СОВРЕМЕНОСТ

СПИСАНИЕ ЗА ЛИТЕРАТУРА, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

2005

Год. 53, број 2 (април)

СОВРЕМЕНОСТ

Списание за литература, култура и уметност Издавач: Современост, Скопје

Редакција д-р Васил Тоциновски, главен и одговорен уредник м-р Виолета Мартиновска, уредник м-р Методи Манев, уредник

Ранко Младеноски, извршен уредник

Лектор

Верица Тоциновска

Ликовно-графичко решение Илија Богоевски

Компјутерска подготовка и печат Академски печат, Скопје

СОДРЖИНА

КНИЖЕВНИ ДИЈАЛОЗИ

КРИТИКАТА ДА ЈА ЗБОРУВА ВИСТИНАТА!

(разговор со проф. д-р Мирољуб Стојановиќ)................................................................................ 7

ТВОРЕЧКА ЛАБОРАТОРИЈА

Светлана ХРИСТОВА–ЈОЦИЌ

СВЕТ СВИТОК.................................................................................................................................. 21

Петре НАКОВСКИ

НА МИТРОВДЕН.............................................................................................................................. 22

Виолета МАРТИНОВСКА

ПОСЛАНИЕ........................................................................................................................................ 38

Мито СПАСЕВСКИ

ЗНАМЕНОСЕЦ НА АЗБУКАТА...................................................................................................... 39

Петре БАКЕВСКИ

НЕ ОЧЕКУВАВ ВАКОВ КРАЈ......................................................................................................... 49

ИНТЕРПРЕТАЦИИ

Марјан ПАТЛИЏАНКОВСКИ

ФОЛКЛОРНИ ДЕМОНСКИ СУШТЕСТВА................................................................................... 70

Бистрица МИРКУЛОВСКА

КАДЕ ИМА МНОГУ СВЕТЛИНА И СЕНКАТА

Е ДЛАБОКА....................................................................................................................................... 87

Луан СТАРОВА

ЕСЕЈ ЗА РИСТО ЛАЗАРОВ..............................................................................................................90

Ефтим КЛЕТНИКОВ

СЕНКИТЕ И СВЕТЛИНИТЕ

НА БИТИЕТО..................................................................................................................................... 95

Толе БЕЛЧЕВ

СЛОВЕНОФИЛИ............................................................................................................................... 104

ИСЧЕКОРУВАЊА

Јелица МАРИЌ

БЕЛИОТ МАНТИЛ............................................................................................................................ 112

ПРИОПШТУВАЊА

Страници за списанието „Ирин Пирин“ на Мелничките вечери на поезијата, Бугарија

Катја ЕРМЕНКОВА

РУЖИ ВО СНЕГОТ........................................................................................................................... 119

Полина ТОДОРОВА

ЅВОНЧЕ.............................................................................................................................................. 121

Иван ТОПАЛСКИ

ЕЗЕРСКИ СОН................................................................................................................................... 122

Елена ДЕНЕВА

НЕКОЈ ДЕН ЌЕ СЕ ПРЕТВОРАМ ВО ПТИЦА............................................................................. 123

Павел БОРЖУКОВ

СНЕГ НАД КОСОВО........................................................................................................................ 124

Вања ТОШЕВСКА

ЕСЕНСКА ИМПРЕСИЈА.................................................................................................................. 125

Николај АЛЕКСИЕВ

ПЕСНА ЗА ГОЦЕ............................................................................................................................... 126

Иван ДОКУЗОВ

ПРОЛОГ.............................................................................................................................................. 127

Викторија ИВАНОВА

БЕЗ НАСЛОВ..................................................................................................................................... 129

Костадин ЗЛАТКОВ

ЧИКА ТОЗА........................................................................................................................................ 130

КРИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

Ранко МЛАДЕНОСКИ

ДЕТЕРМИНАЦИИ И ДЕСКРИПЦИИ............................................................................................. 132

Радован П. ЦВЕТКОВСКИ

ТРАЈНИ НАЦИОНАЛНИ ПОРАКИ................................................................................................ 135

Славчо КОВИЛОСКИ

НОВИ ОДГОВОРИ ЗА КНИЖЕВНАТА ТРАДИЦИЈА.................................................................138

Ранко МЛАДЕНОСКИ

НИЗ ЛАВИРИНТИТЕ НА ЗЛОТО................................................................................................... 144

Борис АПОСТОЛОВ

КРИТИЧКИ ОДБЛЕСОЦИ............................................................................................................... 148

Славчо КОВИЛОСКИ

ВОЈНАТА ОД И ВО ЧОВЕКОТ....................................................................................................... 151

Радован П. ЦВЕТКОВСКИ

ПРЕМРЕЖИЈА И ОПСТОЈБИ.......................................................................................................... 154

Ката МИСИРКОВА–РУМЕНОВА

ПОЧЕТОКОТ, ГОДИНАТА И ДЕНОТ............................................................................................157

SOVREMENOST, br. 2, 2005

132

KRITI^KI PREGLED

821.163.3-31.09 Ranko MLADENOSKI

DETERMINACII I DESKRIPCII (Loreta Georgievska-Jakovleva, Alegorijata, groteskata i makedonskiot roman, Institut

za makedonska literatura, Skopje, 2002)

Po "Fantastikata i makedonskiot roman# (2001), Loreta Georgievska-Jakov-leva ja objavi knigata "Alegorijata, gro-teskata i makedonskiot roman# so {to gi zaokru`i svoite prou~uvawa koi se odne-suvaat na sli~nostite i na razlikite me|u fantastikata, alegorijata i groteskata i toa od dva globalni aspekti - teorisko determinirawe na poimite od edna, i deskripcija na nivnoto prisustvo kako tvore~ki postapki vo makedonskata kni-`evna, odnosno romaneskna produkcija od druga strana. Istra`uva~kite principi vo ovaa kniga se identi~ni so onie od "Fan-tastikata i makedonskiot roman#. Toa e i sosema prirodno i o~ekuvano so ogled na faktot deka stanuva zbor za edno i edinstveno istra`uvawe na avtorkata vo ramkite na nejzinata rabota vrz doktor-skata disertacija so naslov "Fantastikata, alegorijata i groteskata vo makedonskiot roman#. Najprvo, zna~i, se razrabotuva teoriskiot aspekt na poimot vrz osnova na dosega{nite soznanija do koi do{la kni-`evnata nauka, a potoa se demonstrira negovata pojavnost vo konkretno roma-neskno delo. Pri toa, vo poseben del od knigata se elaboriraat svojstvata na ale-gorijata, a vo drug (poseben) del na groteskata. No, avtorkata na ovaa kniga ne zaborava da gi prou~i i preklopuvawata koi se javuvaat me|u fantastikata, alego-rijata i groteskata. Toa pra{awe e obraboteno vo posebno poglavje vo koe

pojavata na interferencija me|u trite kni`evni postapki e opredelena kako hibridizacija so ~ija pomo{ natamu se odreduvaat tipovi na raska`uvawe vo za-visnost od dominantnata narativna pos-tapka vo niv. Vo obidot za definirawe na poimot alegorija, avtorkata gi pretstavuva dose-ga{nite razli~ni teoriski opredelbi za toj poim koi ponekoga{ se duri i kon-tradiktorni me|u sebe {to sekako proiz-leguva od slo`enosta na alegorijata kako kni`evna struktura. Za da se razbere su{-tinata na alegorijata, Georgievska-Jakov-leva nudi trojna determinacija na poimot. Prvo, alegorijata se definira od aspekt na avtorovata namera da go napravi alego-ri~en svojot govor pri {to alegorijata do-biva retori~ki odrednici. Vtoro, alego-rijata se definira od aspekt na ~itatelot pri {to odreden tip govor se do`ivuva kako alegori~en. Treto, alegorijata se definira od aspekt na znakovnata struk-tura. Za da bide pojasna pretstavata za ale-gorijata, kolku {to e toa mo`no se raz-bira, vo knigata se vr{i edna kompa-rativna analiza na ovoj poim so drugi poimi, odnosno kategorii koi vo ogromna mera pomagaat da se prodre vo su{tinata na tretiranoto pra{awe. Taka, avtorkata }e potencira deka alegorijata e dvozna~en govor vo koj se konfrontiraat eksplicit-noto i implicitnoto zna~ewe; deka alego-rijata e personifikacija na ideite; deka

SOVREMENOST, br. 2, 2005

133

alegorijata e prodol`ena metafora; deka su{tinski faktor pri ~itaweto na ale-gorijata e takanare~enata kulturna kompe-tentost na ~itatelot; deka alegorijata e sekoga{ znak koj se odnesuva na nekoj prethoden znak itn., za da zaklu~i na kraj vo edna sublimirana forma deka alego-rijata e "interakcija me|u tri ~initeli: namerata na avtorot svojot tekst da go napravi dvozna~en; vospostavuvaweto uslo-vi ~itatelot da go prifati tekstot kako dvozna~en; samata struktura na tekstot koja ovozmo`uva prifat na avtorovata namera od strana na ~itatelot#. No, avtorkata ne ostanuva samo vo ramkite na teorijata. Naprotiv. Teoris-kite soznanija se stavaat na proverka vo konkretni kni`evni dela. Kako ilustra-tiven kni`even materijal kon alegorijata se nudat interpretaciite na romanite "Ku-la na ridot# od Mitko Maxunkov, "Skakulci# od Petre M. Andreevski, "^e-kaj}i ~uma# od Slavko Janevski i "Blagorodnikot# od Ermis Lafazanovski. Kako zna~aen faktor za deskripcija na alegorijata vo "Kula na ridot# se zema prostorot (setingot); Za "Skakulci# se veli deka pretstavuva specifi~no vkrstu-vawe na prirodata i istorijata vo ale-gorijata; Za romanot "^ekaj}i ~uma# se zak-lu~uva deka e alegorija na postojanata, posledovatelna povtorlivost na razumot i zabludenosta, proces vo koj se odviva osoz-navaweto na vistinskata priroda na ~o-vekot; "Blagorodnikot# e roman ~ij tekst e alegorija koja funkcionira po pat na za-mena na leksemite, celiot tekst e alegorija koja svoeto zna~ewe go dobiva preku spojuvawe na tekstot i von-tekstovnata stvarnost, odnosno preku {irewe na kontekstot vo vontekstovnata stvarnost. Vakvite zaklu~oci na Georgi-evska-Jakovleva proizleguvaat od edna vnimatelno sprovedena analiza na roma-nite koja sekoga{ e nadopolneta so neop-hodnata argumentacija.

Teoriskoto promisluvawe na gro-teskata, pak, trgnuva od renesansata, odnos-no od prvi~noto zna~ewe na poimot koj podrazbiral eden hiperboli~en i nepri-roden spoj na `ivotinski i ~ove~ki ob-lici. Groteskata se opredeluva preku kate-goriite bizarno, hiperboli~no, zastra-{uva~ko, satiri~no, tragikomi~no, ambi-valentno. Taka, groteskata ima komi~na os-nova; taa podrazbira ru{ewe na poredokot i postojnoto ustrojstvo na svetot; gro-teskata e hiperbolizacija na negativnoto i nedoli~noto; groteskata e poтsmevawe, taa e demonska smea; groteskata podrazbira de-formacija na komi~noto i deformacija na tragi~noto; groteskata e, kako {to veli Bahtin, sme{no pla{ilo. Spored avtor-kata na ovaa kniga, strukturata na gro-teskata se otkriva preku analognite kate-gorii vo odnos na komi~noto - groteskna situacija, grotesken lik, grotesken nastan, groteskno do`ivuvawe i sli~no. Kako aplikativen materijal za prakti~na demonstracija na teoriskite soznanija za groteskata se koristat roma-nite "Svadbata na Mara# od Vladimir Kos-tov, "Golemata voda# od @ivko ^ingo i "Amin# od Vase Man~ev. Groteskata vo ro-manot "Svadbata na Mara#, spored avtor-kata na ovaa kniga, se postignuva preku karnevalizacijata. Deformacijata, pak, e generativnata kategorija so ~ija pomo{ se obezbeduva grotesken diskurs vo romanot "Golemata voda#. ^ingo izvr{il defor-macija na lirskoto, veli Georgievska-Jakovleva, no i spoj na tragi~noto i komi~noto. Vo romanot "Amin# na Vase Man~ev, grotesknoto se bazira vrz binar-nata opozicija sovr{eno - nesovr{eno. Spojuvaweto, pak, na dva disparatni elementi, doobjasnuva avtorkata, romanot "Amin# }e go identifikuva kako groteskna struktura. Zemaj}i go predvid faktot deka romanot e hibridna konstrukcija i deka ne postojat ~isti formi, avtorkata na ovaa kniga ja prou~uva i takanare~enata hibri-

SOVREMENOST, br. 2, 2005

134

dizacija na romanesknite postapki vo odnos na fantastikata, alegorijata i groteskata. No, za da se razbere su{tinata na taa hibridizacija, potrebno e prethodno da se izvr{i neophodnata distinkcija na elementite koi ja so~inuvaat taa hibridna tvorba. Vo taa smisla, Georgievska-Jakov-leva potencira deka groteskata funkci-onira preku kategoriite ambivalentnost i disparatnost, dodeka alegorijata preku ambigvitetot, odnosno dvosmislenosta. Kaj fantastikata do`ivuvaweto e na emocio-nalno nivo, dodeka kaj alegorijata toa se pomestuva na soznajno nivo. Imaj}i gi na um vakvite i sli~ni distinkcii i trgnu-vaj}i od Jakobsonoviot poim dominanta, avtorkata razgrani~uva nekolku tipovi umetni~ko pretstavuvawe vo koi se ispre-pletuvaat fantastikata, alegorijata i gro-teskata: grotesken tip umetni~ko pretsta-vuvawe kade {to alegorijata u~estvuva kako postapka; alegori~en tip umetni~ko pretstavuvawe kade {to fantastikata u~estvuva kako postapka; grotesken tip umetni~ko pretstavuvawe kade {to fan-tastikata u~estvuva kako postapka. ]e tre-ba da potencirame deka ova pretstavuva dopolnuvawe na tipovite od prethodnata kniga od istata avtorka ("Fantastikata i makedonskiot roman#) kade bea razgra-ni~eni: fantasti~en tip umetni~ko pret-stavuvawe kade {to alegorijata u~estvuva kako postapka; fantasti~en tip umetni~ko pretstavuvawe kade groteskata u~estvuva kako postapka.

Vo zaklu~nite sogledbi, pak, za da bidat rabotite {to pojasni, se nudat kon-cizni determinanti za poimite fantas-tika, alegorija i groteska. Fantastikata e vid govor koj se javuva toga{ koga vo nego se problematizira poimot stvarnost. Ale-gorijata e vid govor vo koj, vo site stadi-

umi od negovoto odvivawe, pomalku ili pove}e jasno, se nagovestuvaat i strukturno se nayiraat dva sloja na referencijalnost: ekspliciten i impliciten. Groteskata e vid govor vo koj se ostvaruva monta`a na disparatni motivi. Nivnata (na fantas-tikata, alegorijata i groteskata) zaed-ni~ka karakteristika e toa {to vo svojot kod ja vpi{uvaat vontekstovnata stvarnost. Odnosot kon taa vontekstovna stvarnost, potencira avtorkata na ovaa kniga, e prviot element koj ja ovozmo`uva srod-nosta na trite razli~ni postapki. Loreta Georgievska-Jakovleva so ovaa kniga gi predo~i pred javnosta svoite zaokru`eni prou~uvawa na tri mo{ne zna-~ajni kni`evni poimi kako {to se fantastikata, alegorijata i groteskata. Toa, se razbira, ne zna~i deka istra`u-vawata za fantastikata, alegorijata i groteskata se zavr{eni i deka so ovaa kniga (i so prethodnata - "Fantastikata i makedonskiot roman#) e ka`ano s¢ za ovie kni`evni pojavi. Nitu, pak, zna~i deka avtorkata imala ambicija ili intencija da go zatvori pra{aweto za niv. Naprotiv, ovaa kniga na Georgievska-Jakovleva ras-vetluva zna~ajni segmenti od predmetnite pra{awa i otvora {irok prostor za nata-mo{ni istra`uvawa. Knigava navistina odgatnuva brojni problemi vo vrska so trite kni`evni kategorii, no taa i zagatnuva pra{awa, otvora brojni dilemi za koi pred objavuvaweto na vakvite temel-ni istra`uvawa duri ne sme bile ni svesni. Vo toa se sogleduva i ogromnoto zna~ewe {to knigava go ima vo ramkite na kni-`evnata teorija, no i vo kni`evnata isto-rija, za{to deskripciite na svoj na~in gi registriraat pojavuvawata i razvojnite procesi na fantastikata, alegorijata i groteskata vo makedonskiot roman.

СОВРЕМЕНОСТ

Списание за литература, култура и уметност

Издавач: Современост, Скопје

Управен одбор

д-р Димитар Бошков, претседател

д-р Добрила Миловска

д-р Васил Тоциновски

Радован П. Цветковски

Мишо Китаноски

Надзорен одбор

Божо Стефановски

Јованка Сарџовска

Славчо Ковилоски

Првиот број на Современост излезе во Скопје, април 1951 година.

Досегашни главни и одговорни уредници:

(1951) - Киро Хаџи Василев

(1951 - 1952) - Владо Малески

(1952 - 1953) - Славко Јаневски, Димитар Митрев и Ацо Шопов

(1954 - 1968) - Димитар Митрев

(1969 - 1982) - Георги Сталев

(1983 - 2002) - Александар Алексиев

Списанието излегува петпати годишно со материјална поддршка од

Министерството за култура на Република Македонија

Материјалите до еден авторски табак се доставуваат на дискета и печатен

текст на мацедониан тајмс 12, не се рецензираат и не се враќаат.

Ракописите не се рецензираат и не се враќаат.

Адреса: Списание „Современост“, Скопје

ул. „Франклин Рузвелт“ 8, пош. фах 221

Чек с/ка 300000001185473,

Даночен број 4030988132811

Комерцијална банка а.д. Скопје

Годишната претплата изнесува 1000 денари, а за странство 40 евра.