Часопис за децу ® православна епархија КрушеваЧКаБрој 3 ® јануар 2015. године

Благословом Његовог ПреосвештенстваЕпископа крушевачког Господина Давида

bogomladenacЧасопис за децу ® Православнa Епархијa крушевачкa

Издавач:Епархија крушевачка

Уредник:Протојереј Радиша Јовановић

Помоћник уредника:Раде Јовановић

Редакција:Протојереј ставрофор Драги Вешковац

Протојереј ставрофор Ђорђе МилојковићПротојереј Александар Величковић

Илустрације:Љиљана, Сара, Звездан, Анђелка, Невена,

Милош, Михајло, Јована

Ликовно уређење, припрема и штампа:Интерклима-графика, Врњци

Тираж:3.000

ISSN 2334-9875

Сви писани радови у овом броју ауторски су и подлежу Закону о заштити ауторских права. Њихово објављивање могуће је само са писменом дозволом аутора.

Потписани радови изражавају ставове аутора.

Часопис „Богомладенац“, Епархија крушевачкаДоситејева 1, 37000 Крушевац, тел. 063/8073124

Е-mail: casopisbogomladenac@gmail.com

На корици: Бели анђео, детаљ фреске Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Господњег манастира Милешеве, 13. век

1

Реч Епископа

Дечје молитве су вода која гаси пламен гнева и греха одраслих.

Све док нас Сунце буде грејало, а птице нам се пе­смом обраћале, и цвећа било у изобиљу и миомириса обилнога свуда око нас, све докле буде било деце, и њихов жагор нас радовао, биће и наде да ћемо сви моћи постати као деца.

Ако огорченост оптерећује наше срце, радост га сигурно растерећује и ослађује.

Гнев, злопамћење и мржња претварају наш лик у маскоту, а нашу душу у још једну област пакла.

Док радост, незлобивост и љубав претварају наш лик у икону са душом, и у још једну област раја.

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

2

Упишимо речи нА оСновУ СликА У оДГовАрАјУћА пољА

(решење је на 32. страници)

1.

2.

3.

4.

5.

1.

2.

3.

4.

5.

3

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

Т А Т А

Тата – то је изум велики човечји,човек, ал’ улепшан тиме што је дечји.

Џин што трепавицом растерује таму,сву нам љубав да и претекне за маму.

У држави деце имао би престода границе њене не напушта често –

јурећи за хлебом к’о небом комета,вечити хранитељ Државе Детета.

но деца га воле и дају му част –краља што је више другар него власт.

краља што је круну за смех дечји даоисувише велик да би краљевао.

раде јовановић

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

4

Тражимо ли најлепшу слику овога света, наћи ћемо је у осмеху детета.

Тражимо ли највећу радост овога света, наћи ћемо је у очима детета.

Тражимо ли највећу безазленост овога света, наћи ћемо је у души детета.

Тражимо ли најискренију љубав овога света, наћи ћемо је у срцу детета.

А тражимо ли највећу одговорност овога света, наћи ћемо је код савесног родитеља.

родитељ је и хранитељ, и васпитач, и учитељ, и лекар свога детета. Затим, он је механичар дечјег срца, његових надања и жеља, вајар дечје стварности и витез дечјих снова. Градитељ њиховог одрастања и погледа на свет, украситељ њихових осећања и научник­проналазач њихових надарености и способности.

на крају, и њихов узор на путу одрастања и спасења.Зато родитељство треба схватити као велики дар од Бога,

као велику част и одговорност.родитељи се морају трудити, и од Господа помоћ тражити.А деца ће родитеље слушати, поштовати и волети.

свештеник радиша јовановић

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

5

1. када смо тужни, потребна нам је...2. путује небом и доноси кишу...3. Без њега нема праве хладовине и чистог ваздуха...4. Ако није лаж, онда је...5. када није хладно, онда нам је...6. Твоја дружина за спорт или игру...7. када волиш, онда је имаш...

(решење је на 32. страници)

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

6

илустровала: љиљана јовановић

7

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

ЗАДАТАК РОДИТЕЉА

осим испуњења дечјих жељавећи је задатак родитеља

поспремити ујутру изновасобу пуну слатких дечјих снова,

поставити сваки дечји санчићу свој дневни и радни ормарчић.

Ако време не посветиш њимасмешан си са скупим поклонима.

Боље седи са децом на под,па покрени васионски брод.

родитељ је не да звезде скине,већ да с децом међу њима сине.

раде јовановић

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

88

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

пажљиво прочитајте песму.одговорите на питања:

1. имате ли пуно жеља? напишите неке од њих.

2. Да ли родитељи испуњавају ваше жеље?

3. мора ли добар родитељ да испуни сваку вашу жељу, или само оне које су корисне за вас?

4. Знају ли родитељи о чему сањате и шта желите?

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

99

5. Уче ли вас да својим трудом и уз њихову помоћ оства­рујете ваше снове?

6. Да ли је добро и довољно да родитељи, уместо да се друже са вама, своју пажњу и време замењују скупим поклонима?

7. шта је вама вредније: скупи поклон или љубав и пажња родитеља?

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

10

оБојимо овАј црТеж

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

11

✳ ✳ ✳постоје деца која немају маму или тату, или обоје.разлози за то могу бити разни. Али, то не значи да и она

не могу имати родитеље.Свако ко покаже бригу за такву децу ­ у ствари је и њихов

родитељ.Свако ко је спреман да их воли и да се жртвује за њих ­

понаша се као њихов родитељ. Било да је то рођак, комшија, васпитач, учитељ или ма која добронамерна особа ­ ко год носи дар родитељства у души.

Зато таква деца нису сиромашна ­ док год има оваквих људи.

✳ ✳ ✳и људи који немају деце нису лишени дара родитељства.Свако дете живи од нечије љубави.Свако ко поклања љубав деци врши родитељску дужност.

✳ ✳ ✳многи од нас чули су и знају за човека (и то каквог чо­

века!) који је живео духовним и безбрачним животом. Децу,

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

12

наравно, није имао, али милиони људи су га сматрали и данас га сматрају својим родитељем, својим духовним оцем.

он је из љубави према породици и свом народу отишао да живи у молитви и подвигу, као монах. великим трудом, вољом, упорношћу и стрпљењем себе је усавршио и постао разборит и мудар.

Господ га је препознао као своје дете. Даровао му је да постане Светитељ.

Уз Божију помоћ он је неизмерно помогао своме народу. помаже и данас, ако желимо његову помоћ и поштујемо православље.

он све нас гледа као своје духовне потомке и жели да се сретне са нама у Божијем царству. Тамо где нема никаквих зала овога света, где се живи у миру и достојанству, у истини и доброти. Зар има родитеља који не жели такав живот својој деци?

многи од нас њега сматрају својим духовним родитељем.Знам да сте до сада погодили о коме је реч. о Светом

Сави, наравно!А знајмо да има још пуно светитеља који су слични њему.

свештеник радиша јовановић

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

13

Ускликнимо с љубављуСветитељу СавиСрпске цркве и школе ­Светитељској глави.Тамо венци, тамо слава,Где нас српски пастир Сава.појте му Срби,песму и утројте!

Благодарна Србијо,пуна си љубавипрема своме пастируСветитељу Сави.цело Српство слави славуСвога оца Светог Саву.појте му Срби,песму и утројте!

С неба шаље благословСвети отац Сава.Са свих страна сви СрбиС мора и Дунава,

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Свети Сава, фреска, 14. век,краљева црква, манастир Студеница

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

14

небу главе подигнитеСаву тамо угледајте:Саву српску славу,пред престолом Творца!

Да се српска сва срцаС тобом уједине,Сунце мира, љубавиДа нам свима сине;Да живимо сви у слози,Свети Саво ти помози,почуј глас свог родаСрпскога народа!

Здраво Среме, Банатеи Србијо Стара,раванице чувај намТело кнез лазара;црна Горо, сестро мила,Здраво и ти с нама била,Да славимо славуСветог оца Саву.

милешево слави сеТелом Светог Савекога славе сви СрбиС обе стране Саве;

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

15

Синан­паша ватру палиТело Светог Саве спали,Ал' не спали славе,нити спомен Саве.

пет векова Србин јеу ропству чамио,Светитеља Савеиме је славио.Свети Сава Србе волии за њих се Богу моли.појте му Срби,песму и утројте!

манастир милешева, 13. век, пријепоље

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

16

СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОчИВИ

У давна времена, када српски народ још увек није имао своју независну државу, живео је један наш велики владар, који се звао Стефан немања. од оца је добио на управу један део српских земаља. Био је најмлађи међу браћом, али својом побожношћу и честитошћу највећи међу њима. Због његове ревности према вери и уређењу државе браћа почеше да му завиде, па су са војском кренули против њега. међутим, чуван милошћу Божијом, Стефан немања је успео да их победи. Уредио је државу, ујединио српске земље, и постао велики жупан.

мудрим владањем Стефан немања је успео да стекне независност српске земље, која је до тада била подређена византијском цару. А упоредо са уређењем државе неуморно се трудио на утврђивању православља, како личном моли­твом, тако и подизањем цркви и манастира, и бранећи цркву од погрешних и лажних учења. Стално је примао у свој двор светогорске и друге монахе ради поуке и разговора о ствари ма духовне природе. Због свега тога је милост Божија почивала над српском државом.

Стефан немања је са својом супругом Аном имао три сина: вукана, Стефана и растка. најмлађи од њих, растко, отишао је на Свету Гору и тамо се замонашио, добивши на монашењу име Сава. временом је постао велики светитељ и учитељ цркве. А његова браћа су као владари управљали очевом државом.

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

17

пошто је оснажио српску земљу, велики жупан Стефан немања је решио да пође стопама свог најмлађег сина ­ монаха Саве. Сву власт и управу над државом дао је синовима Стефану и вукану. Затим се замонашио у својој задужбини Студеници, поставши монах Симеон. и његова супруга се замонашила, добивши име Анастасија.

као што се истакао као велики владар, иако у старости, монах Симеон се истицао и у монашким врлинама и подви­зима. и то најпре у својој задужбини ­ манастиру Студеници, а затим је отишао на Свету Гору своме сину, монаху Сави.

Свети Симеон мироточиви, фреска, 14. век, краљева црква, манастир Студеница

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

18

обилато је даривао светогорске светиње, упознавао се са великим свето горским подвижницима и духовницима, са Светим Савом је обновио запустели мана стир Хиландар, који је убрзо по оснивању постао центар и расадник духовности за сав наш народ, све до наших дана.

и отац и син, монаси, били су веома поштовани на Све тој Гори и ван ње. Ту се, у манастиру Хиландару, упокојио пре­подобни Симеон и својом душом преселио у царство не беско. Господ га је убрзо прославио на очиглед великог броја монаха из разних крајева Свете Горе, јер је из његовог гроба потекло свето миро. Сви болесници који су се са вером помазивали светим миром добијали су исцелење.

Светог Симеона прослављамо тринаестог фебруара по старом календару, односно двадесет и шестог по новом. про слављамо са великом благодарношћу, јер он заједно са Светим Савом, и другим светитељима у царству Божијем, приноси Господу молитве за наше спасење.

свештеник радиша јовановић

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

19

повежимо појмовеи нађимо решење:

мантија

А

В

Б

Г

петка

епитрахиљ

Анастасија

одежда

марина

Звоно

Божићна

врата

васкршња

Храм

јутарња

(решење је на 32. страници)

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

20

нацртала: Сара недељковић, 5. разред

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

21

СВЕТА ЛИТуРГИјА

Света литургија је наша најважнија служба. литургијом црква изражава своју захвалност Господу. Сви ми који смо чланови цркве ­ верни народ са свештеницима и епископом ­ сабрани смо у храму. Сам Господ Христос је онај који нас сабира и чини да будемо у заједници са Богом.

У литургији учествује и природа. ми приносимо дарове природе ­ хлеб и вино ­ Богу оцу. Господ прима наше дарове и удостојава нас да будемо причасници Његовог царства. и ми се причешћујемо од једног хлеба и пијемо из исте чаше, остварујући међу собом и са Христом заједницу љубави.

Тако је света литургија наш живот са Богом, наше учешће у Његовом царству, наше храњење небеским Хлебом живота.

свештеник радиша јовановић

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

22

НАцРТАјМО КО СВЕ учЕСТВујЕ НА СВЕТОј ЛИТуРГИјИ

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

23

ДАРОВИ НА СВЕТОј ЛИТуРГИјИ

Хлеб и вино су дарови природе које приносимо на светој литургији. од њих ћемо се причестити при крају службе.

епископ (или свештеник) испред верног народа, односно сви заједно, чинимо принос Господу, приносећи себе и ове дарове, сабрани у једно ­ цркву Христову, ми, природа и сам Господ Христос.

на посебан тањирић, који се зове Свети дискос, стављамо хлеб који се приноси. вино се сипа у нарочиту чашу која се зове Света чаша или Свети путир.

касније се одређени делови принешеног и освећеног хле­ба са дискоса стављају у Свету чашу. из Свете чаше се ми, сабрани у Христу, причешћујемо.

свештеник радиша јовановић

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

24

БОЖјА МуДРОСТ✳

Ликови: два дечака (младића)

(на сцени је храст, нешто даље ограда преко које се пружила врежа са тиквом. Два дечака нешто раде у близини.)

1. ДечАк (прелази руком преко чела): Баш сам се уморио. пуно времена је прошло од када радимо.

2. ДечАк: право кажеш. мислим да је време да се одмо­римо.

1. ДечАк: Хајдемо у хладовину испод храста.2. ДечАк: важи, идемо.(одлазе и седају испод дрвета)1. ДечАк: Дивне ли хладовине! За уморног човека прави

дар. могли бисмо мало да одспавамо.2. ДечАк: А зашто да не? одмор нам је потребан.(први дечак гледа изнад себе, па према огради. Други дечак

се наместио да спава)1. ДечАк: Хеј, спаваш ли?2. ДечАк (помало мрзовољно): Сада више не. шта је било?1. ДечАк: видиш ли овај храст?2. ДечАк: наравно да видим.1. ДечАк: видиш ли како су мали жиреви на његовим

гранама? А погледај ову врежу са тиквом.2. ДечАк (погледа и он): видим. (равнодушно) шта са тим?

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

25

1. ДечАк: па, зар то није чудно? Танка и слаба врежа роди велике и тешке тикве, а велики и снажни храст малене и лагане жиреве.

2. ДечАк: Добро, добро, хајде да одмарамо.1. ДечАк (према публици, гласно, али више за себе, као да

размишља): Зар не би овај храст лакше носио тикве, а врежа жир? Да сам ја стварао свет, другачије бих то урадио.

(намести се и он да спава. после неколико тренутака пада жир на њега, или тик поред њега.)

1. ДечАк: јао! (Дохвата жир).2. ДечАк: шта то би! јеси ли добро?1. ДечАк: ма, добро сам! обичан жир. Али замисли шта

би тек било да сам ја стварао свет! и да ми је уместо овог малог жира на главу пала тиква! Боже, сада видим како си Ти све мудро и ваљано уредио!

(крај)

свештеник радиша јовановић

✳ по мотиву народне приче

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

26

нацртао: Звездан, 2. разред

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

27

Поштовани читаоци,на ликовном и литерарном конкурсу објављеном у про шлом

броју било је пуно учесника. од великог броја радова одабрали смо оне најбоље, и њима смо доделили равноправне награде.

једном броју успелих радова додељујемо похвалнице.осталим малим уметницима се захваљујемо на учешћу, убеђени

да и они према ономе што су показали могу на неком од следећих конкурса да се придруже награђенима и похваљенима.

Награђени радови:Анђела Савић, 3. разред, ош „јован јовановић Змај“, велико

Головодемихајло петровић, 4. разред, ош „јован јовановић Змај“,

велико Головодемилош иванов, 2. разред, ош „јован јовановић Змај“, велико

Головодејована Динић, 4. разред, ош „велизар Станковић кор чагин“,

каоникСара недељковић, 5. разред, ош „велизар Станковић корчагин“,

каониклука марковић, 3. разред, ош „Станислав Бинички“, шанацвикторија Ђурагић, 4. разред, ош „Станислав Бинички“, шанацАлександра милојевић, 1. разред, ош „Станислав Би нички“,

шанацневена милановић, 2. разред, ош „Станислав Бинички“, шанацмина петровић, 4. разред, ош „васа пелагић“, крвавица

Похваљени радови:Теодора миљковић, 2. разред, ош „јован јовановић Змај“,

велико ГоловодеТамара милојевић, 3. разред, ош „јован јовановић Змај“,

велико Головодекатарина миленковић, 4. разред, ош „велизар Станковић

корчагин“, каоник

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

28

ивана Тодоровић, 4. разред, ош „васа пелагић“, ша шиловацмарија марисављевић, 4. разред, ош „васа пелагић“, шаши ловацАлександар Трипковић, 4. разред, СтопањаАнтонија Антић, 2. разред, ош „Свети Сава“, мачко вацСтрахиња Сојкић, 2. разред, ош „Свети Сава“, мачко вацневена младеновић, 2. разред, ош „Свети Сава“, мачко вацАнастасија Бекчић, 2. разред, ош „Свети Сава“, мачковацмарта недић, 1. разред, Стопањанаталија миленковић, 2. разред, ош „велизар Станковић

корчагин“, каоникДавид вељковић, 3. разред, ош „велизар Станковић корчагин“,

каоникТеодора Ђорђевић, вртић, велики шиљеговацјован Спасић, 2. разред, ош „велизар Станковић кор чагин“,

велики шиљеговацСара крстић, 2. разред, ош „велизар Станковић корча гин“,

велики шиљеговацемина Глигоријевић, 4. разред, ош „Станислав Бинички“,

шанацДимитрије Тодоровић, 1. разред, ош „Станислав Бини чки“,

шанацниколина милановић, 4. разред, ош „васа пелагић“, крвавицамарија Аранђеловић, 5. разред, ош „велизар Станковић

корчагин“, велики шиљеговацАнастасија Стајковић, 3. разред, ош „владислав Савић јан“,

паруновацмарта Добрић, 4. разред, ош „владислав Савић јан“, паруновацмагдалена Столић, 4. разред, ош „владислав Савић јан“,

паруновацнађа Добрић, 4. разред, ош „владислав Савић јан“, па руновацникола мујић, 4. разред, ош „владислав Савић јан“, паруновацТеодора Даниловић, 3. разред, ош „владислав Савић јан“,

паруновац

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

29

миња кнежевић, 3. разред, ош „владислав Савић јан“, паруновацелена Алексић, вртић, Трстеникнађа Стојановић, 5. разред, ош „нада поповић“, крушевацлена лазаревић, 5. разред, ош „нада поповић“, крушевацАња мандић, 5. разред, ош „нада поповић“, крушевац

нацртала: Анђелка Савић, 3. разред

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

30

невена милановић, 2. разред

милош иванов, 3. разред

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

31

михајло петровић, 4. разред

јована Димић, 4. разред

Б О Г О М Л А Д Е Н А Ц – Ч А С О П И С З А Д Е Ц У

32

ЛИКОВНИ И ЛИТЕРАРНИ КОНКуРС

Уважени читаоци, драги пријатељи,за вас смо припремили нови ликовни и литерарни конкурс.

Тема ликовног конкурса је: СвеТиТељ.Тема литерарног конкурса је: Доживео САм нА БоГоСлУжеЊУ

молимо вас да радови буду самостални. најбоље је да их доставите преко вероучитеља или наставника. читко се потпишите на полеђини рада, наведите у коју школу идете и име наставника или вероучитеља.

најбоље оцењени радови (најмање по три) биће награђени дипломама и књигама.

приспеле радове нисмо у могућности да вратимо. Задр­жавамо право да исте можемо да објавимо, према потреби и могућностима.

радове доставити најкасније до 15. марта текуће године на адресу:

Црква Св. Петке, Мачковац, 37251 - Глободер

решење задатка са 2. странице: 1. Љубичица, 2. ружа, 3. Букет, 4. лАле, 5. Вазарешење задатка са 5. странице: решење родитељ – 1. радост, 2. облак, 3. Дрво, 4. истина, 5. Топло, 6. екипа, 7. љубаврешење игре повезивања са 19. странице:А ­ епископ (може и: свештеник), Б ­ црква, в ­ Света, Г ­ Службаконачно ­ Света литургија

П Р А В О С Л А В Н А Е П А Р Х И Ј А К Р У Ш Е В А Ч К А

Црква Свете Петке у Мачковцу, август 2013.

Било би лепо да екран таблетазаменимо живим ликом детета,

да место тапкања сјајнога тач-скринаприхватимо руку ћерке или сина

и заједно, место гледања екрана,доживимо радост долазећег дана.

Уредник

Са Молебна у Цркви Светог Ђорђа у Крушевцу, септембар 2011.