ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ И ПРИРОДНA КРЕТАЊA- ЛАТИНСКА АМЕРИКА

Милијан Богдановић

II-9

ЛАТИНСКА АМЕРИКА

У Латинској Америци живи 597 милиона становника.

Просечна густина насељености је изразито мала и износи 28.7 ст/км2.

Последица малог броја становника на великим подручјима Јужне Америке: Патагонија, Гран Чако, Чилеанско-аргентинске Анде, Амазонију, Сечура, Атакама.

Становништво највише живи у приморским областима, поготово у градским агломерацијама на истоку континента

ЈУЖНА АМЕРИКА

Јужна Америка је ретко насељено подручје Латинске Америке.

У андским земљама,тј у Перуу, Боливији и Еквадору, највише становника живи у високопланинским котлинама изнад хиљаду метара надморске висине.

Велика насељеност у Бразилском приобаљу

Најгушће насељена јужно-америчка држава је Еквадор (52.9 ст/км2)

Најређе насељена јужно-америчка држава је Суринам (3 ст/км2)

СРЕДЊА АМЕРИКА

Веома густо насељено подручје Највећа густина насељености- на

карипским острвима Барбадос 666 ст/км2, праћен Хаитијем 350

ст/км2. Велика густина насељености и на

Мексичкој висоравни Сијудад Мексико (Мексико Сити)- највећа

агломерација, 20,5 милиона становника

НАЈНАСЕЉЕНИЈИ ГРАДОВИ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ

Развијају се велики градови на атлантској обали Бразила.

Сао Паоло (18.9 милиона ст.), Рио Де Жанеиро (11.2 милиона ст.), Бело Оризонте (4.4 мил.), Ресифе(3.4 мил.)

У Аргентини такођер густо насељени градови- Буенос Ајрес (око 13 милиона становника)

У Уругвају, велики град Монтевидео (1.7 милиона)

НАЈНАСЕЉЕНИЈИ ГРАДОВИ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ

На западној обали Јужне Америке је велик број густо насељених градова

Лима у перуанском приобаљу(7.6 милиона)

Сантјаго у уздужној чилеанској долини(5.6 милиона)

Богота (7.7 милиона) на простору Колумбијских Анда

Каракас(3.4 милиона) на подручју Карипских Анда

ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ И МИГРАЦИЈE СТАНОВНИШТВА

ПОРАСТ БРОЈА СТАНОВНИКА

Висок наталитет Латинске Америке утиче на пораст броја становника.

Просечна стопа наталитета задњих година је 19 ‰ ; највиши је у Гватамали (33 ‰), Хаитију, Хондурасу и Парагвају

Морталитет je највиши у државама са великим делом старог становништва (Аргентина, Уругвај) или у земљама са лошим економским условима

ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ

После Африке, Латинска Америка има највећу стопу природног прираштаја (13.3 ‰)

Највећу стопу природног прираштаја имају државе у Средњој Америци, државе као што су Хондурас, Гватемала(27.6 ‰), Белизе, Никарагва

Једна држава Јужне Америке се истиче по великој стопи природног прираштаја- Парагвај (19.3 ‰)

МИГРАЦИЈЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ

Староседеоци Латинске Америке су Индијанци, који се досељавају на ово подручје пре 12 000 година из Англо Америке.

Колонијалне европске силе долазе у 16ом. веку, најпре Шпанци и Португалци, који су у периоду од 3 века доводили робове из Африке присиљавали их на рад на плантажама

19 ВЕК- ЗЛАТНО ДОБА ИМИГРАЦИЈЕ

У 19ом и 20ом веку, Латинска Америка бележи велики бум и пораст стопе имиграције

Насељавају се Италијани, Ирци, Немци, Пољаци, Руси, Британци

Из Индије и Индонезије, становништо насељава северни део Јужне Африке( државе Гвајану и Суринам)

21 ВЕК- УДАР СИРОМАШТВА

Латинска Америка постаје већином емиграциони континент.

Последица социјалних, економских и политичких проблема.

Најчешће емиграционе дестинације су САД, Канада, Шведска, Шпанија..

Изузеци негативног миграционог салда су Панама , Бахами, Бразил, Чиле и Венецуела

МЕКСИКО- САД

Чувена, најпознатија светска граница Карактерише је огроман број мексичког становништва који

легално и нелегално, покушава да допре у Америку Најпроблематичнија граница у свету-пуно

инцидената

УРБАНИЗАЦИЈА

Најважније и најутицајније миграције су село-град.

Урбанизација је веома присутан процес у Латинској Америци, која се узима као пример урбанизације сиромашног сеоског становништва у потрази за послом у граду.

Псеудо-урбанизација: такозвана лажна насеља, присуство сиромашних четврти на периферији великих градова(фавеле у Бразилу)

Просечна стопа урбанизације је 80 процената. У државама као што су Уругвај, Аргентина и

Венецуела, више од 92 посто грађана живи у градовима

ХВАЛА!