БЕСПЛАТНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА ПЛАСТЕНИЧКУ … · branislav vujasin...

e-mail:[email protected] www.rtvprijedor.com

PRIJEDOR 23. FEBRUAR 2018.GODINA XLIII ¹ BROJ 2214 ¹ CIJENA 1KM

У овом броју јавни позив за незапослена лица

БЕСПЛАТНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА ПЛАСТЕНИЧКУ ПРОИЗВОДЊУ

Управљање трошковима и Стратегија директних инвестиција

ПРИЈЕДОРУ ДВА ПРИЗНАЊА „ФАЈНЕНШЕЛ ТАЈМСА“

Тренутно опслужујемо преко 18.000 корисника услуга одвоза смећа, што из сектора домаћинстава, што из за-натског и друштвеног сектора, са циљем да се тај број корисника повећа и да наша возила дођу до сваке куће гдје за то постоје услови - каже Миланко

Дујо Миланко, директор а. д. „Комуналне услуге“

ЛАНИ ДЕПОНОВАНО ПРЕКО 20.000 ТОНА ОТПАДА

ПРИЈЕДОР ПРЕДЊАЧИ У ИМУНИЗАЦИЈИ

Одред извиђача „Др Младен Стојановић”

ПРВИ НА ФЕСТИВАЛУ ИЗВИЂАЧКЕ ПЈЕСМЕ

Пројекат „Про-посо“УРУЧЕНИ СЕРТИФИКАТИ

ЗА ОСАМ ПОЛАЗНИКА

Од осам полазника који су прошли ше-стомјесечну обуку у протеклој години, седморо је остало у радном односу

Кројачица Мира Сантрач двије деценије

шије за приједорске глумцеПОЗОРИШТЕ КРОЗ

ИГЛУ И КОНЦЕ

A-PDF Scan Optimizer Demo. Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

http://www.a-pdf.com/?so-demo

2. 23. februar 2018. #Kozarski vjesnik#

AKTUELNO ¹ AKTUELNO

Gradona~elnik Milenko\akovi} u utorak je uru~iosertifikate za osmoropolaznika prakti~ne obuke zanezaposlene osobe u okviruProjekta #Pro-poso#. Rije~ jeo projektu koji sprovode GradPrijedor i Udruèwe#Progres# iz Sarajeva, usaradwi sa wema~komFondacijom #Wings of Hope#,s ciqem prakti~ne doobuke,stru~nog osposobqavawa izapo{qavawa nezaposlenihlica, starosti izme|u 18 i 35godina, sa zavr{enomosnovnom ili sredwom

stru~nom {kolom. Od osampolaznika koji su pro{li{estomjese~nu obuku u protek-loj godini, sedmoro je ostalou radnom odnosu. Jedna odwih je Milka Romani}, koja seobu~ila i zaposlila u pre-duze}u za {ivewe obu}e#Tadi} d.o.o.#- Dosad nisam nigdje radila.

Mnogo mi zna~i {to imam pri-liku da zara|ujem i takopomaèm svojim roditeqima.Kad sam do{la u firmu,nisam znala ni{ta, ali brzosam nau~ila da {ijem i osta-la da radim - rekla je Milka.

Ovakvih projekata trebalo bibiti vi{e, smatra vlasnikpreduze}a #Tadi} d.o.o.#,Wegoslav Tadi}.- Bilo bi dobro da ima vi{esli~nih subvencija, jer takose moè unaprijediti svakaproizvodwa - rekao je Tadi}. Gradona~elnik PrijedoraMilenko \akovi} i koordina-tor Projekta i predsjednikUdruèwa #Progres# izSarajeva, Elvir âu{evi},potpisali su Memorandum ozajedni~koj implementacijiProjekta u 2018. godini. - To zna~i da }emo i u ovojgodini imati doobuku krozkoju }e pro}i jo{ mladih.Vjerujem da }e oni, nakon toga,prona}i posao kojim }e bitizadovoqni - naveo je\akovi}. On je dodao da je rije~ osaradwi koja daje rezultate,jer je najve}i dio onih koji sutokom godina pro{li doobuku,prona{lo zaposlewe. - Mi smo dosad u prijedorskojregiji dali {ansu za 68mladih nezaposlenih qudi,uglavnom u sektoru zanatskihzanimawa, da pro|u kroz ovajproces obuke. Kad gledamokroz neto sredstva za sufi-nansirawe, u kojem u~estvujuUdruèwe #Progres# i Grad

Prijedor, to je oko 150.000 KM- rekao je âu{evi}. On je naveo da je Prijedorjedna od deset regija u kojimase sprovodi projekat #Pro-poso#, te da je za te potrebedosad izdvojeno preko1.400.000 KM, a doobuku jepro{lo 600 mladih qudi.U ovoj godini uvode se i nekinovi elementi, pa se planiraorganizovawe mini sajmazanatskih zanimawa. - Pro{le godine smo zapo~elisa pilot aktivno{}u unutarProjekta. Radi se o stipendi-rawu u~enika za zanatska zan-imawa. Dakle, ne}e vi{esamo oni na birou imati pri-liku da pro|u kroz {estom-jese~nu doobuku, ve} iu~enici sredwih {kola -naveo je âu{evi}. Pro{le godine, ~etvorou~enika iz Prijedora, na ovajna~in, pro{lo je obuku uoblasti metalske industrije.Projekat #Pro-poso# finan-sira se iz sredstava Pakta zastabilnost Jugoisto~neEvrope, uz posredstvoMinistarstva spoqnihposlova Savezne RepublikeWema~ke.

U oblasti #Upravqawetro{kovima#, Prijedor je me|umikro gradovima Evrope zauzeozavidno tre}e mjesto, ~ime jepotvr|eno da je upravqawe bux-etom, raspo-loìvim resur-sima ip r o v o | e w ez n a ~ a j n i hprocesa uadministracijina zavidnomnivou.- To su priz-nawa na{emgradu da sekre}e putemrazvoja, te za nas predstavqadodatnu podr{ku, jer nasinvestitori mogu potraìti naosnovu preduslova koji supotvr|eni ovim priznawima -rekao je gradona~elnikPrijedora, Milenko \akovi}. U drugoj oblasti #Strategijadirektnih investicija# za koju jebilo prijavqeno preko 22.000mikro gradova Evrope, na{ gradje na devetom mjestu. Na osnovutoga je potvr|eno da je Prijedorpovoqno mjesto za investirawe,

da su strate{ki pripremqenesve procedure, organizacijskejedinice kao i podsticaji koji suu korist investitorima, kako bibili {to konkurentniji.

- Ovim priznawima jepotvr|eno da je Prijedor gradrazvoja i povoqnog poslovnogokruèwa. Ovo govorimo naosnovu potvr|enih rezultatakoji su i zvani~no objavqeni nastranici #Fajnen{el tajmsa# -rekla je vo|a tima za pripremupodataka, Mirjana Ostoji}. Sve~ano uru~ewe priznawaGradu Prijedoru bi}e u Kanu,13. marta.

Poqoprivreda je vaàn resursgrada Prijedora, pa se wenrazvoj, razli~itim vrstamapodsticaja, stimuli{e i izgradske kase.- Ovakvi podsticaji suvi{egodi{wa praksa, a samo upro{loj godini Gradska upravaje za te namjene obezbijedila515.000 maraka - izjavila jeTatjana Mari}, {ef gradskogOdsjeka za unapre|ewe poqop-rivrede, i naglasila da senajve}i dio ovih sredstavaplasira direktno poqopriv-rednim proizvo|a~ima. - [to se ti~e 2017. godine, naosnovu javnog konkursa, zapri-mili smo 281 prijavu korisni-ka, od kojih su 264 rije{enapozitivno, pa je poqoprivred-nim proizvo|a~ima, na imepodsticaja, ispla}eno 241.025

maraka - precizirala jeTatjana Mari} i dodala da jegro gradskih podsticajnihsredstava u agraru plasiransto~arima, odnosno za uzgoj idràwe muznih krava.Govedarstvo je najrazvijenijagrana poqoprivrede napodru~ju grada Prijedora, za{to je, podsje}a Tatjana Mari},izdvojeno oko 140.000 maraka.- Gradska uprava stimuli{e iov~arstvo, sviwarstvo, uzgojìtarica, plasteni~ku proiz-vodwu, proizvodwu povr}a na

otvorenom, kupovinu mehaniza-cije, a uz ostalo i intenzivnezasade vo}a - navela jeMari}eva. Ona je dodala da jelani realizovano vi{e dona-torskih projekata, me|u kojimaje bilo i podizawe plastenikaza 40 korisnika, povr{ine stokvadratnih metara.U~e{}e Grada u navedenomprojektu, prema wenimrije~ima, bilo je 39.200 mara-

ka. Toliko je bilo i donators-ko ulagawe, s tim da je u~e{}ekorisnika iznosilo 10 postovrijednosti ukupnog programa,odnosno nabavqenih plasteni-ka. Lani je, sa UNDP BiH, nado-gra|en i program uzgoja mali-na, postavqawem protivgrad-nih mreà. Za to je, iz gradskogbuxeta, izdvojeno 46.000 KM, auz finansijski napor da se,

koliko-toliko, sanirajuvo}arske {tete od aprilskogmraza. - Na osnovu komisijske procje-ne, korisnicima koji posjedujuzasade vo}a, a kod kojih su evi-dentirane {tete od mraza, odukupnog iznosa {teta smoisplatili 21 posto na imenaknada, za {to je iz buxetaGrada Prijedora ispla}enooko 150.000 maraka - izjavilaje Mari}eva.

Projekat #Pro-poso#

URUÊNI SERTIFIKATI ZA OSAM POLAZNIKA

PRIJEDORU DVA PRIZNAWA #FAJNEN[EL TAJMSA#

¹ Od osam polaznikakoji su pro{li{estomjese~nu obukuu protekloj godini,sedmoro je ostalo uradnom odnosu ¹

- U Republici Srpskojimamo ~etiri regije, a uProjektu je bilo ukqu~eno177 lica. Prema na{ojevaluaciji, wih 106 danasje u radnom odnosu. To jerezultat uspje{ne sarad-we sa lokalnim zajedni-cama, me|u kojima je iPrijedor - naglasio jeâu{evi}.

Z. Jeli} M. Stegi}

R. Re~evi}

¹ Grad Prijedor dobitnik je dva priznawapresti`nog lista #Fajnen{el tajms#. Uokviru pet oblasti koje su bile raspisane zagradove koji prijavquju svoje podatke o real-izaciji projekata, administrativnih procesai upravqawa qudskim resursima, Prijedor jejedini u RS, pa i u BiH, prepoznat u dvijeoblasti kao jedan od 10 najuspje{nijih ¹

U razvoj agrara u

pro{loj godini

515.000 maraka PODR[KA IZ GRADSKE KASE

¹ U razli~ite vrstebuxetskih podsticajau ovoj godini oko600.000 maraka ¹

Prijedorski agrar, ugodini pred nama, moèra~unati na 600.000 mara-ka gradskih podsticaja,ali bi ta sredstva, zahva-quju}i donacijama izeksternih izvora, kakoisti~u u Gradskoj upravi,mogla biti znatno ve}a.

Najvi{epodsticaja u oblast

sto~arstva

Podr{ka agraru: Tatjana Mari}

Mirjana Ostoji} igradona~elnik \akovi}

23. februar 2018.#Kozarski vjesnik# 3.

DRU[TVO ¹ DRU[TVO

U ovoj {koli kre}u sa pro-gramom osposobqavawa zaplasteni~ku proizvodwu.Program }e trajati 170~asova, a obuhvata}eteorijsku i prakti~nu nas-tavu u Poqoprivredno-prehrambenoj {koli, kojaima licencu zaosposobqavawe poqo-privrednih proizvo|a~a. - U tome ve} imamo iskust-va, ve} smo obu~ili oko 46proizvo|a~a rasada,povr}a i cvije}a. Bili suzadovoqni. Ciq nam je dase qudi obu~e za kvalitet-nu proizvodwu povr}a, daostvaruju prihode i da tobude kontrolisanaproizvodwa sa {tomawe hemijskih sred-stava - rekla je profe-sor stru~nih predmeta uovoj {koli, JovankaDraì}. Rije~ je o projektu#Konkurentna znawa ivje{tine za odrìvaradna mjesta#, koji serealizuje u okvirukrovnog projekta#Podr{ka lokalnimpartnerstvima zazapo{qavawe u BiH#,koji finansiraEvropska unija, a provo-di Me|unarodna organi-zacija rada #ILO#. Ovajprojekat u na{em gradurealizuje Agencija#PREDA-PD#.- Projekat realizujemo upartnerstvu sa Gradskomupravom, Zavodom zazapo{qavawe RS - BiroPrijedor, Ma{inskom iPoqoprivredno-prehram-benom {kolom, Klasterom#DRVO-PD# i d.o.o. #EdnaMetalvorkingom# - rekao jeBranislav Vujasin izAgencije #PREDA-PD#. Va`no je naglasiti da je

program besplatan, te dapolaznici nakonzavr{etka programa dobi-jaju uvjerewe oosposobqenosti zapokretawe plasteni~keproizvodwe. - Gradska uprava podràvaovaj projekat. Zahvaquju}iovoj obuci, poqoprivredniproizvo|a~i mogu nau~itidosta toga, mogu pro{iritiplasteni~ku proizvodwute ostvariti odre|en pri-hod - rekla je samostalni

stru~ni saradnik za biqnuproizvodwu pri gradskomOdjeqewu za unapre|ewepoqoprivrede, \uka Laji}. Ciqna grupa javnog poziva,koji je danas objavqen u#Kozarskom vjesniku#, sulica sa evidencije Zavodaza zapo{qavawe RS - BiroPrijedor, koja su zain-teresovana za pokretawevlastitog biznisa u ovojgodini.

M. Stegi}

BESPLATNO OSPOSOBQAVAWEZA PLASTENI^KU PROIZVODWU

BEZBJEDNOSNI PLAN ZANAREDNE ÊTIRI GODINE

SNIJE@NI PREKRIVA DOBRODO[AOStawe ozimih poqoprivrednih kultura

Forum za bezbjednost zajednice

grada Prijedora

Poziv za nezaposlena lica

Dobra vijest za nezaposlena lica sa podru~ja grada,koja ove godine planiraju da pokrenu vlastiti biz-nis, stiè iz Poqoprivredno-prehrambene {kole

- U planu je definisano 18 programa,54 aktivnosti i ~etiri strate{kaciqa. Tu su prikazani svi sta-tisti~ki podaci koji se ti~u sub-jekata koji u~estvuju u radu Foruma.Iz tih podataka proiza{li su pro-jekti kojima }emo se baviti unaredne ~etiri godine -pojasnio je zamjenik pred-sjedavaju}eg ovog tijelaDra{ko \enadija. Kao najzna~ajnijestavke, on je izdvojioborbu protiv ekstrem-izma, terorizma,vr{wa~kog nasiqa inasiqa u porodici, {tosu teme kojima se Forumbavio i prethodnih godi-na. Predstavqen je i planrada u ovoj godini, a pred~lanovima Foruma na{ao se iizvje{taj o radu u 2017. Izvje{taj jepriredila Dragana Mali}, koja jedonedavno predsjedavala Forumom.Op{ta ocjena bezbjednosne slike uPrijedoru je veoma dobra, rekla jeMali}eva. - Bezbjednost u na{oj lokalnoj zajed-

nici u pro{loj godini zaista je bilana visokom nivou. Nikakvih ekscesanije bilo, niti su se doga|alesituacije kojih je bilo ranijih godi-na. Forum je preduzeo aktivnosti,zajedno sa drugim akterima, kako se

ne bi ponavqale ru`ne sceneiz nekih prethodnih perio-

da. Nadam se da }e takobiti i ove godine -navela je Mali}eva. Ona je izrazila o~eki-vawe da }e, svojimradom i saradwom sadrugim zna~ajnim sub-jektima, o~uvati pozi-

tivnu bezbjednosnusliku u Prijedoru.

Izraèno je nastojawe dase formalizuje status

Foruma, {to je u interesu bezb-jednosti zajednice. Kad je rije~ oaktuelnim pitawima, govorilo se opotrebi uvo|ewa pla}awa parkingaputem SMS-a, kako bi se i na tajna~in suzbila pojava lica koja pre-prodaju parking karte.

Z. Jeli}

U fokusurada Foruma i

daqe }e bitiborba protivekstremizma, teror-izma, vr{wa~kognasiqa i nasiqa

u porodici.

Ciq je da se qudi obu~e za kvalitetnu proizvodwu povr}a

Plasteni~ka proizvodwa izvor zarade

Prva ovogodi{wa sjednica

Na prvoj ovogodi{woj sjednici Foruma za bezbjed-nost zajednice grada Prijedora, centralna temabio je Strate{ki bezbjednosni plan za period2018 - 2021. Radi se o dokumentu koji daje okvirniplan svih aktivnosti kojima }e se Forum baviti unaredne ~etiri godine

Poqoprivredni proiz-vo|a~i mogu bitizadovoqni vremenskim

prilikama koje su i{lenaruku jesewim kulturama, akoje su, jo{ uvijek, u fazimirovawa, kaè Danijel Egi},rukovodilac prijedorskeKancelarije Resora zapruàwe stru~nih usluga upoqoprivredi Ministarstvapoqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede RS. U prvojpolovini zime, bilo je vrlomalo padavina, tako da seosje}ao nedostatak vlage, ali,na sre}u, u drugom dijelupadavine i swe`ni pokriva~dobro su do{li. Zemqi{te jenatopqeno, a snijeg je, nakontoga, bio dobar izolator od

niskih temperatura, naveo jeon. Egi} dodaje da poqo-privrednici moraju prekon-trolisati svoje usjeve zbogpojave simptoma bolesti.- Generalno, pri pregleduparcela na terenu, primi-jetili smo da se polakopo~iwu pojavqivati simptomibolesti na svim ìtima, u tomslu~aju, preporu~ili bi poqo-privrednim proizvo|a~ima daredovno obilaze svojeparcele, da pregledaju i buduspremni da interveni{uprskawem za{tite sa pojavomprvih toplijih temperatura -rekao je Egi}.Po wegovim rije~ima, slede}avrlo va`na mjera je prvaprihrana strnih ìtarica

koja slijedi narednih dana,kad }e, sa prvim toplijim dan-ima, po~eti i bujawe kultura.Koli~ine koje bi trebalo dase upotrijebe u ovom periodu,a da bi se dobio zadovoqava-ju}i prinos, kre}u se, {to seti~e p{enice, od 200 do 300kilograma kana po hektaru, aza je~am negdje oko 100 - 180 kg

po hektaru, po{to on dolazina malo boqe parcele iosjetqiviji je na polijegawe.O koli~inama prihrane najbo-qe se posavjetovati sastru~wacima, navode u prije-dorskom Resoru. To podrazu-mijeva mjerewe zastupqenos-ti azota u zemqi{tu koje semoè kontrolisati upravo uwihovim prostorijama. Time

bi, kako isti~e Egi}, poqo-privrednici mogli u{tedjetiu prihrani ako zemqi{te nawihovim parcelama ve} posje-duje dovoqne koli~ine azota.Ispitivawe zemqi{ta, poovoj osnovi, naglasio je on,moè se besplatno obaviti uwihovim prostorijama.

Danijel Egi}

Stawe poqoprivrednih usjeva, zasijanih ujesewoj sjetvi, zadovoqavaju}e je, tvrde u pri-jedorskom Resoru za pruàwe stru~nih uslugau poqoprivredi, podsje}aju}i da je februarperiod kada se vr{i prihrana ovih kultura

P. [.

#Kozarski vjesnik#

INTERVJU ¹ INTERVJU

4. 23. februar 2018.

Prijedorske #Komunalneusluge# obavqaju niz poslovakoji su od vitalnog zna~aja zaìvot, kako u gradu tako i uprigradskim naseqima. Rije~je o prikupqawu, transportu ideponovawu gradskog otpada,~i{}ewu i prawu ulica uPrijedoru, Qubiji, Kozarcu iOmarskoj, odràvawu gradskogzelenila, poslovima zimskegradske slu`be, o upravqawusto~nom pijacom, radovima nahorizontalnoj signalizaciji,izgradwi grobnica iliposlovima vezanim za recik-laù otpadnih materijala,posebno kartona, pet-ambalaè i najlona.- Trenutno su u na{em pre-duze}u zaposlena 164 radnikasvih profila, {to smatramoza optimalan broj, s tim {to }ese pove}awem obima posla,vjerovatno, pojaviti i potrebaza prijemom novih radnika -kaè Dujo Milanko, dipl.ing.hortikulture i direktor a. d.#Komunalne usluge#, u inter-vjuu #Kozarskom vjesniku#.

POZITIVNO

POSLOVAWE

Kako ste poslovali u 2017.

godini i {ta planirate u

godini pred nama?

- [to se ti~e poslovawa u2017. godini, donekle smo jeuspje{no zavr{ili, jer smoispunili plan poslovawa iostvarili pozitivan finansi-jski rezultat iako on, broj~anoiskazano, nije veliki. U ovojgodini planiramo pove}aweukupnog prihoda preduze}a zanekih 5 % i ve}a ulagawa uosnovna sredstva, kao ikona~no izmirewe obaveza poreprogramu za poreze i dopri-nose iz ranijih godina, koji suiznosili preko dva milionamaraka. Podsjetiobih da dosta te{ka ekonomskasituacija uti~e i na poslo-vawe na{eg preduze}a. Mi, uneku ruku, dijelimo te prob-leme, kako kroz niè cijene

na{ih usluga, tako i kroz mawistepen naplate na{ihpotraìvawa za izvr{eneusluge.Kako, u tom kontekstu, gle-

date na prikupqawe i recik-

laù korisnog otpadnog

materijala?

- Trenutno vr{imo reciklaùkartona, pet ambalaè inajlona i na godi{wem nivousakupimo oko 250 tona ovogmaterijala, ali smatramo dase ova koli~ina moè iudvostru~iti, jer za to imaprostora. U pro{loj i ranijimgodinama postavili smoodre|en broj namjenskih konte-jnera i ko{ara za ove materi-jale. Osjeti se napredak upravilnom odlagawu otpada, stim da i daqe, u kontinuitetu,treba raditi na edukacijistanovni{tva da se razdva-jawe otpada vr{i na mjestunastanka, odnosno udoma}instvu. Tako|e bi idràva trebala boqe reg-ulisati ovu oblast, kako krozrazne stimulacije, tako i sigu-ran otkup i cijenu sekundarnihsirovina. Napomiwem daimamo primjer kako niko neotkupquje staklo, kojeg ima uvelikim koli~inama i kojenije razgradqiv materijal.Opsluùjete veliki broj

korisnika usluga odvoza

sme}a. [ta kaù najnoviji

podaci?

- Mi trenutno opsluùjemopreko 18.000 korisnika uslugaodvoza sme}a, {to iz sektoradoma}instava, {to izzanatskog i dru{tvenog sekto-ra, s ciqem da se taj brojpove}a i da na{a vozila do|udo svake ku}e gdje za to posto-je uslovi. To, istina, ne zavisisamo od nas, ve} i od izgra|eneinfrastrukture, a posebnoputne mreè. Evidentno je dase smawuje broj divqihdeponija u na{em gradu, aistovremeno pove}avakoli~ina deponovanog otpadana regionalnoj deponiji, {topotvr|uje pokazateq da je upro{loj godini deponovanopreko 20.000 tona otpada i datu imamo blagi porastkoli~ina deponovanog otpadau odnosu na prethodne godine.

Permanentni ciq nam jepove}awe broja korisnikana{ih usluga, {to bi na krajutrebalo donijeti boqi finan-sijski rezultat. Po~eli ste i sa orezivawem

prijedorskih drvoreda.

- Ta~no je da smo krenuli urezidbu drvoreda u Ulicikraqa Aleksandra, a to }emonastaviti i u drugim ulicamagdje ocijenimo da je neophodno,posebno ako znamo da se uzadwe vrijeme suo~avamo sanaglim klimatskim promjena-ma, koje rezultiraju pojavomja~ih vjetrova. Uzimaju}i sveto u obzir, sprovodimo oveaktivnosti s ciqemspre~avawa nastanka eventu-alnih ve}ih materijalnih{teta po qude i materijalnadobra, do kojih moè do}i kaoposqedica navedenih pojava.Planiramo i sadwu ukrasnogdrve}a i grmqa u martu iaprilu kao i tradicionalnu

akciju proqetnog ure|ewagrada. U tu svrhu smoproizveli preko 20.000 koma-da sezonskog cvije}a, 50 klupai korpi koje }emo, zajedno sagradskim Odjeqewem za stam-beno -komunalne poslove,dijeliti gra|anima i institu-cijama.

DOTRAJALA

MEHANIZACIJA

Jeste li zadovoqni opre-

mom i mehanizacijom koju

posjedujete? [ta smatrate

najneophodnijim?

- Svakako da dotrajala meha-nizacija predstavqa najve}iproblem u jo{ kvalitetnijempruàwu na{ih usluga.Posjedujemo kamione ~ija je

starost i preko 30 godina,{to uz razli~ite tipove vozi-la i nadogradwi predstavqaveliki problem u wihovomodràvawu. Mi smo u pro{lojgodini nabavili jedan kamionsme}ar ve}ih gabarita izvlastitih sredstava, {to jeublaìlo ovaj problem, apoku{avamo da putem donaci-ja izna|emo izvor finansir-awa za nabavku jo{ dvakamiona za odvoz otpada,~ime bi za duì periodrije{ili ovaj problem.Tako|e smo u fazi nabavke 45

kontejnera od 1.100 litarakao i 360 kanti od 120 litarakroz projekat koji sufinan-sira Fond za za{tituìvotne sredine i energetskuefikasnost RS ~iju real-izaciju o~ekujemo u narednihmjesec dana. Time }emo znatnopoboq{ati kvalitet odla-gawa otpada i rije{iti prob-lem na mjestima gdje te posudetrenutno nedostaju. Tako|erazmi{qamo o nabavcisavremene auto~istilice, jersada{wa je stara preko 12godina i maweg je kapaciteta.Smatramo da bi, u narednomperiodu, trebalo nabavitivozilo na grobqu za prevozpreminulih od kapele grobqado grobnog mjesta, ~ime bi ovausluga dobila na kvalitetu. Kako funkcioni{e Azil za

pse, koji na pojedinim

podru~jima postaju opasnost

za ovce?

- Ovim poslovima se inten-

zivno bavimo od 2009. godinei u tu svrhu je napravqenAzil za pse lutalice nadeponiji #Stara pruga -Kurevo#, te nabavqena pu{kaza omamqivawe. Samo upro{loj godini smo uhvatilioko 1.300 pasa koje drìmo uazilu, uz nadzor veterinara,i vr{imo eutanaziju u skladusa zakonskim propisima. Uciqu poboq{awa ovih poslo-va, pro{le nedjeqe smonabavili jo{ jedno dostavnovozilo tipa #kedi# kako bi{to brè i efikasnijepreduprijedili ovu pojavu,posebno u seoskim podru~jimagdje se ovakve situacijede{avaju. Stoga pozivamogra|ane da ako primjete~opore pasa lutalica, da namdojave kako bismo odmah

izi{li na lice mjesta iintervenisali. Tako|e smoomogu}ili svim gra|animabesplatno udomqavaweuhva}enih pasa uz pra}ewewihove evidencije, kao i nad-zor ovla{tenih lica iustanova. O uhva}enim psimau azilu se vodi svakodnevannadzor uz stalno zaposlenogveterinarskog tehni~ara iredovne preglede veteri-nara, {to obuhvata i za{tituod bolesti i parazita kao iredovnu ishranu, pravilantretman i evidenciju.

Kakvo je stawe grobaqa i

ima li planova za wihovo

pro{irewe?

- Zna se da je jedna odva`nijih djelatnosti kojom sebavi ovo preduze}e upravopruàwe pogrebnih usluga iodràvawe gradskih grobaqakao i Partizanskog grobqa naUrijama. Mi na godi{wemnivou izvr{imo oko 300sahrana na pravoslavnim ikatoli~kim grobqima u gradui sa vaè}im cijenama pokojima vr{imo navedeneusluge, a koje su najniè uBiH, ne moèmo sami vr{itidodatna ulagawa upro{irewe kapaciteta grad-skog grobqa Pa{inac. S tim uvezi, obratili smo se grad-skoj administraciji s ciqemda se u buxet Grada za 2018.godinu uvrsti izgradwa mosta- prelaza na Gradskom grobquPa{inac u vrijednosti oko80.000 maraka. Time bismopre{li na lijevu stranuparcele u obuhvatu grobqaiznad vodovodnog bazena istvorili preduslove zaotvarawe novih 6.000 grobnihmjesta. Realizacijom oveinvesticije, rije{ili bismoproblem raspoloìvostigrobnih mjesta na Gradskomgrobqu za narednih 20-takgodina. Napomiwem da zanavedenu investiciju posjedu-jemo i projektnu dokumentaci-ju i iskreno se nadam da }emo,uz pomo} Gradske uprave,rije{iti ovaj problem. Usklopu djelatnosti pruàwapogrebnih usluga, izra|ujemoi porodi~ne grobnice i topreko 30 komada na godi{wemnivou. Ovim putem pozivamosve zainteresovane da naskontaktiraju, a mogunapomenuti da smo, imaju}i uvidu ekonomsku situaciju ukojoj se nalazimo, omogu}ili iodgo|eno pla}awe. Tako|eozbiqno razmi{qamo omogu}nosti odràvawaseoskih grobaqa, jer ve}imamo zainteresovanih za ovuuslugu, s tim {to nam pred-stavqa problem s kim bisklapali takve ugovore.

POBOQ[ANA

NAPLATA

Kako komentari{ete stepen

naplate vlastitih usluga i

kako rje{avate probleme s

tim u vezi?

- Kad je u pitawu naplata,donekle smo zadovoqni pro-centom koji se kre}e preko 85% s obzirom na ekonomskostawe, kako stanovni{tvatako i privrede. Vr{imoutuìvawe neredovnihplati{a i od po~etka radaPrivrednog suda u na{emgradu, ti se predmeti dalekobrè rje{avaju, pa, s tim uvezi, èlim da pohvalimwihov rad. Uz ovakav stepennaplate, problem nam pred-stavqa i pla}awe PDV-a nafakturisanu realizaciju kaoi kratak period za wegovobra~un do desetog u mjesecu.Na kraju èlim da se zahval-im na{im gra|anima na razu-mijevawu ako neke usluge neuradimo na vrijeme ili najk-valitetnije, te ih ohrabrujemda nas kontaktiraju i svojimsavjetima i sugestijamapomognu da na{ grad bude jo{qep{i i uredniji nego dosada. Ako se svi zajedno samomalo potrudimo, siguran samda }emo u tome i uspjeti.

Dujo Milanko, direktor a. d. #Komunalne usluge#

LANI DEPONOVANO PREKO 20.000 TONA OTPADA

¹ Trenutno opsluùjemopreko 18.000 korisnikausluga odvoza sme}a, {toiz sektora doma}insta-va, {to iz zanatskog idru{tvenog sektora, saciqem da se taj brojkorisnika pove}a i dana{a vozila do|u dosvake ku}e gdje za to pos-toje uslovi - kaèMilanko ¹

AZIL ZA PSE- Ovim poslovima se intenzivno bavimo od2009. godine i u tu svrhu je napravqen Azil zapse lutalice na deponiji #Stara pruga -Kurevo#, te nabavqena pu{ka za omamqi-vawe. Samo u pro{loj godini smo uhvatilioko 1.300 pasa koje drìmo u azilu, uz nadzorveterinara, i vr{imo eutanaziju u skladu sazakonskim propisima. U ciqu poboq{awaovih poslova, pro{le nedjeqe smo nabavilijo{ jedno dostavno vozilo tipa #kedi# kakobi {to brè i efikasnije preduprijediliovu pojavu, posebno u seoskim podru~jima gdjese ovakve situacije de{avaju.

R. Re~evi}


DRU[TVO ¹ DRU[TVO

Finansijski problemi Domaza stara lica u Prijedoru,izazvani neredovnimizmirewem obaveza centaraza socijalni rad i

Ministarstvaza izbjegla

i rase-q e n a

lica, doveli su ovu ustanovuu situaciju da mora traìtirje{ewa kroz kompenzacijei reprograme dugovawa, dabi ispo{tovali nesmetanboravak korisnika, pri-mawa radnika i poreskeobaveze. Trenutno u Domu zastara lica boravi 193korisnika, od kojih je 90nepokretnih. Za sve wih,osobqe nastoji obezbijediti{to ugodniji boravak, uskladu sa potpisanim ugov-orima, i pored toga {to sesuo~avaju sa dugovawima odstrane centara za socijalnirad i Ministarstva za izb-jegla i raseqena lica.Direktor Bojan Becneristi~e da se ovaj problemvu~e godinama i da je kul-minirao nedavnim bloki-rawem ra~una zbog

neizmirenih dugovawa,doprinosa i poreza za 2016.godinu. - Duì niz godina imamoproblema sa porezima idoprinosom. Nalazimona~ina, u dugovoru smo saresornim ministarstvom,tako da rje{avamo problem

reprograma za 2016. godinu,a pro{lu i teku}u godinuizmirujemo redovno - naveoje Becner.Dom za stara lica, posqed-wih mjeseci, rastere}en jeodre|enim brojem radnika,koji su, na vlastiti zahtjev,oti{li na rad u inostranst-vo. Smawewem brojazaposlenih i multirate-larnom kompenzacijom saMinistarstvom za izbjegla iraseqena lica, ova ustano-va }e za kratko vrijemerije{iti svoje finansijskepote{ko}e, najavqujeBecner. On o~ekuje da biDom, ve} do sredine ovegodine, finansijski mogaobiti na pozitivnoj nuli.

U Visoku medicinsku{kolu na studije dolaze stu-denti iz svih krajeva Srpske.Me|u wima je i Draganaôlovi} iz Nevesiwa. Iako jetre}a godina fakulteta,Dragana kaè da neuslovnabaraka oteàva nastavu i prak-su u kabinetima u kojima nemaprostora.- Nova zgrada zna~ila bi nammnogo i pristup {koli je ruàn.Nemamo uslove za mnoge vje`be- rekla je ôlovi}eva.

- Trenutna zgrada nije pogodnaza nas, studente, i treba namnova da imamo uslove za rad.Moramo i}i u druge op{tine, u

druge ustanove medicinskogkaraktera da izvodimo prak-ti~nu nastavu - dodao je stu-dent Visoke medicinske {koleIrman Korlat iz SanskogMosta. Samofinansirawe ove {kole,koje iznosi 60 odsto, dodatnooteàva finansirawe medi-cinskih ustanova u svrhu prak-ti~ne nastave. Tro{kovi bibili znatno mawi da ova {kolaima boqe uslove za rad,obja{wava vr{ilac du`nostidirektora Visoke medicinske{kole, Radenko Stijepi}.

- Bilo je primjera da studentiiz drugih krajeva BiH odustanuod studija zbog lo{ih uslova.Prvi utisak je odbojan, a

nemamo ni asfalt do ulaza.Visoka medicinska {kolatrenutno ne zadovoqava uslovekoji su neophodni za kvalitet-no izvo|ewe nastave - rekao jeStijepi}.

Iz Gradske upravekaù da je nadle`no min-istarstvo obe}alo sredstva zaadaptaciju tre}eg sprataMa{inske {kole u koji bi tre-balo da se preseli Visoka med-icinska {kola.- Ove godine imamo obe}awe da}e sredstva za adaptacijutre}eg sprata Ma{inske {kolebiti obezbije|ena i taj pro-jekat }e se uraditi, jedino {to}emo morati dograditi pro-tivpoàrne stepenice. Nadamse da }e, u najskorije vrijeme, ito biti realizovano na dobro-bit svih profesora i studenataVisoke medicinske {kole -rekao je gradona~elnikPrijedora, Milenko \akovi}.

Visoku medicinsku{kolu poha|a 850 redovnih ivenrednih studenata na petstudijskih programa:Zdarstvena wega,Fizioterapija, Radna terapija,Medicinsko-laboratorijskoinèwerstvo i Sanitarnoinèwerstvo.

Dom za stara lica Prijedor

BECNER: RIJE[I]EMOBLOKADU RAÛNA

P. [. I. Pekari}

Procjewuje se da je uPrijedoru vakcinisano oko 90odsto djece. Vakcina jeobavezna i redovna, smatraBojana Grbi}, majka tri sina.Nakon vakcinacije, problema,kaè, nije bilo.- Djeca su bila zdrava, avakcinisana su uz nadzor isaglasnost pedijatra - reklaje Grbi}eva.Qekari redovno odlaze naedukacije u vezi sa imu-nizacijom. Pedijatri sumi{qewa da bi u domovimazdravqa Republike Srpsketrebalo organizovati eduka-

tivna savjetovali{ta kako bise na najboqi na~ininformisali roditeqi kojiimaju nedoumice, bilo da seradi o imunizaciji ilidrugim pitawima. Zakonom oza{titi stanovni{tva protivzaraznih bolesti RepublikeSrpske, propisane su nov~anekazne od 1.000 do 5.000 mara-ka, dok su za ustanove i prav-na lica koja ne slijedepropise, kazne mnogo ve}e ido 100.000 maraka. Nadle`niapeluju na roditeqe daispo{tuju zakone, jer ciqinspekcije nije ka`wavaweroditeqa, ve} za{tita djeceod bolesti koje mogu imatikobne posqedice. Nanedavnoj republi~koj konfer-enciji pedijatara uBawaluci, pored zna~aja imu-nizacije, razgovarano je i oprevenciji gojaznosti koddjece. - Iz te plejade gojazne djece,jednog dana, nasta}e bolesni-ci koji }e imati visok priti-sak, povi{en {e}er i zato utoj na{oj borbi i prevencijimoramo veliku va`nost datipravilnoj ishrani - rekla jespecijalista pedijatar,

Divna Mili}. Na seminaru pedijatara raz-govarano je o vra}awu djeceuzrasta do 15 godina u Dje~ijidispanzer Doma zdravqa.

SPECIJALIZACIJA

IZ PEDIJATRIJE

NA MARGINAMA

- Trebalo bi da sve svojeznawe i umije}e usmjerimokako bismo vratili djecu podna{e okriqe, jer oni zaista

trebaju za{titu pedijatra.Me|utim, to nije posao koji semoè uraditi za dan ili dva.

Puno je vremena izgubqeno uovih deset godina, jer se malodavalo spezijalizacija izpedijatrije. Mi }emopoku{ati, kroz period isprednas, da vratimo djecu, aliprvenstveno, trebaju nam novispecijalisti, trebaju nampedijatri kojih za sadanemamo dovoqno. Prosje~nastarost pedijatra u RepubliciSrpskoj je 55 godina. Ovo jespecijalizacija, koja je naàlost, dovedena na margine -naglasila je Mili}eva.

Divna Mili}, specijalistapedijatar

Visoka medicinska {kola bez adekvatne zgrade

NOVE PROSTORIJE PRIJEKA POTREBA¹ Baraka stara preko 50godina, u kojoj svakod-nevno na nastaviboravi vi{e od 800 stu-denata Visoke medi-cinske {kole, neuslov-na je i ne zadovoqavapotrebe studenata -tvrde u ovoj obrazovnojustanovi. U prostor ukoji bi trebalo da sepreseli ovaj fakultet,neophodno je uloìtizna~ajna sredstva ¹

Dragana ôlovi}:nemamo uslove za

mnoge vje`be

Imran Korlat:sada{wa zgradanije pogodna za

studente

Radenko Stijepi},v.d. direktoraVisoke medi-cinske {kole

Redovnom vakcinacijom iskorijewene mnoge bolesti

PRIJEDOR PREDWA I U IMUNIZACIJI¹ Qekari Dje~ijeg dis-panzera Doma zdravqaPrijedor saglasni su utome da je imunizacijajedno od najve}ihnau~nih dostignu}a usvijetu, jer zahvaqu-ju}i redovnoj vakci-naciji, iskorijewenesu mnoge bolesti. Ovoje bila jedna od temanedavne konferencijepedijatara RepublikeSrpske u Bawaluci ¹

Qekari redovnoodlaze na edukacije uvezi sa imunizacijomkako bi lak{ei n f o r m i s a l iroditeqe koji imajunedoumice, da livakcinisati dijeteili ne.

I. Pekari}

Bojan Becner,direktor

DRU[TVO ¹ DRU[TVO


Кројачица Мира Сантрач двије деценије шије за приједорске глумце

ПОЗОРИШТЕ КРОЗ ИГЛУ И КОНЦЕ

Када се доселила у Приједор, Мира Сантрач није ни сањала да ће се са завршеном економском школом бавити потпуно другим послом. Животне околности довеле су је у приједорско позориште гдје је почела да ради као кројачица позоришних костима. Игле, конци, материјали разних дезена и украсне траке - вјештим рукама, са много љубави, у коначници се претворе у креацију која заблиста на сцени. Мира каже да шивање није лак посао, али да ужива у сваком комаду платна и да се у свакој креацији поигра са маш-том. За многе представе, костими се шију и припремају неколико мјесеци. У 21 годину радног искуства у Позоришту Приједор, много је одјевних комада које Мира чува, како у позоришту тако и у срцу. Глумица Мирела Предојевић, 12 го-дина ради у овом позоришту. Да је орга-низација пола посла, потврђује чињени-цом да је изузетно битан заједнички рад. - То је најтачнији термин и умногоме може да олакша глумцу, редитељу и самом пројекту. Као што се, на жалост, деси да некад и отежа. Мислим да је најбитније да се ми разумијемо, да се поштујемо и сваки пут када се то деси, то уроди пло-дом. Е сада, публика види готов произ-вод, не види оно што се дешавало иза

сцене. Много је више рада иза сцене, а представа је крајњи продукт. Ми радимо једну представу, у просјеку, 40 дана, па сценографија, па костимографија, па све остало што иде. Тета Мира нам помаже и велика је ствар да неко ради у позоришту 20 година. То не може свако, већ само онај ко воли позориште, а такви људи су позоришту и потребни. Мислим да се из љубави према позоришту и ствара позориште - рекла је Мирела Предојевић која је претходних година играла многобројне позоришне улоге разних жанрова.У срцу кројачице Мире остале су многе креације које од заборава чува и у позо-ришном гардероберу. Многи јединстве-ни костими, кроз традиционалне мани-фестације у Позоришту, глумци изнова носе.- Оно што сам радила за Светосавску академију, то се користи скоро сваке године. За тај костим посебно сам ве-зана - прича нам Мира Сантрач, пред-стављајући многе интересантне кости-ме који су добро познати приједорској позоришној публици. Самоука кројачица Мира ускоро ће у пензију, а иза себе ће оставити велики број хаљина, костима, капута и разних одјевних комбинација у

које је уткала нити своје љубави према позоришној сцени. Свака тканина и кре-ација, како каже, подсјећа је и на неке старе колеге са којима је дијелила радне

дане, а све уз много труда, вјештине и искреног пожртвовања.

► Из љубави према позо-ришту, ствара се позориште - тако кажу они који радни вијек проводе на позориш-ној сцени. Колико је посеб-но задовољство радити иза сцене и позоришног парава-на, знају они који сваку пред-ставу чине величанственом. То су сценографи, костимо-графи и други радници које не видимо док уживамо у позоришном комаду. Једна од њих је кројачица Мира Сантрач која 20 година шије креације за глумце

Мира Сантрач саши-ла је велики број хаљина, костима, капута и разних одјевних комбинација у које је уткала нити своје љубави према позориш-ној сцени. - То не може свако, већ само онај који воли по-зориште, а управо такви људи су позоришту и по-требни. Мислим да се из љубави према позоришту и ствара позориште - ре-кла је глумица Мирела Предојевић.

И. Пекарић

Хаљине са Светосавске академије

Креације које су кројачици Мири посебно драге

Одред извиђача “Др Младен Стојановић”

ПРВИ НА ФЕСТИВАЛУ ИЗВИЂАЧКЕ ПЈЕСМЕ

Приједорска извиђачка еки-па “Амено” у саставу Маја Фуштар, Елма Семанић, Ејуб Вајрача, Вања Дрљача, Нина Фуштар и Светозар Косановић освојила је прво мјесто у бе-оградском Културном центру “Владо Дивљан” у области ау-торске пјесме на 13. Фестивалу извиђачке пјесме “Светосавски сусрети - извиђачи пјевају”, који је организовао Одред извиђача “Свети Сава”. - Успјех је тим већи, јер је на овом извиђачком фестива-

лу, уз чланове нашег одре-да и извиђача из Вареша и Брчког, учествовало око 300 извиђача из Србије - каже Ер-нест Бадњевић, старјешина приједорског Одреда извиђа-ча “Др Младен Стојановић”. Бадњевић додаје да је квали-тет пјесме и извођења оцјењи-вао компетентан жири на чијем челу је био Миња Субота, што овом резултату, како истиче, даје посебан значај.

Р. Р.

Са наступаОсновна школа “Петар Кочић”, богатим колажним програмом, обиљежила је 21. фебруар, Међународни дан матерњег је-зика. Пјесмом и рецитацијом они су својим родитељима, дру-гарима и наставницима показа-ли дио богатства српског језика. Језик је највеће благо једног на-рода, његов идентитет, оруђе и оружје. Дужност свих нас је да га чувамо, поручили су основци.- Ми на овај начин желимо да људима ставимо до знања ко-лико је важно његовати језик. Човјек у животу не смије да за-борави двије ствари, своје име и језик. Ако то заборави, постаје неко други - рекао нам је ученик Дамјан Пејић. У ОШ “Петар Кочић” већ пет го-дина заредом обиљежавају 21. фебруар. Ове године “Слово о српском језику”, како је програм назван, осмишљен је како би указао на потребу његовања и чувања нашег језика, нарочито сад када имамо најезду страних ријечи, појаснила је Нада Вуко-вић, предсједник Актива настав-

ника српског језика.- Сви присутни имали су прили-ку да виде и чују оно што стално понављамо: да морамо чувати српски језик. Без њега, кућа нам је пуста, а са језиком смо све то што јесмо - рекла је Вуковићева. Чињеницу да ова школа већ годинама на овај начин слави богатство српског језика, похва-лила је начелник Одјељења за друштвене дјелатности града Приједора, Моња Касаловић.

- Језик је жива материја и мо-рамо да га његујемо, чувамо и употпуњујемо, а то су својим дјелом доказали ученици ОШ “Петар Кочић” - навела је Каса-ловићева. Основци су показали да је језик у сигурним рукама, да ће имати ко да га поштује, те да тако са-чува културно наслијеђе једног народа.

Основна школа “Петар Кочић”

ОБИЉЕЖИЛИ МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

З. Јелић

VODORAVNO: 1. Planska izmjena sjetvenih kul-tura, 9. Zastra{uju}e bi}e iz srpske mitologije,10. Plemenski znak, 12. Otkucaj bila (med.), 14.Ime pjeva~ice Pavlovi}, 15. Stativ, postoqe,17. Industrijska biqka, 18. Drugi samoglasnik,19. Vrsta jedrewaka, 21. Upitna rje~ca, 23.Jevrejski sve{tenik, 24. Oznaka sumpora, 25.Lisi~ji rep, 27. Planina u Srbiji, 28. Li~nazamjenica, 29. Jedan od bra}e Dalton, 31.Pokazna zamjenica, 32. Qekovita biqka, 33.Otvor na koì, 34. Gra|evina bez izlaza.

USPRAVNO: 1. Savez, 2. Mu{ka lutka, 3. So~ivou durbinu, 4. Peto slovo }irilice, 5. Predmetaksa zna~ewem: uho, u{ni, 6. Prokop, 7. Gas bezboje i mirisa, 8. Ikarov otac, 9. Koji ima obapola, 11. Manastir u Srbiji, 13. Stari naziv zaArabqane, 16. Izolovani elektri~ni provod-nik, 20. Duboka voda u rijeci, 22. Ameri~kipisac Xorx, 26. Tigaw, 28. Tre}i mjesec, 30.Glasawe magarca, 31. Zvuk u muzici, 33.Ludolfov broj, 35. Oznaka pre~nika.


PP RR II JJ EE DD OO RR SS KK II II NN FF OO RR MM AA TT OO RR

VOZOVI

TELEFONI

IZLO@BE

Oslu{kuje:

Radomir Re~evi}

NEKAD BILO

Lako je nekad bilo napraviti pravnu dràvu.Imali smo samo Ali Babu i 40 razbojnika.

IZVAN SEBE

Biti izvan sebe je veliki rizik.Svaki povratak je teàk.

KO^NIÂRI

Ko~ni~ari su nam potrebniji nego ikad. Ovaj svijet ba{ klizi u provaliju.

JEDNOVI[JE

[ta se ovo de{ava sa politi~kim partijama?! Vi{epartijski sistem, a ponu|eni programi kao da

smo jednopartijska dràva.

PREPOZNAVAWE

Lako je evidentirati one koji su se iskqu~ili sagradskog toplifikacionog sistema.

I sad, evo, cijepaju drva u stanu, pa nerviraju

kom{ije.

NIJE LAKO

Seqacima ba{ nije lako. Moraju da rade da bi ishranili one koji ni{ta ne

rade.

ZA SVAKOG PONE[TO

Informacije 1185

Ta~no vrijeme, temperatura 125

Policija 122, 232-811

Hitna pomo} 124

Vatrogasci 123

Taksi 231-755

Op{tina 245-120, 245 100

Turisti~ka organizacija

243-030

Autobuska stanica 240-150

Gradski prevoz 484-723

@eqezni~ka stanica 211-021

Meteorolo{ka stanica 232-285

Kino #Kozara# 211-258, 211-259

Gradska ~itaonica 211 477

KOMUNALNA PREDUZE]AVodovod 237-718Toplana 231-779Elektrodistribucija 233-031USTANOVEBiblioteka 211-324Pozori{te 211-116Muzej 211-334Galerija 213-305Bolnica 238-411Sud 211-420HOTELIPrijedor 234-220Monument 483-777, 490-555

Apoteka #Jereza# 213-222Apoteka #8. mart# 239-581Apoteka #Urije# 239-130, 239-131Dr Stupar 212-850

MUZEJ KOZARE

Izlo`ba #Beogradski atlas JovanaCviji}a#, 9 - 26. 2.Izlo`ba #PROSVET(L)I SE# 5 - 28.2.

SPOMEN-KU]A STOJANOVI]A

Stalna postavkaGALERIJA 96

Izlo`ba grafike studenataAkademije umjetnosti Bawaluka

Prijedor - Bawaluka: 5.21, 7.34,15,58, 19.35. Prijedor - Novi Grad: 8.39, 20.45.Prijedor - Dobrqin: 16.46

Prijedor - Sanski Most: 6.30, 7.35,9.40, 10.30, 12.40, 13.40, 15.40, 16.05,17.45, 18.40.Prijedor - Novi Grad: 6.15, 6.30, 7.25,8.30, 10.20, 11.30, 12.30, 13.30, 13.45,14.00, 15.00, 16.00, 17.50, 18.05, 19.30.Prijedor - Kozarska Dubica: 6.40,12.50, 14.40, 15.10, 15.50, 17.40, 19.00,Subotom: 12.50, 1510,15.50, nedjeqom:12.50,. 15.10Prijedor - Beograd: 6.30, 7.55, 9.45,12.15, 19.30, 19.55 i 22.00.Prijedor - Novi Sad: 9.30 (svakidrugi dan), 15.45 preko Hrvatske,19.00 za Zrewanin, 23.30 za KikinduPrijedor - Sarajevo: 5.30.Prijedor - Zagreb: 5.30, 8.00, 10.00,10.30, 15.00. Prijedor - Zadar: 7.30.

AUTOBUSI

KINO #KOZARA#Od 22. do 28.2. u 18.00 sati film#Mali veseqak#, u 20.00 sati film#Dvanaest hrabrih#

UKR[TENE RIJEÎ

Rje{ewe iz pro{log broja: akademik, ulov,bazar, sprat, ôla, jednak, lat, e, atrofija, ~p,izbor, n, Ela, art, pi, nakana, poj, istek, Sana,tiranski.

APOTEKEKozara 231-202[esnaesti maj 242-860

Prijedor - Bawaluka: 5.30, 5.45,6.15, 6.50, 7.10, 7.25, 7.35, 7.50, 8.30,8.50, 9.00, 10.00, 10.30, 10.55, 11.30,12.35, 14.00, 14.30, 15.15, 17.00,17.15, 18.00.

Prijedor - Qubqana: 12.30 (17.30nedjeqom)

SSSS JJJJ EEEE ]]]] AAAA WWWW EEEE ::::

R. Re~evi}

Sten Lorel, ameri~ki komi~ar

OSKAR ZA @IVOTNO DJELONa dana{wi dan, 23. febru-ara 1965. godine, u SantaMoniki, SAD, umro je engleskikomi~ar, pisac i reìser

Sten Lorel, koji je saAmerikancem OliveromHardijem ~inio jedan od najbo-qih i naj~uvenijihkomi~arskih parova u istorijifilma. Poznatijikao Stanlio i Olio, dvanenadma{na komi~ara su prviput radili zajedno 1919.godine na filmu #Sretni pas#,da bi vremenom postalinajpoznatije i najisplativijezvijezde ameri~kih filmskihstudija i bioskopa {irom svi-jeta. Osim na filmu, popu-larnost su stekli i igrawempozori{nih predstava {iromAmerike i Evrope. Svojposqedwi film #Utopija#,prije povla~ewa 1951. godine,snimili su u Francuskoj, azajedno su nastupali u 106filmova. Glumili su u 40zvu~nih, 32 kratkometra`na i23 dugometra`na filma, a upreostalih 11 filmova suimali gostuju}e uloge. StenLorel je 1961. godine dobiopo~asnog #Oskara# za ìvotno

djelo, a wegova zvijezda senalazi i u Holivudskoj stazislavnih u Los Angelesu. Ro|enje 16. juna 1890. godine uUlverstonu, Lanka{ir,Engleska.

R. R.

ûven i nezaboravan: Sten Lorel

Po{tovani ~itaoci! Ukoliko èlite da u~estvujete unagradnoj igri emisije #U dobrom dru{tvu# TelevizijePrijedor, koja se emituje svakog ~etvrtka od 20,30~asova, potrebno je da izreète kupon i po{aqete naadresu: IPC #Kozarski vjesnik# ul. Save Kova~evi}a15 ili ga li~no dostavite na blagajnu na{e medijskeku}e. U svakoj emisiji izvla~imo nedjeqne nagrade, asvi kuponi koji pristignu do kraja serijala (sredinomjuna) na}i }e se u bubwu za izvla~ewe glavne nagrade:ve{ ma{ine. Kupone obavezno pakujte u male koverte.

Nagradna igra emisije #U dobrom dru{tvu#

KUPON 7

Ime i prezime

Adresa

NAGRADNI KUPON ZA EMISIJU

#U DOBROM DRU[TVU#

1574. - U Francuskoj izbio peti vjerski ratkatolika i protestanata.1685. - Ro|en Georg Fridrih Hendl,wema~ki kompozitor.1878. - Ro|en Kazimir Maqevi~, ukrajinsko-ruski slikar.1855. - Umro Karl Fridrih Gaus, wema~ki

matemati~ar i fizi~ar.1883. - Ro|en Karl Jaspers, nema~ki filo-zof i psihijatar.1903. - SAD od Kube iznajmile zalivGvantanamo.1938. - Ro|en Jirì Mencl, ~e{kipozori{ni i filmski rediteq. 1938. - UKuvajtu otkriveno prvo nalazi{te nafte.1959. - U Strazburu odràno prvo zasjedawe

NA DANA[WI DAN

Nenadma{ni dvojac: Olio i Stanlio

Devedesetsedmogodi{waDarinka Radakovi} izistoimenog zaseoka u GorwojDragotiwi, najstariji je pri-jedorski penzioner. BakaDarinka je 19. februara

obiqeìla ro|endan. Ovuvreme{nu staricu dobrogzdravqa i bistrog uma, timpovodom, posjetili su pred-stavnici prijedorskogUdruèwa penzionera koji sujoj, uz prigodne poklone, kakoisti~e predsjednikSlobodan Brdar, poèqelidobro zdravqe i jo{ mnogopenzija i porodi~ne sre}e ugodinama pred nama. - Uz zadovoqstvo {to nas je u

svom porodi~nom domudo~ekala doma}inski i udobrom zdravqu, bakiDarinki smo donijeli 200maraka za wenepotrep{tine, a uz to jednutorticu da zajednoobiqeìmo wen 97.ro|endan - kaè predsjednikprijedorskog Udruèwa pen-zionera Slobodan Brdar.Baka Darinka je bila u~esnikN a r o d n o o s l o b o d i l a ~ k eborbe, a u porodi~nomdoma}instvu uRadakovi}ima, na graniciizme|u prijedorske i novo-gradske op{tine, ìvi sasnahom i sinom. Ima i~etvoro unu~adi i dvojepraunuka, a penziju je steklakao partizanska skojevka,deset godina poslije Drugogsvjetskog rata. -]a}a mi je bio seoski knez,rekla bih {irokih shvatawaza ono vrijeme, jer mi je

dozvolio da idem u{kolu. Znala sam ~itatii pisati, pa sam cijelovrijeme Drugog svjetskograta primala kurirskeporuke koje sam pre-davala partizanima. Jasam iz rata dobila penzi-ju, u ratu sam je zaradila -nagla{ava ova vitalnastarica koja, kao najstar-

ija prijedorska penzionerka,prima penziju od 500 maraka.- Kad sve sagledam, zadovoq-na sam i tim iznosom, aposebno ~iwenicom da su medanas posjetili oni koji,zajedno sa mnom, dijele pen-zionerski hqeb sa sedamkora - isti~e devedesetsed-

mogodi{wa baka Darinka idodaje da joj je drago {to su jese sjetili i da joj je srce punozbog toga.Na podru~ju prijedorskelokalne zajednice, na prstejedne ruke mogu se nabrojatipenzioneri koji zaokruùjudeseto desetqe}e. Takvasre}a i Bo`ja promisao, kakoisti~e baka Darinka

Radakovi} iz GorweDragotiwe, uvijek zasluùjepunu sofru i izvornu pjesmu,zbog ~ega je ovaj susret, nawenu èqu, obiqeèntradicionalnom pjesmomojka~om.


TIM POVODOM ¹ TIM POVODOM

R. Re~evi}

- Stalno sam na ovomdruèwu. Ve} 10 godina samsa stalnom #ekipom#, tako dami ovo ~ini veliko zadovo-qstvo - kaè penzionerMirko Buji}.- Osim na ovo tradicionalnodruèwe, svaki put sa supru-gom idem i na izlete kojeorganizuje na{e udruèwe ilijepo nam je - dodajeStoja Topi}, dok Jawa Tadi}nagla{ava da penzioneriovdje nisu zaboravqeni i dase Mjesnom udruèwu pen-zionera Rakeli}i mogu uputi-ti samo pohvale. - Ovo je na{e jubilarnodruèwe koje organizujemove} 10 godina kao zbornomjesto penzionera {est selai uglednih gostiju sa {iregpodru~ja Srpske i grada

Prijedora. Tu su pen-zioneri iz Peji}a,Miqakovaca, Ga}ana,Sani~ana, Rakeli}a,Petova, ali i dragi gostiiz 23 mjesna udruèwakoja gravitiraju Gradskomudruèwu penzionera -izjavio je Sretko Tambi},predsjednik Mjesnogudruèwa penzionera uRakeli}ima.Prisutne je pozdraviogradona~elnik PrijedoraMilenko \akovi} koji je pod-sjetio da se iz gradskog buxe-ta, ve} godinama, izdvajavi{e stotina hiqada marakaza potrebe ovda{we penzion-erske populacije. - Oni se, svake godine, naj-

mawe jednom okupqaju idruè, podijeleuspomene, pri~aju o svojojdjeci, unu~adi, i to jejedno lijepo i prijatnodruèwe. Grad Prijedorto podràva, jer èlimo

d aimamo sretnog gra|anina, bezobzira na godi{te i doba ukojem ìvi, jer svako dobaima svoje qepote - zakqu~ioje \akovi}. -Rakeli}ko udruèwe pen-

zionera je godinama, ne samopo ovom skupu, prepoznatqivopo dobrim akcijama u na{ojorganizaciji. To dokazuje iovaj skup gdje qudi èle iho}e da se druè i da seme|usobno pomaù - izjavio jepredsjednik prijedorskogUdruèwa penzioneraSlobodan Brdar. Sa prije-dorskim penzionerima, ve} potradiciji, bio je predsjednikUdruèwa penzionera RS,Rade Rakuq, koji smatra dabi ovakva okupqawa trebaloda budu primjer i drugim pen-zionerskim sredinama.

Za dug ìvot i dobro zdravqe: baka Darinka pred tortom sa 97 svje}ica

- Srce mi je puno zbog oveposjete - kaè bakaDarinka Radakovi} idodaje da je penziju od500 maraka zaradila kaopartizanska skojevka

Udruèwe penzionera u posjeti najstarijoj prijedorskoj penzionerki

DARINKINIH 97 GODINA

Sa poklonima kodbake Darinke

U organizaciji Mjesnog udruèwa Rakeli}i, okupilo se 250 penzionera i gostiju

DRU@EWE DUGO DESET GODINA ¹ U dana{we vrijeme,kada su internet imobilni telefonpostali osnovno sredst-vo komunikacije, svakodruèwe je dobitak, aosobito onda kada se,kao u prijedorskomrestoranu #Gogi#, okupi250 penzionera sa {iregpodru~ja Rakeli}a igostiju iz vi{elokalnih zajednicaRepublike Srpske ¹

- Grad Prijedorpodràva ovakve mani-festacije, jer èlimo daimamo sretnoggra|anina, bez obzira nagodi{te i doba u kojemìvi, jer svako doba imasvoje qepote - istakao jegradona~elnik \akovi}.

- Qudi se druè iobnavqaju kontakte,razmjewuju mi{qewa.Jednostavno, prijateqise sre}u, a tako i treba,jer to ~ini ìvotqep{im - zakqu~io jeRakuq.

Druèwe koje se ne propu{ta

Doga|aj koji se ~eka i na koji se rado dolazi R. Re~evi}

OTAC SEOSKI KNEZ

- ]a}a mi je bio seoski knez,rekla bih, {irokih shvatawa zaono vrijeme, jer mi je dozvolio daidem u {kolu. Znala sam ~itati ipisati, pa sam cijelo vrijemeDrugog svjetskog rata primalakurirske poruke koje sam pre-davala partizanima.

#Kozarski vjesnik# 9.23. februar 2018.


Ovo je vjerski i svjetovnidoga|aj kojim sepravoslavci okupqaju

oko svojih hramova, oìvqava-ju stare obi~aje, mire,opra{taju jedni drugima kakobi spremni u{li u âsni post,istakao je jerej Igor Mari},bistri~ki paroh, izraàvaju}izadovoqstvo {to se ovaj naro-dni skup odràva punih 12 god-ina. Brojna udruèwa i aktivimjesnih zajednica vodili subrigu da se na #Kozarskim pok-

ladama# u Bistrici kod CrkveSvetog Proroka Ilije na|edovoqno hrane i pi}a koji subesplatno dijeqeni. Niko nemoè i ne smije ostati gladani èdan, poru~uju iz Aktivaèna #Bistrica#, koji broji 48~lanica.

- Imamo kompletnu gastroponudu Kozare i Potkozarja: odcicvare, buwgura, kajmaka,sira do oma~a, sarme i pe~ewa.Sve ovo dijelimo besplatno,kako smo i ranije radile, a

na{e vrijedne doma}ice su sepotrudile i da hrana lijepoizgleda - rekla je predsjedni-ca Aktiva Svjetlana Vu~kovac. Udruèwe èna #Veri}anke#nastojale su pripremiti {toboqu trpezu namijewenu posje-tiocima Poklada. Kako jeispri~ala Rada Popovi},predsjednica Udruèwa#Veri}anke#, koje postoji punihpet godina, wihovo u~e{}e naPokladama je redovno, jer jeosnovni program radaUdruèwa ~uvawe i wegovawetradicije.- Na{e udruèwe osnovano je2012. godine, a ciq nam je da,kroz razne manifestacije,pokaèmo svoju prepoz-natqivost kroz rukotvorine igastro ponudu. Nastojimopokazati na{e nacionalne

vrijednosti, a u Udruèwu imanas od 35 do 75 godina i sveimamo svoja zaduèwa. Starijenas savjetuju i obu~avaju, amla|e nastoje nau~iti ne{tood wih - poja{wava Rada.#Kozarskim pokladama# pris-ustvovali su i gradona~elniciPrijedora i Bawa Luke,Milenko \akovi} i IgorRadoji~i}, koji su istakliposebnost ovog skupa, jer gaorganizuju dva sela iz dva sus-jedna grada.- Ovo je jedno lijepo druèwe upredve~erje Vaskr{weg posta,prema starom obi~aju kad su,svojevremeno, u selu bogatijiimali vi{ak hrane, pa su jeiznosili pred post da bi jepodijelili sa siroma{nima.Ova manifestacija je posebna{to je organizuju dva grada,

zbog toga je trebamo nastaviti.To je prilika da se pred-stavnici vlasti druè sa nar-odom - rekao je \akovi}.- Ovom manifestacijom sezavr{avaju na{a zimskadruèwa na brojnim seoskimprelima. #Kozarske poklade#su lijep primjer dru{tvenogangaòvawa brojnih udruèwaèna, posebno seoskih sa ovihpodru~ja, kao i zajedni~keaktivnosti dva susjedna veli-ka grada - rekao je Radoji~i}. Biv{i gradona~elnikPrijedora i kum crkve uBistrici, Marko Pavi}, nije,kako kaè, propustio ni ovepoklade, bez obzira naobaveze i vremenske prilike.- Lijepo se osje}am, jer je ovomoje rodno mjesto. Kad do|emovdje, imam priliku da se sret-nem sa svojim ro|acima, pri-jateqima, kumovima. Ovolikoqubavi i prijateqstva na jed-nom mjestu, rijetko jedoìvjeti, a vrlo va`no je i to{to se vratio obi~aj poklada.Ovo je prezentacija kulturnogbogatstva, kojeg, u ovomslu~aju, organizuju dva grada -naveo je Pavi}.U okviru kulturnog programaispred hrama u Bistrici nas-tupilo je vi{e ojka~kih ifolklornih grupa sa podru~jaPotkozarja, a posjetioci sumogli uìvati i u pjesmamagrupe #Jandrino jato#.

U~enici i profe-sori Muzi~ke{kole #Savo

Balaban#, ove sed-mice, posjetili sumali{ane Dje~ijegvrti}a #Radost#.Bila je ovo jedin-stvena prilika dana{i najmla|isugra|ani nau~ene{to vi{e o muzici,Muzi~koj {koli, alii da se upoznaju samuzi~kim instrumen-tima. Muzi~ki sarad-nik u Dje~ijem vrti}u#Radost# MilanBabi} rekao je da djecaovog vrti}a vole muziku. Imajubogat repertoar, a ~esto ih moèmovidjeti na brojnim manifestacijamau na{em gradu. Direktor Muzi~ke{kole #Savo Balaban#, Aqo{aNovakovi}, kaè da su, nakon kon-cerata u gradskim osnovnim {kola-ma, odlu~ili da se druè i sa najm-

la|im sugra|anima, a sve sa ciqemda djeci pribliè muziku na zaba-van na~in. Sa ovog veselog druèwaoti{li smo sigurni da me|umali{anima ovog vrti}a ima mnogobudu}ih u~enika Muzi~ke {kole.

DAN DRU@EWA, MIREWA I Â[]AVAWA

MALI[ANI UÊ OMUZI^KIM INSTRUMENTIMA

Odràne dvanaeste #Kozarske poklade#

Dje~iji vrti} #Radost#

M. Stegi}

P. [.

Dvanaestu godinu zaredom, u organizaciji Srpskepravoslavne crkvene op{tine Bistrica, kojoj pri-pada i selo Veri}i, odràvaju se #Kozarske pok-lade#. Tradicionalna duhovno-turisti~ka mani-festacija, i pored lo{eg vremena, okupila je vi{estotina mje{tana Bistrice i Veri}a te gostiju izPrijedora, Bawaluke, Vlasenice i Dervente

Bistri~ke poklade uz tradicionalnu pjesmu

Bogata gastro ponuda Gradona~elnici Bawaluke i Prijedora me|u narodom

U~enici predstavili muzi~ke instrumente

Mali{ani vole muziku

Ni lo{e vrijeme nije uticalona raspoloèwe posjetilaca

23. februar 2018.10. #Kozarski vjesnik#

OBRAZOVAWE ¹ OBRAZOVAWE

- Prema nezvani~nim podacimado kojih smo do{li, Bosnu iHercegovinu je u protekloj godi-ni napustilo oko 80.000, a sapodru~ja grada Prijedora jeoti{lo oko 14.000 qudi. Po sta-tistici, vi{e je stanovnikanapustilo Bosnu i Hercegovinu ujednoj godini mira i stabilnos-ti u zemqi, nego {to je poginuloìteqa BiH u toku jedne godinegra|anskog rata. Jasno je da je, ukratkom vremenskom periodu,nemogu}e rije{iti onenajva`nije i najve}e problememladih qudi. Smatramo da biosnivawe kancelarije za mladeu Prijedoru pomoglo ìvotumladih qudi u na{em gradu -navodi se u saop{tewu u~enikatre}eg razreda prijedorskeMa{inske {kole, smjerTehni~ar drumskog saobra}aja.

U~enici smatraju da bi u kance-lariji za mlade trebalo da seobavqaju sqede}i poslovi: pod-sticawe mladih da organizuju,udruùju i u~estvuju u dru{tven-im tokovima, poslovi za{titeinteresa mladih i pomo} u ost-varivawu wihovog interesa,saradwa sa omladinskim orga-nizacijama i udruèwima ipomo} u wihovom radu te podsti-cawe i ostvarivawe saradwekoja se odnosi na omladinskuulogu mladih na teritorijigrada Prijedora. - Nadamo se da }e na{ projekatdoprinijeti pozitivnoj promjenikada je u pitawu odlazak mladihiz na{eg grada - navodi se usaop{tewu u~enika tre}egrazreda - tehni~ara drumskogsaobra}aja Ma{inske {kolePrijedor.

Pje{aci su ~estougroèni u saobra}aju naputevima van naseqa. Zato jeneophodno preduzeti mjerekoje bi, u raznim okolnosti-

ma, mnogima spasile ìvot.[kolarci su ~esto nepred-vidqivi u~esnici usaobra}aju, stoga je veomabitno upoznati najmla|e oopasnostima, ali i mogu}nos-tima sigurnosti prilikomodlaska u {kolu. U prethod-

noj godini, od 115 smrtnostradalih lica na putevimaSrpske, 25 je bilo pje{aka,kaè direktor Agencije zabezbjednost saobra}ajaMilija Radovi}.- Trebalo bi da pove}amobezbjednost pje{aka, kakomladih tako i starijih. Naàlost, imali smo i dvojedjece stradalih usaobra}ajnoj nesre}i u NovomGora`du - rekao je Radovi}.U uslovima smawenevidqivosti i no}u, neophod-no je obezbijediti izvorsvjetlosti pomo}u lampi isvjetloodbojnih prsluka, dabi voza~i lak{e primijetilipje{ake. U O[ #Petar Ko~i}#je sprovedena akcija, au~enici su na razglednice

ispisali kako se pravilnou~estvuje u saobra}aju.- Razglednice }e, putempo{te, proslijediti ~lanovi-ma svojih porodica i kroz teporuke napomenuti da nijedobro no}u i}i kolovozom bez

baterijske lampe, bez svjet-loodbojnog prsluka te da ihupozore da budu pa`qiviji usaobra}aju - dodao je Radovi}. Akciju provodi Auto-motosavez Republike Srpske i

Agencija za bezbjednost sao-bra}aja, uz podr{kuMinistarstva saobra}aja iveza, Ministarstvaunutra{wih poslova i#Po{ta Srpske#.

Direktor O[ #DesankaMaksimovi}# Zdravko Budimirrekao je da im je ~ast i zadovo-qstvo {to su doma}ini kviza,

te da }e, nakon tri kvalifika-ciona kruga i dva polufinal-na takmi~ewa, finale bitiodràno 14. aprila. Kviz#Prijedor, moj grad u Srpskoj#podràva Gradska uprava.- Ve} smo prepoznatqivi uregiji po ovom specifi~nomkvizu, jer je ta ideja potekla izna{eg grada, ta~nije iz O[#Petar Ko~i}#. Podràva}emoovu saradwu osnovnih {kola iinteraktivni pristup ka sti-cawu znawa i vje{tina gdjeu~enici imaju mogu}nost dapokaù sve ono {to znaju o

gradu Prijedoru -rekla je na~elnikOdjeqewa zadru{tvene djelatnos-ti Mowa Kasalovi}. Kviz znawa ivje{tina u poznavawuuèg i {ireg zavi~ajaobuhvata pitawa iznastavnih predmeta:Moja okolina,Priroda i dru{tvo iPoznavawe dru{tva,u skladu sa nastavnimplanom i programom. - Za ovaj kviz moèmore}i da je ve} postaobrend gradaPrijedora. Nama jedrago {to jeKompanija #ArselorMital Prijedor# gen-eralni sponzorkviza, jer on ukqu~ujemlade koji su fokusna{eg djelovawa i prioritet uprojektima koje realizujemo -rekao je Predrag [orga izKompanije #Arselor MitalPrijedor#. [kolarce o~ekuju brojnenagrade koje su pripremiliprijateqi kviza. U finalnom

takmi~ewu, za prvoplasiranuekipu, predvi|ena je nov~ananagrada od 300 KM, a za drugo-plasiranu 150 KM, te zajed-ni~ki izlet za sve u~esnikekviza. Kviz takmi~ewe#Prijedor, moj grad u Srpskoj#podràli su Republi~kipedago{ki zavod i

Ministarstvo prosvjete ikulture RS, kao i Turisti~kaorganizacija grada Prijedora.Medijski pokroviteq kvizaje IPC #Kozarski vjesnik#,a prijateq takmi~ewa#Sport vi`n#.

M. Stegi}

Inicijativa u~enika

Ma{inske {kole

OSNOVATI KANCELARIJUZA MLADE U PRIJEDORU

¹ U sklopu plana i programa Ma{inske {kolePrijedor, iz predmeta Demokratija i qudskaprava, u~enici su se bavili analizom aktuel-nih dru{tvenih problema. Kroz razgovor pre-poznali su odlazak mladih iz Prijedora, kaojedan od najva`nijih problema na ~ijemrje{avawu treba aktivno raditi ¹

Republi~ka kampawa u O[ #Petar Ko~i}#

BUDI VIDQIV, NE BUDI FIGURA

¹ #Budi vidqiv - nebudi figura# naziv jekampawe u Osnovnoj{koli #Petar Ko~i}#koju sprovodi Auto-moto savezRepublike Srpske iAgencija za bezbjed-nost saobra}aja.Akcija ima za ciqza{tititi pje{ake naputevima Srpske ¹

Prezentacijau Osnovnoj {koli #Petar Ko~i}#

Akcijama oza{titi u sao-bra}aju postiùse dobri rezul-tati, a kampawomse èli uticatii na voza~e dasmawe brzinukretawa i dabudu oprezniji.

I. Pekari}

Po~iwe tre}e kviz-takmi~ewe za osnovce

PRIJEDOR, MOJ GRAD U SRPSKOJ ¹ Kviz takmi~ewe#Prijedor, moj grad uSrpskoj#, za u~enike odprvog do petog razredaosnovnih {kola sapodru~ja na{eg grada,po~iwe sutra, 24. febru-ara. Ove godine doma}inkviza je Osnovna {kola#Desanka Maksimovi}# ¹

Sa pres konferencije

Pro{logodi{wi pobjednici kviza O[ #Vuk Karaxi}#, Omarska


11.23. februar 2018.#Kozarski vjesnik#

То је само дио оног што се могло чути на 27. “Лажијади”, традиционалној ловачкој манифестацији на којој је централни до-гађај надметање у причању ловачких при-ча. Ловци одговорно тврде, све је истина, она права ловачка. Такмичење подра-зумијева да неко буде најбољи. Жирију није било лако да одлучи, али је на крају титула највећег лажова припала Драга-ну Јокићу из Омарске. Он се присјетио доживљаја кад је са својим пријатељем, који има дрвену ногу, ишао у лов. Сјели су да одморе на неки пањ, кад однекуд наиђе змија и уједе несретног ловца за ногу. Срећом, дрвену. Ипак, није било без посљедица, јер је нога почела да некон-

тролисано отиче. На крају је толико нара-сла да су морали да је тешу, што ће се испоставити као тежи задатак него што звучи, јер на крају су отесали преко десет метара дрвета. И опет срећа у несрећи, јер ловац је остао без ноге, али је обез-биједио дрва за зиму.- Има ту истине, не баш до краја, ал’ има. Свашта се дешава у лову. Мало сам ја ту

додао, мало одузео, и испало је како је испало. Људи треба да се шале, да мало скрену мисли са ових проблема у којим живимо - рекао је Јокић. Да у његовој причи чучи истина, потврђује

чињеница да је Драганов друг и јунак при-че на “Лажијади” имао пластичну ногу, у шта се наша екипа увјерила. Ако неко сумња у поузданост ловачких прича, не треба да сумња у јединственост “Лажија-де” као догађаја, јер како каже Жељко Романић, предсједник Организационог одбора и власник мотела “Пети неплан” у којем се ова манифестација одржава, “Лажијада” је одавно прерасала у једну велику истину.

- Смисао свега овога је дружење. Овдје влада само позитивна енергија, нема никаквих негативних мисли. То препору-чујем свима, да у својим мјестима орга-низују некаква догађања како би се људи окупљали - препоручује Романић. Међу бројним ловцима из свих краје-ва Републике Српске, били су и гости из Србије. Ловачко удружење “Трест” из Петровца на Млави побратимљено је са Ловачким удружењем “Срндаћ” из Омар-ске, које је организатор ове ловачке ве-чери. Част је из године у годину бити гост овако добрим домаћинима, сматра Аца Гера Животић, почасни предсједник “Тре-ста”. - Ово је узвишено пријатељство. Ми кад дођемо, не ловимо, већ је то више тури-стичког карактера. Обилазимо Козару, Мањачу и све знаменитости и светиње око Приједора и Омарске. Хвала свима који његују ове братске везе ловаца са обе стране Дрине - рекао је Животић, који је изразио наду да ће имати прилику да ускоро узврате гостопримство. Вече је настављено у дором раположењу, уз пјесму и игру. Била је ту и томбола, у којој су најсрећнији добили неку од вриједних награда које ће добро доћи ловцима у не-ким будућим одласцима у лов. Из лова ће се сигурно враћати, уколико не са плије-ном, онда са добрим причама за наредне “Лажијаде”.

Одржана 27. “Лажијада” у Омарској ЗМИЈА УЈЕЛА ЛОВЦА ЗА ДРВЕНУ НОГУ

Титула највећег лажова припала је Драгану Јокићу из Омарске. Он се присјетио доживљаја кад је са својим пријатељем, који има дрве-ну ногу, ишао у лов.- Има ту истине, не баш до краја, ал´ има. Свашта се дешава у лову. Мало сам ја ту додао, мало одузео, и ис-пало је како је испало - ре-као је Јокић.

З. Јелић

Ко се, протекле суботе, нашао у Омарској, могао је свашта да чује. Тако се један домаћин хвалио косидбом уз помоћ хеликоптера који лети леђно. Други је, пак, описивао на-предне технике лова на срндаће на Козари. По његовим ријечима, ловац је дужан да опонаша срну да би привукао мужјака. Наравно, процедура је детаљна и мора се испош-товати, иначе ловац може бити обешчашћен

Титула најлажова припала Драгану Јокићу

Братске везе ловаца из Омарске и Петровца на Млави

Велика посјећеност “Лажијаде”

За ученике седмог разреда Основне школе “Десанка Максимовић”, недавно је одржано едукативно предавање на тему: “Заштита репродуктивног здравља”, у оквиру пројек-та “Брига о дјеци - заједничка одговорност и обавеза”. Доктор Данијела Петош, специја-листа породичне медицине Дома здравља Приједор, рекла је да је важно да се млади правовремено и истинито информишу о свом репродуктивном здрављу и да на тај начин воде рачуна о себи и другима. Репродуктив-

но здравље није више табу, зато је неопходно да постоји више едукација прилагођених овом узрасту када говоримо о овим темама, јер се о њима не може читати у школским књигама. Како је рекао директор ОШ “Десанка Макси-мовић” Здравко Будимир, пројекат “Брига од дјеци - заједничка одговорност и обавеза” подржала је Градска управа Приједор, а парт-нери су Дом здравља, Центар за социјални рад, те Полицијска управа Приједор.

М. Стегић

Предавање за основце

ЗАШТИТА РЕПРОДУКТИВНОГ ЗДРАВЉАMALI OGLASI

- Продајем кућу у Копривни, вода, струја, телефон, са 11 дунума земље. Све информације на телефон 052 389 006 или 065 917 207. (9105)

- Продајем кућу са земљом – Марићка 1. Погодно за већу породицу. Тел: 066 356 259; 065 719 354 (9363)

- Продајем трактор ИМТ 558 са прикључцима и приколицу „Технострој“, контакт телефон 065/519-904.

- Издаје се једнособан мањи стан, 2. спрат, намјештен, центар уз „Интер“ кафић. Тел: 066 463 168 (9326)

- Издајем пословни простор 50м2, Милоша Обилића бб. Тел: 065 518 420 (9376)

- Агенција за запошљавање тражи завариваче, електричаре, браваре, паркетаре, водоинсталатере за рад у Словенији.

- Потребни конобари, кухари, собарице за рад у Опатији и Супетру. Тел: 065 821 639 (9381)

-Продајем већу количину квалитетне маркиране гардеробе (увоз из Њемачке) повољно!- Продајем професионалне металне полице. Тел: 052 212 213; 060 358 59 57 (9377)


Program osposobqavawa se organizuje u okviru projekta #Konkurentna znawa ivje{tine za odrìva radna mjesta#, koji se realizuje u sklopu krovnog projektaPodr{ka lokalnim partnerstvima za zapo{qavawe u Bosni i Hercegovini kojifinansira Evropska unija (EU), a provodi Me|unarodna organizacija rada (ILO).Projekat realizuje Agencija za ekonomski razvoj grada Prijedora u partnerstvu saGradom Prijedorom, Zavodom za zapo{qavawe Republike Srpske, JU Ma{inska{kola Prijedor, JU Poqoprivredno-prehrambena {kola Prijedor, Klasterom #DRVO-PD# i #Edna Metalvorking# d.o.o.

U okviru Projekta, s ciqem podr{ke zapo{qavawu i samozapo{qavawu, planira-no je osposobqavawe nezaposlenih lica za deficitarna zanimawa i u struci poqo-priveda i prerada hrane. Ciqna grupa poziva su lica sa evidencije Zavoda zazapo{qavawe RS - Biro Prijedor, zainteresovana za pokretawe vlastitog biznisatokom 2018. godine.

U skladu s tim, implementatori Projekta upu}uju Javni poziv nezaposlenim licima saprebivali{tem na podru~ja grada Prijedora, da se prijave za poha|awe javno vaè}egprograma osposobqavawa za plasteni~ku proizvodwu.

Program osposobqavawa za plasteni~ku proizvodwu izvodi se u skladu sa Zakonomo obrazovawu Republike Srpske, odnosno javno priznatim programom objavqenim u#Slu`benom glasniku Republike Srpske# br. 79/2013. Program traje 170 ~asova, od~ega 102 ~asa teoretske nastave i 68 prakti~ne nastave.

Po uspje{nom zavr{etku programa sti~e se uvjerewe o osposobqenosti koje ima snagujavne isprave.

Obuke }e biti BESPLATNE za sve odabrane polaznike (kroz Projekat se obezbje|ujusredstva za potrebni materijal za rad, za{titnu opremu za rad, qekarska uvjerewa,stru~ne predava~e i osigurawa od nezgode na prakti~nom radu).

OP[TI USLOVI

Polaznik obrazovawa odraslih upisuje program ako:- ima navr{enih 18 godina ìvota, - nema status redovnog u~enika,- ima zdravstvene i psihofizi~ke sposobnosti za rad, - ima zavr{enu osnovnu {kolu, kao minimum potrebnih kvalifikacija.

POTREBNA DOKUMENTACIJA

1. Prijava za upis (popuwava se u {koli)2. Svjedo~anstvo o zavr{enoj osnovnoj {koli ili diploma o zavr{enoj sredwoj

{koli3. Rodni list4. Uvjerewe o nezaposlenosti izdano od strane Zavoda za zapo{qavawe RS - BiroPrijedor, ne starije od datuma objavqivawa Javnog poziva.

Napomena: Nakon izvr{enog odabira, primqeni polaznici }e biti u obavezi dadostave qekarsko uvjerewe o zdravstvenim i psihofizi~kim sposobnostima za rad,~ije }e tro{kove izdavawa snositi projekat #Konkurentna znawa i vje{tine zaodrìva radna mjesta#.

UPISNI ROK

Javni poziv ostaje otvoren 10 dana od dana objave, odnosno do popune planirane

grupe polaznika.

PROCEDURA ZA UPIS

Upis i dostava neophodnih dokumenata obavqa se u JU Poqoprivredno-prehrambenoj{koli, Prijedor, Ulica Nikole Pa{i}a broj 4. Svakim radnim danom od 09:00 do13:00 ~asova u kancelariji organizatora obrazovawa odraslih- kontakt telefon052/211-209.

ODABIR POLAZNIKA

Odabir polaznika za program osposobqavawa vr{i Komisija koju imenuje JUPoqoprivredno-prehrambena {kola, u dogovoru sa ostalim partnerima na Projektu.Minimalni broj polaznika je 12, a maksimalni 24. Ako se na konkurs prijavi vi{e od24 kandidata, Komisija }e, prilikom izbora, uzimati u obzir stepen ispuwenostiuslova u pogledu prethodnog obrazovawa, iskustva i mogu}nosti samozapo{qavawapo uspje{nom zavr{etku programa.

OBAVJE[TAVAMO RODITEQE:

1. DA ZAKA@U SISTEMATSKI PREGLED NA TELEFON: 052/ 231-295 AKO JE DIJETE REGISTROVANO KOD IZABRANOG PEDIJATRA U DOMU ZDRAVQA

2. DA OBAVEZNO DONESU ZDRAVSTVENU KWI@ICU I OSTALE PODATKE O VAKCINAMA, KOJE SU DJECA DOSAD PRIMALA3. DA SE PRIDR@AVAJU RASPOREDA SISTEMATSKIH PREGLEDA

Direktorica Doma zdravqa PrijedorPrim. dr Slavica Popovi}, spec. pedijatrijePrijedor, 13.02.2018. godine

Na osnovu ~lana 25. Zakona o obrazovawu odraslih (#Sl. glasnik# 59/09 i 1/12),~lana 21. Statuta JU Poqoprivredno-prehrambene {kole, Prijedor, i rje{ewaZavoda za obrazovawe odraslih RS broj 07/5.1/604-302/14 od 30.09.2014. i broj07/5.1/604-302-1/14 od 30.09.2014. godine, JU Poqoprivredno-prehrambena{kola, Prijedor, u okviru projekta #Konkurentna znawa i vje{tine za odrìvaradna mjesta# objavquje:

JAVNI POZIV NEZAPOSLENIM LICIMA ZA PRIJAVU ZA POHA\AWE PROGRAMA

OSPOSOBQAVAWA ZA PLASTENI^KU PROIZVODWU

Direktor [koleMladen Draì}U Prijedoru, 15.02.2018. godine,

Ovaj Javni poziv je iskqu~iva odgovornost partnera na Projektu #Konkurentnaznawa i vje{tine za odrìva radna mjesta# i ni u kom slu~aju ne odraàvaslu`bene stavove i mi{qewa Evropske unije i Me|unarodne organizacije rada.

Oglasi

SISTEMATSKI PREGLED DJECE REGISTROVANE U PEDIJATRIJSKOJ AMBULANTI #HANNAH# OBAVQA]E SE U POMENUTOJ AMBULANTI


Драгом брату

МИЛОЈИ СТОЈАКОВИЋУ

(1942 - 2014)

Пролазе дани, мјесеци и године, а сјећање на твоју љубав и доброту у мом срцу остављају вјечну празнину и тугу.

Твоја сестра Милена9364

Драгом брату


(1942 - 2014)

Драги брате, вријеме тако брзо пролази, али туга у нашим срцима за тобом је све већа и већа. Сваки дан нам све више недостајеш. Никад те нећемо прежалити.

Твоја сестра Бранка с породицом 9364

Драгом супругу, оцу и дједу


(1942 - 2014)

Прошле су три тужне године откад ниси с нама. Мисли о теби и бол остаће заувијек. Много нам недостајеш.

Твоја породица9364

Дана 4.3.2018. године навршиће се 40 тужних дана од смрти наше драге мајке и баке

ЗОРКЕ (Гаврановић) ВУЛЕТА

(1936 - 2018)Драга мајко, твој драги лик и твоју доброту чуваћемо вјечно од заборава.Ожалошћени: син Ранко, кћерке Милена, Мирјана, Гордана, Стоја, Нада, зетови, снаха и унучадНа гробљу Марићка, 25.2.2018. године у 10:30 часова посјетићемо њен гроб и положити цвијеће. Позивамо родбину и пријатеље да нам се придруже. 9372

Дана 4.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти

ЗОРКЕ ВУЛЕТА(1936 - 2018)

Тужно сјећање на тетку и заову од Дрене, Горана, Драгана и Драгане

9372

Дана 4.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти наше сестре, тетке и заове

ЗОРКЕ (Гаврановић) ВУЛЕТА

(1936 - 2018)

Увијек ћемо се сјећати твога лика.Браћа Илија и Милан са породицама

9372

Дана 4.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти сестре и тетке

ЗОРКЕ (Гаврановић)

ВУЛЕТА(1936 - 2018)

Увијек ћемо те се радо сјећати.Твоја сестра Цвијета са породицом

9372

Посљедњи поздрав драгом оцу и деди

МИЛАНУ (Гаврe) ПАНИЋУ(7.10.1930 – 18.2.2018)

Памтићемо те по твојој искрености, поштењу, хумору и позитив-ној енергији. Хвала ти за све што си учинио за своју породицу.Од срца, кћерке Борка и Пепа са породицама 9379

Дана 14.2.2018. године умрла је наша

9380

МИЛЕНАПородица

Дана 24.2.2018. године навршава се 40 дана откако нас је напустила наша мајка, бака, прабака

САВА (Драгољуб) РАДУЛОВИЋ(1929 - 2018)

Твој путоказ ћемо слиједити, путоказ људскости, пожртвованости, брижности. ВЕЛИКО ТИ ХВАЛА! Позивамо родбину, кумове и пријатеље да у суботу, у 10:30 часова, дамо помен.Ожалошћена породица 9358

Дана 20.2.2018. године преминула је наша драга тетка и сестра

ЗДРАВКА НИКИЋ

У знак захвалности за све што си за нас учинила, братић Бранко и брат Божо са породицама.

9378

Посљедњи поздрав мајци и баки

МИЛКИ ТОДОРАНВољени никад не умиру док живе они који их воле. Била си нам све у животу.Ожалошћена кћерка Радана, унуци Новак и Момир са породицама.

9382

Дана 16.2.2018. године преминула је моја драга супруга

РАДОЈКА (Стојнић) ВУЧЕНОВИЋ(1936 – 2018)

С тугом у срцу вјечно ћу чувати успомену на тебе.Супруг Вукашин

9383


КРИСТИНА ТУБИН(30.8.2014 - 24.2.2018)

(3,5 године)Драга наша Тино! Вријеме живота је прошлост, садашњост, будућност. Ми бирамо прошлост, имали смо срећу и љубав! Садашњост и будућност, бесконачно вријеме, пуно туге, љубави и сјећања и морамо да га чувамо и његујемо.Пуно те волимо!!!Твоји: Маја, Свјетлана и Владо 9338

Дана 25.2.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти наше драге нам

ЈЕЛЕНЕ КНЕЖЕВИЋ(1981 - 2018)

С љубављу и поштовањем, од чиче Драшка са породицом9367

Дана 25.2.2018. године навршава се 40 тужних дана откако нас је напустила наша вољена

ЈЕЛЕНА КНЕЖЕВИЋ(1981 - 2018)

Остаћеш у вјечном сјећању.Ожалошћени: бака Смиља, чича Душко, сестре Адријана и Сен-ка 9367

Дана 25.2.2018. године навршава се 40 тужних

дана од смрти

ЈЕЛЕНЕ КНЕЖЕВИЋ

Била си и остала дио нас. У нашим срцима и мислима.Твој ујко Драгоја и ујна Бора 9359

Дана 23.2.2018. године навршава се девет година од смрти нашег драгог

СЛОБОДАНА ДОЈЧИНОВИЋА

Твој вјечни мир је наша вјечна туга.Син Небојша, кћерка Ивана, супруга Милка и мајка Госпа

9361

Дана 25.2.2018. године навршава се 40 дана од

смрти моје унуке


Увијек ћемо се сјећати тебе и твоје доброте коју си нам свима поклањала.Твоја бака Војиславка

9373

Дана 25.2.2018. године навршава се 40 дана од смрти наше кћерке и сестре


Дана 25.2.2018. године на гробљу у Доњој Драготињи, у 11 сати и 55 минута, одаћемо помен, положити цвијеће, запалити свијеће.Драга кћери, драго нам је што смо те имали и никад те не можемо прежалити ни заборавити.Почивај у миру!Родитељи Мира и Ранко, сестра Дражена са породицом и брат Слободан 9371

Дана 25.2.2018. године навршава се 40 дана како је престало да куца срце моје мајке и супруге


Драга мајко, много ми недостајеш, али ћеш, драга мајко, увијек живјети и остати у сјећању у нашим срцима. Хвала ти на најљепшим успоменама, јер си била најбоља мама на свијету. Мој си понос и најсјајнија звијезда на небу. Нека те чувају анђели и почивај у миру.Твоја кћеркица Емилија - Милица и твој супруг Данијел.

9371

Дана 27.2.2018. године навршава се година дана од смрти нашег драгог

оца, дједа и прадједа

СТЕВЕ МРЂЕСа љубављу и поштовањем, чуваћемо те у нашим срцима и сјећањима.Син Дражен, кћерке Дубравка и Љиљана са породицама 9370

КРИСТИНА ТУБИН(30.8.2014 - 24.2.2018)

Драга наша лијепа Тино!Свако јутро, дан, ноћ, гледамо твоје лице. Чујемо твоје ријечи, памтимо, памтимо срећу коју смо имали. Било је то сретно вријеме, најсретније у нашим животима. Зато и живимо у прошлости. Бескрајну љубав носимо у мислима и срцима.Анђеле наш вољени!!!Нека те чувају небески анђели.Твоји: баба Пава и деда Миле 9338


Посљедњи поздрав драгој прабаки

НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од праунука Павла

9362

Посљедњи поздрав вољеној мајци

НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од кћерке Душанке и зета Братислава

9362

Посљедњи поздрав свекрви и баки

НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од снахе Мирјане и унуке Тијане

9362

Посљедњи поздрав драгој баки

НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од унука Дајане и Дејане

9362

Посљедњи поздрав драгој заови

НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од снахе Стаке Стојић

9362


НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од кћерке Богданке и зета Евлогија

9362


НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од унуке Марине и унука Милорада

9362


НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од унука Димитров Жељка и Игора

9362


НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од кћерке Мирјане и зета Горана

9362


НАДИ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Од сина Дарка и снахе Весне

9362

Дана 3.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти супруге

НАДЕ КОЧИЋ(1937 - 2018)

Посљедњи поздрав супрузи од супруга Славка.

9362

Посљедњи поздрав вољеном супругу, оцу и деди

ВЕЛИМИР ВЕЉКО (Петра)

РОКВИЋ(2.1.1930 - 12.2.2018)

Ожалошћени: супруга Душанка, син Владимир, снаха Сњежана, унуци Маја и Душко

9360

Дана 4.3.2018. године навршава се пет тужних година од смрти нашег сина и брата

МИРОСЛАВА ПЕТОША

Остаје сјећање, успомена, понос и љубав заувијек.Отац Драгоја, мајка Вука, брат Рајко и сестра Нада

9366

Дана 24.2.2018. године навршава се година дана од смрти нашег драгог

СТАНОЈЕ ЈОЈИЋА

С поштовањем и поносом те носимо у нашим срцима гдје ћеш заувијек остати вољен и незаборављенТвоји: супруга Ружица, син Жељко, кћерке Нада са породицом, Душанка, Драгица и зет Илија 9318

Дана 25.2.2018. године навршава се тужна година од када је престало да куца племенито срце наше драге супруге, мајке и баке

ПЕРСЕ (Родић) КАЧАВЕНДА

Хвала ти велико за све вријеме које си провела са нама.Захвални твоји: супруг Миле, синови Дражен и Дарко и унук Никола 9375

Дана 24.2.2018. године навршава се година дана од смрти нашег вољеног

ЗОРАНА

Тог дана ћемо посјетити његов гроб на „Кечановом брду“ и запалити свијеће.Ожалошћени твоји: брат Драган, мама Мира, тата Раденко и остала родбина 9368

Sa velikom tugom i bolom obavještavamo rodbinu i prijatelje da je, nakon kratke i teške bolesti, dana 30.1.2018. u Sisku preminuo naš voljeni i nikad prežaljeni

ZVONIMIR (Juraj) LESKUR(1940 - 2018)

Ispraćaj i kremacija dragog pokojnika je obavljena na groblju „Mirogoj“ u Zagrebu. Polaganje urne će se obaviti na groblju u Ljubiji, u porodičnu grobnicu, dana 3.3.2018. godine (subota) u 14 sati.Ožalošćena porodica i svi koji su ga voljeli i poštovali 9369

U nedjelju 25.2.2018. godine navršavaju se dvije godine otkako nije s nama

JOSIPA MEDIĆ

Njenim odlaskom, ostala je velika praznina i tuga u našim dušama. S ljubavlju i poštovanjem, čuvaćemo je u našim srcima.Njen sin Goran sa porodicom 9374

U proqe}e 1942. godine pojavio se prvi broj

"Kozarskog partizanskog vjesnika# u izdawu

Partizanskog obavje{tajnog biroa Drugog kraji{kog

(kozarskog) NOP odreda "Mladen Stojanovi}#.

U qeto 1975. iza{ao je prvi broj poslije drugog

svjetskog rata.

Kozarski vjesnik

Izdaje: Informativno-poslovni centar "Kozarski vjesnik# PrijedorRedakcija i administracija: Ulica Save Kova~evi}a 15. List registrovan kod Ministarstva informacija Republike Srpske, br. 170/93 od 10.3.1993.godine. Izlazi svakog petka

Direktor i glavni i odgovorni urednik: Zoran Soviq Redakcija: Milan Bogun, Mira Zgowanin, Tawa Mandi} (glavni i odgovorni urednik RTV Prijedor), Radomir Re~evi}, Mirjana Stegi},Deborah Soviq, Pero [padi}. Zoran Jeli}Tehni~ka priprema: Smiqa Bunxa, Radmila Radinovi}, Mile StanarFotograf: Dragan Stojni}

Telefoni: Direktor 232-803, urednik 243-440, novinari 234-271, 234-701, 234-442, slu`ba malih oglasa, ra~unovodstvo i marketing 232-863, 211-575, tehni~ka priprema 243-441, Radio Prijedor 212-028,Televizija Prijedor 211-239. Tel/faks 232-803, 232-863.Cijena primjerka od{tampana na "glavi# Lista

Pretplata: Sve informacije o pretplati na List na telefone 211-575 i 232-863Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

@iro ra~un: NLB Razvojna banka AD Filijala Prijedor

`r. 5620070000263992 (sa naznakom za "Kozarski vjesnik#)[tampa: "Dnevne Nezavisne novine# Za {tampu: Aleksandar Kopawa, direktor

SPORT ¹ SPORT

Novo priznawe Stonoteniskom klubu#Prijedor#: Sawa Milojica sareprezentacijom seniorki BiH sli-

jede}e nedjeqe putuje u Belgiju gdje }e igratiu okviru kvalifikacija za ekipno Evropskoprvenstvo. Reprezentacija BiH je u grupi saBelgijom i Slova~kom. Za reprezentaciju }ejo{ nastupiti Sneàna Markovi} i Elda[ehi}, a selektor je Nada Markovi}. Igra setakozvani dvokru`ni sistem, pa }e BHreprezentativke igrati kao gost i doma}inselekcijama. Novi poziv Milojici ureprezentaciju BiH je, ujedno, priznaweaktuelnom sportisti grada Prijedora iklubu koji, ove godine, ciqa deveti trofejpobjednika Premijer lige BiH.

Po j e d i n a ~ n ostonotenisko prvenst-vo Republike Srpske

za najmla|e kadete i kede-tkiwe, odràno u Prijedor,bilo je u znaku prijedorskihstonoteniskih nada.Najuspje{niji je bioPrijedor~anin Milo{Radulovi} koji je osvojio

dva prva mjesta. U pojedi-na~nom finalu, Radulovi}je pobijedio favorizovanogBawalu~anina Nik{uVesovi}a. Prijedorski parMilo{ Radulovi} - NikolaBjelajac je {ampion Srpske.Bjelajac i Luka Trebovac supodijelili tre}epojedina~no mjesto. U igri

parova, tre}e mjesto su podi-jelili Prijedor~ani Nikolai Luka Trebovac te LukaNovakovi} i Andrej Stani}.Kod djevoj~ica, mlada prije-dorska stonoteniserkaTamara Banovi} bila je prvau igri parova sa SowomDragi{i} iz bawalu~kog#Spina# i tre}a pojedina~no.

Na Me|unarodnom xudoturniru #Lakta{i open2018#, u konkurenciji

1.000 takmi~ara, ~lanoviXudo kluba #Kozara-@eqezni~ar# osvojili su~etiri srebrne i bronzanumedaqu. Srebra su osvojili :Dragi{a Pani} (senioripreko 100 kilograma),@eqana i Mihajlo Vuj~i},

David Kneèvi} (mla|i pio-niri) dok je Nikola Mandi}kod starijih pionira biotre}i. Iako su ostali bezmedaqa, nisu razo~arali:Predrag Baji}, \or|eMatija{, Damjan Kneèvi},Vuk \ur|evi}, David\akovi}, Vuk Zmijawac,Ogwen Vojvodi}.

Susretima [estog kolanastavqeno jetakmi~ewe Druge lige

Republike Srpske za odboj-ka{ice. Seniorke#Prijedora# ugostile su

ekipu #Balkana MP# izMrkowi} Grada i slavilesjajnim rezultatom 3:0.Bila je to te{ka i napetautakmica koja je protekla uznaku velike borbe i

upornosti timaVlade i NedeqkeVukovi}. Ekipa#Prijedora# u 7. koludoma}in je @OK#Kozara# izGradi{ke.P i o n i r k e#Prijedora# su nas-tavile sa drugim kru-gom takmi~ewa iugostile su ekipu OK#Pionir# iz KozarskeDubice. Za doma}itim igrale su nove~lanice, godi{te2004. i mla|e. Uzmalo truda, raspo-l o ` e n ePrijedor~anke usp-jele su utakmicudobiti rezultatom

3:0. Ovog vikenda pio-nirska ekipa

#Prijedora# gostuje u NovomGradu kod ekipe OK #Sme~#.

Fudbaleri #Rudar-Prijedora# odpro{log petka ne

treniraju, niti su putovaliu Bawaluku gdje su trebaliodigrati test-me~ protiv#@eqezni~ar Sport tima#.Umjesto prvog tima, protiv#@eqe# su igrali juniori iizgubili rezultatom 1:3.Upravni odbor je, timpovodom, odrào vanrednusjednicu i usvojio ~etirizakqu~ka, poja{wava sekre-tar Kluba VeqkoJawetovi}.- Fudbalskom klubu #Rudar-Prijedor# nanesena je veli-ka {teta, a posqedice sunesagledive zbog {trajkaigra~a. Svi znamo da Klub,ove godine, slavi 90 godinapostojawa i prvi smo natabeli te se borimo zapovratak u Premijer ligu.Vidje}emo posqedice svega- kaè Jawetovi}.

Prvotimci #Rudar-Prijedora# nisu trenirali uutorak, ali su se okupili usvla~ionici i potpisalizahtjeve Upravnom odboru itako ispo{tovali drugizakqu~ak Uprave Kluba koja}e se odrediti prema wima.- Spomiwe se da je glavniuzrok {trajka neispla}enidio Ugovora, tre}i kvartal.Ukupan dug je 7.500 maraka.Upravni odbor, svojim~etvrtim zakqu~kom, pozivaigra~e da se vrate obaveza-ma, treningu, a Uprava }eizmiriti dug do kraja ovesedmice - pojasnio jeJawetovi}.Ipak, treninga nije bilo niu srijedu, jer igra~i traèda se ispune dva uslova:isplati novac i da niko odfudbalera ne bude ka`wen.Narednih dana trebalo bida se rije{i ovaj #slu~aj#.

Nastavak fudbalskog{ampionata RepublikeSrpske najavqen je za 10.mart. #Rudar-Prijedor# jelider, sa 37 bodova, dvavi{e od pratioca, #Zvijezde09#. U tri test-me~a#rudari# su ostvarili pob-jede protiv #Vrbovca# i#Goriece# te remi 0:0 u me~uprotiv #Slobode# izMrkowi} Grada. U planu sususreti protiv#Podgreme~a# iz SanskogMosta, 24. februara, i gen-eralka 3. marta protiv#Kozare# iz Gradi{ke. Unastavku prvenstva i plej -ofu za prvaka, ulog je veli-ki: tre}i plasman #Rudar-Prijedora# u Premijer ligubio bi nagra|en gradwomreflektora, semafora iboqih uslova na terenu iobjektima {to nalaùpropisi FS BiH i UEFE.

Ko{arka{i #Borca#,u kraji{kom derbiju16. kola Prve lige

Republike Srpske, uBawaluci su savladaliekipu #Prijedora# rezul-tatom 80:76.Najefikasniji igra~iderbija bili suPrijedor~ani Sr|anStaki} sa 24 i @arkoRajkovi} sa 23 poena.Kele~evi} je postigao 10,Damjanovi} 8, Iveti} 5,

Vukovi} 2 poena. U 16odigranih kola,ko{arka{i #Prijedora#su ostvarili ~etiri pob-jede i 13 poraza i sa 1125postignutih i 1197primqenih ko{evaukwiìli 20 bodova.Deveti su tim Lige.Unarednom kolu, izabrani-ci Danila Palali}a gostsu pretposqedweg timaLige, OKK#Princip#.

SAWA MILOJICA SAREPREZENTACIJOM U BELGIJI

EKAJU NOVAC I ODUSTAJAWEOD KAZNI FUDBALERA

#BORAC# POBIJEDIO#PRIJEDOR# 80:76

POBJEDE SENIORKI I PIONIRKI #PRIJEDORA#

Novo priznawe prijedorskom stonom tenisu

Pripremio: M. Bogun

[trajk fudbalera #Rudar-Prijedora#

Ko{arka

#KOZARI - @EQEZNIÂRU#PET MEDAQA

NAJBOQI #PRIJEDOR#I MILO[ RADULOVI]

Xudo: #Lakta{i open 2018#

Stonotenisko prvenstvo RS

Pregr{t medaqa prijedorskim stonoteniskim nadama

Igra~i traè da se ispune dva uslova: isplata duga i da

niko od fudbalera ne bude disciplinski ka`wen

[ta daqe: sa prozivke tima #Rudar-Prijedora#

Dragi{a Pani} na pobjedni~kom postoqu

Seniorski tim OK #Prijedor#

Sr|an Staki} postigao 24 ko{a

БЕСПЛАТНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА ПЛАСТЕНИЧКУ … · branislav vujasin...

Documents