosilac zahtjeva je naveo da je pred tim sudom vođen krivični postupak protiv optuženog Miroslava Nenadića (u daljnjem tekstu: optuženi) zbog krivičnog djela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 410. stav 3. u vezi sa st. l. i 2. Krivičnog zakona Republike Srpske (u daljnjem tekstu: KZRS) u kojem je jedno lice poginulo. Optuženom je bilo stavljeno na teret da je u kritično vrijeme (2006. godine), upravljajući svojim motornim vozilom, protivno pozitivnim propisima, sustigao i

desnim prednjim dijelom vozila udario u zadnju stranu bicikla kojim je upravljao Nedeljko Trkulja (u daljnjem tekstu: oštećeni), koji se kretao u istom pravcu kao i optuženi. Oštećeni je usljed ovog udara pretrpio teške ozljede i preminuo na licu mjesta. Prvostepenom presudom broj 84 K 051424 17 K od 8. marta 2018. godine optuženi je oslobođen krivnje. U obrazloženju prvostepene presude sud je detaljno iznio sadržaj provedenih dokaza, između ostalih i vještačenja koja su obavila dva vještaka saobraćajne struke na okolnost nastanka saobraćajne nezgode (od kojeg je jednog predložila odbrana), vještak medicinske struke, te vještak KTC - Jedinica za forenziku, saslušanje svjedoka, između ostalih Radmile Kuzmanović i Milana Kuzmanovića (u daljnjem tekstu: svjedoci R. K. i M. K.), te iskaza optuženog koji je dao u istrazi u prisustvu branioca, budući da optuženi tokom pretresa "nije davao odbranu".

11. Prvostepeni sud je utvrdio da je optuženi kritičnog dana na nekoliko lokacija konzumirao alkohol, a posljednje mjesto je bio kafe-bar u kojem su radili svjedoci R. K. i M. K. Ovi svjedoci su svojim iskazima potvrdili da ih je optuženi nazvao nakon što je napustio kafe, da im je rekao "da je nešto udario na putu, da mu nije jasno šta", zamolio da to provjere, ali da svjedok M. K nije na lokaciji na koju ga je optuženi uputio pronašao nikakve tragove osim oštećenog plastičnog stubića, pa je to i rekao optuženom. Također, ovi svjedoci su saglasno izjavili da ih je apelant nazvao ujutro i saopštio im da je popravio vozilo, da je "čuo da je ubio čovjeka", ali da "ne može da vjeruje", te da je zamolio svjedokinju R. K. da "nikome ništa ne govori" u vezi s tim. Optuženi je u iskazu tokom istrage dao identičan iskaz navodeći, između ostalog, da je u kritično vrijeme "udario u nešto što se kretalo desnom ivicom kolovoza u pravcu Broda" i da se "radilo o nekoj većoj stvari, ali tada nije mogao da zaključi o čemu je riječ, da li je to bio čovjek ili neka vrsta divljači." Također, optuženi je detaljno iznio svoj razgovor sa svjedocima R. K. i M. K. koji je u potpunosti bio identičan njihovim iskazima, te je detaljno opisao kako je popravio vozilo koje je bilo oštećeno s desne strane (str. 17-19. prvostepene presude).

12. Prvostepeni sud je obrazložio da iskaz optuženog pokazuje da "okolnost da optuženik uistinu udara u nešto, na dijelu puta koji je i prostorno i vremenski vrlo blizak mjestu i trenutku kada stradava [oštećeni]" predstavlja "snažan i moćan indicijski dokaz da je upravo optuženik svojim vozilom skrivio smrt oštećenika iz jednostavnog razloga što su šanse da je optuženik udario svojim vozilom u neku divljač te da je ustvari neko drugo vozilo u tom bliskom vremenu i prostoru udarilo oštećenika uistinu astronomski teško procjenjive". Međutim, kako je dalje zaključio prvostepeni sud, "ova mogućnost, koliko god bila udaljena i teško prihvatljiva uobičajenom ljudskom diskursu razmišljanja, ipak postoji i ona je realno moguća." Zbog toga je prvostepeni sud zaključio da "gore navedena činjenica ne može služiti kao isključivi i jedini dokaz protiv optuženika", iako je dalje konstatirao da je "zaista neodoljiv dojam da lica koja pobjegnu s mjesta saobraćajne nezgode, izvrše popravke na automobilu, pa čak i prefarbavanje automobila, uživaju određenu blagodat teškog i nesavladivog standarda dokazivosti njihove krivnje". Prvostepeni sud je nakon opširnog elaboriranja ovog svog zaključka (str. 21-24. prvostepene presude) utvrdio da u konkretnom slučaju "indicijalni dokazi ne čine čvrst zatvoren krug koji dopušta samo jedan zaključak" da bi optuženi bio kriv.

13. Odlučujući o žalbi protiv prvostepene presude, Okružni sud u Doboju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) Rješenjem broj 85 K 051424 18 Kž od 24. maja 2018. godine uvažio je žalbu okružnog javnog tužioca, ukinuo presudu prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno suđenje. Okružni sud je u obrazloženju, između ostalog, naveo da su osnovani žalbeni navodi "da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju", odnosno da


prvostepeni sud nije", s dovoljno kritičnosti analizirao i obrazložio provedene dokaze" (naročito nalaz i mišljenje vještaka KTC - Jedinica za forenziku i nalaz vještačenja boje - laka KTC Banja Luka, te iskaze svjedoka R. K, M. K. i samog optuženog), te da ih nije doveo u međusobnu vezu u pogledu vremena kada se dogodila saobraćajna nezgoda, vremena kada je optuženi telefonom pozvao navedene svjedoke i obavijestio ih da je "udario u nešto" pored puta u mjestu Bosanski Lužani. Također, drugostepeni sud je naveo da se iz prvostepene presude ne vidi da je sud cijenio u vezi s ostalim dokazima i činjenicu da se nezgoda dogodila u večernjim satima kritičnog dana, a da je optuženi sljedećeg jutra popravio vozilo, te da je u kritičnom vremenu jedino oštećeni stradao na toj dionici puta na kojoj je i sam optuženi priznao da je "u nešto udario". Osim toga, Okružni sud je naveo da u prvostepenoj presudi nije cijenjen ni analiziran nalaz vještaka medicinske struke u vezi s drugim dokazima, a da je taj vještak naveo da je "nesumnjivo, s obzirom na visinu povreda na oštećenom, da je on udaren vozilom". Stoga je Okružni sud zaključio da "kada se s više analize i kritičnosti analiziraju izjava optuženog data u istrazi, izjave saslušanih svjedoka, te izvedeni materijalni dokazi postoji takav neprekinut skup indicija kojim bi mogao da se ispuni standard dokazivanja putem indicija" (naglasak dodan). Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku otkloni navedene nedostatke na koje mu je ukazao i da o tome da razloge u obrazloženju presude koju donese.


14. U Ustavu Bosne i Hercegovine relevantne odredbe glase:

Član II/2. Međunarodni standardi Prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji za zaštitu

ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini. Ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.

Član II/3. Katalog prava Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: [...] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. [...] 15. U Zakonu o krivičnom postupku Republike Srpske

("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 53/12, 91/17 i 66/18) relevantne odredbe glase:

Pravo na suđenje bez odgađanja Član 13.

(1) Osumnjičeni, odnosno optuženi ima pravo da u najkraćem razumnom roku bude izveden pred neovisan i nepristrastan sud i da mu bude suđeno bez odgađanja.

(2) Sud je dužan da postupak provede bez odugovlačenja i onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku. [...]

Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje

Član 313. (1) Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno

utvrđenog činjeničnog stanja kada je sud neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio.

[...]

Odluke drugostepenog suda po žalbi Član 324.

(1) Drugostepeni sud može odbaciti žalbu kao nepravovremenu ili kao nedopuštenu ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu ili preinačiti prvostepenu presudu, ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet

prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili odrediti održavanje pretresa pred drugostepenim sudom.

[(2) Pretres pred drugostepenim sudom mora se održati ako je u istom krivičnom predmetu presuda već jednom bila ukinuta.]

(Ova odredba je izmijenjena osporenom odredbom članom 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS tako što je brisan stav 2 - vidjeti "Službeni glasnik RS", broj 66/18.)

Član 329. (1) Drugostepeni sud će, uvažavajući žalbu, rješenjem

ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje ako utvrdi da:

[...] b) je zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog

stanja potrebno odrediti novi glavni pretres. [...] Obrazloženje odluke kojom se ukida prvostepena odluka

Član 330. (1) U obrazloženju presude, odnosno rješenja kojim se ukida

prvostepena presuda drugostepeni sud treba ocijeniti žalbene navode.

(2) Kada se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, u obrazloženju treba navesti koje su odredbe povrijeđene i u čemu se povrede sastoje u skladu sa članom 311. ovog zakona.

(3) Kada se prvostepena presuda ukida zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navešće se u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja, odnosno zašto su novi dokazi i činjenice važni i od uticaja za donošenje pravilne odluke.

Dostavljanje drugostepene odluke i postupanje prvostepenog suda

Član 331. [...] (4) Prvostepeni sud je dužan da izvede sve procesne radnje i

raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci. [...]

V. Dopustivost

16. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine.

17. Član VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: [...] c) Ustavni sud je nadležan u pitanjima koja mu je proslijedio

bilo koji sud u Bosni i Hercegovini u pogledu toga da li je zakon, o čijem važenju njegova odluka ovisi, kompatibilan sa ovim Ustavom, sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine; ili u pogledu postojanja ili domašaja nekog opšteg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda.

18. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je Osnovni sud u Derventi (sudija Alen Lukač), što znači da je zahtjev podnijelo ovlašteno lice iz člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud. Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 5/10 od 26. novembra 2010. godine, tačke 7-14, objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 37/11).

19. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 19. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud smatra da je ovaj zahtjev dopustiv zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan formalni razlog iz člana 19. stav (1) Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev ne bi bio dopustiv.

VI. Meritum

20. Podnosilac zahtjeva prvo traži da Ustavni sud odluči o kompatibilnosti člana 329. stav 1. tačka b) ZKPRS i člana 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske


konvencije koji, između ostalog, garantiraju pravo na nezavisan i nepristrasan sud kao neodvojiv dio prava na pravično suđenje.

21. U Ustavu Bosne i Hercegovine relevantna odredba glasi:

Član II/3. Katalog prava Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana što uključuje: [...] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. [...] 22. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu

glasi: 1) Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i

obaveza ili krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom ustanovljenim zakonom. [...]

23. Kako su Evropski i Ustavni sud u svojoj jurisprudenciji konzistentno ukazivali, pravo na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije osigurava, između ostalog, svakome pravo da o njegovim građanskim pravima i obavezama i o krivičnoj optužbi odluči nezavisan i nepristrasan "tribunal", odnosno sud. Podnosilac zahtjeva, kako je već rečeno, smatra da osporeni član ZKPRS i odredba člana 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS narušavaju princip nepristrasnosti i nezavisnosti zbog mogućnosti i ovlaštenja drugostepenog suda da ukine presudu u krivičnom postupku usljed pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i da je vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, i to, prema osporenim odredbama, neograničen broj puta. Podnosilac zahtjeva, također, smatra da se zakonom mora utvrditi granica diskrecionih ovlasti suda da prvostepenu presudu ukine zbog pogrešno (ali ne i nepotpuno) utvrđenog činjeničnog stanja ili da je preinači nakon pretresa pred žalbenim vijećem. Također, postavlja i pitanje obaveznosti uputa prvostepenom sudu koje drugostepeni sud navede u svojoj odluci kada ukine presudu zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

24. Ustavni sud najprije ističe da je ovakvo pitanje već razmatrao u Odluci broj U 22/14 (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U12/14 od 4. decembra 2014. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 101/14). Ustavni sud smatra da su neosnovani navodi podnosioca zahtjeva da stavovi iz ove odluke nisu primjenljivi i u konkretnom slučaju. Naime, navedena odluka je donesena u predmetu u kojem je također sudija prvostepenog suda osporio ustavnost odredbe Zakona o krivičnom postupku FBiH iz istog razloga - mogućnosti drugostepenog suda da ukine presudu u krivičnom postupku usljed pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i da je vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje idem, tačka 20). Ustavni sud je u navedenoj odluci detaljno razmotrio standarde nepristrasnosti i nezavisnosti suda onako kako ih primjenjuje i Evropski sud za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud), pa je zaključio da "cilj osporene odredbe jeste uklanjanje propusta pri utvrđivanju činjeničnog stanja koji budu uočeni u žalbenom postupku na jedan od načina propisanih zakonom". Stoga je ocijenjeno da "argumenti podnosioca zahtjeva o tome da se osporenom odredbom narušava princip nepristrasnosti ni na koji način ne pokreću pitanje 'nepristrasnog suda' u smislu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno člana 6. stav 1. Evropske konvencije." Također, Ustavni sud je u navedenoj odluci istakao da "ovakva odredba ne može ni na koji način dovesti u pitanje niti utisak o nepristrasnosti, već, naprotiv, učvršćuje povjerenje javnosti u to da će propusti koje eventualno počini prvostepeni sud moći biti ispravljeni korištenjem propisanog djelotvornog pravnog lijeka" (idem, tačke 21-23).

25. U odnosu na navodno kršenje principa nezavisnosti suda, Ustavni sud je u navedenoj odluci također ukazao na relevantne standarde koje primjenjuje Evropski sud, pa je zaključio da su i ti navodi neosnovani zato što je osporenom odredbom propisano

postupanje drugostepenog suda u postupku po propisanom pravnom lijeku. Naime, Ustavni sud je naveo da "sud mora funkcionirati nezavisno od izvršne vlasti i svoje odluke mora zasnivati na svom slobodnom mišljenju, činjenicama i odgovarajućem pravnom osnovu", ta da se "u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvom utjecaju na sud izvan sudske vlasti, već se radi o uputama koje žalbeni sud daje u skladu sa zakonom s ciljem otklanjanja pogrešaka koje uoči razmatrajući žalbu protiv prvostepene presude. To, svakako, nije suprotno principu nezavisnosti jer taj princip podrazumijeva da sudske odluke neće ocjenjivati ili mijenjati bilo ko izvan žalbenog postupka koji je propisan zakonom (vidi Preporuka Komiteta ministara Vijeća Evrope broj R(94)12 od 13. oktobra 1994. godine, princip 1/2.i)) " (ibid, tačka 25).

26. S obzirom na to da se u konkretnom predmetu u suštini radi o osporavanju istovjetne odredbe samo u zakonu Republike Srpske, Ustavni sud smatra da nema potrebe detaljnije obrazlagati ovo pitanje, već se poziva na cjelovito obrazloženje iz navedene odluke U 22/14.

27. Ovakav stav Ustavnog suda ne mogu promijeniti ni navodi podnosioca zahtjeva da se ovdje radi o neprimjerenom utjecaju unutar sudske vlasti, u vezi s čim se pozvao na predmet Parlov-Tkalčić protiv Hrvatske (vidi Evropski sud, presuda Parlov-Tkalčić protiv Hrvatske od 22. decembra 2009. godine, aplikacija broj 24810/06). Naime, u navedenom predmetu Evropski sud je razmatrao pitanje postojanja zaštite od neprimjerenog utjecaja predsjednika žalbenog suda na članove vijeća tog suda i to s aspekta zaštite sudija od neprimjerenog utjecaja i pritisaka "drugih sudija ili lica koja imaju upravne odgovornosti na sudu, poput predsjednika suda ili predsjednika sudskog odjela". U vezi s tim, Evropski sud je naveo: "Ako nema dostatne zaštite koja osigurava nezavisnost sudija unutar pravosudnoga sistema, a osobito u odnosu na njihove nadređene u pravosudnim tijelima, Sud bi to moglo navesti na zaključak da su sumnje podnosioca zahtjeva u pogledu (nezavisnosti i) nepristrasnosti suda možda bile objektivno opravdane [...]". Stoga je Evropski sud dalje ispitivao jesu li članovi žalbenog vijeća bili dovoljno nezavisni u odnosu na predsjednika žalbenog suda kao njihovog nadređenog. Dakle, u navedenom predmetu se nije razmatralo pitanje koje podnosilac zahtjeva postavlja u konkretnom slučaju. Osim toga, Ustavni sud neće ulaziti u pitanje je li drugostepeni sud trebao odlučiti da provede pretres pred tim sudom umjesto da predmet vrati na ponovno odlučivanje jer to nije ustavno pitanje, već pitanje primjene procesnog zakona. Naime, Ustavni sud je i ranije u svojoj praksi naglasio da tumačenje i primjena sporne odredbe u praksi nije zadatak Ustavnog suda, već je to zadatak redovnih sudova. Naime, u smislu člana VI/3.c), Ustavni sud je nadležan da ocjenjuje da li je sporna odredba suprotna nekom ustavnom pravu, u konkretnom slučaju pravu na pravično suđenje, a ne da tumači spornu odredbu na način kako bi se ona trebala primjenjivati u praksi ili u konkretnom slučaju, niti da riješi sporno pravno pitanje koje se nalazi na rješavanju pred redovnim sudom (vidi, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U5/13 od 5. jula 2013. godine, dostupna na www.ustavnisud.ba, tačka 30).

28. Dalje, pitanje "obligatornosti uputa" drugostepenog suda također je jasno riješeno u ZKPRS. Naime, prema odredbi člana 330. stav 3. ZKPRS, kada ukine presudu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je obavezan navesti u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja. Iz toga logično proizlazi i obaveza prvostepenog suda da te nedostatke otkloni, kako je to propisano članom 331. stav 4. ZKPRS. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu zato što je zaključio da prvostepeni sud nije s dovoljno kritičnosti analizirao sve provedene dokaze u međusobnoj vezi i o tome dao


zadovoljavajuće obrazloženje, pa je predmet vratio da se ti nedostaci otklone. Pri tome, drugostepeni sud nije dao uputu da se donese drugačija presuda, kako to podnosilac zahtjeva zaključuje, već je samo ukazao na to koje dokaze prvostepeni sud nije ocijenio u vezi s drugim provedenim dokazima, zato što to nije obrazložio, pa je naložio da to uradi, kako je to propisano u članu 330. stav 4. ZKPRS. Ovakve upute nikako ne mogu pokrenuti pitanje nezavisnosti i nepristrasnosti suda u smislu člana 6. Evropske konvencije, niti na bilo koji način uskraćuju optuženom procesne garancije iz tog člana, naročito zato što je i pravo na obrazloženu odluku također dio prava na pravično suđenje. Upute drugostepenog suda upravo ukazuju na racionalnost višestepenog sistema odlučivanja, u kojem drugostepeni sud ukazuje na nedostatke prvostepene ukinute odluke.

29. Dalje, na drugačije odlučenje ne mogu utjecati ni navodi podnosioca zahtjeva da osporena odredba člana 329. stav 1. tačka b) ZKP "nije jasna i precizna" jer, kako navodi, ostavlja takav diskrecioni prostor žalbenom sudu koji može dovesti u pitanje pravo na pravično suđenje u pogledu ravnopravnosti strana u postupku i suđenja u razumnom roku. Najprije, Ustavni sud smatra da je osporena odredba dovoljno jasna i precizna kada propisuje mogućnost suda da ukine prvostepenu presudu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, nije zadatak Ustavnog suda da zauzima stav o tome šta je to pogrešno, a šta nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. To je pitanje elaborirano u pravnoj teoriji i u praksi sudova, a navodi podnosioca zahtjeva u vezi s tim ni na koji način ne utječu na procesne garancije koje optuženom pruža član 6. Evropske konvencije.

30. Dalje, tačno je da nakon izmjena ZKPRS iz 2018. godine žalbeni sud u krivičnom postupku više nije obavezan da, nakon što je prvostepena odluka već bila jednom ukinuta, provede pretres pred žalbenim vijećem, već može ponovo ukinuti prvostepenu presudu. Ustavni sud smatra da ovakva odredba ni na koji način ne dovodi u pitanje ravnopravnost strana u postupku u smislu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, niti prava optuženog na odbranu zato što ni na koji način ne zadire u ta prava, niti ih na bilo koji način ograničava. Naime, pravo na ravnopravnost strana i pravo na odbranu znači, između ostalog, da svakoj strani mora biti omogućeno da pod jednakim uvjetima s drugom stranom iznese svoju odbranu, predloži i provede svoje dokaze i ospori dokaze suprotne strane, a to se podnesenim zahtjevom ni ne dovodi u pitanje. Što se tiče mogućnosti kršenja prava na suđenje u razumnom roku zbog mogućeg višestrukog ukidanja i vraćanja na prvostepeno suđenje, ni to se pitanje ovdje ne pokreće jer se ne može pretpostavljati da će se to desiti. Ustavni sud naglašava da je sud u svakom slučaju obavezan voditi računa da postupak provede bez odugovlačenja, kako to propisuje član 13. ZKPRS i kako to zahtijeva član 6. stav 1. Evropske konvencije. Stoga, brisanje dijela odredbe po kojoj se prvostepena presuda mogla samo jednom ukinuti ne postavlja per se pitanje kompatibilnosti takvog zakonodavnog rješenja sa članom II/3. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije jer se pitanje dužine postupka može ocjenjivati u svakom pojedinačnom slučaju.

31. Također, Ustavni sud smatra da su neosnovani i navodi podnosioca zahtjeva da je osporenom odredbom žalbenom sudu ostavljena "preširoka diskreciona ocjena" pri izboru hoće li ukinuti ili preinačiti prvostepenu presudu kada utvrdi da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno. Naime, suština diskrecione ocjene i jeste u njenoj širini, ali ona ne smije biti proizvoljna. Sve dok žalbeni sud na odgovarajući način ne obrazloži nepravilnosti zbog kojih je zaključio daje činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ne može se govoriti o proizvoljnosti, a naročito se ne može govoriti o neustavnosti osporene odredbe zbog toga što je

sudu ostavljena diskreciona ocjena da presudu ukine ili preinači, zato što se time ni na koji način ne dovode u pitanje procesne garancije koje optuženi ima prema članu 6. Evropske konvencije i pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom.

32. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud smatra da su odredbe člana 329. stav 1. tačka b) ZKPRS i člana 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS u skladu s odredbom člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

33. Što se tiče posebnog zahtjeva da Ustavni sud "ispita pitanje postojanja ili djelokruga/domašaja općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku ovog suda [...] odnosno djelokruga/domašaja prava optuženika na pravičnu raspravu (jednakost stranaka kao sastavnicu) te nezavisan i nepristrasan sud", Ustavni sud smatra da se taj zahtjev u suštini svodi na ista pitanja na koja je već odgovoreno u ovoj odluci.

VII. Zaključak

34. Ustavni sud zaključuje da su odredbe člana 329. stav 1. tačka b) ZKPRS i člana 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS u skladu s odredbom člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije zato što propisivanje ovlaštenja žalbenom sudu da u postupku po propisanom pravnom lijeku, nakon ukidanja prvostepene odluke zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, predmet vrati prvostepenom sudu uz upute kako da se otklone uočeni propusti ne predstavlja kršenje principa nepristrasnosti i nezavisnosti suda, ravnopravnosti strana u postupku, niti prava na suđenje u razumnom roku, odnosno prava na pravično suđenje općenito.

35. Na osnovu člana 19. tačka a) i člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

36. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.


Zlatko M. Knežević, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 18/18, rješavajući zahtjev Osnovnog suda u Derventi (sudac Alen Lukač), na temelju članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) alineja b) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Zlatko M. Knežević, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Mirsad Ćeman, dopredsjednik Margarita Caca-Nikolovska, dopredsjednica Tudor Pantiru, sudac Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja Giovanni Grasso, sudac na sjednici održanoj 29. studenog 2018. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odlučujući o zahtjevu Osnovnog suda u Derventi (sudac

Alen Lukač) za ocjenu ustavnosti odredbe članka 329. stavak 1. točka b) Zakona o kaznenom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 53/12 i 97/17) i članka 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o kaznenom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 66/18),

utvrđuje se da su članak 329. stavak 1. točka b) Zakona o kaznenom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik


Republike Srpske", br. 53/12 i 97/17) i članak 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o kaznenom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 66/18) u skladu sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

I. Uvod

1. Osnovni sud u Derventi (sudac Alen Lukač; u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) podnio je 16. kolovoza 2018. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine zahtjev za ocjenu ustavnosti odredbe članka 329. stavak 1. točka b) Zakona o kaznenom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 53/12 i 97/17; u daljnjem tekstu: ZKPRS) i članka 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o kaznenom postupku Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 66/18; u daljnjem tekstu: Zakon o izmjenama i dopunama ZKPRS) u odnosu na članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija). Podnositelj zahtjeva je također tražio da Ustavni sud u slučaju da "nađe da nema mjesta generalnom proglašenju citiranih odredaba neustavnim" ispita "pitanje postojanja ili djelokruga/domašaja općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku ovog suda [...] odnosno djelokruga/domašaja prava optuženika na pravičnu raspravu {jednakost stranaka kao sastavnicu) te neovisan i nepristran sud".


2. Na temelju članka 23. stavak (2) Pravila Ustavnog suda, od Narodne skupštine Republike Srpske (u daljnjem tekstu: NSRS) zatraženo je 24. kolovoza 2018. godine da dostavi odgovor na zahtjev.

3. U ostavljenom roku za odgovor NSRS nije dostavio odgovor, a 13. rujna 2018. godine je obavijestio Ustavni sud da ne može provesti proceduru za pripremu odgovora i zatražio dodatno vrijeme za dostavu odgovora.


4. Podnositelj zahtjeva je postavio dva zahtjeva: 1) zahtjev za ocjenu ustavnosti odredbe članka 329. stavak 1. točka b) ZKPRS i članka 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS u odnosu na Ustav Bosne i Hercegovine i Europsku konvenciju; i 2) zahtjev za ocjenu postojanja ili djelokruga/domašaja općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda, odnosno domašaja prava optuženog na pravičnu raspravu, neovisan i nepristran sud i suđenje u razumnom roku "definirano Ustavom i Europskom konvencijom u odnosu na primjenu odredbe članka 329. stavak 1. točka b), članka 330. stavak 3. i članka 331. stavak 4. ZKPRS na konkretan slučaj."

5. U vrlo opširnom obrazloženju prvog zahtjeva podnositelj zahtjeva, između ostalog, navodi da "traži razrješenje pravnog učinka 'uputa činjeničnog karaktera' kod ukidnih odluka unutar žalbenog temelja pogrešno (ne i nepotpuno) utvrđenog činjeničnog stanja, prema pravu optuženika na neovisan i nepristran sud, zatim pravo optuženika na jednakost oružja/stranaka u postupku", odnosno traži odgovor na pitanje "mogu li 'upute činjeničnog karaktera’ kod ukidnih odluka derogirati ustavne odredbe o pravu optuženika na neovisan i nepristran sud i načela jednakosti stranaka u postupku, odnosno mogu li takve upute poprimiti karakter obligatornosti za prvostupanjski sud". Podnositelj zahtjeva navodi da ovakve upute

"dovode u ozbiljnu sumnju" poštovanje navedenih prava optuženog, uključujući i pravo na suđenje u razumnom roku. Dalje, podnositelj zahtjeva ističe da se mora napraviti razlika između "pogrešno od nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja", budući da ukidanje prvostupanjske odluke zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja "ne može dovesti u pitanje pravo optuženika na neovisan i nepristran sud". Podnositelj zahtjeva navodi da se na taj način nalaže prvostupanjskom sudu da ispravi grešku, "odnosno da utvrdi pravno relevantnu činjenicu koju je u prethodnom postupku propustio učiniti". Međutim, u odnosu na ukidanje prvostupanjske odluke zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, podnositelj zahtjeva smatra da taj žalbeni temelj "kao razlog za ukidanje prvostupanjskih presuda dovodi u pitanje" pravo optuženog na pravično suđenje, kako je to već navedeno.

6. Podnositelj zahtjeva dalje navodi da drugostupanjski sud može prvostupanjsku presudu ukinuti i vratiti na ponovno suđenje, kao i da može, nakon pretresa, prvostupanjsku presudu preinačiti. Pri tome, kako dalje navodi, zakonodavac "ne propisuje jasno i precizno kada može uslijediti preinaka a kada ukidanje, niti propisuje kriterije za izbor ovih procesnih mogućnosti, a kako stvari sada stoje nakon osporenih izmjena iz članka 3. ZKPRS zakonodavac ne propisuje niti ograničava broj ukidnih odluka koje mogu uslijediti kao posljedica ovog izbora". Podnositelj zahtjeva smatra da se "može izvesti zaključak da je ovaj izbor između preinake [...] ili ukidanja zbog pogrešno (i nepotpuno) utvrđenog činjeničnog stanja prepušten neograničenoj, te zakonski apsolutno nesputanoj diskreciji žalbenog vijeća. " U svezi s tim navodi da "razlozi doktrinarne čistoće legislativnog uređenja žalbenog postupka zahtijevaju da zakonodavac jasno regulira i propiše doseg diskrecijskih ovlasti postupanja povodom ovog žalbenog temelja. " Dalje ističe da "diskrecija nadležnog tijela sama po sebi ne mora biti sporna [...] sve dok izbor između ova dva diskrecijska izbora dovodi do povrede ustavnih prava".

7. Podnositelj zahtjeva konkretno navodi da kada prvostupanjski sud, nakon prvostupanjskog postupka i ocjene dokaza, oslobodi optuženog zato što zaključi da nije dokazano da je počinio kazneno djelo koje mu je stavljeno na teret, a drugostupanjski sud tu odluku ukine zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja " s jasnim 'uputama' koje njihovom aplikacijom mogu dovesti samo do osuđujućeg ishoda", onda je "opravdana bojazan optuženika" o nepristranosti i neovisnosti suda koji mu treba ponovno suditi. Podnositelj zahtjeva dalje detaljno obrazlaže šta bi, prema njegovom mišljenju, značio zaključak jesu li upute koje daje drugostupanjski sud obligatornog karaktera ili ne (opširnije na str. 6.-7. zahtjeva). Također navodi da mu je poznat stav Ustavnog suda iz Odluke broj U 22/14, ali da smatra da se taj stav ne može primijeniti na konkretan slučaj zato što je u tom predmetu drugostupanjski sud utvrdio daje činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno, pa je naloženo izvođenje dodatnih dokaza, dok je u konkretnom slučaju sud zaključio da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno. Također, podnositelj zahtjeva navodi da se iz navedene odluke Ustavnog suda "daje naslutiti da unutar razmatranja prava optuženika na neovisan i nepristran sud spadaju samo slučajevi 'vanjskog utjecaja', te da 'upute koje prizivni sud daje u skladu sa zakonom s ciljem otklanjanja pogrešaka koje uoči razmatrajući priziv' faktički i ne mogu ući u opseg razmatranja ovog ustavnog prava. "Podnositelj smatra da ni Europski sud za ljudska prava ne isključuje mogućnost "da bi utjecaj unutar sudske vlasti mogao biti od značaja ako je 'neprimjeren'", te navodi da u predmetu Parlov - Tkalčić protiv Hrvatske "daje vrhunski razrađene standarde za ispitivanje ove 'neprimjerenosti' [...] od administrativnog značaja na postupajuće suce; njihovo ocjenjivanje i napredovanje; mogućnost odupiranja istim utjecajima itd. ". Stoga smatra da se isti ti standardi moraju razmotriti i u ovom predmetu i "dovesti u vezu s diskrecijskim


ovlastima", ali ne "u konkretnom slučaju s ovlastima predsjednika suda, nego s već opisanim popratnim pojavama koje sa sobom nosi dosljedno pridržavanje slobodnog sudačkog uvjerenja nakon ukidne odluke". Također, smatra da je bitan i "administrativni aspekt" zato stoje u BiH "na snazi sustav u kojem se kvalitativni element rada sudaca ne vrednuje po kvalitetu rada, poznavanju sudske prakse, stajališta viših instanci, nego jedino i isključivo po kriteriju omjera u broju ukinutih odluka". Podnositelj zahtjeva navodi da je razlika u odnosu na Odluku broj U 22/14 i to što je u situaciji koju je Ustavni sud razmatrao u tom predmetu prvostupanjska odluka mogla biti ukinuta samo jednom", dok je prema članku 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS sada moguće odluku ukidati bezbroj puta. To, prema njegovom mišljenju, može dovesti do kršenja prava optuženog na suđenje u razumnom roku (opširnije na str. 8.-9. zahtjeva).

8. Na temelju izloženog, podnositelj zahtjeva predlaže da Ustavni sud proglasi neustavnim odredbe članka 329. stavak 1. točka b) ZKPRS i članka 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS u odnosu na članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. stavak 1. Europske konvencije zato što "zakonodavac nejasnim reguliranjem instituta ukidanja prvostupanjskih presuda zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja nije izvršio svoju dužnost ispunjenja zahtjeva preciznosti zakonske norme koje će dovoljno jasno odrediti opseg diskrecije izbora dodijeljene nadležnim tijelima [...] koja treba biti opća, određena, jasna, postojana i jednaka prema svakome, te koja će otkloniti diskriminaciju, povredu prava optuženika na neovisan i nepristran sud, te pravičnu raspravu i suđenje u razumnom roku."

9. Ukoliko Ustavni sud zauzme stav da je osporena odredba ustavna, onda podnositelj zahtjeva predlaže da sud ispita pitanje postojanja ili djelokruga/domašaja općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za ovu odluku, odnosno u konkretnom slučaju "djelokruga/domašaja prava optuženika na pravično suđenje" - jednakost u postupanju i pravo na neovisan i nepristran sud iz članka II/3.(e) i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Drugim riječima, kako je naveo, podnositelj traži "ocjenu primjenljivosti ustavnog i konvencijskog prava na konkretan slučaj te davanje ocjene imaju li činjenične 'upute' drugostupanjskog suda u okviru žalbene osnove pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja [...] karakter obligatornih uputa za prvo stupanj ski sud, odnosno kakve su one pravnog učinka te bi li 'preuzimanje' istih uputa od ovog suda bilo u skladu s ustavnim pravima optuženika."

b) Činjenice predmeta povodom kojeg je podnesen zahtjev

10. Podnositelj zahtjeva je naveo da je pred tim sudom vođen kazneni postupak protiv optuženog Miroslava Nenadića (u daljnjem tekstu: optuženi) zbog kaznenog djela ugrožavanje javnog prometa iz članka 410. stavak 3. u svezi sa st. 1. i 2. Kaznenog zakona Republike Srpske (u daljnjem tekstu: KZRS) u kojem je jedna osoba poginula. Optuženom je bilo stavljeno na teret da je u kritično vrijeme (2006. godine), upravljajući svojim motornim vozilom, protivno pozitivnim propisima, sustigao i desnim prednjim dijelom vozila udario u zadnju stranu bicikla kojim je upravljao Nedeljko Trkulja (u daljnjem tekstu: oštećeni), koji se kretao u istom pravcu kao i optuženi. Oštećeni je uslijed ovog udara pretrpio teške ozljede i preminuo na licu mjesta. Prvostupanjskom presudom broj 84 K 051424 17 K od 8. ožujka 2018. godine optuženi je oslobođen krivnje. U obrazloženju prvostupanjske presude sud je detaljno iznio sadržaj provedenih dokaza, između ostalih i vještačenja koja su obavila dva vještaka prometne struke na okolnost nastanka prometne nezgode (od kojeg je jednog predložila obrana), vještak medicinske struke, te vještak KTC - Jedinica za forenziku, saslušanje svjedoka, između ostalih Radmile Kuzmanović i Milana Kuzmanovića (u daljnjem tekstu: svjedoci R. K. i M. K.), te iskaza optuženog koji je dao u

istrazi u prisustvu branitelja, budući da optuženi tijekom pretresa "nije davao obranu".

11. Prvostupanjski sud je utvrdio daje optuženi kritičnog dana na nekoliko lokacija konzumirao alkohol, a posljednje mjesto je bio kafe-bar u kojem su radili svjedoci R. K. i M. K. Ovi svjedoci su svojim iskazima potvrdili da ih je optuženi nazvao nakon što je napustio kafe, da im je rekao "da je nešto udario na putu, da mu nije jasno što", zamolio da to provjere, ali da svjedok M. K nije na lokaciji na koju gaje optuženi uputio pronašao nikakve tragove osim oštećenog plastičnog stupica, pa je to i rekao optuženom. Također, ovi svjedoci su suglasno izjavili da ih je apelant nazvao ujutro i saopćio im daje popravio vozilo, daje "čuo da je ubio čovjeka", ali da "ne može da vjeruje", te da je zamolio svjedokinju R. K. da "nikome ništa ne govori" u svezi s tim. Optuženi je u iskazu tijekom istrage dao identičan iskaz navodeći, između ostalog, da je u kritično vrijeme "udario u nešto što se kretalo desnom ivicom kolnika u pravcu Broda" i da se "radilo o nekoj većoj stvari, ali tada nije mogao zaključiti o čemu je riječ, je li to bio čovjek ili neka vrsta divljači." Također, optuženi je detaljno iznio svoj razgovor sa svjedocima R. K. i M. K. koji je u potpunosti bio identičan njihovim iskazima, te je detaljno opisao kako je popravio vozilo koje je bilo oštećeno s desne strane (str. 17-19. prvo stupanjske presude).

12. Prvostupanjski sud je obrazložio da iskaz optuženog pokazuje da "okolnost da optuženik uistinu udara u nešto, na dijelu puta koji je i prostorno i vremenski vrlo blizak mjestu i trenutku kada stradava [oštećeni] "predstavlja" snažan i moćan indicijski dokaz da je upravo optuženik svojim vozilom skrivio smrt oštećenika iz jednostavnog razloga što su šanse da je optuženik udario svojim vozilom u neku divljač te da je ustvari neko drugo vozilo u tom bliskom vremenu i prostoru udarilo oštećenika uistinu astronomski teško procjenjive". Međutim, kako je dalje zaključio prvostupanjski sud, "ova mogućnost, koliko god bila udaljena i teško prihvatljiva uobičajenom ljudskom diskursu razmišljanja, ipak postoji i ona je realno moguća." Zbog toga je prvostupanjski sud zaključio da "gore navedena činjenica ne može služiti kao isključivi i jedini dokaz protiv optuženika", iako je dalje konstatirao da je "zaista neodoljiv dojam da osobe koje pobjegnu s mjesta prometne nezgode, izvrše popravke na automobilu, pa čak i prefarbavanje automobila, uživaju određenu blagodat teškog i nesavladivog standarda dokazivosti njihove krivnje". Prvostupanjski sud je nakon opširnog elaboriranja ovog svog zaključka (str. 21-24. prvostupanjske presude) utvrdio da u konkretnom slučaju "indicijalni dokazi ne čine čvrst zatvoren krug koji dopušta samo jedan zaključak" da bi optuženi bio kriv.

13. Odlučujući o žalbi protiv prvostupanjske presude, Okružni sud u Doboju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) Rješenjem broj 85 K 051424 18 Kž od 24. svibnja 2018. godine uvažio je žalbu okružnog javnog tužitelja, ukinuo presudu prvostupanjskog suda i predmet vratio na ponovno suđenje. Okružni sud je u obrazloženju, između ostalog, naveo da su utemeljeni žalbeni navodi "da je pobijana presuda utemeljena na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju", odnosno da prvostupanjski sud nije "s dovoljno kritičnosti analizirao i obrazložio provedene dokaze" (naročito nalaz i mišljenje vještaka KTC - Jedinica za forenziku i nalaz vještačenja boje - laka KTC Banja Luka, te iskaze svjedoka R. K, M. K. i samog optuženog), te da ih nije doveo u međusobnu vezu u pogledu vremena kada se dogodila prometna nezgoda, vremena kada je optuženi telefonom pozvao navedene svjedoke i obavijestio ih da je "udario u nešto" pored puta u mjestu Bosanski Lužani. Također, drugostupanjski sud je naveo da se iz prvostupanjske presude ne vidi da je sud cijenio u svezi s ostalim dokazima i činjenicu da se nezgoda dogodila u večernjim satima kritičnog dana, a da je optuženi sljedećeg jutra popravio vozilo, te da je u kritičnom vremenu jedino oštećeni stradao na toj dionici puta na kojoj je i sam


optuženi priznao da je "u nešto udario". Osim toga, Okružni sud je naveo da u prvostupanjskoj presudi nije cijenjen ni analiziran nalaz vještaka medicinske struke u svezi s drugim dokazima, a da je taj vještak naveo daje "nesumnjivo, s obzirom na visinu povreda na oštećenom, daje on udaren vozilom". Stoga je Okružni sud zaključio da "kada se s više analize i kritičnosti analiziraju izjava optuženog dana u istrazi, izjave saslušanih svjedoka, te izvedeni materijalni dokazi postoji takav neprekinut skup indicija kojim bi se mogao ispuniti standard dokazivanja putem indicija" (naglasak dodan). Stoga je Okružni sud naložio prvo stupanj skom sudu da u ponovnom postupku otkloni navedene nedostatke na koje mu je ukazao i da o tome da razloge u obrazloženju presude koju donese.


14. U Ustavu Bosne i Hercegovine relevantne odredbe glase:

Članak II/2. Međunarodni standardi U Bosni i Hercegovini izravno se primjenjuju prava i

slobode garantirani Europskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda kao i njezinim protokolima. Ovi akti imaju prioritet nad svim drugim zakonima.

Članak II/3. Katalog prava Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: [...] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. [...] 15. U Zakonu o krivičnom postupku Republike Srpske

("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 53/12, 91/17 i 66/18) relevantne odredbe glase:

Pravo na suđenje bez odgode Članak 13.

(1) Osumnjičeni, odnosno optuženi ima pravo da u najkraćem razumnom roku bude izveden pred neovisan i nepristrastan sud i da mu bude suđeno bez odgode.

(2) Sud je dužan da postupak provede bez odugovlačenja i onemogući svaku zlouporabu prava koja pripadaju osobama koje učestvuju u postupku. [...]

Pogrešno ili nepotpuno ustvrđeno činjenično stanje

Članak 313. (1) Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno

ustvrđenog činjeničnog stanja kada je sud neku odlučnu činjenicu pogrešno ustvrdio ili je nije ustvrdio.

[...]

Odluke drugostupanjskog suda po prizivu Član 324.

(1) Drugostupanjski sud može odbaciti priziv kao nepravovremena ili kao nedopuštena ili odbiti priziv kao neutemeljena i potvrditi prvostupanjsku presudu ili preinačiti prvostupanjsku presudu, ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostupanjskom sudu na ponovno suđenje ili odrediti održavanje pretresa pred drugostupanjskim sudom.

[(2) Pretres pred drugostupanjskim sudom mora se održati ako je u istom krivičnom predmetu presuda već jednom bila ukinuta.]

(Ova odredba je izmijenjena osporenom odredbom člankom 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS tako što je brisan stavak 2. - vidjeti "Službeni glasnik RS", broj 66/18.)

Članak 329. (1) Drugostupanjski sud će, uvažavajući priziv, rješenjem

ukinuti prvostupanjsku presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje ako ustvrdi da;

[...]

b) je zbog pogrešno ili nepotpuno ustvrđenog činjeničnog stanja potrebno odrediti novi glavni pretres pred prvostupanjskim sudom. [...]

Obrazloženje odluke kojom se ukida prvostupanjska odluka Članak 330.

(1) U obrazloženju presude, odnosno rješenja kojim se ukida prvostupanjska presuda drugostupanjski sud treba ocijeniti prizivne navode.

(2) Kada se prvostupanjska presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, u obrazloženju treba navesti koje su odredbe povrijeđene i u čemu se povrede sastoje sukladno sa člankom 311. ovog zakona.

(3) Kada se prvostupanjska presuda ukida zbog pogrešno ili nepotpuno ustvrđenog činjeničnog stanja, navešće se u čemu se sastoje nedostaci u ustvrđivanju činjeničnog stanja, odnosno zašto su novi dokazi i činjenice važni i od utjecaja za donošenje pravilne odluke.

Dostavljanje drugostupanjske odluke i postupanje prvostupanjskog suda

Članak 331. [...] (4) Prvostupanjski sud je dužan da izvede sve procesne

radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostupanjski sud u svojoj odluci. [...]

V. Dopustivost

16. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine.

17. Članak VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: [...] c) Ustavni sud će imati nadležnost za pitanja koja mu

podnese bilo koji sud u Bosni i Hercegovini, a koja se tiču toga je li neki zakon o čijoj'Valjanosti ovisi njegova odluka sukladno ovom Ustavu, s Europskom konvencijom za ljudska prava i temeljne slobode i njezinim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine; ili koja se tiču postojanja ili djelokruga nekog općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda.

18. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je Osnovni sud u Derventi (sudac Alen Lukač), što znači daje zahtjev podnijela ovlaštena osoba iz članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 5/10 od 26. studenog 2010. godine, točke 7.-14., objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 37/11).

19. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 19. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud smatra da je ovaj zahtjev dopustiv zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan formalni razlog iz članka 19. stavak (1) Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev ne bi bio dopustiv.

VI. Meritum

20. Podnositelj zahtjeva prvo traži da Ustavni sud odluči o kompatibilnosti članka 329. stavak 1. točka b) ZKPRS i članka 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije koji, između ostalog, garantiraju pravo na neovisan i nepristran sud kao neodvojiv dio prava na pravično suđenje.

21. U Ustavu Bosne i Hercegovine relevantna odredba glasi: Članak II/3. Katalog prava Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: [...] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. [...] 22. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom

dijelu glasi:


1) Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obveza ili kaznene optužbe protiv njega, svatko ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim sudom ustanovljenim zakonom. [...]

23. Kako su Europski i Ustavni sud u svojoj jurisprudenciji konzistentno ukazivali, pravo na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije osigurava, između ostalog, svakome pravo da o njegovim građanskim pravima i obvezama i o kaznenoj optužbi odluči neovisan i nepristran "tribunal", odnosno sud. Podnositelj zahtjeva, kako je već rečeno, smatra da osporeni članak ZKPRS i odredba članka 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS narušavaju princip nepristranosti i neovisnosti zbog mogućnosti i ovlasti drugostupanjskog suda da ukine presudu u kaznenom postupku uslijed pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i da je vrati prvostupanjskom sudu na ponovno odlučivanje, i to, prema osporenim odredbama, neograničen broj puta. Podnositelj zahtjeva, također, smatra da se zakonom mora utvrditi granica diskrecijskih ovlasti suda da prvostupanjsku presudu ukine zbog pogrešno (ali ne i nepotpuno) utvrđenog činjeničnog stanja ili da je preinači nakon pretresa pred žalbenim vijećem. Također, postavlja i pitanje obveznosti uputa prvostupanjskom sudu koje drugostupanjski sud navede u svojoj odluci kada ukine presudu zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

24. Ustavni sud najprije ističe da je ovakvo pitanje već razmatrao u Odluci broj U 22/14 (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 12/14 od 4. prosinca 2014. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 101/14). Ustavni sud smatra da su neutemeljeni navodi podnositelja zahtjeva da stavovi iz ove odluke nisu primjenljivi i u konkretnom slučaju. Naime, navedena odluka je donesena u predmetu u kojem je također sudac prvostupanjskog suda osporio ustavnost odredbe Zakona o kaznenom postupku FBiH iz istog razloga - mogućnosti drugostupanjskog suda da ukine presudu u kaznenom postupku uslijed pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i da je vrati prvostupanjskom sudu na ponovno odlučivanje (idem, točka 20.). Ustavni sud je u navedenoj odluci detaljno razmotrio standarde nepristranosti i neovisnosti suda onako kako ih primjenjuje i Europski sud za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud), pa je zaključio da "cilj osporene odredbe jeste uklanjanje propusta pri utvrđivanju činjeničnog stanja koji budu uočeni u žalbenom postupku na jedan od načina propisanih zakonom". Stoga je ocijenjeno da "argumenti podnositelja zahtjeva o tome da se osporenom odredbom narušava princip nepristranosti ni na koji način ne pokreću pitanje 'nepristranog suda' u smislu članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno članka 6. stavak 1. Europske konvencije." Također, Ustavni sud je u navedenoj odluci istaknuo da "ovakva odredba ne može ni na koji način dovesti u pitanje niti utisak o nepristranosti, već, naprotiv, učvršćuje povjerenje javnosti u to da će propusti koje eventualno počini prvostupanjski sud moći biti ispravljeni korištenjem propisanog djelotvornog pravnog lijeka" (idem, točke 21.-23.).

25. U odnosu na navodno kršenje principa neovisnosti suda, Ustavni sud je u navedenoj odluci također ukazao na relevantne standarde koje primjenjuje Europski sud, pa je zaključio da su i ti navodi neutemeljeni zato što je osporenom odredbom propisano postupanje drugostupanjskog suda u postupku po propisanom pravnom lijeku. Naime, Ustavni sud je naveo da "sud mora funkcionirati neovisno o izvršnoj vlasti i svoje odluke mora temeljiti na svom slobodnom mišljenju, činjenicama i odgovarajućoj pravnoj osnovi", ta da se "u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvom utjecaju na sud izvan sudske vlasti, već se radi o uputama koje žalbeni sud daje u skladu sa zakonom s ciljem otklanjanja pogrešaka koje uoči razmatrajući žalbu protiv prvostupanjske presude. To, svakako, nije suprotno principu

neovisnosti jer taj princip podrazumijeva da sudske odluke neće ocjenjivati ili mijenjati bilo tko izvan žalbenog postupka koji je propisan zakonom (vidi Preporuka Komiteta ministara Vijeća Europe broj R(94)12 od 13. listopada 1994. godine, princip l/2.i))" (ibid, točka 25.).

26. S obzirom na to da se u konkretnom predmetu u biti radi o osporavanju istovjetne odredbe samo u zakonu Republike Srpske, Ustavni sud smatra da nema potrebe detaljnije obrazlagati ovo pitanje, već se poziva na cjelovito obrazloženje iz navedene odluke U 22/14.

27. Ovakav stav Ustavnog suda ne mogu promijeniti ni navodi podnositelja zahtjeva da se ovdje radi o neprimjerenom utjecaju unutar sudske vlasti, u svezi s čim se pozvao na predmet Parlov-Tkalčić protiv Hrvatske (vidi Europski sud, presuda Parlov-Tkalčić protiv Hrvatske od 22. prosinca 2009. godine, aplikacija broj 24810/06). Naime, u navedenom predmetu Europski sud je razmatrao pitanje postojanja zaštite od neprimjerenog utjecaja predsjednika žalbenog suda na članove vijeća tog suda i to s aspekta zaštite sudaca od neprimjerenog utjecaja i pritisaka "drugih sudaca ili osoba koje imaju upravne odgovornosti na sudu, poput predsjednika suda ili predsjednika sudskog odjela". U svezi s tim, Europski sud je naveo: "Ako nema dostatne zaštite koja osigurava neovisnost sudaca unutar pravosudnoga sustava, a osobito u odnosu na njihove nadređene u pravosudnim tijelima, Sud bi to moglo navesti na zaključak da su sumnje podnositelja zahtjeva glede (neovisnosti i) nepristranosti suda možda bile objektivno opravdane [...] Stoga je Europski sud dalje ispitivao jesu li članovi žalbenog vijeća bili dovoljno neovisni u odnosu na predsjednika žalbenog suda kao njihovog nadređenog. Dakle, u navedenom predmetu se nije razmatralo pitanje koje podnositelj zahtjeva postavlja u konkretnom slučaju. Osim toga, Ustavni sud neće ulaziti u pitanje je li drugostupanjski sud trebao odlučiti da provede pretres pred tim sudom umjesto da predmet vrati na ponovno odlučivanje jer to nije ustavno pitanje, već pitanje primjene procesnog zakona. Naime, Ustavni sud je i ranije u svojoj praksi naglasio da tumačenje i primjena sporne odredbe u praksi nije zadatak Ustavnog suda, već je to zadatak redovnih sudova. Naime, u smislu članka VI/3.(c), Ustavni sud je nadležan ocjenjivati je li sporna odredba suprotna nekom ustavnom pravu, u konkretnom slučaju pravu na pravično suđenje, a ne tumačiti spornu odredbu na način kako bi se ona trebala primjenjivati u praksi ili u konkretnom slučaju, niti riješiti sporno pravno pitanje koje se nalazi na rješavanju pred redovnim sudom (vidi, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 5/13 od 5. srpnja 2013. godine, dostupna na www. ustavni sud. ba, točka 30.).

28. Dalje, pitanje "obligatornosti uputa" drugostupanjskog suda također je jasno riješeno u ZKPRS. Naime, prema odredbi članka 330. stavak 3. ZKPRS, kada ukine presudu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja drugostupanjski sud je obvezan navesti u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja. Iz toga logično proizlazi i obveza prvostupanjskog suda date nedostatke otkloni, kako je to propisano člankom 331. stavak 4. ZKPRS. U konkretnom slučaju, drugostupanjski sud je ukinuo prvostupanjsku presudu zato što je zaključio da prvostupanjski sud nije s dovoljno kritičnosti analizirao sve provedene dokaze u međusobnoj vezi i o tome dao zadovoljavajuće obrazloženje, pa je predmet vratio da se ti nedostaci otklone. Pri tome, drugostupanjski sud nije dao uputu da se donese drugačija presuda, kako to podnositelj zahtjeva zaključuje, već je samo ukazao na to koje dokaze prvostupanjski sud nije ocijenio u svezi s drugim provedenim dokazima, zato što to nije obrazložio, pa je naložio da to uradi, kako je to propisano u članku 330. stavak 4. ZKPRS. Ovakve upute nikako ne mogu pokrenuti pitanje neovisnosti i nepristranosti suda u smislu članka 6. Europske konvencije, niti na bilo koji način uskraćuju


optuženom procesne garancije iz tog članka, naročito zato što je i pravo na obrazloženu odluku također dio prava na pravično suđenje. Upute drugostupanjskog suda upravo ukazuju na racionalnost višestupnog sustava odlučivanja, u kojem drugostupanjski sud ukazuje na nedostatke prvostupanjske ukinute odluke.

29. Dalje, na drugačije odlučenje ne mogu utjecati ni navodi podnositelja zahtjeva da osporena odredba članka 329. stavak 1. točka b) ZKP "nije jasna i precizna" jer, kako navodi, ostavlja takav diskrecijski prostor žalbenom sudu koji može dovesti u pitanje pravo na pravično suđenje u pogledu ravnopravnosti strana u postupku i suđenja u razumnom roku. Najprije, Ustavni sud smatra da je osporena odredba dovoljno jasna i precizna kada propisuje mogućnost suda da ukine prvostupanjsku presudu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, nije zadatak Ustavnog suda da zauzima stav o tome staje to pogrešno, a šta nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. To je pitanje elaborirano u pravnoj teoriji i u praksi sudova, a navodi podnositelja zahtjeva u svezi s tim ni na koji način ne utječu na procesne garancije koje optuženom pruža članak 6. Europske konvencije.

30. Dalje, točno je da nakon izmjena ZKPRS iz 2018. godine žalbeni sud u kaznenom postupku više nije obvezan, nakon što je prvostupanjska odluka već bila jednom ukinuta, provesti pretres pred žalbenim vijećem, već može ponovno ukinuti prvostupanjsku presudu. Ustavni sud smatra da ovakva odredba ni na koji način ne dovodi u pitanje ravnopravnost strana u postupku u smislu članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, niti prava optuženog na obranu zato što ni na koji način ne zadire u ta prava, niti ih na bilo koji način ograničava. Naime, pravo na ravnopravnost strana i pravo na obranu znači, između ostalog, da svakoj strani mora biti omogućeno da pod jednakim uvjetima s drugom stranom iznese svoju obranu, predloži i provede svoje dokaze i ospori dokaze suprotne strane, a to se podnesenim zahtjevom ni ne dovodi u pitanje. Što se tiče mogućnosti kršenja prava na suđenje u razumnom roku zbog mogućeg višestrukog ukidanja i vraćanja na prvostupanjsko suđenje, ni to se pitanje ovdje ne pokreće jer se ne može pretpostavljati da će se to desiti. Ustavni sud naglašava da je sud u svakom slučaju obvezan voditi računa da postupak provede bez odugovlačenja, kako to propisuje članak 13. ZKPRS i kako to zahtijeva članak 6. stavak 1. Europske konvencije. Stoga, brisanje dijela odredbe po kojoj se prvostupanjska presuda mogla samo jednom ukinuti ne postavlja per se pitanje kompatibilnosti takvog zakonodavnog rješenja sa člankom II/3. Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije jer se pitanje duljine postupka može ocjenjivati u svakom pojedinačnom slučaju.

31. Također, Ustavni sud smatra da su neutemeljeni i navodi podnositelja zahtjeva da je osporenom odredbom žalbenom sudu ostavljena "preširoka diskrecijska ocjena" pri izboru hoće li ukinuti ili preinačiti prvostupanjsku presudu kada utvrdi da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno. Naime, bit diskrecijske ocjene i jeste u njezinoj širini, ali ona ne smije biti proizvoljna. Sve dok žalbeni sud na odgovarajući način ne obrazloži nepravilnosti zbog kojih je zaključio daje činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ne može se govoriti o proizvoljnosti, a naročito se ne može govoriti o neustavnosti osporene odredbe zbog toga što je sudu ostavljena diskrecijska ocjena da presudu ukine ili preinači, zato što se time ni na koji način ne dovode u pitanje procesne garancije koje optuženi ima prema članku 6. Europske konvencije i pred prvostupanjskim i pred drugostupanjskim sudom.

32. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud smatra da su odredbe članka 329. stavak 1. točka b) ZKPRS i članka 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS u skladu s odredbom članka

II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

33. Što se tiče posebnog zahtjeva da Ustavni sud "ispita pitanje postojanja ili djelokruga/domašaja općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku ovog suda [...] odnosno djelokruga/domašaja prava optuženika na pravičnu raspravu {jednakost stranaka kao sastavnicu) te neovisan i nepristran sud", Ustavni sud smatra da se taj zahtjev u biti svodi na ista pitanja na koja je već odgovoreno u ovoj odluci.

VII. Zaključak

34. Ustavni sud zaključuje da su odredbe članka 329. stavak 1. točka b) ZKPRS i članka 3. Zakona o izmjenama i dopunama ZKPRS u skladu s odredbom članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije zato što propisivanje ovlasti žalbenom sudu da u postupku po propisanom pravnom lijeku, nakon ukidanja prvostupanjske odluke zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, predmet vrati prvostupanjskom sudu uz upute kako da se otklone uočeni propusti ne predstavlja kršenje principa nepristranosti i neovisnosti suda, ravnopravnosti strana u postupku, niti prava na suđenje u razumnom roku, odnosno prava na pravično suđenje općenito.

35. Na temelju članka 19. točka a) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

36. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Zlatko M. Knežević, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у

предмету број У 18/18, рјешавајући ахтјев Основног суда у Дервенти (судија Ален Лукач), на основу члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) алинеја б) и члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 94/14), у саставу:

Златко М. Кнежевић, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Мирсад Ћеман, потпредсједник Маргарита Цаца Николовска, потпредсједница Tudor Pantiru, судија Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија Giovanni Grasso, судија на сједници одржаној 29. новембра 2018. године донио

је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одлучујући о захтјеву Основног суда у Дервенти

(судија Ален Лукач) за оцјену уставности одредбе члана 329 став 1 тачка б) Закона о кривичном поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 53/12 и 97/17) и члана 3. Закона о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 66/18),

утврђује се да су члан 329 став 1 тачка б) Закона о кривичном поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 53/12 и 97/17) и члан 3. Закона о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 66/18) у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.


Одлуку објавити у "Службеном гласнику БиХ", "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Основни суд у Дервенти (судија Ален Лукач; у даљњем тексту: подносилац захтјева) поднио је 16. августа 2018. године Уставном суду Босне и Херцеговине захтјев за оцјену уставности одредбе члана 329 став 1 тачка б) Закона о кривичном поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 53/12 и 97/17; у даљњем тексту: ЗКПРС) и члана 3 Закона о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 66/18; у даљњем тексту: Закон о измјенама и допунама ЗКПРС) у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). Подносилац захтјева је такође тражио да Уставни суд у случају да "нађе да нема мјеста генералном проглашењу цитираних одредаба неуставним" испита "питање постојања или дјелокруга/домашаја општег правила међународног јавног права које је битно за одлуку овог суда [...] односно дјелокруга/домашаја права оптуженика на правичну расправу (једнакост странака као саставницу) те независан и непристрасан суд".

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 23 став (2) Правила Уставног суда, од Народне скупштине Републике Српске (у даљњем тексту: НСРС) затражено је 24. августа 2018. године да достави одговор на захтјев.

3. У остављеном року за одговор НСРС није доставио одговор, а 13. септембра 2018. године је обавијестио Уставни суд да не може спровести процедуру за припрему одговора и затражио додатно вријеме за достављање одговора.

III. Захтјев а) Наводи из захтјева

4. Подносилац захтјева је поставио два захтјева: 1) захтјев за оцјену уставности одредбе члана 329 став 1 тачка б) ЗКПРС и члана 3 Закона о измјенама и допунама ЗКПРС у односу на Устав Босне и Херцеговине и Европску конвенцију; и 2) захтјев за оцјену постојања или дјелокруга/домашаја општег правила међународног јавног права које је битно за одлуку суда, односно домашаја права оптуженог на правичну расправу, независан и непристрасан суд и суђење у разумном року "дефинисано Уставом и Европском конвенцијом у односу на примјену одредбе члана 329 став 1 тачка б), члана 330 став 3 и члана 331 став 4 ЗКПРС на конкретан случај".

5. У врло опширном образложењу првог захтјева подносилац захтјева, између осталог, наводи да "тражи разрјешење правног учинка 'упутстава чињеничног карактера' код укидних одлука унутар жалбеног основа погрешно (не и непотпуно) утврђеног чињеничног стања, према праву оптуженика на независан и непристрасан суд, затим право оптуженика на једнакост оружја/странака у поступку", односно тражи одговор на питање "да ли 'упутства чињеничног карактера' код укидних одлука могу дерогирати уставне одредбе о праву оптуженика на независан и непристрасан суд и начела једнакости странака у поступку, односно да ли таква упутства могу попримити карактер облигаторности за првостепени суд". Подносилац захтјева наводи да оваква упутства "доводе у озбиљну сумњу" поштовање наведених права оптуженог, укључујући и право

на суђење у разумном року. Даље, подносилац захтјева истиче да се мора направити разлика између "погрешно од непотпуно утврђеног чињеничног стања", будући да укидање првостепене одлуке због непотпуно утврђеног чињеничног стања "не може довести у питање право оптуженика на независан и непристрасан суд". Подносилац захтјева наводи да се на тај начин налаже првостепеном суду да исправи грешку, "односно да утврди правно релевантну чињеницу коју је у претходном поступку пропустио да учини". Међутим, у односу на укидање првостепене одлуке због погрешно утврђеног чињеничног стања, подносилац захтјева сматра да тај жалбени основ "као разлог за укидање првостепених пресуда доводи у питање" право оптуженог на правично суђење, како је то већ наведено.

6. Подносилац захтјева даље наводи да другостепени суд може првостепену пресуду укинути и вратити на поновно суђење, као и да може, након претреса, првостепену пресуду преиначити. При томе, како даље наводи, законодавац "не прописује јасно и прецизно када може услиједити преиначење а када укидање, нити прописује критеријуме за избор ових процесних могућности, а како ствари сада стоје након оспорених измјена из члана 3 ЗКПРС законодавац не прописује нити ограничава број укидних одлука које могу услиједити као посљедица овог избора". Подносилац захтјева сматра да се "може извести закључак да је овај избор између преиначења [...] или укидања због погрешно (и непотпуно) утврђеног чињеничног стања препуштен неограниченој, те законски апсолутно неспутаној дискрецији жалбеног вијећа." У вези с тим наводи да "разлози доктринарне чистоће легислативног уређења жалбеног поступка захтијевају да законодавац јасно регулише и пропише досег дискреционих овлашћења поступања поводом овог жалбеног основа." Даље истиче да "дискреција надлежног тијела сама по себи не мора бити спорна [...] све док избор између ова два дискрециона избора доводи до повреде уставних права".

7. Подносилац захтјева конкретно наводи да када првостепени суд, након првостепеног поступка и оцјене доказа, ослободи оптуженог зато што закључи да није доказано да је починио кривично дјело које му је стављено на терет, а другостепени суд ту одлуку укине због погрешно утврђеног чињеничног стања "с јасним 'упутствима' које њиховом апликацијом могу довести само до осуђујућег исхода", онда је "оправдана бојазан оптуженика" о непристрасности и независности суда који треба поново да му суди. Подносилац захтјева даље детаљно образлаже шта би, према његовом мишљењу, значио закључак да ли су упутства која даје другостепени суд облигаторног карактера или не (опширније на стр. 6-7 захтјева). Такође наводи да му је познат став Уставног суда из Одлуке број У 22/14, али да сматра да се тај став не може примијенити на конкретан случај зато што је у том предмету другостепени суд утврдио да је чињенично стање било непотпуно утврђено, па је наложено извођење додатних доказа, док је у конкретном случају суд закључио да је чињенично стање погрешно утврђено. Такође, подносилац захтјева наводи да се из наведене одлуке Уставног суда "даје наслутити да унутар разматрања права оптуженика на независан и непристрасан суд спадају само случајеви 'вањског утицаја', те да 'упутства која призивни суд даје у складу са законом с циљем отклањања погрешака које уочи разматрајући призив' фактички и не могу ући у обим разматрања овог уставног праваТ Подносилац сматра да ни Европски суд за људска права не искључује могућност "да би утицај унутар судске власти могао бити од значаја ако је 'непримјерен'", те наводи да у предмету Парлов-Ткалчић против Хрватске "даје врхунски разрађене стандарде за испитивање ове


’непримјерености’ [...] од административног значаја на поступајуће судије; њихово оцјењивање и напредовање; могућност одупирања истим утицајима итд. ". Стога сматра да се исти ти стандарди морају размотрити и у овом предмету и "довести у везу с дискреционим овлашћењима", али не "у конкретном случају с овлашћењима предсједника суда, него с већ описаним попратним појавама које са собом носи досљедно придржавање слободног судијског увјерења након укидне одлуке". Такође, сматра да је битан и "административни аспект" зато што је у БиХ "на снази систем у којем се квалитативни елемент рада судија не вреднује по квалитету рада, познавању судске праксе, становишта виших инстанци, него једино и искључиво по критеријуму омјера у броју укинутих одлука". Подносилац захтјева наводи да је разлика у односу на Одлуку број У 22/14 и то што је у ситуацији коју је Уставни суд разматрао у том предмету првостепена одлука моглабити укинута само једном", док је према члану 3 Закона о измјенама и допунама ЗКПРС сада могуће одлуку укидати безброј пута. То, према његовом мишљењу, може довести до кршења права оптуженог на суђење у разумном року (опширније на стр. 8-9 захтјева).

8. На основу изложеног, подносилац захтјева предлаже да Уставни суд прогласи неуставним одредбе члана 329. став 1. тачка б) ЗКПРС и члана 3 Закона о измјенама и допунама ЗКПРС у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције зато што "законодавац нејасним регулисањем института укидања првостепених пресуда због погрешно утврђеног чињеничног стања није извршио своју дужност испуњења захтјева прецизности законске норме које ће довољно јасно одредити обим дискреције избора додијељене надлежним тијелима [...] која треба бити општа, одређена, јасна, постојана и једнака према свакоме, те која ће отклонити дискриминацију, повреду права оптуженика на независан и непристрасан суд, те правичну расправу и суђење у разумном року."

9. Уколико Уставни суд заузме став да је оспорена одредба уставна, онда подносилац захтјева предлаже да суд испита питање постојања или дјелокруга/домашаја општег правила међународног јавног права које је битно за ову одлуку, односно у конкретном случају "дјелокруга/домашаја права оптуженика на правично суђење" - једнакост у поступању и право на независан и непристрасан суд из члана II/3е) и члана 6 став 1 Европске конвенције. Другим ријечима, како је навео, подносилац тражи "оцјену примјенљивости уставног и конвенцијског права на конкретан случај те давање оцјене да ли чињенична 'упутства' другостепеног суда у оквиру жалбеног основа погрешно утврђеног чињеничног стања [...] имају карактер облигаторних упутстава за првостепени суд, односно какве су оне правног учинка те да ли би 'преузимање' истих упутстава од овог суда било у складу с уставним правима оптуженика. "

б) Чињенице предмета поводом којег је поднесен захтјев

10. Подносилац захтјева је навео да је пред тим судом вођен кривични поступак против оптуженог Мирослава Ненадића (у даљњем тексту: оптужени) због кривичног дјела угрожавање јавног саобраћаја из члана 410 став 3 у вези са ст. 1 и 2 Кривичног закона Републике Српске (у даљњем тексту: КЗРС) у којем је једно лице погинуло. Оптуженом је било стављено на терет да је у критично вријеме (2006. године), управљајући својим моторним возилом, противно позитивним прописима, сустигао и десним предњим дијелом возила ударио у задњу страну бицикла којим је управљао Недељко Тркуља (у даљњем тексту: оштећени), који се кретао у истом правцу као и оптужени. Оштећени је усљед овог удара претрпио тешке озљеде и преминуо на лицу

мјеста. Првостепеном пресудом број 84 К 051424 17 К од 8. марта 2018. године оптужени је ослобођен кривње. У образложењу првостепене пресуде суд је детаљно изнио садржај проведених доказа, између осталих и вјештачења која су обавила два вјештака саобраћајне струке на околност настанка саобраћајне незгоде (од којег је једног предложила одбрана), вјештак медицинске струке, те вјештак КТЦ - Јединица за форензику, саслушање свједока, између осталих Радмиле Кузмановић и Милана Кузмановића (у даљњем тексту: свједоци Р. К. и М. К.), те исказа оптуженог који је дао у истрази у присуству браниоца, будући да оптужени током претреса "није давао одбрану".

11. Првостепени суд је утврдио да је оптужени критичног дана на неколико локација конзумирао алкохол, а посљедње мјесто је био кафе-бар у којем су радили свједоци Р. К. и М. К. Ови свједоци су својим исказима потврдиди да их је оптужени назвао након што је напустио кафе, да им је рекао "да је нешто ударио на путу, да му није јасно шта замолио да то провјере, али да свједок М. К. није на локацији на коју га је оптужени упутио пронашао никакве трагове осим оштећеног пластичног стубића, па је то и рекао оптуженом. Такође, ови свједоци су сагласно изјавили да их је апелант назвао ујутро и саопштио им да је поправио возио, да је "чуо да је убио човјека", ади да "не може да вјерује", те да је замолио свједокињу Р. К. да "никоме ништа не говори" у вези с тим. Оптужени је у исказу током истраге дао идентичан исказ наводећи, између осталог, да је у критично вријеме "ударио у нешто што се кретало десном ивицом коловоза у правцу Брода" и да се "радило о некој већој ствари, ади тада није могао да закључи о чему је ријеч, да ли је то био човјек иди нека врста дивљачи." Такође, оптужени је детаљно изнио свој разговор са свједоцима Р. К. и М. К. који је у потпуности био идентичан њиховим исказима, те је детаљно описао како је поправио возило које је било оштећено с десне стране (стр. 17-19 првостепене пресуде).

12. Првостепени суд је образложио да исказ оптуженог показује да "околност да оптуженик уистину удара у нешто, на дијелу пута који је и просторно и временски врло близак мјесту и тренутку када страдава оштећени" представља "снажан и моћан индицијски доказ да је управо оптуженик својим возидом скривио смрт оштећеника из једноставног разлога што су шансе да је оптуженик ударио својим возилом у неку дивљач те да је у ствари неко друго возило у том блиском времену и простору ударило оштећеника уистину астрономски тешко процјењиве". Међутим, како је даље закључио првостепени суд, "ова могућност, колико год била удаљена и тешко прихватљива уобичајеном људском дискурсу размишљања, ипак постоји и она је реадно могућа. " Због тога је првостепени суд закључио да "горе наведена чињеница не може сдужити као искључиви и једини доказ против оптуженика", иако је даље констатовао да је "заиста неодољив дојам да дица која побјегну с мјеста саобраћајне незгоде, изврше поправке на аутомобилу, па чак и префарбавање аутомобила, уживају одређену благодат тешког и несавладивог стандарда доказивости њихове кривње". Првостепени суд је након опширног елаборирања овог свог закључка (стр. 21-24 првостепене пресуде) утврдио да у конкретном сдучају "индицијални докази не чине чврст затворен круг који допушта само један закључак" да би оптужени био крив.

13. Одлучујући о жадби против првостепене пресуде, Окружни суд у Добоју (у даљњем тексту: Окружни суд) Рјешењем број 85 К 051424 18 Кж од 24. маја 2018. године уважио је жалбу окружног јавног тужиоца, укинуо пресуду првостепеног суда и предмет вратио на поновно суђење. Окружни суд је у образложењу, између осталог, навео да су


основани жалбени наводи "да је побијана пресуда заснована на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању", односно да првостепени суд није "с довољно критичности анализирао и образложио проведене доказе" (нарочито налаз и мишљење вјештака КТЦ - Јединица за форензику и налаз вјештачења боје - лака КТЦ Бања ЈТука, те исказе свједока Р. К, М. К. и самог оптуженог), те да их није довео у међусобну везу у погледу времена када се догодила саобраћајна незгода, времена када је оптужени телефоном позвао наведене свједоке и обавијестио их да је "ударио у нешто" поред пута у мјесту Босански Лужани. Такође, другостепени суд је навео да се из првостепене пресуде не види да је суд цијенио у вези с осталим доказима и чињеницу да се незгода догодила у вечерњим часовима критичног дана, а да је оптужени сљедећег јутра поправио возило, те да је у критичном времену једино оштећени страдао на тој дионици пута на којој је и сам оптужени признао да је "у нешто ударио". Осим тога, Окружни суд је навео да у првостепеној пресуди није цијењен ни анализиран налаз вјештака медицинске струке у вези с другим доказима, а да је тај вјештак навео да је "несумњиво, с обзиром на висину повреда на оштећеном, да је он ударен возилом". Стога је Окружни суд закључио да "када се с више анализе и критичности анализирају изјава оптуженог дата у истрази, изјаве саслушаних свједока, те изведени материјални докази постоји такав непрекинут скуп индиција којим би могао да се испуни стандард доказивања путем индиција" (нагласак додан). Стога је Окружни суд наложио првостепеном суду да у поновном поступку отклони наведене недостатке на које му је указао и да о томе да разлоге у образложењу пресуде коју донесе.

IV. Релевантни прописи

14. У Уставу Босне и Херцеговине релевантне одредбе гласе:

Члан II/2. Међународни стандарди Права и слободе предвиђене Европском конвенцијом за

заштиту људских права и основних слобода и њеним протоколима директно се примјењују у Босни и Херцеговини. Ови акти имају приоритет над свим другим законима.

Члан II/3. Набрајање права Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

[...] е) Право на правичан поступак у грађанским и

кривичним стварима и друга правау вези с кривичним поступком Ш...]

15. У Закону о кривичном поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 53/12, 91/17 и 66/18) релевантне одредбе гласе:

Право на суђење без одгађања Члан 13.

(1) Осумњичени. односно оптужени има право да у најкраћем разумном року буде изведен пред независан и непристрастан суд и да му буде суђено без одгађања.

(2) Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења и онемогући сваку злоупотребу права која припадају лицима која учествују у поступку. [...]

Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање

Члан 313 (1) Пресуда се може побијати због погрешно или

непотпуно утврђеног чињеничног стања када је суд неку одлучну чињеницу погрешно утврдио или је није утврдио.

[...]

Одлуке другостепеног суда по жалби Члан 324.

(1) Другостепени суд може одбацити жалбу као неблаговремену или као недопуштену или одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену пресуду или преиначити првостепену пресуду. или укинути ову пресуду и упутити предмет првостепеном суду на поновно суђење или одредити одржавање претреса пред другостепеним судом.

[(2) Претрес пред другостепеним судом мора се одржати ако је у истом кривичном предмету пресуда већ једном била укинута.]

(Ова одредба је измијењена оспореном одредбом чланом 3 Закона о измјенама и допунама ЗКПРС тако што је брисан став 2 - видјети "Службени гласник РС", број 66/18.)

Члан 329. (1) Другостепени суд ће, уважавајући жалбу, рјешењем

укинути првостепену пресуду и вратити предмет на поновно суђење ако утврди да:

[...] б) је због погрешно или непотпуно утврђеног

чињеничног стања потребно одредити нови главни претрес пред првостепеним судом. [...]

Образложење одлуке којом се укида првостепена одлука

Члан 330. (1) У образложењу пресуде, односно рјешења којим се

укида првостепена пресуда другостепени суд треба оцијенити жалбене наводе.

(2) Када се првостепена пресуда укида због битних повреда одредаба кривичног поступка, у образложењу треба навести које су одредбе повријеђене иу чему се повреде састоје у складу са чланом 311. овог закона.

(3) Када се првостепена пресуда укида због погреишо или непотпуно утврђеног чињеничног стања, навешће се у чему се састоје недостаци у утврђивању чињеничног стања, односно зашто су нови докази и чињенице важни и од утицаја за доношење правилне одлуке.

Достављање другостепене одлуке и поступање првостепеног суда

Члан 331. Ш...]

(4) Првостепени суд је дужан да изведе све процесне радње и расправи сва спорна питања на која јеуказао другостепени суд у својој одлуци. [...]

V. Допустивост

16. При испитивању допустивости захтјева Уставни суд је пошао од одредбе чдана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине.

17. Члан VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине гласи: [...] ц) Уставни суд има надлежност у питањима која му

упути било који суд у Босни и Херцеговини, а односи се на то да ли је закон на чијој ваљаности почива његова одлука, сагласан са овим Уставом, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и њеним протоколима, или са законима Босне и Херцеговине; илиу погледу постојања или дјелокруга неког општег правила међународног јавног права које је од значаја за одлуку тог суда.

18. Захтјев за оцјену уставности поднио је Основни суд у Дервенти (судија Ален Лукач), што значи да је захтјев поднијело овлашћено лице из члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине (види Уставни суд, Одлука о допустивости и


меритуму број У 5/10 од 26. новембра 2010. године, тачке 7-14, објављена у "Службеном гласнику БиХ", број 37/11).

19. Имајући у виду одредбе члана VI/Зц) Устава Босне и Херцеговине и члана 19 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд сматра да је овај захтјев допустив зато што га је поднио овлашћени субјект, те да не постоји ниједан формални разлог из члана 19 став (1) Правила Уставног суда због којег захтјев не би био допустив.

VI. Меритум

20. Подносилац захтјева прво тражи да Уставни суд одлучи о компатибилности члана 329 став 1 тачка б) ЗКПРС и члана 3 Закона о измјенама и допунама ЗКПРС са чланом И/Зе) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције који, између осталог, гарантују право на независан и непристрасан суд као неодвојив дио права на правично суђење.

21. У Уставу Босне и Херцеговине релевантна одредба гласи:

Члан II/3. Набрајање права Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

[...] е) Право на правичан поступак у грађанским и

кривичним стварима и друга правау вези с кривичним поступком. [...]

22. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1) Приликом утврђивања његових грађанских права и обавеза или кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом установљеним законом. [...]

23. Како су Европски и Уставни суд у својој јуриспруденцији конзистентно указивали, право на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције обезбјеђује, између осталог, свакоме право да о његовим грађанским правима и обавезама и о кривичној оптужби одлучи независан и непристрасан "трибунал", односно суд. Подносилац захтјева, како је већ речено, сматра да оспорени члан ЗКПРС и одредба члана 3 Закона о измјенама и допунама ЗКПРС нарушавају принцип непристрасности и независности због могућности и овлашћења другостепеног суда да укине пресуду у кривичном поступку усљед погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и да је врати првостепеном суду на поновно одлучивање, и то, према оспореним одредбама, неограничен број пута. Подносилац захтјева, такође, сматра да се законом мора утврдити граница дискреционих овлашћења суда да првостепену пресуду укине због погрешно (али не и непотпуно) утврђеног чињеничног стања или да је преиначи након претреса пред жалбеним вијећем. Такође, поставља и питање обавезности упутстава првостепеном суду које другостепени суд наведе у својој одлуци када укине пресуду због погрешно утврђеног чињеничног стања.

24. Уставни суд најприје истиче да је овакво питање већ разматрао у Одлуци број У 22/14 (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 12/14 од 4. децембра 2014. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ", број 101/14). Уставни суд сматра да су неосновани наводи подносиоца захтјева да ставови из ове одлуке нису примјенљиви и у конкретном случају. Наиме, наведена одлука је донесена у предмету у којем је такође судија првостепеног суда оспорио уставност одредбе Закона о кривичном поступку ФБиХ из истог разлога - могућности

другостепеног суда да укине пресуду у кривичном поступку усљед погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и да је врати првостепеном суду на поновно одлучивање (idem, тачка 20). Уставни суд је у наведеној одлуци детаљно размотрио стандарде непристрасности и независности суда онако како их примјењује и Европски суд за људска права (у даљњем тексту: Европски суд), па је закључио да "циљ оспорене одредбе јесте уклањање пропуста при утврђивању чињеничног стања који буду уочени у жалбеном поступку на један од начина прописаних законом". Стога је оцијењено да "аргументи подносиоца захтјева о томе да се оспореном одредбом нарушава принцип непристрасности ни на који начин не покрећу питање 'непристрасног суда' у смислу члана VI/3е) Устава Босне и Херцеговине, односно члана 6 став 1 Европске конвенције." Такође, Уставни суд је у наведеној одлуци истакао да "оваква одредба не може ни на који начин да доведе у питање нити утисак о непристрасности, већ, напротив, учвршћује повјерење јавности у то да ће пропусти које евентуално почини првостепени суд моћи бити исправљени коришћењем прописаног дјелотворног правног лијека" (idem, тачке 21-23).

25. У односу на наводно кршење принципа независности суда, Уставни суд је у наведеној одлуци такође указао на релевантне стандарде које примјењује Европски суд, па је закључио да су и ти наводи неосновани зато што је оспореном одредбом прописано поступање другостепеног суда у поступку по прописаном правном лијеку. Наиме, Уставни суд је навео да "суд мора функционисати независно од извршне власти и своје одлуке мора заснивати на свом слободном мишљењу, чињеницама и одговарајућем правном основу", та да се "у конкретном случају не ради ни о каквом утицају на суд ван судске власти, већ се ради о упутствима које жалбени суд даје у складу са законом с циљем отклањања погрешака које уочи разматрајући жалбу против првостепене пресуде. То, свакако, није супротно принципу независности јер тај принцип подразумијева да судске одлуке неће оцјењивати или мијењати било ко ван жалбеног поступка који је прописан законом (види Препорука Комитета министара Савјета Европе број Р(94)12 од 13. октобра 1994. године, принцип 1/2.и))" (ibid, тачка 25).

26. С обзиром на то да се у конкретном предмету у суштини ради о оспоравању истовјетне одредбе само у закону Републике Српске, Уставни суд сматра да нема потребе да детаљније образлаже ово питање, већ се позива на цјеловито образложење из наведене одлуке У 22/14.

27. Овакав став Уставног суда не могу промијенити ни наводи подносиоца захтјева да се овдје ради о непримјереном утицају унутар судске власти, у вези с чим се позвао на предмет Парлов-Ткалчић против Хрватске (види Европски суд, пресуда Парлов-Ткалчић против Хрватске од 22. децембра 2009. године, апликација број 24810/06). Наиме, у наведеном предмету Европски суд је разматрао питање постојања заштите од непримјереног утицаја предсједника жалбеног суда на чланове вијећа тог суда и то с аспекта заштите судија од непримјереног утицаја и притисака "других судија или лица која имају управне одговорности на суду, попут предсједника суда или предсједника судског одјела". У вези с тим, Европски суд је навео: "Ако нема достатне заштите која обезбјеђује независност судија унутар правосуднога система, а нарочито у односу на њихове надређене у правосудним тијелима, Суд би то могло навести на закључак да су сумње подносиоца захтјева у погледу (независности и) непристрасности суда можда биле објективно оправдане [...]". Стога је Европски суд даље испитивао да ли су чланови жалбеног вијећа били довољно независни у односу на предсједника жалбеног суда као


њиховог надређеног. Дакле, у наведеном предмету се није разматрало питање које подносилац захтјева поставља у конкретном случају. Осим тога, Уставни суд неће улазити у питање да ли је другостепени суд требао одлучити да спроведе претрес пред тим судом умјесто да предмет врати на поновно одлучивање јер то није уставно питање, већ питање примјене процесног закона. Наиме, Уставни суд је и раније у својој пракси нагласио да тумачење и примјена спорне одредбе у пракси није задатак Уставног суда, већ је то задатак редовних судова. Наиме, у смислу члана VI/3ц), Уставни суд је надлежан да оцјењује да ли је спорна одредба супротна неком уставном праву, у конкретном случају праву на правично суђење, а не да тумачи спорну одредбу на начин како би се она требала примјењивати у пракси или у конкретном случају, нити да ријеши спорно правно питање које се налази на рјешавању пред редовним судом (види, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 5/13 од 5. јула 2013. године, доступна на www.ustavnisud.ba, тачка 30).

28. Даље, питање "облигаторности упутстава" другостепеног суда такође је јасно ријешено у ЗКПРС. Наиме, према одредби члана 330 став 3 ЗКПРС, када укине пресуду због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања другостепени суд је обавезан да наведе у чему се састоје недостаци у утврђивању чињеничног стања. Из тога логично произлази и обавеза првостепеног суда да те недостатке отклони, како је то прописано чланом 331 став 4 ЗКПРС. У конкретном случају, другостепени суд је укинуо првостепену пресуду зато што је закључио да првостепени суд није с довољно критичности анализирао све проведене доказе у међусобној вези и о томе дао задовољавајуће образложење, па је предмет вратио да се ти недостаци отклоне. При томе, другостепени суд није дао упутство да се донесе другачија пресуда, како то подносилац захтјева закључује, већ је само указао на то које доказе првостепени суд није оцијенио у вези с другим проведеним доказима, зато што то није образложио, па је наложио да то уради, како је то прописано у члану 330 став 4 ЗКПРС. Оваква упутства никако не могу да покрену питање независности и непристрасности суда у смислу члана 6 Европске конвенције, нити на било који начин ускраћују оптуженом процесне гаранције из тог члана, нарочито зато што је и право на образложену одлуку такође дио права на правично суђење. Упутства другостепеног суда управо указују на рационалност вишестепеног система одлучивања, у којем другостепени суд указује на недостатке првостепене укинуте одлуке.

29. Даље, на другачије одлучење не могу да утичу ни наводи подносиоца захтјева да оспорена одредба члана 329 став 1 тачка б) ЗКП "није јасна и прецизна" јер, како наводи, оставља такав дискрециони простор жалбеном суду који може довести у питање право на правично суђење у погледу равноправности страна у поступку и суђења у разумном року.

Најприје, Уставни суд сматра да је оспорена одредба довољно јасна и прецизна када прописује могућност суда да укине првостепену пресуду због погрешно иди непотпуно утврђеног чињеничног стања. Осим тога, није задатак Уставног суда да заузима став о томе шта је то погрешно, а шта непотпуно утврђено чињенично стање. То је питање елаборирано у правној теорији и у пракси судова, а наводи подносиоца захтјева у вези с тим ни на који начин не утичу на процесне гаранције које оптуженом пружа члан 6 Европске конвенције.

30. Даље, тачно је да након измјена ЗКПРС из 2018. године жалбени суд у кривичном поступку више није обавезан да, након што је првостепена одлука већ била једном укинута, спроведе претрес пред жалбеним вијећем, већ може

поново да укине првостепену пресуду. Уставни суд сматра да оваква одредба ни на који начин не доводи у питање равноправност страна у поступку у смислу члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, нити права оптуженог на одбрану зато што ни на који начин не задире у та права, нити их на било који начин ограничава. Наиме, право на равноправност страна и право на одбрану значи, између осталог, да свакој страни мора бити омогућено да под једнаким условима с другом страном изнесе своју одбрану, предложи и проведе своје доказе и оспори доказе супротне стране, а то се поднесеним захтјевом ни не доводи у питање. Што се тиче могућности кршења права на суђење у разумном року због могућег вишеструког укидања и враћања на првостепено суђење, ни то се питање овдје не покреће јер се не може претпостављати да ће се то десити. Уставни суд наглашава да је суд у сваком случају обавезан да води рачуна да поступак спроведе без одуговлачења, како то прописује члан 13 ЗКПРС и како то захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције. Стога, брисање дијела одредбе по којој се првостепена пресуда могла само једном укинути не поставља пер се питање компатибилности таквог законодавног рјешења са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције јер се питање дужине поступка може оцјењивати у сваком појединачном случају.

31. Такође, Уставни суд сматра да су неосновани и наводи подносиоца захтјева да је оспореном одредбом жалбеном суду остављена "преширока дискрециона оцјена" при избору да ли ће укинути или преиначити првостепену пресуду када утврди да је чињенично стање погрешно утврђено. Наиме, суштина дискреционе оцјене и јесте у њеној ширини, али она не смије бити произвољна. Све док жалбени суд на одговарајући начин не образложи неправилности због којих је закључио да је чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено не може се говорити о произвољности, а нарочито се не може говорити о неуставности оспорене одредбе због тога што је суду остављена дискрециона оцјена да пресуду укине шш преиначи, зато што се тиме ни на који начин не доводе у питање процесне гаранције које оптужени има према чдану 6 Европске конвенције и пред првостепеним и пред другостепеним судом.

32. Имајући у виду све наведено, Уставни суд сматра да су одредбе члана 329 став 1 тачка б) ЗКПРС и члана 3 Закона о измјенама и допунама ЗКПРС у складу с одредбом члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

33. Што се тиче посебног захтјева да Уставни суд "испита питање постојања или дјелокруга/домашаја општег правила међународног јавног права које је битно за одлуку овог суда [...] односно дјелокруга/домашаја права оптуженика на правичну расправу (једнакост странака као саставницу) те независан и непристрасан суд", Уставни суд сматра да се тај захтјев у суштини своди на иста питања на која је већ одговорено у овој одлуци.

VII. Закључак

34. Уставни суд закључује да су одредбе члана 329 став 1 тачка б) ЗКПРС и члана 3 Закона о измјенама и допунама ЗКПРС у складу с одредбом члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције зато што прописивање овлашћења жалбеном суду да у поступку по прописаном правном лијеку, након укидања првостепене одлуке због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, предмет врати првостепеном суду уз упутства како да се отклоне уочени пропусти не представља кршење принципа непристрасности и независности суда, равноправности страна


у поступку, нити права на суђење у разумном року, односно права на правично суђење генерално.

35. На основу члана 19 тачка а) и члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

36. Према члану У1/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине

Златко Кнежевић, с. р.

S A D R Ž A J

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1246 Odluka o dodjeli sredstava iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu (bosanski jezik) 1

Odluka o dodjeli sredstava iz tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za 2018. godinu (hrvatski jezik) 2

Одлука о додјели средстава из текућег гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за 2018. годину (српски језик) 3

1247 Odluka o dodjeli sredstava iz tekućeg granta "Sufinansiranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu (bosanski jezik) 4

Odluka o dodjeli sredstava iz tekućeg granta "Sufinanciranje projekata nevladinih organizacija u području prevencije HIV-a i tuberkuloze u Bosni i Hercegovini" za 2018. godinu (hrvatski jezik) 5

Одлука о додјели средстава из текућег гранта "Суфинансирање пројеката невладиних организација у области превенције HIV-а и туберкулозе у Босни и Херцеговини" за 2018. годину (српски језик) 6

1248 Odluka o kriterijima za dodjelu priznanja iseljenicima i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 7

Odluka o kriterijima za dodjelu priznanja iseljenicima i organizacijama iseljenika iz Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 15

Одлука о критеријумима зa додјелу признања исељеницима и организацијама исељеника из Босне и Херцеговине (српски језик) 22

1249 Odluka o utvrđivanju minimuma procesa rada za vrijeme štrajka u Agenciji za javne nabavke (bosanski jezik) 30

Odluka o utvrđivanju minimuma procesa rada za vrijeme štrajka u Agenciji za javne nabave (hrvatski jezik) 30

Одлука о утврћивању минимума процеса рада за вријеме штрајка у Агенцији за јавне набавке (српски језик) 31

1250 Odluka o privremenom finansiranju institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za period januar - mart 2019. godine (bosanski jezik) 32

Odluka o privremenom financiranju institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za razdoblje siječanj - ožujak 2019. godine (hrvatski jezik) 32

Одлука о привременом финансирању институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период јануар - март 2019. године (српски језик) 33

1251 Rješenje o imenovanju posmatrača u Odbor Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 34Rješenje o imenovanju posmatrača u Odbor Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 34Рјешење о именовању посматрача у Одбор Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине (српски језик) 34

1252 Rješenje o imenovanju članova Odbora Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 34Rješenje o imenovanju članova Odbora Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 35Рјешење о именовању чланова Одбора Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине (српски језик) 35

1253 Rješenje o razrješenju članova Odbora Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 35Rješenje o razrješenju članova Odbora Agencije za javne nabave Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 35Рјешење о разрјешењу чланова Одбора Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине (српски језик) 36

KOMISIJA ZA OČUVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA BOSNE I HERCEGOVINE

1254 Odluka o izmjenama i dopunama Odluke o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline manastira Žitomislići nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 36Odluka o izmjenama i dopunama Odluke o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline manastira Žitomislići nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 37Одлука о измјенама и допунама Одлуке о проглашењу мјеста и остатака градитељске цјелине манастира Житомислићи националним спомеником Босне и Херцеговине (српски језик) 37

1255 Odluka o proglašenju pokretnog dobra - arhivska građa Instituta za muzikologiju Muzičke akademije Univerziteta u Sarajevu nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 38Odluka o proglašenju pokretnog dobra - arhivska građa Instituta za muzikologiju Glazbene akademije Sveučilišta u Sarajevu nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 39


Одлукa о проглашењу покретног добра -архивска грађа Института за музикологију Музичке академије Универзитета у Сарајеву националним спомеником Босне и Херцеговине (српски језик) 40

1256 Odluka o proglašenju historijskog područja -srednjovjekovna nekropola sa stećcima na lokalitetu Gradac u Donjem Selu, općina Konjic, nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 42

Odluka o proglašenju povijesnog područja -srednjovjekovna nekropola sa stećcima na lokalitetu Gradac u Donjem selu, općina Konjic, nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 43

Одлука о проглашењу историјског подручја -средњовјековна некропола са стећцима на локалитету Градац у Доњем Селу, општина Коњиц, националним спомеником Босне и Херцеговине (српски језик) 45

AGENCIJA ZA DRŽAVNU SLUŽBU BOSNE I HERCEGOVINE

1257 Rješenje broj 03-34-2-42-11/18 (bosanski jezik) 46 Rješenje broj 03-34-2-42-11/18 (hrvatski jezik) 47 Рјешење број 03-34-2-42-11/18 (српски језик) 47

VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

1258 Kodeks o izmjenama i dopunama Kodeksa sudijske etike (bosanski jezik) 47Kodeks o izmjenama i dopunama Kodeksa sudačke etike (hrvatski jezik) 48Кодекс о измјенама и допунама Кодекса судијске етике (српски језик) 50

1259 Kodeks o izmjenama i dopunama Kodeksa tužilačke etike (bosanski jezik) 52Kodeks o izmjenama i dopunama Kodeksa tužiteljske etike (hrvatski jezik) 53Кодекс о измјенама и допунама Кодекса тужилачке етике (српски језик) 55

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1260 Odluka broj U-15/18 (bosanski jezik) 57Odluka broj U-15/18 (hrvatski jezik) 63Одлука број У-15/18 (српски језик) 69

1261 Odluka broj U 18/18 (bosanski jezik) 75Odluka broj U 18/18 (hrvatski jezik) 80Одлука број У 18/18 (српски језик) 85


Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretar Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Bojan Ninković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Štampa: "Unioninvestplastika" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Jasmin Muminović -Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za II polugodište 2018. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 240,00 KM

Број 94 - sllist.basllist.ba/glasnik/2018/broj94/broj094.pdf("službeni glasnik bih",...

Documents